Studenti plenuma Tehnološko-metalurškog fakulteta: Zabrinutost povodom projekta Jadar Rio Tinta

Saopštenje za javnost obratili su se studenti plenuma Tehnološko-metalurškog fakulteta, kao su istakli, kao budući inženjeri tehnologije i metalurgije, master inženjeri tehnologije i metalurgije i doktori nauka, zato što osećaju "kolektivnu odgovornost" da javno iskažu "zabrinutost povodom projekta Jadar kompanije Rio Tinto".

Sadržaj prenosimo u celosti.

Zašto je projekat Jadar problematičan?

Za razliku od drugih metoda ekstrakcije litijuma, koje se zasnivaju na evaporaciji koncentrovanih mineralnih voda (brine evaporation), metoda ekstrahovanja litijum-karbonata iz rude jadarit podrazumeva korišćenje jakih, koncentrovanih kiselina (H₂SO₄, >95%) na temperaturama od oko 90^ºC, čineći ovaj postupak veoma neefikasnim u pogledu potrošnje resursa (320 000 t/god sumporne kiseline) i energenata (fosilna goriva)^[1][7].

Analiziranjem projekta Jadar, dolazimo do apsurda - opravdanost korišćenja litijum-jonskih baterija se ogleda u korišćenju elektrohemijskih izvora energije, kao low-carbon tehnologija, dok sam proces prerade litijuma stvara velike količine CO₂.

Uz navedeno, litijum-jonske baterije za električna vozila predstavljaju samo ,,skladište” električne energije - ne njen izvor. Ukoliko bi se ove baterije punile strujom dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva, emisije CO₂ se ne bi smanjile u odnosu na klasične automobile, već bi se samo prividno sakrile od potrošača.

Istovremeno, zemljište u okolini reke Jadar koje čine šume, može asimilovati značajne količine CO₂ godišnje, a zajedno sa obradivim površinama poljoprivrednih kultura, ta količina se dodantno povećava.

ARHIVA PPNS ĐOKOVIĆ OMLADINI: UZ VAS, NOVAK

Da li projekat Jadar zaista predstavlja obnovljivu i low-carbon alternativu?

Dolina reke Jadar sadrži svega oko 1% ukupnih svetskih zaliha litijuma. Pomenuto područje predstavlja dom za oko 20.000 ljudi, koji se mahom oslanjaju na poljoprivrednu industriju - sprovođenjem projekta bilo bi ugroženo i zaposlenje lokalnog stanovništva. Narušavanjem kvaliteta zemljišta, koje se smatra najplodnijim i najpovoljnijim za uzgoj poljoprivrednih kultura u Srbiji^[6], ugrožena je celokupna privreda i poljoprivreda Srbije^[1].

Projekat Jadar bi bio unikatan slučaj u celom svetu - prvi rudnik litijuma na naseljenom i veoma plodnom tlu.

Problem otpada - tretirana ruda proizvodi 4,93 puta više bor-hidroksida u odnosu na primarni proizvod, litijum-karbonat.

Pored pomenutog, prethodno navedenim postupkom ekstrakcije akumulira se velika količina rudarskog otpada koji sadrži toksične elemente, poput arsena, a čija dalja obrada nije precizno definisana^[2]. Koncentracija bora koja će biti prisutna u rekama, prevazilazi doskorašnje Zakonom propisane vrednosti. Ova granica je, međutim, promenjena i podignuta čak 4 puta novom Regulativom koja je stupila na snagu nakon što je projekat Jadar bio prvobitno razmatran^[4]. Uprkos tome što izvesne koncentracije bora mogu stimulativno delovati na rast biljaka, velika koncentracija u zemljištu i vodi ima inhibitoran efekat. Povišen unos bora u ljudskom organizmu može dovesti do oštećenja bubrega i jetre, a u ekstremnim slučajevima, do smrti^[1].

