SPOMENIK JUNACIMA ODBRANE BEOGRADA I VOJNIČKO GROBLJE NA KOŠUTNJAKU U OČAJNOM STANJU
Evo kako danas izgleda vojničko groblje na Košutnjaku, jedinstveni spomen kompleks kijim je protivnik odao počast suparničkoj strani.
Danas tužna i jadna slika, ogledalo naše države i nas samih. Nadgrobne ploče razbacane na sve strane, spomenici uparloženi, junaci zaboravljeni.
Slike nam je poslao naš saradnik Mladen Diklić zamolivši da objavimo ovu priču. Prethodno je pokušao sve što je u njegovoj moći. Pisao je i ukazivao više puta Zavodu za zaštitu spomenika, opštini, udruženjima, sredstvima javnog informisanja... Jedino je internet portal Beograd uživo objavio slike. Ostali su nemi i ljudi iz Novosti i Politike i Kvadrature kruga i nemačke i austrijske ambadade kao i sve druge istotucije.
Zaista je neshvatljivo kako je moguće da nikome nije stalo???
Podsetimo kako i zašto je uopšte napravljen spomen kompleks.
Tokom 1915. godine vodile su se borbe za odbranu Beograda. Na Košutnjaku su Nemci naišli na najjači otpor. Srpski vojnici su se borili do poslednjeg, a kada im je ponestalo municije, branili su se ašovima i bajonetima. Sa dva Britanca i jednim pripadnikom francuske vojske ukupno ih je bilo samo trideset devet. Tih trideset devet divova je uspelo da dva dana zadrži ceo jedan puk nemačke carske vojske. Svi su izginuli, a Nemci izgubili više od 200 vojnika.
Kada je za ovo saznao nemački ferdmaršal Makenzen odmah je došao da obiđe ovo mesto. Naredio je da se tu izgradi nemačko ratno groblje, ali i spomenik srpskim junacima. Tako ovo postaje prvo mesto u svetu gde je neprijatelj sagradio spomenik neprijatelju.
Žrtve su sahranjene jedne pored drugih. Osim nadgrobnih ploča nemačka inženjerija je napravila i spomenik 208. puku i mermernu piramidu u znak sećanja na stradale austrougarske vojnike. Spomenik srpskim vojnicima je podignut sa natpisom na nemačkom i srpskom jeziku, ćirilicom, na kome piše:
"OVDE POČIVAJU SRPSKI JUNACI".
Ovaj jedinstveni spomen-kompleks sa grobovima tri vojske pripadnicima čak šest nacija je održavan između dva rata. Ovde su redovno priređivane komemoracije na kojima su uvek prisustvovali i Aleksandar Karađorđević i nemačke i austrijske diplomatske delegacije.
Nakon Drugog svetskog rata, tokom kog su Nemci ovde opet sahranjivali svoje stradale vojnike, nova komunistička vlast je naredila da se groblje uništi. Nadgrobne ploče i spomenici su mleveni drobilicom za kamen. Zaprepašćuje podatak da su uništavane i spomen ploče srpskih vojnika! Nekolicina je ostala, ali su, na žalost, razbacane naokolo, uparložene, u kovragu. Tako je do dana današnjeg.
Pitamo se: Ima li nekoga kome je stalo? Postoji li ko da reaguje? Da li smo svesni koliku kulturno-istorijsku vrednost ima ovaj spomenik? Šta čine službenici i čelnici institucija kojima je posao da brinu o našem nasleđu i istoriji? Kako je moguće da toliko ne poštujemo žrtvu svojih predaka, kao i značaj samog događaja?
Pripadnici srpske vojske su ostavili kosti na ovom mestu kako bismo mi mogli da živimo, kako bismo danas imali državu, kako bismo se zvali onako kako se zovemo. Divio im se čak i protivnik, a nas danas nije briga!
Pokažimo bar malo poštovanja. Pomozimo da se kompleks uredi i da se svim mrtvima, čije su kosti utkane u našu zemlju ukaže dostojna počast.
Zajedno za očuvanje prošlosti i spas budućnosti.
Hvala Mladenu Dikliću na slikama i velikom trudu i borbi.
Nevena Tatić Karajović
Izvor: Čuvari ćirilice, 20. 8. 2020.
Komentara: 0