Pismo koje je Milošu N. Đuriću, uputio Mihajlo I. Pupin u januaru 1922:

Poštovani Gospodine,

Pročitao sam Vašu raspravu Filosofija panhumanizma; i radosno Vam priznajem da sam bio očaran Vašim filozofskim mislima i Vašim pesničkim rečima kojima ste izrazili Vaše vrlo lepe misli.

Ja nisam filozof od struke, nego sam fizičar i matematičar, ali kao svaki čovek koji se bavi ispitivanjem prirodnih pojava ja se pokatkad upuštam i u čisto filozofsku analizu sveta. Ta me je analiza dovela do zaključaka koji su umnogome slični Vašoj filozofiji. Ali priznajem da ih ja ne bih mogao obući u onako lepo odelo kao što ste Vi učinili, jer Vi niste samo filozof nego i pesnik. Vi se pozivate ne samo na um nego i na srce.

Ja Vas uveravam da je taj Vaš dični poziv našao najoduševljenijeg odjeka u mome srcu i u mojoj duši…

Nema kraja...

OBRAZOVNO-ISTRAŽIVAČKO DRUŠTVO MIHAJLO PUPIN SAJT, FB STRANA 

BIOGRAFIJA



 

ARHIVA PPNS



PPNS/SLIKOM

• GLAGOLJANJA
• GLAVOLOM
• LJUDI RAZNI
• POJAVE RAZNE
• OSVEŽENJE
• POZITIVA 

• Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)
• Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše stranačke politike, pa sad imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život... (ČUJTE SRBI)