Javna rasprava bez rasprave: Da li strategija razvoja rudarstva donosi ekspanziju rudnika?
Javnu raspravu o Nacrtu strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima, koja je održana u Privrednoj komori Srbije, obeležili su kordon policije i privatnog obezbeđenja, protest građana i ekoloških organizacija, tenzija, guranje aktivista i zabrana pojedinim akademicima i profesorima da prisustvuju raspravi, jer se otvoreno zalažu zabrani iskopavanja litijuma u Jadru. Uglavnom, bilo je svega, sem javne rasprave.
Ovaj javni skup opravdano bi trebalo da privuče pažnju javnosti, ne samo zbog pitanja mogućeg iskopavanja litijuma u okolini Jadra i njegovog uticaja na životnu sredinu, već i zbog toga što se u toj strartegiji nalazi plan šta će se sve iskopavati i u kakvim uslovima, sve do 2040. godine.
Adekvatna rasprava nije održana, jer su oni koji su imali šta da kažu protiv nacrta strategije ostali ispred, a to su članovi Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za životnu sredinu koji su inače uputili 17 primedbi na ovaj dokument.
Nisu pušteni da prisustvuju javnoj raspravi, jer, kako su im rekli pripadnici privatnog obezbeđenja, „nisu bili na spisku“.
Među članovima odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za životnu sredinu koji nisu pušteni da prisustvuju javnoj raspravi bili su Bogdan Šolaja, Slobodan Vukosavić, Dragana Đorđević, Zoran Stevanović, Vera Dondur, koji su rekli da su se uredno prijavili za diskusiju.
Članovi odbora ukazali su medijima da rudarski projekti predviđeni strategijom neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu.
Ispred Komore zabeležen je i jedan manji incident. Lider Ekološkog ustanka Alekandar Jovanović Ćuta pokušao je da uđe u zgradu, ali tada je jedan pripadnik privatnog obezbeđenja počeo da ga gura, ne dozvoljavajući mu da priđe ulazu u Komoru.
Tako je situacija izgledala ispred Privrede komore.
Foto: Dragana Đorđević
Šta se dešavalo u Komori i kako je predstavljena Strategija?
Nacrt strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima napravljen je uz podršku profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta pa su na skupu u Komori nacrt predstavili upravo profesori ovog fakulteta Dragan Ignjatović, Rade Jelenković, Dejan Milenić, Božo Kolonja i Nikola Lilić.
Na predstavljanju Strategije rečeno je da se ona odnosi na period do 2040. sa projekcijom do 2050. godine.
Istaknuto je da dokument definiše dugoročni pristup istraživanju i eksploataciji sirovina, u skladu sa najvišim ekološkim i društvenim standardima.
Profesori su ukazali da Srbija raspolaže značajnim mineralnim resursima koji mogu igrati važnu ulogu u energetskoj i tehnološkoj tranziciji, a uz to da omoguće i značajan privredni rast. Poseban akcenat je, kako su rekli, na kritičnim i strateškim sirovinama, u koje spada litijum.
„Ekonomska uloga mineralnih sirovina je izuzetno velika, jer svi lanci proizvodnje počinju od njih. Osnovu industrijske proizvodnje savremenog sveta čine mineralni resursi, stoga je ekspolatacija mineralnih sirovina preduslov daljeg razvoja“, rekao je profesor Ignjatović.
Istakao je da rast populacije praćen privrednim rastom, kao pokazateljem društvenog i ekonomskog razvoja, zahteva sve veće količine mineralnih sirovina.
„Predviđa se da će se u periodu od 2010. do 2050. godine. proizvesti više mineralnih sirovina od ukupne količine koja je proizvedena od početka čovečanstva do danas“, naveo je Ignjatović.
Prema njegovim rečima, povećana tražnja za mineralnim sirovinama i njihovim ležištima, zahtevaju inovacije u eksploataciji i preradi sirovina i značajno veća finansijska ulaganja.
„Budućnost održive proizvodnje i potrošnje mineralnih sirovina, zahtevaće intenzivna geološka istraživanja, ali i reciklažu, smanjenje negativnih uticaja na zagađenje životne sredine…“, ukazao je Ignjatović.
