Sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Kragujevcu odredio je danas pritvor za N. G. (1981) koji je uhapšen zbog podmetanja požara u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, rečeno je agenciji Beta u tom sudu.
N. G. je prethodno oko 15 časova saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu koje je zatražilo određivanje pritvora, i on se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti.
On je 4. januara razbio prozor i ušao u školu gde je otvorenim plamenom zapalio kancelariju direktora, a potom i kabinete sekretara, računovodstva, za strane jezike i zbornicu.
Prema najavama iz Gradske uprave sutra, 6. januara u 8.30, Prvu kragujevačku gimnaziju obići će ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.
On će sa gradonačelnikom Kragujevca Radomirom Nikolićem obići prostorije uništene u požaru, a posle toga će razgovarati o sanaciji gimnazije sa predstavnicima lokalne samouprave, Šumadijskog upravnog okruga, Školske uprave i rukovodstva škole.
Skinuo nanogicu i otišao da zapali gimnaziju
Muškarac koji je 4. januara podmetnuo požar u Prvoj kragujevačkog gimnaziji kako je nezvanično rečeno agenciji Beta je 37-godišnji Nemanja Gavrilović koji je u julu prošle godine bio sa još dvojicom mladića zabarikadiran sa bombama i puškom u podrumu jedne zgrade u naselju Bubanj.
Gavrilović je i tada bio poznat policiji i sudskim organima jer se tereti za krivično delo ubistvo u pokušaju iz 2014.godine zbog kojeg je bio u bekstvu.
Posle dobrovoljne predaje policiji Gavrilović je u julu 2017. godine uhapšen i stavljen u pritvor koji mu je sud odredio još u januaru 2016. godine zbog bekstva povodom postupka za ubistvo u pokušaju.
U Višem sudu u Kragujevcu je rečeno agenciji Beta da je taj sud Gavriloviću ukinuo pritvor na predlog odbrane i uz saglasnost tužilaštva, u novembru 2017. godine, ali mu je određen elektronski nadzor.
"Sud je ukinuo pritvor, ali je Gavriloviću određena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, odnosno popularne nanogice, ali je on tu meru prvi put prekršio u noći kada je podmetnuo požar u gimnaziji", rekla je portparolka Višeg suda u Kragujevcu Svetlana Simović.
Ona je dodala da se postupak protiv Gavrilovića u vezi sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija koje mu se stavlja na teret iz letošnjeg događaja, nalazi u fazi potvrđivanja optužnice.
U Osnovnom tužilaštvu u Kragujevcu je rečeno Beti da će uhapšeni za podmetanje požara u gimnaziji biti ispitan u tužilaštvu danas posle 15 časova.
Gavrilović je inače u jednom delu škole u kojoj je podmetnuo požar, najpre 2012. godine imao teretanu, a kasnije je tu otvorio đački restoran.
Kako su ranije preneli pojedini kragujevački portali Gavrilović je ugovor sa školom jednostrano raskinuo i optužio direktorku Slavicu Marković za mahinacije koje su ga dovele do poslovnog neuspeha. Sve te optužbe Marković je još tada odbacila u demantiju u kome je objasnila sve uslove ugovora koji nisu ostavljali prostor za drugačije dogovore koje je Gavrilović navodno očekivao.
VIDEO ARHIVA PPNS
Krivična dela protiv opšte sigurnosti
U krivična dela protiv opšte sigurnosti spadaju postupci kojima neko ugrožava život i telo ljudi ili imovinu, kao i postupci kojima se otežava ili onemogućava odbrana od takvih situacija.
Izazivanje opšte opasnosti
Ovde je reč o podmetanju požara, izazivanju poplava, eksplozija, izlivanju otrova u okolinu, izazivanju zračenja ili o bilo kojoj opšteopasnoj radnji ili korišćenju opšteopasnih sredstava usled kojih je nastala opasnost za živote ljudi ili opasnost od povrede/trovanja, kao i veća opasnost po imovinu. „Opšteopasno“ znači ono što nije usmereno na ugrožavanje nijedne osobe konkretno, nego je opasno za bilo koga ko se slučajno tu zadesi.
Ovo krivično delo čini i službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od ovakvih situacija, te uređaje ne drži u ispravnom stanju ili ih ne upotrebi u slučaju potrebe, ili na neki drugi način krši propise i pravila o zaštiti, pa time dovede ljude i imovinu u opasnost.
Kazna je do pet godina zatvora i novčana kazna. Ako je na opasnom mestu bio okupljen veći broj ljudi, ili je došlo do teških telesnih povreda ili velike imovinske štete, kazna je do osam godina zatvora. Ukoliko je krivac koristio vatreno oružje, kazna je do deset godina, a ako je neko zbog svega toga umro — do 12 godina zatvora.
Za slučaj da je ovo krivično delo učinjeno nenamerno, iz nehata, predviđena je blaža kazna, do tri godine zatvora, odnosno do pet godina u slučaju teških telesnih povreda ili velike imovinske štete i do osam godina u slučaju smrti.
