Mihajlovićeva: Ispitaćemo probleme u izgradnji MHE, oni koji se najviše protive MHE ne bave se ekologijom, nego politikom
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da će biti urađena revizija projekata malih hidroelektrana, i da će se videti ko je odgovoran za probleme koji su se pojavili u izgradnji MHE u prethodnom periodu.
“Videćemo zašto smo kao država došli u situaciju da zbog problema u realizaciji projekata, novim zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije zabranjujemo izgradnja svih HE u zaštićenim područjima, kao jedina zemlja uz Bosnu i Hercegovinu koja je zabranila gradnju MHE. Da vidimo kako su lokalne samouprave donosile planske akte, a da nisu proverile ni da li imaju reku, zašto su negde rađene studije procene uticaja na životnu sredinu, a negde ne, zašto ministarstvo koje je vodio Goran Trivan godinama nije donosilo pravilnike koji bi sprečili mnoge probleme, zašto je Zavod za zaštitu prirode donosio pa menjao uslove i kako su investitori radili mimo dozvole. Utvrdićemo ko je radio mimo zakona i procedura i podići prijave protiv svih, od direktora do ministra”, rekla je Mihajlovićeva u parlamentu, gde je u toku rasprava po amandmanima na predložene zakone iz oblasti energetike i rudarstva.
Ona je rekla da MHE postoje svuda u Evropi i predstavljaju važan i dobar izvor energije.
“I mi u Srbiji imamo veliku tradiciju u izgradnji hidroelektrana, još 1900. godine izgrađena je prva HE u Užicu, a 1903. i mala hidroelektrana Vučje. Ali, oni koju su realizovali projekte mimo propisa i prethodno ministarstvo za zaštitu životne sredine koje je na sve to ćutalo nas je dovelo do toga da danas na neko vreme zabranjujemo MHE”, dodala je ona.
Mihajlovićeva je rekla da je u Srbiji izgrađeno ukupno 137 malih hidroelektrana, ukupne snage oko 98 megavata, a da se 33 nalaze u zaštićenim područjima.
“S druge strane, oni koji danas pričaju da MHE ne treba da se grade nigde, kao što je Aleksandar Jovanović Ćuta, su isti ljudi koji su hteli da grade MHE. Taj isti čovek je 2016. hteo da gradi MHE, čak nije išao ni redovnom procedurom, nego je tražio vezu u vladi da dobije energetsku dozvolu. Tražio je i da se onemogući proširenje hidroelektrane u državnom vlasništvu da bi on mogao da izgradi svoju. To je taj isti čovek koji danas govori kako treba zabraniti gradnju svih MHE”, rekla je Mihajlovićeva.
“Oni koji se danas protive izgradnji svih MHE bave se samo politikom i koriste životnu sredinu zarad svojih interesa i svog politikanstva. Ti ljudi kad se budu pojavili na izborima, građani će pokazati koliko veruju u njihovu priču. A mi se kao građani ne smemo deliti po tome da li neko više ili manje brine o vazduhu, vodi, zemlji, posebno ne da nas dele oni koje ne zanimaju ni voda, vazduh ni reke, već sopstveni interesi”, rekla je Mihajlovićeva.
Trivan: Godinama sam opstruisan, Mihajlović oduvek za MHE, bunt građana opravdan
Bivši ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je, reagujući na optužbe aktuelne ministarke energetike Zorane Mihajlović, da je uvek govorio o svim ekološkim problemima i posebno o štetnosti gradnje mini hidroelektrana (MHE) derivacionog tipa. Naveo je da je Mihajlović još 2013. godine kao ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, omogućila davanje 293 lokacije za gradnju MHE, te da se kao ministarka građevine oglušila o mnogobrojne zahteve da stavi van snage protivzakonito izdate građevinske dozvole ili one kojima je istekao rok.
Nakon tri godine opstrukcije, nerazumevanja i antikampanje vođene protiv mene, nije mi više moguće lojalno i strpljivo trpeti napade onih koji se u zaštitu životne sredine najmanje razumeju, pokušavajući da neistinito i manupulisanjem zadobiju još jedan mizerni politikantski poen, naveo je Trivan u pisanoj izjavi.
„Sa druge strane, sve vreme naša javnost i građani dobro znaju šta je zapravo istina, ko je oduvek na strani zaštite a ko ne. Кo govori istinu – a ko ne, šta je moralno a šta ne. Ponavljam godinama – Ekologija nije i ne sme biti dnevno-politička tema jer se radi o pitanju naših života“, poručio je.
Ministarku Mihajlović je upitao pokušava li da zbuni javnost Srbije kada o uzrocima problema mini hidroelektrana i zabrani njihove gradnje kaže da su nas „prethodni ministar zaštite životne sredine i još neki ljudi koji su se bavili realizacijom malih hidroelektrana doveli u situaciju da te MHE budu realizovane na načine koji nisu bili adekvatni, niti su bili u skladu sa zakonom.“
„Pitam javno ministarku Mihajlović – koje sam to MHE ja realizovao? Zašto ne navede imena tih ‘još nekih ljudi’ ? Jesu li to oni kojima je još 2013. godine kao ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, omogućila davanje 293 lokacije za gradnju MHE? Da li je to bilo društveno odgovorno i ekološki adekvatno postupanje prema prirodnom blagu Srbije koje je bilo u njenom resoru“, upitao je Trivan.
Bivši ministar je upitao Mihajlović i zašto je kao ministarka građevinarstva, kako je naveo, ignorisala inicijative građana i udruženja, javne rasprave, mišljenja i stavove struke i nauke o štetnosti gradnje MHE u zaštićenim dobrima i odbila da da pozitivno mišljenje na izmene Zakona o zaštiti prirode kojim se sprečava gradnja MHE.
„Da li je potrebno da podsetim ministarku Mihajlović da se takođe oglušila o mnogobrojne zahteve da stavi van snage protivzakonito izdate građevinske dozvole ili one kojima je istekao rok, da se kao ministarka u svim resorima koje je vodila uvek, i rečju i delom zalagala za gradnju MHE, pa i sada kada volšebno kao ministarka energetike, a u ulozi portparola Ministarstva zaštite životne sredine predlaže zakon o zabrani njihove gradnje. Кakav cinizam“, konstatovao je Trivan.
Umesto da nas podrže, proizvode opravdani ekološki bunt
Podsetio je i da je, kako je naveo, uvek javno govorio i uvek će govoriti o svim ekološkim problemima i posebno o štetnosti gradnje MHE derivacionog tipa.
„Zastupajući sopstveni profesionalni stav, kao i struku i građane, u javnim raspravama u kojima su učestvovale naučne institucije, predstavnici fakulteta i instituta, čak i SANU, podizao sam pozornost ukupne javnosti, budući da građani imaju pravo da znaju u kakvoj životnoj sredini žive i svestan da nećemo uspeti da sačuvamo i unapredimo životnu sredinu bez pomoći civilnog društva, građana i medija“, poručio je.
Ocenio je i da je u tome uspeo, jer je ekologija u Srbiji postala stalni prisutna i najvažnija tema.
„I ne samo to. Ministarstvo zaštite životne sredine je učinilo sve što je u njegovoj nadležnosti da spreči štetu i predloži izmene Zakona. A koliko smo imali podrške u tome, od koga, a od koga ne – javnost je videla i razumela. I umesto da nas podrže i ne sprečavaju da u dijalogu sa građanima rešavamo probleme u institucijama, proizvode nezadovoljstvo građana i ekološki bunt koji je opravdan. Poslednji je trenutak da se ekologiji vrati novac i značajno više investira, a to je sada moguće imajući u vidu da je budžet stabilizovan“, naveo je Trivan.
Snimak ekrana: RTS Foto: Ministarstvo energetike; Ministarstvo zaštite životne sredine Izvor: N1, 26. 4. 2021.
Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
Ko to tamo buši, po Levču?
Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
Ne bacajte žar u kontejnere!
Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
Ljubivoje Ršumović - Protest
Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april
MART (26)
Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)
FEBRUAR (15)
Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
Komentara: 0