Merenja pokazuju da je vazduh, prema godišnjim izveštajima, u svim gradovima u Srbiji prekomerno zagađen. Zagađene su reke i zemljište. Petnaest gradova do kraja marta imaće lokalne digitalne registre izvora zagađivanja. Uz podršku Velike Britanije, projekat sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj.

Precizne podatke o izvorima zagađenja imaće Valjevo, Osečina, Novi Sad, Kragujevac, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš, i Čačak.

^{ARHIVA PPNS ENERGETIKA NE POSEDUJE IZVEŠTAJE O MERENJU EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH - UTVRDILA INSPEKCIJA I NALOŽILA OTKLANJANJE TE NEZAKONITOSTI (FOTO, VIDEO)}

Nadležne lokalne institucije moći će da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje životne sredine.

"Moći ćemo da pratimo emisije u vazduh, emisije u vode, emisije u tlo, generisanje otpada, i što je jako važno da imamo evidenciju svih zagađivača", ističe dr Tamara Perunović Đulić, pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema njenim rečima, ta obaveza postoji deset godina, ali je "mali broj lokalnih samouprava uspostavio neku formu lokalnog registra izvora zagađivanja".

Podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja.

"Bez podataka ne možemo da donosimo odluke. Ako ne znamo kakvo je stanje: koliko su nam zagađene reke, kakvo nam je zemljište, vazduh, onda ne možemo ni da odlučujemo koje su dalje mere koje će biti primenjene", ukazuje Sanja Arizonović iz UNDP-a.

Do kraja godine svi gradovi u Srbiji trebalo bi da imaju registre zagađivača.

"Monitoring se vrši da bi obezbedio donosiocima odluka mogućnost da provere koliko njihove odluke i zakonodavstvo koje se donosi poboljšava život građana, smanjuje ugrožavanje njihovog zdravlja", ističe Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija.

^{ARHIVA PPNS APLIKACIJA ’XECO VAZDUH’ NA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI}

Agencija za zaštitu životne sredine vodi registar gde su već popisani najveći zagađivači.

Dvesta dvadeset sedam velikih industrijskih postrojenja u obavezi su da sami mere emisije zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište, kao i da dostavljaju podatke Nacionalnom registru jednom godišnje.

Za sada su izuzetno retki primeri da je neko kažnjen zbog ispuštanja otrovnih materija u životnu sredinu.

PRILOG (1:52)


Pripremile Slavica Gligorović i Slađana Miletić
Izvor: RTS, 18. 2. 2022.

(izvod)

Povremeno merenje

Član 20.

Povremeno merenje na stacionarnom izvoru zagađivanja se vrši radi poređenja izmerenih vrednosti emisija zagađujućih materija sa graničnim vrednostima emisija.

Povremeno merenje se vrši dva puta u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci.

Povremeno merenje se vrši u uslovima rada pri najvećem opterećenju stacionarnog izvora zagađivanja.

Operater koji nije pribavio saglasnost za samostalno kontinualno merenje dužan je da obezbedi povremeno merenje, preko ovlašćenog pravnog lica, u skladu sa stavom 2. ovog člana.

(izvod)

Obaveze operatera

Član 58.

Operater je dužan da:

1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave;

2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju;

3) obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje, uz saglasnost Ministarstva;

4) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno;

5) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije;

6) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica;

7) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i to za merenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana jednom u tri meseca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, za merenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja, za merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu;

8) vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja;

9) vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija, kao i mernih uređaja za merenje emisije.

Operater je dužan da o svom trošku sprovede mere za smanjenje emisija zagađujućih materija utvrđenih planom za svoje stacionarne izvore zagađivanja vazduha

XII. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 79.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

13) ne obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije (član 58. stav 1. tačka 5);

Član 82.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

21) ne obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije (član 58. stav 1. tačka 5);

PREPORUKA PPNS
SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU