Kad bivšu koloniju počastiš ručkom, pa projektilima

Francuski kolonijalni imperijalizam odnosi se na razne oblike kolonijalnih poseda od poÄetka 17. veka pa sve do 1960-tih godina. U 19. i 20. veku franuski kolonijalni imperijalizam je bio drugi po veliÄini u svetu, iza Britanskog. Na svom vrhuncu, izmeÄ‘u dva svetska rata (1919. i 1939) francusko kolonijalno carstvo se prostiralo na preko 13.000.000 km² površine što je zajedno sa evropskom Francuskom Äinilo oko 8,7% svetske teritorije.

Pojam kolonijalizma

Kolonijalizam je pojam koji definiše praksu gde pojedine drÅ¾ave šire svoj suverenitet izvan matiÄne teritorije kroz osnivanje kolonija, odnosno zavisnih podruÄja Äije se domorodaÄko stanovništvo stavlja pod neposrednu vlast ili ih iseljava.

Kolonijalizam je takoÄ‘e, i naziv za ideologiju kojom se opravdavaju takvi postupci, najÄešÄ‡e kroz razne verske i rasne doktrine o superiornosti odreÄ‘ene vere, rase ili kulture nad verama, rasama i kulturama naroda i podruÄja nad kojima se vrši politika kolonijalizma.

Pojam kolonijalizma je blisko povezan, ali ne i istovetan sa pojmom imperijalizma. U 20. veku je stekao peÅ¾orativno znaÄenje, jer se povezuje s ugnjetavanjem azijskih, afriÄkih i latinoameriÄkih naroda od strane evropskih kolonijalnih sila.

U istoriji su poznate tri vrste kolonijalizma:

KlasiÄan kolonijalizam – vodi potpunom (politiÄkom i ekonomskom) potÄinjavanju naroda i drÅ¾ava. Da bi se ovaj cilj postigao, Äesto je primenjivana i oruÅ¾ana sila. Nakon što slobodne zemlje postaju kolonije drugih zemalja, postaju i besplatan izvor sirovina i jeftine radne snage, a metropola dobija novo trÅ¾ište za izvoz robe i kapitala. U poslednje vreme, klasiÄan kolonijalizam se raspada. Proces dekolonizacije se nije razvijao jednako brzo u svim delovima sveta. Severna i JuÅ¾na Amerika osloboÄ‘ene su još u 18. i 19. veku, a Afrika i Azija tek u 20. veku.
Neokolonijalizam – predstavlja noviji oblik kolonijalizma. Nastaje i razvija se u 20. veku. Njegovi glavni nosioci su visokorazvijene zemlje. Suština neokolonijalizma je u tome što se zemljama, u manjoj ili veÄ‡oj meri, priznaje politiÄka nezavisnost, ali se u ekonomskom smislu one dovode u zavisan poloÅ¾aj. Metropola ulaÅ¾e kapital u onaj segment proizvodnje za koji misli da Ä‡e najbrÅ¾e doneti profit. Ovakva vrsta kolonijalizma se najÄešÄ‡e javlja izmeÄ‘u bivših kolonija i metropole. Pojavom neokolonijalizma, nastavlja se eksploatacija prirodnih bogatstava siromašnih zemalja sveta.
Tehnološki kolonijalizam – nastaje kao vid zavisnosti jedne drÅ¾ave od druge, bez obzira ne njenu moÄ‡ ili vojnu snagu. Nauka postaje osnovni nosilac tehnološkog napretka, pa stoga sve zemlje teÅ¾e ka što veÄ‡em tehnološkom napretku, kako bi mogle svoje proizvode da prodaju na veÄ‡em trÅ¾ištu. PrateÄ‡a pojava tehnološkog kolonijalizma je kupovanje (vrbovanje) visokokvalifikovanih struÄnjaka. Na ovaj naÄin, favorizuje se mali broj drÅ¾ava koje su vodeÄ‡e u nekoj oblasti nauÄnog ili tehnološkog razvoja.

Raspodela francuskih kolonija

Kolonije u Africi

Maroko (89% Maroka)
AlÅ¾ir
Tunis
Benin
Burkina Faso
Kamerun (91% Kameruna)
SrednjoafriÄka republika
ÄŒad
Republika Kongo
Gabon
Gvineja
Mali
Mauritanija
Niger
Senegal
Togo

Sve Francuske kolonije u Africi su bile kolonije prilikom druge Francuske imperije, osim Senegala, koji je bio tokom jedne i druge.

Kolonije u Aziji

Libanon
Sirija
Teritorije Otomanskog carstva
Indija
KambodÅ¾a
Kina
Laos
Vijetnam

Današnja situacija

ÄŒetrnaest afriÄkih zemalja, nekadašnjih francuskih kolonija, iako su odavno stekle nezavisnost, još i danas plaÄ‡aju porez svome kolonizatoru – Francuskoj.

Teško je poverovati kakvih se ugovornih obveza moraju drÅ¾ati bivše francuske kolonije u Africi, danas formalno nezavisne drÅ¾ave. Evo nekih kljuÄnih stavki:

KOLONIJALNI DUG Sve novonastale “nezavisne” drÅ¾ave trebaju otplatiti infrastrukturu koju im je izgradila Francuska tokom kolonizacije;
NACIONALNE REZERVE Sve bivše kolonije moraju deponirati svoje novÄane rezerve u Francuskoj centralnoj banci. Gruba je procena da Francuska godišnje “ubere” oko 500 milijardi dolara od zemalja koje praktiÄno i nemaju pristup svome novcu;
PRIRODNI RESURSI Francuska ima ekskluzivno pravo na novootkrivene prirodne resurse na teritorijama bivših kolonija;
VOJSKA I VOJNI SAVEZI Svi koji Å¾ele steÄ‡i Äin u vojskama svojih zemalja moraju proÄ‡i obuku u Francuskoj. DrÅ¾ave su obvezane na savezništvo s Francuskom u sluÄaju rata te imaju zabranu ulaska u vojne saveze s drugim zemljama;
SLUÅ½BENI JEZIK Obaveza je da francuski bude sluÅ¾beni jezik tih zemalja;
PODNOŠENJE RAÄŒUNA DrÅ¾ave moraju Francuskoj slati godišnje izveštaje o svojim finansijskim stanjima.

2013.

FRANCUSKA: UPORNI ÄŒUVAR BIVŠIH KOLONIJA

2015.

KAKO JE NASTAO BLISKI ISTOK: SIRIJA, IRAK, LIBANON...STO GODINA EUROPSKOG POLITIÄŒKOG GRIJEHA

ASAD – OD NEPRIJATELJA DO PARTNERA?