Sednica Senata Univerziteta u Beogradu

Sa sednice

Treća sednica sedmog saziva Senata Univerziteta u Beogradu kojom je predsedavao rektor prof. dr Vladan Đokić održana je u sredu 22. decembra 2021. godine, u Svečanoj sali Rektorata. Prema dnevnom redu, članovi Senata verifikovali su mandati više članova Senata i usvojili izveštaj o upisu studenata u školsku 2021/2022. godinu, na sve vrste i nivoe studija.

Izveštaj je prezentovao prorektor za nastavu prof. dr Dejan Filipović, koji je istakao da kada se sagledaju sva tri stepena studija i sva tri upisna roka ”Univerzitet može biti izuzetno zadovoljan”, te da su posebno upis na master i doktorske studije pokazali da je najveće interesovanje za UB, kao i da ostaje sve manje nepopunjenih mesta na osnovnim studijama.

Senat je usvojio i Predloge Odbora za statutarna pitanja i dao saglasnost na izbor 15 nastavnika u zvanje redovnog profesora Univerziteta u Beogradu i jednog gostujućeg profesora na Građevinskom fakultetu.

Članovi senata doneli su nove i izmene i dopune postojećih studijskih programa i kao posebno važno složili se sa načelnom inicijativom za pokretanje postdoktorskih pozicija.

Senat je potvrdio imenovanja dva člana Odbora za obezbeđenje i unapređenje kvaliteta iz reda studentskih predstavnika u Senatu i člana Odbora za profesionalnu etiku iz reda studenata.

Senat Univerziteta u Beogradu doneo je Rešenje o poništavanju Odluke Senata Univerziteta u Beogradu, br. 06-5088/3-19 od 12. decembra 2019. godine i potom jednoglasno doneo Odluku o poništavanju diplome i dodatka diplome Siniše Malog o stečenom naučnom nazivu-doktor nauka.

Predlog Finansijskog plana Univerziteta u Beogradu za 2022. godinu predstavila je prorektorka za finansije prof dr. Zorica Vujić, a Senat ga je usvojio jednoglasno.

Senat je najviši stručni organ Univerziteta i ima 46 članova: rektora, 4 prorektora iz reda redovnih profesora, 31 dekana fakulteta, 4 predsednika veća grupacija, predsednika Veća instituta i 5 direktora naučnih instituta.

Izvor: Univerzitet u Beogradu, 22. 12. 2021.

Prorektor Ristić o Siniši Malom: Ovo je tačka na „slučaj doktorat“

Odlukom Senata BU da se poništi doktorat ministru Siniši Malom, Univerzitet je "stavio tačku" na ovaj slučaj i poslao poruku čitavom dsruštvu i akademskoj zajednici, rekao je za Nova.rs ratko Ristić, prorektor Univerziteta u beogradu, nakon pomenute odluke.

Ristić je najpre ukratko objasnio proceduru donošenja odluke:

„Prva odluka je postupanje po odluci suda, kojom je u prvom koraku poništen doktorat Siniše Malog – bili smo obavezni da postupimo po tome. Istovremeno, jer je naloženo ponavljanje postupka, mi smo jednostavno u saradnji sa kolegama sa fakulteta koji su bili involvirani u slučaj, izrekli javnu osudu. Ovom odlukom je stavljena tačka na taj slučaj, jer su rešene sve proceduralne greške. Poruka je da će morati ubuduće kandidati da urade sve u sklopu čestitosti, a univerziteti da dosledno, principijelno sprovode standarde akademske čestitosti“, rekao je Ristić.

Prorektor je rekao da se ovom odlukom „šalje poruku čitavom društvu“.

Podsećamo, Senat Univerziteta u Beogradu počeo je u 12 sati sednicu na kojoj je jedna od tačaka odluku o tome da li je doktorat Siniše Malog plagijat ili ne. Kako je javio reporter Nova.rs, dnevni red je usvojen, pa, s tim u vezi, i tačka 12 ostaje na snazi. U tački 11, Senat je ponovo glasao da se stavi na glasanje predlog o oduzimanju tituel Siniši Malom. Odluka o poništenju doktorata doneta je jednoglasno, glasovima svih prisutnih na sednici.

Dugo iščekivana odluka o doktoratu ministra Siniše Malog dobila je tako danas svoj konačni epilog. Nakon što je Upravni sud poništio odluku Senata iz 2019. godine, postupak je ponovo vraćen na glasanje ovog visoko telo Univerziteta koje će dati konačni sud.

Senat je najviši stručni organ Univerziteta i ima 46 članova: rektora, 4 prorektora iz reda redovnih profesora, 31 dekana fakulteta, 4 predsednika veća grupacija, predsednika Veća instituta i 5 direktora naučnih instituta. Odluka o doktoratu biće doneta većinom glasova ukupnog broja članova, što bi značilo da će doktorat biti proglašen za plagijat ukoliko protiv njega glasa 24 člana Senata.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu doneo je rešenje kojem je izrekao opomenu dekanu Fakulteta organizacionih nauka (FON), Miliji Suknoviću zbog kršenja kodeksa. Njemu je opomena izneta zbog „kršenja profesionalne etike“, a iz tog razloga je izrečena i opomena profesoru Ekonomskog fakulteta Draganu Đuričinu.

U odluci koju je potpisao dekan Ekonomskog fakulteta navodi se da je profesor Đuričin i nakon iznetih javnih sumnji da je doktorat Siniše Malog plagijat umesto da izvrši proveru, ostao pri navodima da postoji originalni naučni doprinos, a da navodi u medijima nisu verodostojni i – potpisao izveštaj.

Danilo Savić
Izvor: Nova S, 22. 12. 2021.

KREIRANJE VREDNOSTI KROZ PROCES RESTRUKTURIRANJA I PRIVATIZACIJE : TEORIJSKE KONCEPCIJE I ISKUSTVA SRBIJE

Doktorand:
Mali, Siniša

Fakultet:
Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka

Datum odbrane disertacije:
12-06-2013

Mentor:
Jaško, Ondrej

Članovi komisije:
Barjaktarović Rakočević, Slađana
Đuričin, Dragan

Metapodaci
Prikaz svih podataka o disertaciji

Ostali linkovi:

http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=955
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7524/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=515344794
http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3058

Sažetak:

Proces privatizacije društvene i državne svojine se nametnuo kao preduslov uspešnog završetka procesa tranzicije u zemljama Istočne i Centralne Evrope, uključujući i Srbiju. Iskustva u restrukturiranju preduzeća u tranziciji otkrila su da postoji potreba za restrukturiranjem preduzeća kako pre, tako i posle privatizacije. Aktivnosti restrukturiranja su mnogobrojne a cilj ovog procesa je da preduzeće unapredi svoje poslovanje, poboljša efikasnost poslovanja i kreira vrednost za svoje vlasnike. Predmet analize ovog rada je metodologija restrukturiranja koja se zasniva na upravljanju osnovnim faktorima vrednosti. U radu se analizira pojam vrednosti, metodologija njenog izračunavanja kao i modeli kreiranja vrednosti. Cilj analize je da se u upravljanju preduzećem primeni takav koncept poslovanja, investiranja i finansiranja koji će biti u funkciji restrukturiranja preduzeća, a u cilju kreiranja dodatne vrednosti za vlasnike kapitala. Pri tome, pojam stvaranja vrednosti odnosi se na poboljšanje stope prinosa na investirani kapital kombinacijom povećanja novčanih priliva i smanjenja rizika poslovanja. Uspešno restrukturiranje podrazumeva aktivnosti u procesu poslovanja, finansiranja i investiranja. Pri tome, uspešnost procesa restrukturiranja se meri visinom kreirane vrednosti kapitala, odnosno razlikom u vrednosti kapitala pre i nakon restrukturiranja. Vrednost kapitala u ovom slučaju je jednaka diskontovanoj vrednosti očekivanih budućih slobodnih novčanih tokova. Kako visina ostvarene vrednosti direktno zavisi od vrednosti novčanih tokova i cene kapitala, u cilju kreiranja vrednosti jedne kompanije neophodno je definisati i sprovesti strategije koje su usmerene na povećanje neto novčanog toka kroz kombinaciju povećanja prihoda, smanjenja troškova i poboljšanja u koeficijentu obrta ukupne aktive s jedne, i smanjenja rizika poslovanja i cene kapitala, s druge strane. Definisanje odgovarajućeg modela prodaje kapitala na tržištu doprinosi valorizaciji aktivnosti restrukturiranja u smislu da izbor odgovarajućeg modela utiče na nivo ostvarene cene za kapital prilikom njegove prodaje zainteresovanim finansijskim ili strateškim investitorima. Upravo zbog toga, predmet istraživanja ovog rada je i model prodaje kapitala putem javnih tendera i javnih aukcija kako bi se, kroz njihovu analizu, utvrdilo da li su oni odgovarajući metodi prodaje kapitala društvenih preduzeća koja prolaze kroz proces privatizacije.

Ključne reči:

Restrukturiranje, stvaranje vrednosti, faktori vrednosti, procena vrednosti kapitala, privatizacija, tenderi, aukcije; Restructuring, value creation, value drivers, business valuation, privatization, enders, auctions

Otvaranje
Disertacija.pdf (4.594Mb)

Izvor: Nardus