Genetski modifikovana (GM) hrana je uključena u lanac ishrane, uprkos velikim neslaganjima o ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama njene upotrebe. Analizirajući prošlost kompanija proizvođača GM hrane, odnose između biotehnološke industrije i državnog aparata SAD, kao i odnose između industrije i sponzorisanih istraživačkih institucija, odnosno istraživača u radu, zaključuje se da se koncept kriminaliteta ’belog okovratnika’ može primeniti u industriji GM hrane.
KRIMINALITET „BELOG OKOVRATNIKA“ U INDUSTRIJI HRANE
Termin kriminalitet „belog okovratnika“ prvi put je upotrebio Sutherland u svom obraćanju američkom sociološkom društvu. Isti autor je 1949. godine, u delu pod nazivom „White collar crime“, dao definiciju ovog kriminaliteta, pododrazumevajući pod tim pojmom kriminalitet koji se obično javlja u oblasti privrednog poslovanja, a čije su forme ispoljavanja najčešće u mahinacijama u vezi sa kupoprodajom raznih akcija, lažnim reklamiranjem robe, lažnim iskazivanjem finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija, ili u podmićivanju poslovnih partnera, neposrednom ili posrednom podmićivanju državnih činovnika, u cilju osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana, kao i u proneverama, nenamenskom trošenju sredstava, poreskim utajama i slično.
Kasnije, isti autor kriminalitet „belog okovratnika“ određuje kao kriminalitet koji vrše lica sa prestižnim i visokim društvenim statusom u okviru zanimanja koja obavljaju.
Apstrakt: Genetski modifikovana (GM) hrana je uključena u lanac ishrane, uprkos velikim neslaganjima o ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama njene upotrebe. Analizirajući prošlost kompanija proizvođača GM hrane, odnose između biotehnološke industrije i državnog aparata SAD, kao i odnose između industrije i sponzorisanih istraživačkih institucija, odnosno istraživača u radu, zaključuje se da se koncept kriminaliteta „belog okovratnika“ može primeniti u industriji GM hrane.
Ključne reči: GM hrana, SAD, industrija, univerziteti, Monsanto
Uvod
Novom tehnologijom, genetskim inžinjeringom (GI) dobijaju se himerni konstrukti, kombinacije strukturnih i regulatornih gena, često sasvim nesrodnih organizama, čime se potpuno zaobilaze sva ograničenja vrste. Moguće je kombinovati gene nižih i viših biljaka, mikroorganizama, insekata i životinja. Takvi rezultati se ne mogu dobiti ni najnaprednijim konvencionalnim uzgajivačkim metodama.
GM biljke proizvode se na 134 miliona hektara u 25 država sveta. Trend konstantnog uvećanja površina pod ovim kulturama (1.7 miliona hektara 1996. vs 134 miliona hektara 2009. godine) pokazuje da je Genska revolucija nesumnjivo najbrže usvojena biljna tehnologija u modernoj istoriji ljudskog roda (Papić, T., Lovre, K., 2008a). Impresivna difuzija nove tehnologije je izazvala globalnu debatu, veoma intenzivnu i ponekad emotivnu, po svom opsegu do sada nezapamćenu. Polarizovala je naučnike, proizvođače hrane, potrošače, javne interesne grupe, države i kreeatore politike. Postoje velika neslaganja o ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama upotrebe GM hrane (Papić-Brankov, T. i sar., 2009).
Pobornici „teorija zavere“ tretiraju izvesne GM biljke (GM kontracepcijski kukuruz) novim biološkim i eugeničkim oruđem koje će SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja – depopulacije, pod krilaticom smanjenja broja gladnih (Papić, T., Lovre, K., 2008b).
Stoga se sa razlogom postavlja pitanje kako je nesigurna, nedovršena, tzv. „prljava“ tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako su plasirane na tržištu.
Kompanije proizvođači GM hrane
Današnje najvažnije kompanije proizvođači GM hrane imaju kriminalnu prošlost u kojoj su, između ostalog, bile uključene u delovanje protiv ljudskog života i ozbiljne ekološke katastrofe.
