Šta se čitalo u julu?
Nećete nam verovati, iako je napolju sve podsećalo na užarenu kuglu iz crtaća o Gokuu, iako su roditelji vodili svoje mališane na planirane i željene godišnje odmore, ovde, u Dečjoj biblioteci, vladala je pristojna "gužva" i mali, vredni drugari čitali su, beležili o pročitanom, sve kako su im preporučili odrasli - učiteljice i učitelji, mame i tate.
Najčešće su tokom ovog meseca pozajmljivani naslovi iz lektire - vredni su bili učenici II, III, IV i V razreda. O njihovoj vrednoći svedoče poluprazne police na kojima su smešteni lektirski naslovi za ove razrede.
NAJTRAŽENIJI NASLOVI
Andersenove bajke
Ovih smo se priča naslušali dok smo odrastali, ali su nam uvek zanimljive kao da ih slušamo ili čitamo prvi put. "Ružno pače", "Cveće male Ide", "Palčica", uvek nam ovaj mudri Danac otkrije neku novu tajnu, odgovori na zagonetku.
Narodna književnost - izbor narodnih umotvorina za najmlađe
Evo zajedničkog posla za radotelje i decu. Naime, naše divne pesme i bajke, pripovetke i izreke, poslovice i zagonetke, čuvaju svu mudrost koju smo kao narod sakupili i iskustvom potvrdili kako bi nam pomogla u životnim situacijama. Posao iščitavanja je zajednički jer leksika ovih dela nije moderna, ne obiluje ustaljenim pozajmicama, naprotiv. Roditelji su ti koji, čitajući sa decom, pojašnjavaju značenje reči - kudelja, ljesa, stožina, krepati... i tako dalje. Dobar podsetnik na zajedničko iskustvo svih nas, kako odraslih, tako i malenih.
Izbor dramski tekstova
Iskreno, ima li deteta koje ne ume i ne voli da glumi. Glumom, makar i nesvesnom, oponašanjem odraslih ono uči i pamti sve što ga zanima. A o odlasku u pozorište da i ne govorimo - svako voli kada mu priču "pokažu", odglume, još odeveni u neobične, šarene kostime.
Pričam ti priču
Pesme i kraći prozni tekstovi Duška Radovića. Jedan je od najboljih srpskih pesnika za decu i o deci. Čika Duško je, kako kažu prijatelji koji su provodili vreme sa njim, bio i ostao veliko dete, ima među svojim pesmama i pričama za svakoga ponešto.
Bajka o ribaru i ribici
Eto našim klincima prilike da saznaju ruske narodne bajke kroz stih. Genijalni Puškin je, sećajući se bajki koje mu je pričala dadilja, (deca ruskih plemića provodila su detinjstvo u drušvu svojih dadilja, "dada" kako su ih zvali, i dešavalo se, u ne malom broju slučajeva, da su jaču emotivnu vezu uspostavljali sa dadom nego sa roditeljima. Puškin je svoju dadu Arinu Rodionovnu često pominjao, poslužila mu je kao prototip za mnoge likove i, što je naglašavao, mnogo voleo, čini se jačom i nežnijom ljubavlju nego i članove porodice.
E, ta dada mu je ispričala u prozi bajku o ribaru i ribici, a on je, pošto je bio genijalana pesnik koji je u stihovima i razmišljao, urimovao ovu priču da bi je, kao veliku i poučnu pesmu, čitali najmlađi.
Hajduci - Branislav Nušić
Čak i najuporniji "nečitači", oni što lektiru čitaju kad nastavnik pripreti slabijom ocenom, Nušićeve Hajduke čitaju i uživaju. Smeh im razgoni dosadu, poistovećivanje sa nestašnim i radoznalim hajducima iz Nušićeve družine uverava da detinjstvo i jeste doba kada su nestašluci popravljivi, čak i poželjni kao vid učenja osvajanja slobode koja je čoveku potrebna uvek. Kako ćemo naučiti da slušamo, poštujemo druge i sebe kada odrastemo, ako kao deca ne saznamo koje se granice smeju, koje se ne prelaze, a koji prostori jednostavno nisu za nas.
Pop Ćira i Pop Spira
Verujte mi da niko ne uzima sa zanimanjem ovaj divni Sremčev roman o životu dva sveštenika u uspavanom i bogatom vojvođanskom selu u kom je sve tipično i jednolično kao i beskrajna ravnica unaokolo. Svi prvo osmotre broj strana, nije mali, unapred su ubeđeni da je ova porodična priča nezanimljiva - dva popa, dve popadije, dve popine kćerke, lokalne abronoše - šta je tu interesantno današnjem pubertetliji koji sate i sate provodi na FB, upravo skupljajući abrove i razgoneći nesigurnost. E, sad je opet roditeljska pomoć jaaako potrebna. Neka mamama, one su upornije, strpljivije i brbljivije, ne bude teško da sa svojim buntovnim i namrgođenim tinejdžerima čitaju, naizmenično, ovu, umetnički veoma vrednu prozu, neka čitaju i pojašnjavaju. Učiće sa decom značenje tuđica (pozajmljenih reči) germanskog i ugro porekla, podsetiće se kako bi trebalo da se živi u porodici u kojoj se znaju zadaci muža i žene, obaveze deteta, odnos prema okolini... jednom rečju, neka čitaju. Nije Sremac ovu prozu pisao tek da zabavi, već i da podseti na prave vrednosti.
Pripremila: Slavica Veličković
Narodna biblioteka - Dečje odeljenje, Milovana Glišića 44, 034/63-70-216
Radno vreme: radnim danima od 7:30 do 19:00, svaкe subote od 7:30 do 13:00.
NAJTRAŽENIJI NASLOVI I PREPORUKE PRETHODNIH MESECI
AKCIJA KNJIGE ZA BIBLIOTEKU U RODNOJ KUĆI DOMANOVIĆA
FB DEČJA BIBLIOTEKA, NARODNA BIBLIOTEKA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0