Vojvoda Živojin Mišić: Izveštaj kralju Aleksandru po povratku iz Splita
(Iz beleške Milorada Pavlovića, sekretara Živojina Mišića)
Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo se mi na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice... Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš... stvar je propala...
Ništa se ne može zajaziti, ničim što bi joj se ponudilo.
Ja sam sa tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno i ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti, dati im njihovu državu. Granice će biti gde ih mi povučmo, a mi ćemo ih povući ne onde gde naše ambicije izbijaju na površinu, nego onde gde istorija i etnografija kažu; gde kaže jezik i običaji, tradicija i najzad, gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će biti i pravo i Bogu drago.
A Italijani? Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti... Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični, da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi.
Ne zaboravite Visočanstvo moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati.
* * *
VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ: MOJE USPOMENE
Vojvoda Živojin Mišić je, na kraju blistave vojničke karijere, počeo da piše svoje uspomene u Parizu, na bolesničkoj postelji. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, ispod Maljena i Suvobora, do komandanta I srpske armije u velikoj Kolubarskoj bici (u kojoj je premorena i desetkovana srpska vojska do nogu potukla austro-ugarsku balkansku vojsku) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke solunske ofanzive 1918. godine, kojom je započeo definitivan slom Centralnih sila. Zadatak koji je sebi postavio već ozbiljno oboleli i iznemogli vojvoda nije bio nimalo lak, jer je njegov životni put doista bio "duga i teška borba".
Komentara: 0