Francuski kolonijalni imperijalizam odnosi se na razne oblike kolonijalnih poseda od poÄetka 17. veka pa sve do 1960-tih godina. U 19. i 20. veku franuski kolonijalni imperijalizam je bio drugi po veliÄini u svetu, iza Britanskog. Na svom vrhuncu, izmeÄ‘u dva svetska rata (1919. i 1939) francusko kolonijalno carstvo se prostiralo na preko 13.000.000 km² površine što je zajedno sa evropskom Francuskom Äinilo oko 8,7% svetske teritorije.
Pojam kolonijalizma
Kolonijalizam je pojam koji definiše praksu gde pojedine države šire svoj suverenitet izvan matiÄne teritorije kroz osnivanje kolonija, odnosno zavisnih podruÄja Äije se domorodaÄko stanovništvo stavlja pod neposrednu vlast ili ih iseljava.
Kolonijalizam je takoÄ‘e, i naziv za ideologiju kojom se opravdavaju takvi postupci, najÄešÄ‡e kroz razne verske i rasne doktrine o superiornosti odreÄ‘ene vere, rase ili kulture nad verama, rasama i kulturama naroda i podruÄja nad kojima se vrši politika kolonijalizma.
Pojam kolonijalizma je blisko povezan, ali ne i istovetan sa pojmom imperijalizma. U 20. veku je stekao pežorativno znaÄenje, jer se povezuje s ugnjetavanjem azijskih, afriÄkih i latinoameriÄkih naroda od strane evropskih kolonijalnih sila.
U istoriji su poznate tri vrste kolonijalizma:
KlasiÄan kolonijalizam – vodi potpunom (politiÄkom i ekonomskom) potÄinjavanju naroda i država. Da bi se ovaj cilj postigao, Äesto je primenjivana i oružana sila. Nakon što slobodne zemlje postaju kolonije drugih zemalja, postaju i besplatan izvor sirovina i jeftine radne snage, a metropola dobija novo tržište za izvoz robe i kapitala. U poslednje vreme, klasiÄan kolonijalizam se raspada. Proces dekolonizacije se nije razvijao jednako brzo u svim delovima sveta. Severna i Južna Amerika osloboÄ‘ene su još u 18. i 19. veku, a Afrika i Azija tek u 20. veku.
Neokolonijalizam – predstavlja noviji oblik kolonijalizma. Nastaje i razvija se u 20. veku. Njegovi glavni nosioci su visokorazvijene zemlje. Suština neokolonijalizma je u tome što se zemljama, u manjoj ili većoj meri, priznaje politiÄka nezavisnost, ali se u ekonomskom smislu one dovode u zavisan položaj. Metropola ulaže kapital u onaj segment proizvodnje za koji misli da će najbrže doneti profit. Ovakva vrsta kolonijalizma se najÄešÄ‡e javlja izmeÄ‘u bivših kolonija i metropole. Pojavom neokolonijalizma, nastavlja se eksploatacija prirodnih bogatstava siromašnih zemalja sveta.
Tehnološki kolonijalizam – nastaje kao vid zavisnosti jedne države od druge, bez obzira ne njenu moć ili vojnu snagu. Nauka postaje osnovni nosilac tehnološkog napretka, pa stoga sve zemlje teže ka što većem tehnološkom napretku, kako bi mogle svoje proizvode da prodaju na većem tržištu. Prateća pojava tehnološkog kolonijalizma je kupovanje (vrbovanje) visokokvalifikovanih struÄnjaka. Na ovaj naÄin, favorizuje se mali broj država koje su vodeće u nekoj oblasti nauÄnog ili tehnološkog razvoja.
Raspodela francuskih kolonija
Kolonije u Africi
Maroko (89% Maroka)
Alžir
Tunis
Benin
Burkina Faso
Kamerun (91% Kameruna)
SrednjoafriÄka republika
ÄŒad
Republika Kongo
Gabon
Gvineja
Mali
Mauritanija
Niger
Senegal
Togo
Sve Francuske kolonije u Africi su bile kolonije prilikom druge Francuske imperije, osim Senegala, koji je bio tokom jedne i druge.
Kolonije u Aziji
Libanon
Sirija
Teritorije Otomanskog carstva
Indija
Kambodža
Kina
Laos
Vijetnam
Današnja situacija
ÄŒetrnaest afriÄkih zemalja, nekadašnjih francuskih kolonija, iako su odavno stekle nezavisnost, još i danas plaćaju porez svome kolonizatoru – Francuskoj.
Teško je poverovati kakvih se ugovornih obveza moraju držati bivše francuske kolonije u Africi, danas formalno nezavisne države. Evo nekih kljuÄnih stavki:
KOLONIJALNI DUG Sve novonastale “nezavisne” države trebaju otplatiti infrastrukturu koju im je izgradila Francuska tokom kolonizacije;
NACIONALNE REZERVE Sve bivše kolonije moraju deponirati svoje novÄane rezerve u Francuskoj centralnoj banci. Gruba je procena da Francuska godišnje “ubere” oko 500 milijardi dolara od zemalja koje praktiÄno i nemaju pristup svome novcu;
PRIRODNI RESURSI Francuska ima ekskluzivno pravo na novootkrivene prirodne resurse na teritorijama bivših kolonija;
VOJSKA I VOJNI SAVEZI Svi koji žele steći Äin u vojskama svojih zemalja moraju proći obuku u Francuskoj. Države su obvezane na savezništvo s Francuskom u sluÄaju rata te imaju zabranu ulaska u vojne saveze s drugim zemljama;
SLUŽBENI JEZIK Obaveza je da francuski bude službeni jezik tih zemalja;
PODNOŠENJE RAÄŒUNA Države moraju Francuskoj slati godišnje izveštaje o svojim finansijskim stanjima.
Komentara: 0