Uništenje i oštećenje javnih uređaja
Zatvorom do pet godina, a za nehat — novčano ili zatvorom do jedne godine, kažnjivo je uništenje, oštećenje, uklanjanje, menjanje ili na drugi način činjenje neupotrebljivim javnih uređaja i instalacija za vodu, struju, gas, toplotu i telekomunikacije, ako je time napravljen poremećaj u životu građana ili radu privrede. Ako je došlo do teških telesnih povreda ili velike imovinske štete, kazna je do osam godina zatvora (do pet godina u slučaju nehata), a ukoliko je neko zbog svega toga umro — do 12 godina zatvora (za nehat do osam godina).
Oštećenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata
Uništenje, oštećenje ili onesposobljavanje brana, nasipa i drugih vodoprivrednih objekata, kao i uređaja za zaštitu od prirodnih nepogoda, na primer, lansirne rampe za protivgradne rakete, kažnjava se novčano i zatvorom do tri godine. Ako je objekat odnosno uređaj bio od „većeg značaja“, kazna je do pet godina, a ako je sve to učinjeno iz nehata, kazna je novčana ili zatvor do tri godine.
Uništenje, oštećenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost
Ko uništi, ošteti ili ukloni znak kojim se upozorava na kakvu opasnost, biće kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine.
Zloupotreba telekomunikacionih znakova
Ako iz šale pošalješ međunarodni telekomunikacioni znak za opasnost (kao SOS), a opasnosti nema, ili, naprotiv, putem telekomunikacija javiš da neka opasnost ne postoji iako to nije tačno, kao i ukoliko na bilo koji drugi način zloupotrebiš međunarodni komunikacioni znak, preti ti kazna do tri godine zatvora, a ako je zbog toga nastupila veća opasnost po ljude ili imovinu — do pet godina.
Ukoliko je došlo do teških telesnih povreda ili velike imovinske štete, kazna je do osam godina zatvora, a ako je neko zbog svega toga umro — do 12 godina zatvora.
Neotklanjanje opasnosti
Ukoliko neko zna da postoji požar, poplava, eksplozija, saobraćajna nezgoda ili neka druga opasnost po život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, a to ne prijavi nadležnom organu ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da učini bez opasnosti po sebe i druge ljude, može biti osuđen na novčanu kaznu ili do dve godine zatvora.
U slučaju da neko spreči drugog da preduzme ove mere, može biti kažnjen zatvorom do pet godina.
Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivom i zapaljivim materijalom
Zabranjeno je nepropisno skladištenje, držanje, prevoz ili predaja eksplozivnih i lako zapaljivih materija na prevoz javnim prevoznim sredstvom, kao i donošenje takvih materija na mesta gde se okuplja veći broj ljudi. Kazna je novčana ili do dve godine zatvora.
Kažnjivo je i donošenje zapaljivih materija u jame sa zapaljivim gasom, ugljenom prašinom, kao i na naftna i gasna polja — kazna je do pet godina zatvora, a za nehat — novčana ili do tri godine. Isto se kažnjava i ulazak u skladište eksplozivnih sredstava bez pridržavanja mera zaštite.
Neovlašćeno pribavljanje i ugrožavanje bezbednosti nuklearnim materijama
Malo je ljudi koji mogu da dospeju u takvu situaciju, ali da kažemo i to: „Ko silom ili pretnjom, izvršenjem krivičnog dela ili na drugi protivpravan način pribavi, poseduje, koristi, prevozi, daje drugom nuklearne materije ili omogućava drugom da do njih dođe, kazniće se zatvorom do tri godine“.
Kažnjiva je i pretnja upotrebom nuklearnih materija da bi se neko prinudio da učini ili ne učini nešto što će ugroziti bezbednost ljudi — kazna je do deset godina zatvora.
U oba slučaja, ako nastupi teška telesna povreda ili velika imovinska šteta, kazna je do 12 godina zatvora, a ako neko umre — do 15 godina zatvora.
KRIVIČNI ZAKONIK
Glava dvadeset peta
KRIVIČNA DELA PROTIV OPŠTE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE
Izazivanje opšte opasnosti
Član 278
(1) Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizujućih zračenja, električne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.
(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog člana učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno upotrebom vatrenog oružja, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(5) Ako je delo iz st. 1, 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
ZAKON O IZVRŠENJU VANZAVODSKIH SANKCIJA I MERA
Glava četvrta IZVRŠENJE VANZAVODSKIH SANKCIJA I MERA KOJE JE ODREDIO SUD Nadzor nad izvršenjem mere kućnog pritvora Član 17.
Kada sud prema okrivljenom odredi primenu mere kućnog pritvora kontrolu poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena odlukom suda obavlja Poverenička služba preko Poverenika. Sud će u svojoj odluci naznačiti da li se mera kućnog pritvora izvršava sa ili bez primene elektronskog nadzora. Sud odmah dostavlja odluku o primeni mere kućnog pritvora Povereničkoj službi.
Ako sud donese odluku da se mera kućnog pritvora izvršava uz primenu elektronskog nadzora, oprema za elektronski nadzor aktivira se odmah posle dostavljanja odluke iz stava 3. ovog člana.
Uređaj za lociranje okrivljenog (odašiljač sa pratećom opremom), koji je neškodljiv po zdravlje, postavlja stručno lice, koje pri tome daje potrebno uputstvo okrivljenom o načinu rada uređaja. Poverenička služba upravlja i uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru.
Foto: Nebojša Raus/Portal PPNS Izvori: Beta, U pravu si, Paragraf
Komentara: 0