Izneo je i podatak da je ukupna vrednost rudarske proizvodnje u 2022. godini iznosila 7.510 milijardi dolara, a da se prema dostupnim podacima (World Data Mining), Srbija sa 3,08 milijardi dolara nalazi na 82. mestu (bez građevinskog materijala).
Kako bi Srbija ostvarila još veći rast u oblasti rudarstva, profesor Ignjatović istakao je da je potreban ubrzani razvoj prerađivačke industrije svih mineralnih sirovina.
Profesor Jelenković govorio je o sirovinama koje imaju potencijal u Srbiji – bakar, zlato, litijum, bor.
Za bakar i zlato rekao je da su ove sirovine direktno vezane za proizvodnju kompanije Ziđin Mining u Boru, dok je za litijum i bor to ležište Jadar.
Jelenković je ukazao da se u Jadru nalazi visokovalitetna mineralizacija (158 miliona tona rudnih rezervi), ali da je neophodno ispunjenje zahteva životne sredine, odnosno da postoje ekološki izazovi.
Takođe, kada je reč o zlatu, Jelenković je ukazao da postoji tehnička mogućnost i ekonomska opravdanost eksploatacije zlata, uz naglasak da ako se ispune zahtevi zaštite životne sredine, u Čoka Rakiti (Crni Vrh, Žagubica), u Rogozni…
Sve ostale sirovine, kako je naveo, ili nisu ekonomski opravdane, ili nema dovoljno rezervi tih sirovina, ili nisu dovoljno istražene.
Tri razvojne opcije rudarstva
U nacrtu strategije razvoja rudarstva u Srbiji razmatrane su tri moguće opcije: usporeni, realni i ubrzani razvoj sektora mineralnih sirovina.
U varijanti usporenog razvoja predviđa se pad proizvodnje uglja i zatvaranje više rudnika, uz manju eksploataciju nafte, gasa i bakra, kao i izostanak otvaranja novih rudnika zlata, litijuma i drugih metala, što bi donelo proizvodnju vrednu oko 3,27 milijardi dolara.
Realna opcija predviđa zadržavanje trenutnog nivoa proizvodnje, otvaranje rudnika zlata i litijuma, te realizaciju planova za bakar, sa ukupnom vrednošću od 6,81 milijardi dolara.
Ubrzani razvoj podrazumeva značajan rast proizvodnje, uključujući veće količine uglja, bakra, litijuma, nikla, zlata i drugih metala, uz procenjenu vrednost proizvodnje od 8,62 milijarde dolara.
Rudarstvo je 2022. godine učestvovalo sa 2,7 odsto u BDP-u Srbije, dok bi taj udeo mogao porasti na pet odsto u realnoj i čak osam odsto u ubrzanoj opciji razvoja, navodi se u strategiji.
Dodatne koristi bi, kako se ističe, došle kroz strane investicije, zapošljavanje i razvoj pratećih industrija. Ključni cilj strategije je povećanje stepena prerade sirovina u Srbiji, kako bi se dodatno uvećala ekonomska korist.
„Strategija predviđa rudnik na svakom ćošku“
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji i član Odbora SANU za životnu sredinu Zoran Stevanović, kome takođe danas nije dozvoljeno da uđe na javnu raspravu, rekao je da je Odbor za životnu sredinu SANU uputio 17 primedbi da ti rudarski projekti neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu.
Na pitanje šta je sve predviđeno tom strategijom, Stevanović kaže da se pominju tri varijante ulaganja, od kojih je ona najintenzivnija sa 8,6 milijardi dolara stranih investicija u procesu rudarenja u Srbiji, koji bi doveo do toga da imamo enormnu ekspanziju, odnosno imali bismo „rudnik na svakom čošku“.
„Ono što u strategiji ne bi smelo da stoji, a to je da se prioritet rudarenju daje nad drugim oblastima i da u prostornim planovima te oblasti za potencijalno rudarenje treba da imaju prioritet nad zaštićenim zonama prirode, čak i tamo gde imamo resurse voda koji su dragoceni za budućnost ovog naroda. Tamo, takođe, oni dolaze u podređen položaj u odnosu na planirano rudarenje. Dakle, to je ono što smeta, takođe vezivanje istraživanja za buduću eksploataciju kroz nemogućnost da se na tenderima kroz slobodna javna nadmetanja i država kandiduje da vrši taj posao, takođe što se našem Geološkom zavodu Srbije za koji školujemo decu, na istom Rudarsko-geološkom fakultetu, deklariše da nema kapacitete da se ovim bavi i ostavljena su samo osnovna istraživanja“, naveo je Stevanović za N1.
