Mudro, dovitljivo i pravedno rešenje kakvog problema ili spora označava se obično kao "solomonsko". Pored solomonsko rešenje, govori se još i solomonska odluka, solomonski sud (ili presuda) i sl. Svi ti izrazi, koji upućuju na mudrost, domišljatost i pravednost, vezani su za ime jevrejskog kralja Solomona (ili Salomona, Salamona, Salamuna - već prema tome kako se gde kod nas izgovara i piše).

Solomon (izvorno Šelomo ili 111’lomo), sin kralja Davida i majke Betsabeje, bio je vladar Izraela sredinom desetog stoleća pre naše ere. Iako je po uspešnosti spoljne politike zaostajao za svojim ocem, kraljem Davidom, uspeo je ipak, povoljnim savezima, da održi mir sa susedima tako da se mogao posvetiti unutrašnjem jačanju jevrejske države. Otvorio je prostore razvoju prosvete i kulture, naročito istočnjačke, izgradio veliku palatu (Solomonov hram) u Jerusalimu, a sam grad opasao neprobojnim odbrambenim zidom. I druge je gradove u zemlji utvrdio i zaštitio od upada neprijetelja. Zbog toga je bio prisiljen da udari teške namete na narod. Osim stanovnika Jerusalima i pripadnika plemena Juda, svi ostali podanici morali su plaćati velike poreze ili odlaziti na kuluk (prinudni rad) na Solomonovim građevinama. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i otpor naroda, pa je posle njegove smrti došlo do raspada jedinstvene jevrejske države.

Uprkos svemu tome kralj Solomon je ostao zapamćen kao uspešan i mudar vladalac. Pripisuju mu se mnoga velika dela, pored ostalih i čuvena Pjesma nad pjesmama, Propovjednik, Izreke, Psalmi i dr.

U samoj Bibliji (u Ogarom zavjetu) govori se o tome kako je Solomon postao mudrac. Kad je, kažu, stupio na presto, on se obratio Svevišnjem - Bogu (koji mu se javio u snu) s molbom da mu podari "pronicljivo srce da može suditi narodu, razlikovati dobro od zla".

"Bijaše milo Gospodu" - stoji dalje u Bibliji - "što je Solomon to zamolio. Zato mu Bog reče: ’Jep si to tražio, a nisi iskao ni dug život, ni bogatstvo, ni smrt svojih neprijatelja, nego pronicljivost u prosuđivanju pravde, evo ću učiniti po riječima tvojim: dajem ti srce mudro i razumno...’" Tako kralj Solomon bi obdaren božanskom mudrošću, koju je nedugo zatim i pokazao presuđujući u jednom teškom sporu između dve žene koje su mu se obratile. Jedna od njih, piše u Bibliji, tvrdila je sledeće: "Ja i ova žena u istoj kući živimo, i ja sam rodila kraj nje u kući. A trećega dana poslije moga porođaja rodi i ova žena. Bile smo zajedno, i nikoga stranog s nama; samo nas dvije u kući. Jedne noći umrije sin ove žene, jer bijaše legla na njega. I ustade ona usred noći, uze moga sina o boku mojem, dok je tvoja sluškinja spavala, i stavi ga sebi u naručje, a svoga mrtvog sina stavi kraj mene. A kad ujutro ustadoh da podojim svoga sina, gle: on mrtav! I kad sam pažljivije pogledala, razabrah: nije to moj sin koga sam ja rodila!"

Druga žena tvrdila je suprotno - da je živo dete njeno. I tako su se njih dve prepirale pred kraljem dok nije naredio da mu donesu mač i raseku dete napola, kad se već dve majke ne mogu sporazumeti čije je. "Tada ženu, majku živog djeteta, zabolje srce za sinom, i povika ona kralju:’ Ah gospodaru! Neka se njoj dade dijete, samo ga nemojte ubijati!’ A ona druga govoraše: ’Neka ne bude ni meni ni tebi: rasijecite ga!’ Onda progovori kralj i reče: ’Dajte dijete prvoj, nipošto ra ne ubijajte! Ona mu je majka.’"

Ovaj prikaz završava se u Bibliji sledećim rečima: "Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralj, i poštovali su kralja, jer su vidjeli da je u njemu božanska mudrost u izricanju pravde." Oko Solomonovog imena splele su se kasnije i mnoge druge legende, koje govore o njegovoj moći nad duhovima, dovitljivosti, pravednosti, sveznanju i izuzetnoj mudrosti, zbog čega su ga zvali i Solomon premudri. Njegov lik često je obrađivan u umetnosti - u književnosti i slikarstvu (Peruđino, Rafael, Holbajn, Rubens i dr.). Ipak, njegovo se ime danas najčešće pominje u izrazima solomonsko rešenje, solomonska odluka, solomonski sud, odnosno solomonska presuda.

Milan Šipka
ZAŠTO SE KAŽE?
Četvrto izdanje
Izdavač: Prometej