Tako su Monsanto, Ciba-Geigy i Dow proizvodili dihlor-difenil-trihloretan (DDT) i druge ekstremno štetne pesticide, defolijante i hemikalije kao što su želatinozni gazolin, polihlorovani bifenil, Agent Orange. IG Forben-Hoechst, BASF, Bayer, Agfa su proizvodili gasne otrove i terali logoraše Aušvica (83.000 logoraša) na prisilan rad. Preživeli logoraši se još uvek parniče sa kompanijom IG Forben (Shar Kriminalitet „belog okovratnika“ u industriji hrane ma, Y., 1998; Staunton, D., 1999; BBC, 1999).
Union Carbide Corporation (koja se višegodišnjim prodajama i spajanjima transformisala u Dow i Aventis, odnosno Bayer) odgovorna je za smrt nekoliko stotina ljudi i patnje njih 140.000. Tragedija se dogodila nakon izlaganja metil-izocianatu 1986. godine.1
Vitaminski kartel Rhone-Poulenc (sada Aventis), Roche i BASF su finansijskim špekulacijama oštetili američko tržište za 5–6, a svetsko za preko 20 milijardi US$. Na ime odštete Evropskoj uniji je u septembru 2001. godine Roche isplatio 462, BASF 296, a Rhone-Poulenc 5 miliona evra.
Jedan od istorijski najgorih slučajeva korporativnog nehata, SMON tragediju, izazvala je Ciba Geigy (Knaus, H., 1993). Naziv SMON (subacute-myelo-opticoneurophaty) opisuje sindrom (poremećaj vida i paraliza stopala i nogu) koji izaziva upotreba clioquinola (korišćen u Japanu od 1953. godine u lečenju svih vrsta abdominalnog bola i dizenterije). Tek su 1970. godine, kada je obolelo 10.000 Japanaca, naučnici povezali bolest sa upotrebom ovog leka. Iako je Ciba negirala povezanost dokazano je da je sa problemom bila upoznata još 1953. godine, a da je dokaze o štetnosti leka imala 1962. godine. Preko 5.000 pravnika je bilo angažovano u parnici protiv ove kompanije, koja je na kraju isplatila žrtvama 490 miliona US$ na ime odštete. Tek 1985. godine kompanija je potpuno povukla ovaj lek sa tržišta izvinjavajući se žrtvama i njihovim porodicama.
Partner Ciba kompanije, Sandoz, odgovoran je za tešku ekološku katastrofu iz 1986. godine, zagađenje reke Rajne, zbog izlivanja 8 tona mercurya i 30 tona ekstremno štetnih organofosfata.
Zahvaljujući velikim ulaganjima u industriju odnosa sa javnošću (PR) koja ih prikazuje u povoljnijem svetlu i diktira strategiju u odnosu na državu, institucije i javnost u celini, zahvaljujući udruživanjima i promenama naziva, ove kompanije su uspele da prikriju sramnu prošlost.
Sprega biotehnološke industrije i državnog aparata SAD
Shvativši ogroman potencijal poljoprivredne bioiotehnologije, a želeći da zadrži poziciju svetskog lidera u poljoprivredi, sa prvom primenom GI na biljnim kulturama, američki državni aparat je podržao industriju. Odobravanjem patentiranja veštački konstruiuisanih gena i GM biljaka omogućeno je privatnom sektoru da diktira pravac bioiotehnoloških istraživanja (Papić, T., 2008). GM hrana se plasira na tržište SAD bez obeležavanja i odvajanja od ne-GM hrane sa minimalnim zakonodavnim ograničenjima, što daje veliku prednost transnacioionalnim poracijama (TNCs) i u ostalim delovima sveta.
Osim toga, SAD, u skladu sa svojom unutrašnjom politikom, proizvode mnogo hrane koju prodaju na stranim tržištima po nižim cenama ili je isporučuju u vidu donacija. Administracija R. Regana u dokumentu pod nazivom „Koordinacioioni okvir za regulisanje bioiotehnologije“ odlučila je da nije potrebno donositi posebne propise za nove tehnologije (kao što je GI) jer doprinose širenju tradicioionalne selekcije bez pojave novih rizika, te je u sklopu postojećih federalnih zakona definisala podelu nadležnosti između tri agencije: Centra za poljoprivredu (USDA), Uprave za hranu i lekove (FDA) i Agencije za zaštitu životne sredine (EPA). Istu politiku podrške, ne želeći da zakonima uspore razvoj bioiotehnologije ili pošalju Wall Street-u pogrešnu poruku, nastavili su kabineti Dž. Buša (seniora), Dž. Buša (juniora), i po svemu sudeći B. Obame.