Dodaje da ta osnovna istraživanja treba da produkuju kapacitete koje će strani investitori koristiti za buduće rudarenje po Srbiji.
Stevanović se osvrnuo i na angažovanje njegovih kolega sa Rudarsko-geološkog fakulteta na izradi strategije, navodeći da mu je žao što je jedan deo njegoviih, koji su članovi autorskog tima strategije, uzeo sebi za mogućnost i uz podršku države radio u timu, praktično verovatno po direktivama tih ljudi koji su u vlasti, da napišu ovakvu strategiju.
„A to nikada nije došlo na Rudarsko-geološkog fakulteta i njegovog nastavno-naučnog veća da bude formalno usvojeno i da to bude stav fakulteta. Moj fakultet je na optuženičkoj klupi zbog te grupe mojih kolega koji su sebi dali mogućnost da to rade“, istakao je Stevanović.
Manjak kadra u oblasti rudarstva izazov: Ove godine upisano oko 30 studenata, ko je kriv?
Na predstavljanju strategije u PKS, profesori su ukazali na pad upisanih studenata na smerove geologije i rudarstva na Rudarsko-geološkom fakultetu.
Istakli su da dok je za upis u akademsku 2014/2015. godinu broj studenata na geološkom smeru iznosio 154 ,ove godine prema preliminarnim podacima taj broj je 29. Na rudarstvu je 2014/2015. bilo 218 studenata, a ove 38, naveli su profesori.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Ivan Janković rekao je da je u strategiji prepoznato i obezbeđivanje neophodnih kadrova i optužio „negativne medijske kampanje“ na pad upisa studenata.
„Danas smo svedoci da imamo i te kako smanjen broj upisanih studenata na fakultetima, posebno na Rudarsko-geološkom fakultetu, što je uticaj negativne medijske kampanje koje su se vodile u prethodnom periodu”, rekao je Janković.
Ekološki aktivista Udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović, na pitanje Danasa da prokomentariše izjavu Jankovića o uticaju negativne medijske kampanje na pad broja studenata, odgovara da je to zapravo cena onoga što su se profesori koji su i izradili strategiju prodali i uzimali novac od Rio Tinta.
„Profesori koji su i zagovornici projekta Jadar, oni su doprineli tome da deca i studenti beže od te profesije, jer niko neće da bude targetiran i prozivan. Oni su krenuli u rasprodaju mineralnih resursa, sve što ima oni bi da iskoriste. Neka to neko iskoristi za 1.000 godina, ili za 2000 godina, ne moramo mi sve za našeg života da rasprodamo“, naveo je Kokanović.
Kokanović je istakao i da je strategija napravljena tako da olakša stranim kompanijama da dođu do dozvola za ekspolataciju mineralnih sirovna na teriotriji cele Srbije.
„I do sada nisu poštovali zakone, a sada hoće da naprave da im zakoni upošte nisu ni potrebni“, rekao je Kokanović za Danas.
Pomoćnik ministra Janković odgovorio je da nije tačno da je strategija rađena po nalogu i želji stranih korporacija, već isključivo u interesu Republike Srbije.
ARHIVA PPNS ĐURIĆ U GANI RAZGOVARAO I O LITIJUMU - MINISTARSTVO O TOME NIJE PISALO, ALI IMA OBJAVA DOMAĆINA
Profesor o strategiji o mineralima: Planira se enormna ekspanzija - imali bismo rudnik na svakom ćošku
Hidro-geolog, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji i član Odbora SANU za životnu sredinu Zoran Stevanović, kome takođe danas nije dozvoljeno da uđe na javnu raspravu o Nacrtu Strategije upravljanja mineralnim sirovinama i drugim geološkim resursima, kaže za N1 da je to još jedna bruka ove države i velika sramota.
Ističe da je Odbor za životnu sredinu SANU uputio 17 primedbi da ti rudarski projekti neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu.
Ukazuje da njemu nije dozvoljen ulaz u Privrednu komoru, iako se uredno prijavio za diskusiju.
"Svi smo dobili odbijenicu i danas ovde nismo u mogućnosti da uđemo i da branimo svoje stavove. Upravo to o čemu govorite praktično ostaviće ozbiljne posledice po životnu sredinu. Meni je takođe žao što je jedan deo mojih kolega sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koji su članovi autorskog tima, uzeo sebi za mogućnost i uz podršku države radio u timu, praktično verovatno po direktivama tih ljudi koji su u vlasti, da napišu ovakvu strategiju. A to nikada nije došlo na Rudarsko-geološki fakultet i njegovo nastavno-naučno veće da bude formalno usvojeno i da to bude stav fakulteta. Moj fakultet je na optuženičkoj klupi zbog te grupe mojih kolega koji su sebi dali mogućnost da to rade", ocenjuje.
Naglašava da je ovo "nedopustivo, ovo nije javna rasprava, ovo je zabranjena zona za građane Srbije".
Na pitanje šta je sve predviđeno tom strategijom, kaže da se "pominju tri varijante ulaganja, od kojih je ona najintenzivnija sa 6,8 milijardi stranih investicija u procesu rudarenja u Srbiji, koji bi doveo do toga da imamo zaista enormnu ekspanziju, dakle imali bismo rudnik na svakom čošku".
"Ono što u strategiji ne bi smelo da stoji, a to je da se prioritet rudarenju daje na drugim oblastima i da u prostornim planovima te oblasti za potencijalno rudarenje treba da imaju prioritet nad zaštićenim zonama prirode, čak i tamo gde imamo resurse voda koji su dragoceni za budućnost ovog naroda, tamo takođe oni dolaze u podređen položaj u odnosu na planirano rudarenje. Dakle, to je ono što smeta, takođe vezivanje istraživanja za buduću eksploataciju kroz nemogućnost da se na tenderima kroz slobodna javna nadmetanja i država kandiduje da vrši taj posao, takođe što se našem Geološkom zavodu Srbije za koji školujemo decu, na tom istom Rudarsko-geološkom fakultetu, deklariše da nema kapacitete da se ovim bavi i ostavljena su samo osnovna istraživanja", ocenjuje.
Dodaje da ta osnovna istraživanja treba da produkuju kapacitete koje će strani investitori koristiti za buduće rudarenje po Srbiji.
Ukazuje i da država Srbija ima stručnjake koji mogu da rade detaljna istraživanja o rudama, na korist građana ove države, a ne da se ruda izvozi iz ove zemlje i da ostajemo i bez bakra, i bez zlata, i da se nova rudarenja planiraju".
"Planira se rudnik zlata koji će se eksploatisati sedam godina. I za to vreme će se vršiti luženje sa cijanidom koje će ugroziti naša druga izvorišta, dragocena izvorišta podzimnih voda u istočnoj Srbiji. I tako jedan za drugim projekti i ova strategija treba svemu tome da da zeleno svetlo i da to omogući. Dakle, to je nedopustivo. To je ono što ne bismo smeli da dozvolimo. A o tome se malo govori", upozorava.
Navodi i da je ova javna rasprava oglašena juče na sajtu ministarstva.
"Svaki dan smo pratili kada će biti, da li će biti, da li ćemo naravno moći da učestvujemo. Juče je oglašeno na sajtu, pre toga je na Privrednoj komori Srbije postavljeno, koja uopšte nije kompetentna ni nadležna za ovakve stvari. E-konsultacije i sajt ministarstva uopšte nisu sadržali informacije. Prema tome, ceo postupak je invalidan, a ovo je vrhunac. Sa ovom službom ovde, policijom, obezbeđenjem i ovim gde se sprečavaju građani i stručnjaci da prisustvuju u javnoj raspravi, to je zaista nešto što je vrhunac svega. Naš narod ne bi trebalo to da dopusti", ističe.
Ispred Privredne komore Srbije u Resavskoj ulici od jutros je burno, jer pripadnici privatnog obezbeđenja Soko group ne dozvoljavaju aktivistima i profesorima koji su se prijavili za učešnje u javnoj raspravi o Nacrtu Strategije upravljanja minerlnim sirovinama i drugim geološkim resursima da uđu u zgradu. Bilo je i guranja okupljenih i obezbeđenja, a u međuvremenu je došla i interventna policija.
VIDEO
ARHIVA PPNS 2024 "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2024) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI
Ovo je 19 primedbi akademika SANU na Strategiju o mineralnim resursima
Akademijski odbor SANU „Životna sredina” uputio je Ministarstvu rudarstva i energetike 30. juna niz primedbi na Nacrt Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima za period 2025–2040, sa projekcijom do 2050. godine. Javnu raspravu povodom ovog nacrta, koja je održana juče u Privrednoj komori Srbije, obeležili su incidenti, ali ne i rasprava.
Naime, članovima ovog odbora juče nije bilo omogućeno da prisustvuju javnoj raspravi. Rasprava je, paradoksalno, protekla bez prisustva nekih od najstručnijih glasova iz akademske zajednice — upravo onih koji su prethodno dostavili detaljne primedbe na dokument.
Kako se njihov glas na jučerašnjoj raspravi nije čuo, akademik i predsednik tog odbora Bogdan Šolaja izneo je za Danas primedbe Odobra SANU za životnu sredinu na nacrt Strategije, a koje ukazuju na najspornije tačke strateški najvažnijeg dokumenta u oblasti upravljanja prirodnim resursima u Srbiji.
Šolaja je za naš medij istakao da bi usvajanje ovakve Strategije devastiralo i unazadilo Srbiju.
Govoreći o danu javne rasprave, Šolaja je rekao da se nekoliko članova ovog odbora dan ranije prijavilo za učestvovanje u javnoj raspravi, ali su odbijeni uz, kako je naveo, ljubazno pismo sa obrazloženjem: „U ovom momentu prijave više nisu moguće, imajući u vidu da su sva mesta popunjena.”
U nastavku su primedbe koje su članovi odbora izneli na strategiju:
1. Očekivanja stručne javnosti da bi nova Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije mogla da ponudi rešenja koja bi državi povratila pravo i mogućnost raspolaganja sopstvenim mineralnim resursima (MR) na dobrobit njenih građana, i da se uspostavi realni balans između rudarstva kao privredne grane i potrebe zaštite životne sredine, izrađeni dokument to ne može omogućiti.
Strategija se zalaže za dalje ubrzavanje eksploatacije rudnog bogatstva Republike Srbije, bez jasnog definisanja uloge države i ostvarene koristi za njene građane koja bi se mogla realizovati kroz povećanje nadoknada za eksploataciju i većeg ulaganja u zaštitu životne sredine, zatim preventivnim sprečavanjem mogućnosti eksploatacije u zaštićenim, ili područjima posebnih prirodnih vrednosti, do otklanjanja posledica ranijeg rudarenja sanacijom brojnih deponija i rekultivacijom zemljišta.
Osim deklarativnih i načelnih proklamacija o potrebi brige o životnoj sredini na prostorima predviđenim za rudarenje, nema kvantitativno iskazanih parametara o učešću izdvajanja za zaštitu životne sredine u odnosu na iskazane parametre razvojnih opcija sektora mineralnih sirovina, a koji se u Nacrtu Strategije za tri scenarija kreću od 3,2 do čak 8,6 milijardi dolara.
2. U Nacrtu Strategije nedostaju jasno definisani koncept i mehanizmi jačanja državnih i kapaciteta lokalnih zajednica za upravljanje mineralnim resursima kroz kontrolu primene zakona, kontrolu količina izvađene rude, kontrolu izvršenog uticaja na životnu sredinu i efekata primenjenih mera sanacije i rekultivacije zemljišta, voda i biodiverziteta na prostoru rudarenja.
3. Umesto da Strategija jasno predvidi da se eksploatacija mineralnih sirovina i odlaganje rudarskog otpada ni pod kakvim uslovima ne može vršiti u područjima visokog stepena prethodne zaštite (nacionalni parkovi, zaštićene vrste biodiverziteta, izvorišta za regionalno snabdevanje pijaćom vodom, kulturno-istorijska spomenička područja, i sl.), bez ikakvih izuzetaka im se daje prednost u budućim prostornim planovima.
