Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Glavolom

10.03.2020

Uredbe o izdavanju doplatne poštanske marke KROV 2016-2020

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

UREDBE O IZDAVANJU DOPLATNE POŠTANSKE MARKE "KROV" 

2016. - SA OBRAZLOŽENJEM



2017. - BEZ OBRAZLOŽENJA



2018. - BEZ OBRAZLOŽENJA



2019. - BEZ OBRAZLOŽENJA



2020. - BEZ OBRAZLOŽENJA


RASPODELA SREDSTAVA PO PROGRAMU PODSTICAJA, MERA I AKTIVNOSTI

Sredstva za realizaciju Programa obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 84/19), razdeo 48, funkcija 070, izvor 01, ekonomska klasifikacija 463, Program 1001 Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Programska aktivnost 0013 Podrška prisilnim migrantima i unapređenje sistema upravljanja migracijama, u maksimalnom iznosu do 350.000.000,00 dinara i koristiće se za:

  1. Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica i interno interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu, u maksimalnom iznosu do 290.000.000,00 dinara;
  2. Reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, u maksimalnom iznosu do 20.000.000,00 dinara;
  3. Jačanje tolerancije prema migrantima u Republici Srbiji, u maksimalnom iznosu do 5.000.000,00 dinara;
  4. Jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave za rešavanje problema migranata koji se nalaze na njihovoj teritoriji, u maksimalnom iznosu do 2.000.000,00 dinara;
  5. Jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama postoji povećan broj migranata, za urgentno rešavanje elementarnih uslova života i otklanjanje posledica nastalih usled povećanja broja migranata koji se grupišu na teritorijama ovih jedinica lokalne samouprave, u maksimalnom iznosu do 33.000.000,00 dinara.
UREDBA O UTVRĐIVANJU PROGRAMA PODSTICAJA ZA SPROVOĐENJE MERA I AKTIVNOSTI NEOPHODNIH ZA DOSTIZANJE UTVRĐENIH CILJEVA IZ OBLASTI UPRAVLJANJA MIGRACIJAMA U JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA 2020. GODINU


MIGRACIJE I AGENDA 2030

Ciljevi održivog razvoja (COR) Agende 2030 zvanično su stupili na snagu 1. januara 2016. nakon usvajanja rezolucije na Samitu UN u septembru 2015. godine. Radi se o globalnoj razvojnoj agendi za period nakon 2015, koja je proistekla iz Milenijumskih ciljeva razvoja. Agenda 2030, sa 17 ciljeva održivog razvoja i 169 ciljnih vrednosti pokriva mnogo širi obuhvat nego Milenijumski ciljevi i uključuje sve tri ključne dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne srednine. Institucionalni razvoj, i saradnja, koji treba da obezbede vladavinu prava i mir su takođe pokriveni odgovarajućim ciljevima i ciljnim vrednostima.

U narednih 15 godina, odnosno do 2030. godine se od država potpisnica očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ostvarili ciljeve iz Agende, a neki od njih su iskorenjavanje siromaštva, borba protiv nejednakosti i odgovori na klimatske promene.

Ciljevi održivog razvoja su:

  1. Svet bez siromaštva: okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima;
  2. Svet bez gladi: okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu;
  3. Dobro zdravlje: obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija;
  4. Kvalitetno obrazovanje: obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja;
  5. Rodna ravnopravnost: postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice;
  6. 6ista voda i sanitarni uslovi: obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve;
  7. Dostupna i obnovljiva energija: osigurati pristup dostupnoj, poudanoj, održivoj i modernoj energiji za sve;
  8. Dostojanstven rad i ekonomski rast: promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve;
  9. Industrija, inovacije i infrastruktura: izgraditi prilagoljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i podsticati inovativnost;
  10. Smanjenje nejednakosti: smanjiti nejednakost između i unutar država;
  11. Održivi gradovi i zajednice: učiniti gradoce i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim;
  12. Odgovorna potrošnja i proizvodnja: obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje;
  13. Akcija za klimu: preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica;
  14. Život pod vodom: očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse;
  15. Život na zemlji: održivo upravljati šumama, cuzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i  preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta;
  16. Mir, pravda i snažne institucije: promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima;
  17. Partnerstvom do cilja: učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj.
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA

Агенда одрживог развоја до 2030

Milenijumski ciljevi razvoja nisu tretirali pitanje migracija, dok je Agenda održivog razvoja do 2030. godine
multidimenzionalna, interdisciplinarna i inkluzivna obaveza koja „ne zanemaruje nikoga“, uključujući izbeglice, interno raseljena lica, azilante i migrante.