Sprovođenjem projekta, pre svega, uništilo bi se 206,5 ha šuma i 173 ha obradivog zemljišta^[5], a uticaj na životnu sredinu, uključujući reke, podzemne vode, vazduh i zemljište, bio bi osetan znatno šire od planiranih granica realizacije projekta. Kontaminiranje zemljišta i reka opasnim teškim metalima, kao što je arsen, i erozija zemljišta, kao posledice projekta Jadar, direktno se kose sa principima RIO konvencije i ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih Nacija i prihvaćenom Agendom 2023^[1].

Uticaj na biodiverzitet - rudnik litijuma za posledicu bi imao uništenje lokalne flore i faune i to nekoliko hiljada vrsta, od kojih je 145 zaštićeno^[1].

Pitanje koje se postavlja na duge staze je vrednost litijuma kao sirovine.

Trenutno su u razvoju baterije koje ne sadrže litijum (npr. natrijum-jonske baterije obogaćene tartaratima), te je upitno koliko će tehnologija litijum-jonskih baterija biti relevantna u godinama koje slede.

Iako se iskopavanje litijuma u dolini Jadra čini kao dovoljan povod za brigu, dodatnu zabrinutost stvara i istorija poslovanja kompanije Rio Tinto.

Ova kompanija je iza sebe ostavila nebrojene ekološke i društvene katastrofe. Poslednjih godina, više puta se našla u centru medijske pažnje zbog različitih havarija u rudnicima, uništavanja kulturne baštine zemalja u kojima kopaju, izazivanja društvenih nemira i zagađenja. Neke od primera ovakvog poslovanja kompanije Rio Tinto primećujemo u situacijama u Papui Novoj Gvineji, Indoneziji i na Madagaskaru^[3].

ARHIVA PPNS PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ U KRAGUJEVCU (PREZENTACIJE)

Postavlja se i pitanje da li kompanija čije emisije predstavljaju oko 1% ukupnih svetskih emisija CO2 može biti “partner” u održivom razvoju.

U atmosferi neprestanog nipodaštavanja struke, strahujemo da bi ekspertiza stručnjaka koji rade na projektu Jadar mogla biti zloupotrebljena, kako bi se jednom rizičnom projektu dao legitimitet u očima javnosti. Svedoci smo toga da u našoj zemlji, pitanja odgovornosti, kako moralne tako i krivične, često ostaju nerešena.

Postavlja se pitanje ko bi mogao da garantuje da će se ovako rizičan projekat sprovesti bezbedno, kao i čija bi odgovornost bila kada, i ukoliko, nešto pođe po zlu.

Reference:

Đorđević, D., Tadić, J. M., Grgur, B., Ristić, R., Sakan, S., Brezjanović, J., Stevanović, V., & Šolaja, B. (2024). The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia. Scientific Reports.
Knežević, D., Nešić, A., & Cvijetić, A. Tretiranje i odlaganje otpada iz rudnika i procesa ekstrakcije i zatvaranje deponije nakon završetka projekta Jadar. SANU, Naučna konferencija.
London Mining Network. (2010). Rio Tinto: A shameful history of human and labour rights abuses and environmental degradation around the globe. Retrieved from https://londonminingnetwork.org/2010/04/rio-tinto-a-shameful-history-of-human-and-labour-rights-abuses-and-environmental-degradation-around-the-globe/.
Official Gazette of the Republic of Serbia. (1994). Low regulation on permitted quantities of dangerous and harmful substances in land and water for irrigation and methods of their testing (No. 23).
Official Gazette of the Republic of Serbia. (2020). Spatial Plan of the Area of Special Purpose for the Realization of the Project of Exploitation and Processing of Jadarite Minerals “Jadar” (No. 26).
Regional Rural Development Standing Working Group. (2022). State of art of soil management in Serbia. Retrieved from https://seerural.org/wp-content/uploads/2022/06/Serbia-State-of-art-of-soil-management.pdf.
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet. (2020). Studija opravdanosti o podzemnoj eksploataciji litijuma i bora, Jadar.

ARHIVA PPNS PODRŽIMO STUDENTE KRAGUJEVCA U BLOKADI!