Posebni cilj broj 5 predviđa da se „maksimalno pojednostavi procedura uvođenja strateški važnih ležišta mineralnih sirovina u planska dokumenta, uzimajući u obzir izmene uslova korišćenja zemljišta i lokalne planove uređenja prostora“.
A sledeći stav onemogućava svaki dalji razvoj tako izdvojenih područja: „Aktivnosti su usmerene ka generalnoj zaštiti dokumentovanih ležišta mineralnih sirovina od aktivnosti koje su vezane za izgradnju stambenih, infrastrukturnih i drugih objekata.“
4. Na str. 42. navodi se da su „mineralni resursi neobnovljivi, iscrpivi i od suštinske važnosti za razvoj ekonomije, privrede, rešavanje socijalnih problema i druge sfere društva. Polazni preduslov eksploatacije i prerade mineralnih sirovina je poštovanje svih ekoloških normi“.
Pri tome se ne navode vrste i karakter ekoloških normi, niti onaj nivo ugrožavanja eko sistema koji bi preventivno onemogućio bilo kakvu eksploataciju mineralnih sirovina na osetljivom području.
Umesto stava da je „potrebno minimizirati potencijalne opasnosti, adekvatno pripremati Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, strogo ih ocenjivati i dosledno kontrolisati i u toku eksploatacije“ (str. 63) ili uvoditi „ekološke kompenzacije za uništenje biodiverziteta“ (str. 41), neophodna je dosledna primena principa prevencije koji ni pod kakvim uslovima ne bi dozvolio eksploataciju mineralnih sirovina, i odlaganje rudarskog otpada u strogo zaštićenim područjima, slivovima izvorišta za regionalno snabdevanje vodom, koji su u postojećim državnim propisima i strategijama već označeni kao područja od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Navođenje u Nacrtu Strategije „minimiziranja ekoloških uticaja“ umesto pune zaštite prirode, vazduha, vode, ekosistema i ograničavanje rudarenja u zaštićenim, kao i područjima guste naseljenosti i intenzivne poljoprivrede i razvijene industrije, ne bi trebalo da bude vizija Srbije 21. veka, već obaveza.
5. Pored toga, ističući podatke o globalnom rastu rudarske proizvodnje u svetu (str. 17-18) celokupna koncepcija Nacrta Strategije bazira na potrebi rasta rudarskog sektora i daljem intenziviranju eksploatacije MR ne ostavljajući mogućnost da se odlaganjem ili optimizacijom proizvodnje pruži mogućnost i budućim generacijama da jednoga dana, i u uslovima naprednijih tehnologija iskopavanja i prerade, budu korisnici neobnovljivih MR.
ARHIVA PPNS 2021. PKS BILA "LOGISTIČKA PODRŠKA" ZA PROMOCIJU STUDIJE RIO TINTA, ALI TAJ DOKUMENT "NE POSEDUJE"
6. Vizija bi u fokus trebalo da stavi da rudno prirodno bogatstvo bude istraženo i primarno korišćeno od strane nacionalnih institucija i organizacija u interesu države i njenih građana, uz potpuno očuvanje prirode i eko sistema, i to racionalno i u obimu koji je u skladu sa osnovnim principom održivog razvoja tako da najveći deo tog bogatstva ostane i budućim generacijama i budućim tehnologijama rudarenja.
7. Strategija promoviše dalji rast rudarstva kao privredne grane, ne uzimajući u obzir da su najveći korisnici naših mineralnih sirovina inostrane kompanije (Gazprom, ZiJin).
Eksploatacija rude bakra i zlata povećana je 4,7 puta tokom 2017-2024, što je enormno i za Srbiju potpuno neracionalno.
Ovakva intenzivna eksploatacija i izvoz koncentrata rude, sa preradom u inostranstvu ne dovodi do razvoja tehnološki naprednog sektora, produktivnosti i dodate vrednosti kroz privredu.
Načelno promovisani stav u Nacrtu Strategije da treba povećati preradu rude u Srbiji ne garantuje veće koristi za njeno stanovništvo. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina, kao opredeljenje, dovodi do ubrzanog iscrpljivanja rudnog bogatstva i osiromašenja države.