Veza između održivog razvoja i uloge migracija u svakoj od 4 dimenzije održivog razvoja (ekološkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj) je posebno važna. Sledeći ciljevi se direktno ili indirektno odnose na pitanja migracije: cilj broj 3 - obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija; cilj broj 4 - obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja; cilj broj 5 - postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena; cilj broj 8 - promovisanje inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, zaposlenosti i dostojanstvenog rada za sve; cilj broj 10 - smanjenje nejednakosti između i unutar država; cilj broj 11 - učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim; cilj broj 16 - promovisanje miroljubivih i inkluzivnih društava za održivi razvoj, obezbeđenje pristupa pravdi za sve i izgradnja efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima; cilj broj 17 - učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj. Poboljšanje i ostvarivanje ovih ciljeva održivog razvoja može učiniti da migracija bude stvar odluke, a ne potrebe. Migranti i migracije mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja (COR) naglašavajući pozitivan potencijal koji kretanje stanovništva ima na ljude u pokretu i zajednice porekla. Još jednu potvrdu tesne veze između ciljeva održivog razvoja i migracija ima činjenica da migranti, izbeglice i raseljenja lica predstavljaju grupe ugroženih ljudi, čije se potrebe moraju rešavati kako „niko ne bi ostao izostavljen” , što je jedan od ključnih principa Agende 2030 UN.

’’Globalni sporazum o migracijama’’ ili Marakeški sporazum je usvojen u decembru 2018. godine u Maroku, prvi takve vrste sporazum o migracijama u svetu. Proistekao je iz Njujorške dekleracije iz 2016. godine delimično kao odgovor na evropsku migracionu krizu, a oslanja se na cilj održivog razvoja 10.7. Sporazum se sastoji od 23 cilja koja su u funkciji bezbedne, uređene i regularne migracije (’’Globalni sporazum za sigurne, uredne i bezbedne migracije’’). U kreiranju ovog sporazuma pošlo se od toga da migracije mogu da pomognu nacionalnim ekonomijama podmlađivanjem radne snage u državama sa starijom populacijom kao i da će uređenim migracijama biti spaseni životi, a uključuje i zaštitu migranata od iskorišćavanja i kršenja ljudskih prava nad njima. Ciljeve ovog globalnog dogovora se odnose na prikupljanje podataka, pružanje informacija migrantima, borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ulaganje u razvoj veština, osiguranje pristupa osnovnim uslugama i promovisanje socijalne uključenosti i kohezije. Stavlja se naglasak i na važnost smanjenja negativnih faktora zbog kojih su ljudi prisiljeni da napuste svoje zemlje, kao i na upravljanje nacionalnim granicama na "integrisan, siguran i koordinisan način". Podršku sporazumu dalo je 164 država sveta.

Republika Srbija je trenutno u procesu uspostavljanja institucionalnog okvira za praćenje ostvarenja ciljeva održivog razvoja u zemlji. Aktivnosti u pružanju direktne pomoći u stambenom zbrinjavanju, poboljšanju životnih uslova, ekonomskom osnaživanju, povratku, jednokratnim pomoćima, kao i promociji postojećih prava za izbeglice, interno raseljena lica i migrante, predstavlja konkretan doprinos sprovođenju okončanju siromaštva svuda i u svim oblicima (Cilj 1), kao i smanjenju nejednakosti unutar i među državama (Cilj 10). Kroz navedene aktivnosti, posredno se doprinosi poboljšanju u smanjenju gladi, u obezbeđivanju zdravog života, u obezbeđivanju obrazovanja za sve, u postizanju rodne ravnopravnosti, kao i u obezbeđivanju sanitarnih uslova i pristupa pijaćoj vodi (ciljevi 2,3,4,5,6). Usled podizanja kapaciteta Komesarijata za izbeglice i migracije, za praćenje sprovođenja mera migracione politike i prikupljanje, objedinjavanje i analizu podataka za upravljanje migracijama, kao i za izveštavanje o istim, takođe se indirektno utiče na bolje sprovođenje ciljeva koji teže osnaživanjem institucija i partnerstva (ciljevi 16 i 17)...

MIGRACIONI PROFIL 2018



Izvori: Komesarijat za izbeglice i migracije; Vlada Srbije; Ministarstvo finansija 


ARHIVA PPNS

SLIKE TUGE I GNEVA - CRKVA SVETOG GEORGIJA (OSTRVO LEZBOS)



SOROŠ: ZAŠTO ULAŽEM 500 MILIONA DOLARA U MIGRANTE (VIDEO)



EKONOMSKI PLAĆENI UBICA (VIDEO)



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar