Članovi Akademijskog odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) sačinili su sažeti pregled ključnih društvenih interesa u polju energetike i dali osnovne smernice za rad, kako su naznačili, izvršne vlasti oslobođene Srbije. Dokument predstavlja razradu "Društvenog dogovora" u polju energetike i pisan je u nameri da bude jasan širem krugu zainteresovanih.

Autori su istakli da je dokument nastao je na zahtev studenata, a izlažu ga konstruktivnoj kritici javnosti u želji da se zajedničkim snagama ostvari ishod koji će u što većoj meri odgovarati građanima Srbije.

Postoji mogućnost da i druge naučne i stručne organizacije i odbori sačine slične dokumente za oblasti zaštite životne sredine, ekonomije, finansija, građevine i infrastrukture, kao i za sve druge oblasti od društvenog interesa, odnosno, za sve resore kojima će se baviti izvršna vlast demokratske Srbije, poručuju članovi ovog odbora.

Bližim definisanjem interesa građana i neposrednijim formulisanjem zadataka za izvršnu vlast smanjuje se osetljivost konačnih ishoda na personalna rešenja, smanjuju se neželjeni i štetni uticaji protivni interesima građana i smanjuje opasnost da demokratski procesi ponovo uminu i da se vratimo u zatečeno stanje u kome je vladajući režim nosilac kršenja ustava i rasprodaje vitalnih društvenih interesa, zaključili su članovi Akademijskog odbora za energetiku SANU.

Uz saglasnost autora, portal PRVI PRVI NA SKALI objavljuje ovaj dokument u celini.

ARHIVA PPNS U POŽARU SOLARNIH PANELA PARTNERA NIKOLE PETROVIĆA NASTRADAO MEŠTANIN


Interesi građana Srbije i zadaci izvršne vlasti

Sažetak:

Sigurno, dostupno i održivo snabdevanje energijom za stanovništvo i privredu treba da obezbedi blagostanje i ekonomski prosperitet. Neophodno je poštovati najviše standarde zaštite životne sredine, smanjiti zavisnost od uvoza, očuvati vlasništvo i preduprediti otuđenje, i značajno uvećati udeo domaće struke i industrije u gradnji energetskih objekata. Državna preduzeća u oblasti energetike treba organizovati i njima upravljati u skladu sa interesima građana Srbije.

1. Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2
2. Ostale HE
3. Reverzibilne HE
4. Termoelektrane na ugalj
5. Gasne elektrane
6. Ugljenokopi i takse za emisije ugljendioksida
7. Vetroelektrane i solarne elektrane
8. Integracija obnovljivih izvora u sistem
9. Nuklearne elektrane
10. Distributivna i prenosna mreža
11. Nafta i gas
12. Toplotna energija i korišćenje biomase
13. Energetska efikasnost
14. Cene energije
15. Upravljanje javnim preduzećima
16. Hitne mere, zakoni i uredbe

1. Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2

Hidroenergetski kompleks Đerdap treba da ostane u funkciji snabdevanja domaćeg tržišta, uz poštovanje svih ekoloških standarda Srbije, uključujući zaštitu priobalja reke Dunav. Svi tehnički elementi ovog kompleksa (brana, elektro-mašinska oprema, prevodnice) treba da su u vlasništvu i pod upravljanjem jednog subjekta, a to je državna elektroprivreda.

2. Ostale HE

Potrebno je ubrzati i završiti revitalizaciju postojećih hidroelektrana i preduzeti korake u konsolidaciji državne elektroprivrede kao jedinog vlasnika, upravljača i zastupnika interesa građana Srbije. Premda je iznos domicilnih voda po glavi stanovnika mali, u Srbiji postoji tehnički iskoristiv potencijal vodotokova koji još uvek nije upotrebljen, i koji privlači pažnju investitora. Odluke o gradnji novih hidroelektrana na teritoriji Srbije treba zasnovati na energetskim i finansijskim efektima, ali i na objektivnoj proceni sveukupnog uticaja na interese građana Srbije. Preduslov za izradu navedenih procena je raskid sa praksom nedosledne primene i kršenja zakona, uspostavljanje funkcionalnih institucija, stručno-regulatornih mehanizama kao i usklađivanje zakona i podzakonskih akata sa regulativom i praksom EU.

3. Reverzibilne HE

Potrebno je revitalizovati i sanirati postojeće hidrokapacitete, uključujući pripadajuće akumulacije u reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta i pumpno akumulacionom postrojenju Lisina. Neprimereno upravljanje i posledično klizište je načinilo značajne štete i smanjilo kapacitet RHE Bajina Bašta za iznos uporediv sa kapacitetom planirane RHE Bistrica, i zato sanaciju odgovarajuće akumulacije u dolini reke Beli Rzav treba sprovesti bez odlaganja i u punom obimu.

Potrebno je ubrzati ugovaranje i izgradnju nove reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Potrebno je odustati od izgradnje RHE Đerdap 3 zbog neusklađenosti planiranih ishoda sa društvenim interesom, zbog specifičnih geoloških i tehničkih problema kao i značajnog obima posledične devastacije nacionalnog parka Đerdap. Umesto izgradnje RHE Đerdap 3, potrebno je razmotriti realizaciju drugih rešenja. Drugačija postrojenja i druge tehnologije skladištenje energije mogu imati prihvatljiv uticaj na prirodu uz jednake ili naprednije efekte na rad EES i na unutrašnje tržište. Potrebno je iskoristiti finansijski isplativo i ekološki prihvatljivo skladištenje toplotne energije, kompatibilno sa EES Srbije, gde se značajan deo električne energije koristi za generisanje toplote.

Nove projekte u polju hidroenergetike povezati i spregnuti sa unapređenjem vodosnabdevanja, navodnjavanja, suzbijanja prirodnih nepogoda i unapređenja performansi elektroenergetskog sistema Srbije.

4. Termoelektrane na ugalj

Napraviti jasan plan gašenja termoelektrana na ugalj do 2050, koji bi bio sinhronizovan sa planom razvoja površinskih kopova Kolubara i Kostolac. Ovaj plan jasno uskladiti sa planom dekarbonizacije sektora, na način koji bi osigurao snabdevanje, a da pri tome ne opterećuje privredu nepotrebnim ugljeničnim taksama.

Kroz uvođenje strateške rezerve u EES Srbije, omogućila bi se, u prvoj fazi, konzervacija svih termoblokova manjih od 300 MW i na ovaj način bi bio izbegnut uvoz uglja kao i duži rad termoblokova koji ne zadovoljavaju ekološke standarde zbog rada bez odsumporavanje dimnih gasova, redukcije azotnih oksida i iz drugih razloga. Ovi termoblokovi bi bili korišćeni samo u slučaju budućih potencijalnih energetskih kriza, nedovoljnog priliva putem interkonekcija i/ili odveć velike cene uvozne energije.

5. Gasne elektrane

Izgradnja novih gasnih elektrana treba da bude uslovljena postojanjem dugoročnih ugovora za kupovinu gasa. Treba graditi takve elektrane samo u saradnji sa isporučiocima gasa koji imaju ugovorenu obavezu isporuke tokom perioda od 10 ili više godina. Omogućiti slobodan pristup prekograničnim gasnim transportnim kapacitetima na transparentan način, slično kao što je urađeno kod električne energije.

ARHIVA PPNS IMAMO PROBLEM - AKADEMIK SLOBODAN VUKOSAVIĆ

6. Ugljenokopi i takse za emisije ugljendioksida

Plan angažovanja i razvoja površinskih kopova Kolubara i Kostolac uskladiti sa planom rada termoelektrana na ugalj. Postojeće rezerve uglja u Republici Srbiji dovoljne su za predloženo angažovanje i povlačenje iz rada termoelektrana na ugalj zaključno sa 2050. Za deo termoelektrana na ugalj koje će biti zadržane kao strateška rezerva neophodno je planirati i obezbediti odgovarajuće količine uglja kako bi se blagovremeno predupredio nepovoljan uvoz. Usled povlačenja termoelektrana na ugalj, već od 2035-2040. godine može nedostajati oko 18 TWh godišnje, što treba nadoknaditi gradnjom drugih baznih izvora.

Takse koje nameće CBAM treba kroz pregovore sa EU derogirati do 2030 godine. Nakon toga treba pregovarati o ulasku u ETS mehanizam EU uz pribavljanje sertifikata za dogovoreni obim emisija CO2 bez finansijske nadoknade u periodu do 2035-2040. Takse za emisije CO2 su samo inicijalni, neposredni podsticaj za sprovođenje dekarbonizacije. Na potrebu za dekarbonizacijom ukazuje čitav splet okolnosti, počevši od iscrpljivanja rezervi fosilnih goriva pa do klimatskih promena, i zato u dugoročnim planovima razvoja energetike ne može biti mesta za ugalj, naftu i prirodni gas.

7. Vetroelektrane i solarne elektrane

Korišćenje obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih i vetroelektrana, omogućava snabdevanje energijom sa manjim ugljeničnim otiskom i treba ga podržati sve dok je u skladu sa društvenim interesom, bez neprimerenog finansijskog opterećenja za državnu elektroprivredu, bez ugrožavanja integriteta EES, i uz pravedan odnos u podeli odgovornosti, troškova i prihoda, u skladu sa praksom koja se primenjuje u vodećim zemljama EU. Postojeća Strategija razvoja energetike Republike Srbije nije u skladu sa navedenim principima, i treba je revidirati i dovesti u sklad sa regulativom EU i sa interesima građana Srbije.

Svi izvori električne energije, pa tako i vetroelektrane i solarne elektrane koje rade priključene na mrežu morale bi imati obavezu da uzmu učešća u javnoj usluzi Garantovanog snabdevanja električnom energijom, proporcionalno udelu svoje godišnje proizvodnje u godišnjem bilansu proizvodnje električne energije u Republici Srbiji, a po važećim cenama Garantovanog snabdevanja.

Solarne elektrane i vetroelektrane kao i drugi izvori električne energije ispoljavaju višestruki uticaj na životnu sredinu. Pored štetnih uticaja na mikroklimu, ekosisteme i živi svet, ovi izvori kroz angažovanje zemljišta ili na druge načine utiču na šume, poljoprivredno zemljište i radio komunikacije. Dobro je poznato da neki izvori stvaraju niskofrekventnu buku, dok baterijska skladišta koja se grade uz solarne i vetroelektrane donose ozbiljne rizike požara i emisije toksičnih materija koje ugrožavaju okruženje i živi svet. Takođe, nakon isteka radnog veka, aktivni delovi, oprema i konstruktivni elementi solarnih i vetroelektrana većinom se ne recikliraju, već se moraju deponovati kao elektronski i opasan otpad, što zahteva prostor za trajno odlaganje. Pre odobravanja gradnje novih OIE i svih drugih elektroenergetskih postrojenja, potrebno je rešiti probleme njihove dekomisije i deponovanja opasnog otpada, čiji trošak treba uračunati u cenu predate energije i uplaćivati u odgovarajući fond. Pored toga, neophodno je analizirati i posledične gubitke u bruto ekosistemskom proizvodu, sagledati rizike i štete do kojih može doći tokom regularnog rada ili prilikom incidenata, te utvrditi postoje li garantovana sredstva i neupitni mehanizmi za sanaciju, naknadu štete, remedijaciju i rekultivaciju.

8. Integracija obnovljivih izvora u sistem

Potrebno je stvoriti uslove za održivu integraciju solarnih i vetroelektrana u elektroenergetski sistem. Do sada primenjivani način prenošenja odgovornosti i troškova integracije na državnu elektroprivredu stvara nepovoljne finansijske okolnosti koje otežavaju položaj elektroprivrednih preduzeća i uvećavaju rizik od njihovog neželjenog otuđenja nauštrb interesa građana.

Solarne i vetroelektrane su varijabilni obnovljivi izvori električne energije koji zahtevaju angažovanje balansnih proizvodnih kapaciteta drugih proizvođača koji, prema sadašnjim propisima i važećoj praksi, ne dobijaju adekvatnu finansijsku nadoknadu za pruženu uslugu. Održiva integracija obnovljivih izvora podrazumeva da oni moraju preuzeti proporcionalno fizičko ili finansijsko učešće u balansiranju, kao i u ostalim sistemskim uslugama.

Troškovi integracije obnovljivih izvora energije (OIE) obuhvataju čitav niz sistemskih usluga, mera i akcija koje značajno uvećavaju sistemsku cenu obnovljive energije. Priključenje OIE na mrežu traži unapređenje mreže, nove kapacitete za balansiranje reaktivne energije, ulaganja u očuvanje kritičnih struja kratkog spoja u sistemu sa smanjenim udelom sinhronih mašina radi ispravnog funkcionisanja zaštitnih mehanizama, troškove uvećanja neophodnih rezervi, potiskivanja baznih izvora, uvođenja brzog frekvencijskog odziva, troškove primene sintetičke inercije i drugih mera za očuvanje stabilnosti, robusnosti i žilavosti u uslovima smanjene kinetičke energije, kao i druge sistemske usluge. Vlasnicima OIE u razvijenim zemljama pruža se mogućnost da gore navedene hardverske resurse, sistemske usluge, neophodne mere i akcije primene u okviru svog postrojenja, ili da efekte svega navedenog otkupe na tržištu, tj. da plate drugome ko će ih primeniti. Jednak ili sličan pristup potrebno je primeniti i u Srbiji radi dovođenja domaće elektroprivrede u ravnopravni položaj sa elektroprivredama u regionu i Evropi.

9. Nuklearne elektrane

Postepeno gašenje termoelektrana na ugalj mora biti praćeno gradnjom odgovarajućih zamenskih izvora. Potrebu za gradnjom novih izvora podstiče i rast potrošnje električne energije usled elektrifikacije transporta i rastućih potreba obrade, skladištenja i prenosa podataka. Varijabilni izvori (solarne i vetroelektrane) mogle bi zameniti deo ugašenih izvora ako se koriste u tandemu sa fleksibilnim elektranama na prirodni gas, sposobnim da nadomeste varijacije neupravljive proizvodnje. Međutim, rast cena gasa, problemi u snabdevanju i posledične emisije CO2 čine takvo rešenje neprihvatljivim na duži rok. Nuklearne elektrane (NE) su bazni izvor sa višestruko dužim životnim vekom i sa manjim celokupnim emisijama CO2 od solarnih elektrana, i stoga je Srbija upućena da razmotri gradnju prve NE na svojoj teritoriji.

Prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), država koja prvi put gradi NE treba da razmatra samo one tipove reaktora čiji je dizajn dokazan u višegodišnjoj praksi i za koje postoje pozitivna eksploataciona iskustva u zemlji porekla kao i u drugim razvijenim zemljama. Radi izbegavanja rizika rane primene nedovoljno ispitanih tehničkih rešenja, potrebno je isključiti primenu modularnih reaktora.

Prekrivena poljoprivrednim, šumskim i urbanim zemljištem, Srbija ne poseduje predele podesne za odlaganje nuklearnog otpada i nema mogućnosti da trajno skladišti isluženo nuklearno gorivo niti drugi otpad iz NE. Izgradnju prve NE i/ili isporuku svežeg goriva treba ugovarati sa isporučiocima koji imaju interes da isluženo gorivo preuzmu, odnesu, koriste i zbrinu. Pored toga, potrebno je bliže utvrditi i poštovati odredbe zakona o zabrani uvoza svih vrsta nuklearnog otpada.

Planiranje aktivnosti u polju nuklearne energetike treba sprovesti u punom skladu sa standardima IAEA i "sigurnosne kulture" kroz suštinski nezavisno i na struci zasnovano međuresorno Regulatorno telo, koje će biti nosilac brojnih aktivnosti u vezi sa razvojem nuklearne energetike u Srbiji.

Budući da će prva NE biti izgrađena po sistemu „ključ u ruke“ ili po BOOT sistemu, ugovor o njenoj izgradnji mora biti pažljivo i stručno formiran, imajući u vidu sva relevantna iskustva vezana za tip reaktora, isporučioca, mere sigurnosti i zaštite, odabir lokacije, pouzdanost i ekonomski status isporučioca, itd. Raspoloživi domaći stručnjaci su neizostavni učesnici u svim pripremama za planiranu izgradnju NE. Radi daljeg razvoja nuklearnog programa u narednim decenijama, potrebno je obnoviti školovanje kadrova. Uz uobičajenu praksu da isporučilac opreme obezbeđuje i trening pogonskog kadra, neophodno je formirati nove studijske programe osnovnih akademskih studija na tehničkim fakultetima.

Obim investicija i snažan uticaj nuklearne energetike na društvo značajno uvećava rizike njene primene u zemljama bez razvijenih institucija sistema, sa duboko ukorenjenom sistemskom korupcijom, netransparentnim javnim poslovima, i sa vlašću koja društveni interes podređuje interesu užih grupa. Planiranje nuklearne energetike u interesu građana traži uklanjanje navedenih prepreka. Pripreme za izgradnju NE podrazumevaju raskid sa praksom selektivnog i delimičnog poštovanja zakona i institucija sistema. Odluka o izgradnji prve NE u skladu sa standardima IAEA nespojiva je sa postojećim stanjem i može biti doneta samo u okvirima funkcionalne pravne države.

10. Distributivna i prenosna mreža

Distributivna mreža niskog napona je u znatnoj meri dotrajala i zastarela usled nedovoljnih investicija tokom prethodne decenije. Distribucija je izložena rizicima daljeg udaljavanja od drugih elektroprivrednih preduzeća. Njena tržišna vrednost opada dok rastu rizici od prelaska u tuđe ruke kroz direktnu prodaju, kroz status kolaterale u zaduživanju ili putem drugih mehanizama. Radi saniranja zatečenog stanja potrebno je sprovesti duboku i sveobuhvatnu departizaciju, što važi i za druga elektroprivredna preduzeća. Potrebno je korigovati cene mrežarina, obnoviti tehničko i poslovno jedinstvo elektroprivrede, obučiti i zaposliti nedostajući kadar i razraditi ostvariv plan obnove i modernizacije.

Po svojoj prirodi, elektroprivreda pruža mogućnost značajnog angažovanja domaće industrije, radne snage i isporučilaca. U okviru distribucije koriste se vodovi, energetski transformatori, kontaktna oprema, merna i rasklopna oprema i uređaji automatizacije koji su sve do skora bili značajan izvozni proizvod. Još uvek postoji kadar, znanje i iskustvo da se u ovom polju angažuje domaća privreda. Primene daljinskog upravljanja, unifikacija brojila, sistemi zaštite i nadzora, tehnološka i hardverska podrška savremenim tarifnim sistemima, dinamička promena cene i računarski podržane transakcije i dalje su u dometu kompetencija domaćih stručnjaka u Institutu Mihajlo Pupin i Institutu Nikola Tesla. Uz odgovarajuću koordinaciju i podsticaj države, moguće je razviti i primeniti tehnička rešenja digitalizacije koja uz vrlo male troškove uvećavaju energetsku efikasnost, omogućuju upravljanje potrošnjom i uvećavaju fleksibilnost mreže, što može znatno smanjiti potrebe za gradnjom novih postrojenja i stvoriti značajne uštede u hardveru i novcu.

Radi unapređenja prenosne mreže, potrebno je aktivirati prenosne dalekovode prema Rumuniji koji su za sada u praznom hodu ili isključeni. Pored toga, treba ubrzati gradnju novih interkonektivnih dalekovoda i ojačati 110 kV mrežu zarad potreba integracije obnovljivih izvora energije.

ARHIVA PPNS AKADEMIK VUKOSAVIĆ: AKO OD RIO TINTA NE MOŽEMO DA ZAŠTITIMO NJIVU - ONDA ĆEMO NESTATI

11. Nafta i gas

Srbija je uvozno zavisna od sirove nafte. Sirova nafta se do rafinerije u Pančevu doprema Jadranskim naftovodom JANAF. Kapacitet JANAF-a do Terminala u Novom Sadu je 9 miliona tona, a od Novog Sada do Pančeva je 6 miliona tona. Dominantna kompanija na srpskom tržištu je NIS, u čijoj vlasničkoj strukturi „Gasprom njeft“ ima 44,85% akcijskog kapitala, 29,87% akcija poseduje Republika Srbija, dok kompanija „Gasprom“ ima 11,30% akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim malim akcionarima. Većinski udeo je u rukama ruskog partnera, tako da drugi akcionari nemaju mogućnosti da usklade rad kompanije sa interesom građana Srbije. Zbog nagoveštenih sankcija SAD, NIS se nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji, a samim tim i građani Republike Srbije. Jedina rafinerija koja radi na teritoriji Srbije je NIS rafinerija nafte u Pančevu . Ukupna potrošnja sirove nafte u Srbiji tokom 2024. godine bila je 3,620 miliona tona. Udeo domaće proizvodnje bio je 22,13%, dok je udeo uvoza iznosio 77,87%. Ukupna potrošnja motornih goriva u 2024. godini bila je oko 2,84 miliona tona. U pogledu potreba za mazutom kao sekundarnim energentom za potpalu kotlova u toplanama i termoelektranama, NIS proizvedi oko 80% dok se 20% potreba uvozi.

Potrebno je povećati udeo vlasništva Republike Srbije do iznosa većinskog vlasništva akcijskog kapitala u NIS. Ova mera se predlaže u cilju povećanja energetske bezbednosti, zbog izbegavanja sankcija treće strane. Postoji više razloga koji ukazuju da bi dugoročni planovi razvoja srpske energetike trebalo da predvide postepenu supstituciju nafte, što se pre svega odnosi na sektor transporta, gde bi trebalo blagovremeno ispitati mogućnost proizvodnje tzv. zelenih goriva uz pomoć energije vetra i sunca koja se koristi izvan mreže.

Kao i u slučaju nafte, Srbija je uvozno zavisna od prirodnog gasa. Uvoz iz Ruske Federacije po dugoročnom ugovoru iznosi 22 TWh, što predstavlja 80% ukupne potrošnje u Srbiji, 13% se uvozi iz drugih izvora, dok domaća proizvodnja iznosi oko 7%. U pogledu godišnje potrošnje gasa, domaćinstva utroše 4,25 TWh, toplane daljinskog grejanja 5,5 TWh, dok se 17,5 TWh utroši u industriji. Prema raspoloživim podacima, problematični rudarski projekti koji se planiraju u Srbiji značajno će uvećati potrošnju fosilnih goriva, sa orijentacionom godišnjom potrošnjom prirodnog gasa od 0,5 - 1 TWh po rudniku. Sagledavajući relevantni prostorni plan i broj nagoveštenih rudnika dolazi se do zaključka da bi orijentacija privrede ka ekstrakciji minerala stvorila nepremostiv problem u pogledu snabdevanja prirodnim gasom.

Kao i u slučaju nafte, potrebno je sačiniti dugoročni plan supstitucije prirodnog gasa zelenim gorivima. Potrošnja prirodnog gasa u industriji može se smanjiti odustajanjem od rudarskih projekata koji podrazumevaju jevtino, tradicionalno rudarenje uz korišćenje velikih količina fosilnih goriva, dok se utrošak fosilnih goriva i posledične emisije CO2 u železarama mogu smanjiti upotrebom vodonika.

Radi smanjenja uvozne zavisnosti potrebno je ograničiti udeo najvećeg pojedinačnog snabdevača gasom na 50 % potreba Republike Srbije na godišnjem nivou. Problematična je i uloga Jugorosgasa na tržištu gasa u Srbiji i treba je regulisati na drugačiji način, u skladu sa interesima građana Srbije.

12. Toplotna energija i korišćenje biomase

Potrebno je da svi sistemi daljinskog grejanja (SDG) u potpunosti pređu na korišćenje obnovljivih izvora ili takozvane otpadne toplote koja nastaje kao nusprodukt u drugim procesima. Ovu potrebu nameću nacionalni strateški ciljevi energetske nezavisnosti, kao i preuzete obaveze usmerene ka potpunoj dekarbonizaciji evropskog prostora. Prelazak bi trebalo da bude postepen, u skladu sa realnim ekonomskim mogućnostima Srbije, bez kredita i uz korišćenje pretpristupnih fondova EU.

Prioritet treba dati supstituciji uglja i naftnih derivata, koji u SDG učestvuju sa 8,8% i 13,5%, respektivno. Treba ih zameniti otpadnom toplotom, toplotom iz visokoefikasnih kogeneracionih postrojenja i takozvanom „plitkom“ geotermalnom energijom, dobijenom iz dubina do 200 metara uz pomoć toplotnih pumpi. Direktno korišćenje geotermalnih voda, temperatura viših od 55C, treba koristiti u slučajevima gde za to već postoje ispitane i overene rezerve. Budući da je najveći broj takvih bušotina u vlasništvu NIS-a, potrebno je razrešiti imovinsko pravne odnose i ove izvore staviti u javno vlasništvo. Istovremeno, potrebno pojednostaviti propisane procedure za korišćenje geotermalne energije, a pre svega plitke geotermalne energije. Umesto da odgovarajuće odredbe budu u okviru Zakona o rudarstvu, treba ih dati u okviru Zakona o OIE.

Zakonom o OIE treba propisati i obavezu prodaje i preuzimanja toplotne energije od strane gradskih toplana za sve vrste otpadne toplote, iz kogeneracionih postrojenja, a posebno iz biogasnih elektrana (otpadna toplota ostaje neiskorišćena u svih 60 biogasnih elektrana).Trenutno jedini OIE koji sa učešćem od 0,5% koriste SDG je biomasa, odnosno preciznije drvna sečka. Ona se delimično koristi u 10 toplana, dok je planirana njena upotreba u još 5 gradskih toplana kroz kreditni program, iako su njen status OIE i njeno korišćenje po brojnim pitanjima sporni. Održivost drvne sečke zavisi od odnosa prirodnog prirasta i potrošnje, CO2 neutralnost je narušena korišćenjem fosilnih goriva za seču, prikupljanje i transport, dok emisije CO2 prate deponovanje i sagorevanje, tokom koga se emituju i čvrste čestice kao i druge vrste aero zagađenja.

Biomasa je osnovni energent koji za potrebe grejanja koriste domaćinstva. Njena nekontrolisana seča nije praćena odgovarajućim pošumljavanjem, što ugrožava održivost njenog korišćenja. Njeno nepravilno korišćenje u malim ložištima domaćinstava i toplana dovodi do nepotrebnog zagađenja i ugrožavanja životne sredine. Da bi se ovaj značajni resurs očuvao i adekvatno koristio neophodno je uskladiti domaće sa EU zakonodavstvom. Odredbe RES III direktive definišu održivost, kaskadno korišćenje i uvođenje „zabranjenih oblasti“, među kojima su primarne i stare šume, oblasti sa značajnim biodiverzitetom i dr. Treba unaprediti pošumljavanje i suzbiti korišćenje svih neefikasnih malih ložišta, u skladu sa odgovarajućom Eko-direktivom. Navedene akcije treba da budu praćene subvencijama i usklađenošću svih investicija i projekata sa pomenutom direktivom. Na duži rok, prirodni gas treba postepeno zameniti alternativnim zelenim energentima. Potrebno je intenzivirati aktivnosti na smanjenju toplotnih gubitaka u prenosu i distribuciji toplotne energije u SDG, povećati efikasnost kotlova, raditi na optimizaciji i racionalizaciji rada toplana, uključujući i smanjivanje broja zaposlenih. Regulisanje ove energetske delatnosti potrebno je urediti posebnim Zakonom.

13. Energetska efikasnost

Rešenja i mere energetske efikasnosti sprovode se u sektorima potrošnje, prenosa i distribucije i u sektoru proizvodnje. U strukturi finalne potrošnje energije, industrija učestvuje sa 47,4%, domaćinstva sa 47,4% a ostali sektori sa 5,2%. Za sektor industrije, javni i komercijalni sektor, odgovarajući Zakon predviđa smanjenje potrošnje primarne energije za 1% godišnje. U sistem bi trebalo uvesti sve Zakonom propisane energetske subjekte. U pogledu sektora domaćinstva, ali i za javni i komercijalni sektor potrebno je reorganizovati i unaprediti rad postojeće Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, prevashodno u pogledu pojednostavljenja procedura, transparentnosti, racionalizacije broja zaposlenih i većeg korišćenja izdvojenih sredstava za podsticaje. Potrebno je unaprediti metodologiju za proračun energetskih svojstava zgrada, obezbediti administrativne i tehničke mere za podršku korišćenju solarne energije u zgradama, propisati program zamene i postepenog ukidanja kotlova na fosilna goriva i predvideti mere za unapređenje i upravljanje tehničkim sistemima zgrada. Radi uvećanja energetske efikasnosti treba izmeniti tarifni sistem.

U polju prenosa i distribucije, energetsku efikasnost treba uvećati kroz modernizaciju i unapređenje distributivne elektro mreže sa ciljem redukcije gubitaka električne energije sa 10,4% na 6%. Pored toga, potrebno je modernizovati i unaprediti distributivne mreže toplotne energije sa ciljem smanjivanja gubitaka.

Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji električne energije treba ostvariti putem revitalizacija hidro i termo-elektrana. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji toplotne energije treba ostvariti zamenom starih kotlova, uvođenjem sistema automatske regulacije, korišćenjem OIE i upotrebom otpadne toplote iz drugih tehnoloških, industrijskih i energetskih procesa.

14. Cene energije

Premda je cena električne energije za krajnje kupce u Srbiji oko 3 puta manja nego u zemljama EU, politika niskih cena nije od velike pomoći socijalnim kategorijama sa malim primanjima. Istovremeno, politika niskih cena električne energije degradira elektroprivredu i izlaže je riziku predaje u ruke drugih vlasnika. Niska cena pogoduje potrošačima koji troše velike količine električne energije. S druge strane, niske cene se ostvaruju nauštrb ekologije, tako da, zarad jevtinije struje, građani snose posledice zagađenja životne sredine, dok istovremeno rastu rizici gubitka vlasništva i kontrole nad elektroprivredom, koju bi mogli preuzeti drugi vlasnici, čiji se interesi ne podudaraju sa interesima građana Srbije. Postojeće stanje bi trebalo izmeniti sa ciljem da se neophodna pomoć i subvencije pruže samo onima koji imaju mala primanja, dok bi svi ostali plaćali ekonomsku cenu energije. Stanje u kome posledice niskih cena energije snosi životna sredina, pa time i građani nije održivo na duži rok.

Jedan od pristupa je pružanje mogućnosti svim potrošačima sa niskim primanjima da se registruju za subvencionisanju potrošnju. Njihova brojila bi imala ograničenu vršnu snagu, dok bi svakog meseca dobijali bonus do 600 kWh. Prekoračenje navedenog iznosa morali bi plaćati po ekonomskoj ceni, kao i drugi potrošači. Mnoga domaćinstva na teritoriji EU imaju monofazno brojilo koje dopušta potrošnju do svega 3-4 kW, što bi moglo biti model za subvencionisane potrošače u Srbiji. Uz pretpostavku da treba subvencionisati do 600 kWh mesečno po domaćinstvu za 10% potrošača (oko 600.000 ljudi ili 250.000 domaćinstava), trošak za izdvojenu energiju bio bi približno 10 miliona evra mesečno. Uz troškove mrežarine, mesečno izdvajanje za subvencionisane potrošače električne energije bilo bi manje od prihvatljivih 20 miliona evra. Subvencionisane potrošače treba osloboditi od plaćanja svih taksi (OIE, akcize, PDV). Plaćanje TV takse preko računa za električnu energiju treba ukinuti za sve potrošače.