Bliski odnosi bioiotehnološke industrije i državnog aparata SAD održavaju se na zvaničnom nivou, preko predstavnika TNCs i američke administracije (Vidal, J., 2001). Tako je A. Veneman, koja je bila član odbora najvažnije poljoprivredne bioiotehnološke kompanije Monsanto filijale Calgene Inc, poznata kao veliki promoter bioiotehnologije, postavljena za sekretara poljoprivrede u kabinetu Dž. Buša (juniora)2. W. D. Ruckelshaus, nakon obavljanja funkcije glavnog administratora EPA-e, postao je član odbora direktora Monsanto kompanije; L. Fischer, bivši asistent administrator EPA-e, bila je jedan od potpredsednika u Monsanto-u; M. Miller, sa mesta supervizora Monsanto hemijske laboratorije, postavljena je za zamenika direktora ogranka FDA (Paul, H. i sar., 2003).
Sličnih primera ima i u najnovijoj istoriji. Iako je bilo blagih nagoveštaja, u predizbornoj kampanji B. Obame, da treba izmeniti zakone o bezbednosti hrane i eventualno obeležiti GM hranu, sve nade su okončane izborom M. Taylora, lobiste Monsantoa za višeg savetnika za bezbednost hrane u FDA i T. Vilsack-a, direktora Monsantoa za prvog čoveka USDA.
Saradnja univerziteta i industrije
Usvajanje Opšteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS) Svetske trgovinske organizacije (WTO) olakšalo je saradnju industrije i univerziteta. Industrija finansira određena istraživanja univerziteta i naučnih institucija, a zauzvrat koristi već postojeću infrastrukturu univerziteta i dobija intelektualni kapital i reputaciju. Ova saradnja je jedan od ključnih razloga najbržeg rasta (20%) „life science“ univerzitetskog sektora u periodu od 1995. do 2000. godine (Major, L.E., 2000).
Tako je npr. bioiotehnološka istraživanja na Univerzitetu u Vašingtonu donirao Monsanto (23.5 milioiona US$); Max Plank Institut kompanija Bayer, Opštu bolnicu u Masačusetsu Hoechst (70 milioiona US$); Univerzitet u Kaliforniji Novartis (25 milioiona US$); Univerzitet u Koloradu Ribozyme Pharmaceueuticals (500.000 US$ ) itd. Većinom Ugovora definiše se pravo TNCs da prve vide rezultate istraživanja i eventualno spreče njihovo objavljivanje ukoliko postoje uslovi za patentiranje (Hobbelink, H., 1991).
Socioiolog W. Powell smatra da su bliske veze univerziteta i industrije glavni razlog zbog kojeg američke kompanije sada dominiraju bioiotehnološkim tržištem. Budući da u državnom budžetu ima sve manje novca za istraživanja, sve više naučnika u SAD i Evropi zavisi od korporacijskih sponzora, a time i od korporacijskog prihvatanja njihovih istraživanja i rezultata. Npr. vrhunski britanski istraživački centri finansiraju se 80-90% iz privatnih fondova. Na uzorku od 500 naučnika, koji rade u istraživačkim institutima u Velikoj Britaniji, otkriveno je da je od njih 30% sponzor tražio da promene zaključke istraživanja, 17% da bi odgovarali željenom ishodu stranke, 10% da bi dobili dalje ugovore i 3% da bi sprečili objavljivanje rezultata. Logično pitanje je ako je 30% naučnika priznalo da je od njih zatraženo da promene pomenute zaključke, koliko njih je bilo suviše posramljeno da bi iskreno odgovorili na ovo pitanje (Smith, J.M., 2005).
Ko su proponenti GI, „nezavisni“ pojedinci i institucije? Njihov odabir je jedna od najvažnijih PR strategija industrije. Dobar kandidat treba da bude poznat u svojoj oblasti (bar u svojoj zemlji), partijski neangažovan, ali vezan za industriju ili državni aparat. Najistaknutiji naučnici zagovornici biotehnologije su: C. S. Prakash, direktor Centra za biljna biotehnološka istraživanja i jedan od osnivača AgBioworld fondacije i član USDA savetodavnog komiteta za biotehnologiju; N. Bourlag, otac zelene revolucije, koji je bio jedan od glavnih proponenata GM hrane u zemljama Juga; P. Stott, sa Stanford univerziteta, recenzent prvog GM leka, bivši direktor FDA Sektora za biotehnologiju; D. T. Avery, direktor Globalnog centra za pitanja ishrane (Hudson institut) itd.
Njihovi članci i izlaganja obiluju „argumentima“ protiv Kjoto sporazuma (čiji je osnovni cilj smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu, samim tim smanjenje njihovog uticaja na klimatske promene) i proizvodnje organske hrane (hrane u kojoj nema veštački sintetizovanih materija). Često iznose stav da su konzumenti organske hrane izloženi osam puta većem riziku od inficiranja smrtno opasnim sojem bakterije Escerichie coli (Avery, D.T., 2002). U svim izlaganjima tvrde da je GM hrana prošla striktnu kontrolu i da je potpuno bezbedna za ishranu ljudi i životinja.
Suprotno, profesor J. Domingo u prestižnom časopisu Science tvrdi da je iscrpnim pretraživanjem baze podataka zaključio da je objavljeno samo osam recenziranih naučnih radova koji se odnose na problematiku bezbednosti GM hrane, od toga samo četiri eksperimentalna rada (ogledi na životinjama), od kojih je tri sproveo tim Monsanto kompanije (Domingo, J.L., 2000). Stoga se može zaključiti da nisu sprovedena ozbiljna istraživanja, već da se u formi novinskih članaka objavljuju i citiraju rezultati američkih konzervativnih istraživačkih centara, koji se deklarišu kao nezavisni (Heritage Foundation, the American Enterprise Institute, Cato Institute, the Brookings Institute).
Monsanto lobisti i u Srbiji?
Granica Srbije u više navrata je bila porozna za ulazak krijumčarenog semena GM biljaka. Odnos Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prema biotehnologiji USDA je 2005. godine ocenio pozitivnim, pozdravljajući najavljeno pojednostavljenje procedure uvoza sojine sačme i oslobađanje uvoznika od administrativnih taksi (USDA, 2005). Ministarstvo je mimo odluke Komiteta za biološku bezbednost produžilo dozvolu za sprovođenje poljskih ogleda na RR NK 603 kukuruzu Monsanto kompaniji (USDA, 2006). Tadašnje rukovodstvo reaeagovalo je dosta tolerantno na slučajeve pojave nedozvoljenih genetski modifikovanih organizama (GMO) i katkada otvoreno propagiralo GI kao bezbednu tehnologiju.
Sa promenom rukovodstva Ministarstva, promenjen je i odnos prema GM hrani. Prošle godine usvojen je Zakon o GMO kojim se potpuno zabranjuje upotreba i promet GMO u komercijalne svrhe, eksperimenti i poljski ogledi, kao i uvoz sojine sačme (do Zakona dozvoljena za ishranu stoke).
Ovako restriktivan Zakon izazvao je oštru reakciju SAD i WTO, te se u oktobru mesecu očekuje usvajanje amandmana Zakona kojim će se dozvoliti uvoz i proizvodnja GMO pod kontrolom države, u skladu sa Direktivama Evropske unije (USDA, 2010). Reakcija WTO-e je očekivana, s obzirom na to da je do sada u više navrata (primer Evropske unije, Šri Lanke, Hrvatske) potvrdila ulogu instrumenta pretnje u trgovini GM hranom (Papić, T., 2008).
Završni komentar
Imajući u vidu definiciju kriminaliteta „belog okovratnika“,3 jasno je da se ovaj koncept može primeniti u industriji proizvodnje GM hrane. U prilog tome idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje WTO, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji.
S pravom se mogu postaviti sledeća pitanja: Da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna, kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?
Literatura
Avery, D.T., (2002), The Hidden Dangers in Organic Food. American Outlook. June. http://www.cgfi .org/materials/articles/2002/jun_25_02.htm.
BBC, (1999), Nazi Slave Cash Dismissed as „Gesture“. BBC World Service, 15 December. http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/566692.stm.
Vidal, J., (2001), GM Lobby Takes Root in Bush’s Cabinet: Biotech Firms Could Have Undue Influence. Guardian. 1 februar. In: Paul, H., Steinbrecher, R, Kuyek, D., Michaels, L., (2003), Hungry Corporation, Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain. Zed Books: London&New York.
Domingo, J. L., (2000), Health Risks of GM Food: Many Opinions but Few Data’, letter to Science, 288, 5472.
Major, L. E., (2000), Commercial potential has helped boost grants for life sciences. Guardian. Education Supplement. 7 novembar. In: Paul, H., Steinbrecher, R, Kuyek, D., Michaels, L., (2003), Hungry Corporation, Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain. Zed Books: London&New York.
Papić, T., (2008), Ekonomomske i etičke implikacije difuzije genetetski modifikovane hrane. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.
Papić, T., Lovre, K., (2008a), Politika multinacionalnih kompanija u proizvodnji genetski modifikovanih biljnih kultura. Ekonomika poljoprivrede 4: 389–396.
Papić, T., Lovre, K., (2008a), Genetski modifikovana hrana će spasiti svet od gladi – zabluda ili stvarnost. Socijalna misao 15 (4): 193–200.
Papić-Brankov, T., Lovre, K., Tanjević, N., (2009), Principi analize rizika u proizvodnji genetski modifikovane hrane. Ecologica 17 (57):27–31.
Paul, H., Steinbrecher, R, Kuyek, D. i sar., (2003), Hungry Corporation, Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain, Zed Books, London&New York.
Smith, J. M., (2005), Sjeme obmane: razotkrivanje korporacijskih i vladinih laži o sigurnosti genetski modificirane hrane koju jedete.Zelena mreža, Zagreb.
Sharma, Y., (1998), Minorities – Germany: Gypsies Seek World War II Recompense. Inter Press Service. Berlin, 24 septembar. http://www.romnews.com/community/modules.php?op=modload&name=Sections&file=index&req=viewarticle&artid=92
Staunton, D., (1999), Holocaust Survivors Protest at IG Farben Meeting. Irish Times. 19 avgust. http://www.fpp.co.uk/Auschwitz/docs/controversies/deathroll/IGFarben1.html
Hobbelink, H., (1991), Biotechnology and the Future of World Agriculture. London and New York: Zed Books. In: Paul, H., Steinbrecher, R, Kuyek, D., Michaels, L., (2003), Hungry Corporation, Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain. Zed Books: London&New York
USDA (2005), GAIN Report number SR 5006. Serbia Biotechnology Annual 2005. http://www.fas.usda.gov/gainfiles/200508/146130574.pdf
USDA (2006a), GAIN Report Number: SR6007. Serbia Biotechnology Annual 2006. http://www.fas.usda.gov/gainfiles/200607/146208250.pdf
USDA (2010), GAIN Report Number:RB1007. Serbia Biotechnology GE Plants and Animals. Biotechnology Annual Report. http://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Bioiotechnology%20-%20GE%20Plants%20and%20Animals_Belgrade_Serbia_7-8-2010.pdf.
„Dow/Union Carbide merger Could Be a Toxic Combination“. Infact Press Release. 30 avgust 1999. http://www.infact.org/dowunion.html
Kriminalitet „belog okovratnika“ u industriji hrane 73
* Dr Tatjana Papić-Brankov, docent, Fakultet za inženjerski internacionalni menadžment, Evropski univerzitet, Beograd ** Dr Koviljko Lovre, redovni profesor, Departman za agrarnu ekonomiju i agrobiznis, Ekonomski fakultet, Subotica Prva objava: 1. april 2010. godine
Komentara: 0