Socijalnim grupama bi trebalo ponuditi i subvencionisanje drugih vidova energije, a pogotovu toplotne energije.

15. Upravljanje javnim preduzećima

Transformacije javnih preduzeća Republike Srbije odvijaju se prevashodno pod uticajem MMF i EU. Iskustva mnogih istočnoevropskih zemalja govore da se podela složenih preduzeća po delatnostima, na kojoj insistira EU, može sprovesti na način koji sve novonastale energetske kompanije okuplja pod jedinstvenim vlasništvom u rukama građana, i pod jedinstvenim nadzornim odborom. Elektroenergetika je u mnogim zemljama podeljena u skladu sa inicijativom EU, a da je pri tome očuvano funkcionalno, vlasničko i upravljačko jedinstvo. Tada se prilikom upravljanja i odlučivanja sagledava elektroprivreda u celini, što garantuje donošenje odluka u skladu sa širim društvenim interesom.

Podela domaće elektroprivrede na EPS, EMS, EDS, EPS-snabdevanje i dr. obavljena je na drugačiji način. Načinjena su nova, nezavisna i ne retko sučeljena preduzeća koja ne dele zajednički cilj. Preduzećima se ne upravlja u skladu sa interesima građana, već u skladu sa partikularnim interesima pojedinih preduzeća, političara i užih interesnih grupa. Deregulacija (liberalizacija) podrazumeva oslonac na regulatorna tela. Međutim, u Srbiji se Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) pokazala kao nefunkcionalna, sa nedovoljnim uvažavanjem argumenata struke i interesa građana, uz odveć veliki uticaj politike i uz značajnu intervenciju države, što se protivi temeljnim idejama deregulacije.

Domaća elektroprivredna preduzeća treba reorganizovati i ukloniti navedene nedostatke. Ona mogu ostati celine istog imena, ali je neophodno da za sva postoji jedinstven vlasnik koji zastupa interese građana. Potreban je i jedinstven nadređeni organ upravljanja koji garantuje da se odluke donose u skladu sa interesima elektroprivrede kao celine. Sva preduzeća treba da budu pod okriljem jedinstvenog nadzornog odbora. Preduzeća treba voditi u skladu sa stručnim nalazima i zaključcima jedinstvenog Stručnog saveta elektroprivrede Srbije. U cilju ostvarivanja samostalnosti u radu i profesionalnizacije, potrebno je korenito reformisati i kadrovski obnoviti AERS.

ARHIVA PPNS DELEGACIJA EU U SRBIJI OD 1. NOVEMBRA OBJAVILA DVE TEK VESTI O PROTESTIMA

16. Hitne mere, zakoni i uredbe

Organizacija Vlade Republike Srbije bi trebalo da uvaži potrebu da energetika bude usko povezana sa privredom. Dosadašnja organizacija nije primerena razvoju zemlje u narednim decenijama.
U narednom periodu, u pravni sistem bi trebalo uneti Zakon o električnoj energiji, Zakon o ugljovodonicima, Zakon koji uređuje pitanja toplotne energije i upotrebe biomase, kao i izmenjeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Po svojoj prirodi, energetika ispoljava negativan uticaj na životnu sredinu. Sučeljavanje energetskih i ekoloških interesa društva treba rešiti na transparentan način. Potrebno je reorganizovati i stručno ojačati nadležna regulatorna tela, aktivno braniti nezavisnost njihovog rada od uticaja užih interesnih grupa, obezbediti sveobuhvatno, objektivno informisanje javnosti i omogućiti dijalog svih zainteresovanih društvenih grupa.

Potrebno je izmeniti zakone koji uređuju energetiku kao i druge zakone koji na nju utiču, kako bi se pravni sistem doveo u red i uskladio sa interesima građana. Pored toga, potrebna je izmena i revizija velike većine uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata koji regulišu oblast energetike, i koji su promovisali partikularne interese nauštrb interesa građana.

Akademijski odbor za energetiku
Srpska akademija nauka i umetnosti

U Beogradu, 16. avgusta 2025. godine 

Predsednik:

• akademik Slobodan Vukosavić

Članovi:

• akademik Zoran Popović
• akademik Fedor Mesinger
• akademik Slavko Mentus
• akademik Vlada Veljković
• prof. dr Miodrag Mesarović
• prof. Miloš Banjac
• prof. dr Aleksandar Nešković
• prof. Šćepan Miljanić
• mr Dragan Vlaisavljević
• dipl. inž. Ljuba Maćić

Spoljni saradnici:

• dr Dragana Đorđević
• prof. dr Branimir Grgur
• dipl. inž. Miroslav Tomašević

Foto: SANU

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}