8. Takođe, naglašava se i da propisi vezani za uređenje prostora treba da se podrede propisima o rudarstvu:
„Neophodno je preduzeti mere koje se odnose na efikasnu zaštitu ležišta mineralnih sirovina i uvesti odgovarajuće izmene i dopune u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i u drugim pravnim aktima koja regulišu pitanja uređenja prostora“ (str. 62).
Iako je upravo zakonska regulativa doprinela da „rudarska industrija u Republici Srbiji postane jedan od retkih industrijskih sektora koja je trenutno ciljana značajnim stranim investicijama“ (str. 51) traže se dalje olakšice za ovaj sektor kroz pojednostavljenje procedura i ubrzavanje izdavanja dozvola za istraživanje i eksploataciju, slično kao što je slučaj u nekim zemljama EU koje su do skoro potpuno zapostavljale rudarstvo kao privrednu granu („podsticati i pojednostaviti procedure izdavanja dozvola za istraživanje i eksploataciju i preradu mineralnih resursa i rezervi mineralnih sirovina“, str. 39).
Da su sadašnji propisi već dovoljno liberalni i u interesu inostranog krupnog kapitala svedoči broj izdatih dozvola za istraživanja koje skoro potpuno prekrivaju prostor Srbije južno od Save i Dunava.
9. Da li je potrebno dalje širenje administrativnog aparata Republike Srbije sa uvođenjem nove Centralizovane uprave za mineralnu politiku?
U skladu sa zahtevima za dalje olakšavanje procedura dobijanja saglasnosti i dozvola za eksploataciju MR, Strategija promoviše potrebu uspostavljanja „jedinstvene tačke kontakta“ za potencijalnog investitora (str. 12).
Smatra se dakle da sadašnja potpuno olakšana i pojednostavljena procedura nije dovoljna i da je treba dalje liberalizovati.
Nije jasno da li slično zakonima nekih nedovoljno razvijenih zemalja, ta „tačka kontakta“ treba da budu autoriteti izvršne vlasti, ili bi to bila, po prvi put u našoj zemlji u Strategiji navedena Centralizovana uprava za mineralnu politiku čiji bi mandat bio „da nadgleda i koordinira relevantna ministarstva/ departmane/aktere unutar okvira mineralne politike“ (st. 40).
10. Nacrt Strategije zadržava nakaradno zakonsko rešenje, prvi put uvedeno 2011. da se vodeća nacionalna kuća Geološki zavod Srbije bavi samo osnovnim istraživanjima, što je delimično relaksirano 2015. stavom da može „i poverenim primenjenim istraživanjima“, pri čemu ovo „povereno“ nije realizovano ni u jednom jedinom slučaju u poslednjih 10. godina od kada su ovi propisi na snazi,a verovatno neće ni i u budućnosti. Bez primenjenih istraživanja nema overe rezervi MR, dakle to je sistemski prepušteno privatnim kompanijama.
ARHIVA PPNS 2024. RIO TINTO NEMA ISKUSTVA SA RUDNICIMA LITIJUMA, PROJEKTI U ARGENTINI I SRBIJI SU NEUPOREDIVI - ZAKLJUČCI IZ ODGOVORA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
11. U Nacrtu Strategije zadržava se koncept automatske konverzije dodele eksploatacionog prava nakon izvršenih istraživanja i overe rezervi MR, i dobijene saglasnosti na Studiju o uticaju na životnu sredinu.
Izbegavanje tenderske procedure u kojoj bi i naša država trebalo da bude ravnopravni učesnik, uz kompenzaciju i pravičnu nagradu istraživačkoj kompaniji, nije u skladu sa principima slobodnog tržišta.
12. Eksproprijacija ne bi smela da postoji u slučajevima kada je u pitanju komercijalna eksploatacija rudnog bogatstva države Srbije od strane privatne kompanije.
U Nacrtu Strategije moralo bi da bude razmotreno i ukinuto zakonsko rešenje iz Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (2015, 2018, 2021) sa konceptom eksproprijacije privatnog zemljišta i poseda kada država proglasi javni interes, a radi se o eksploataciji MR za račun profita privatne kompanije.
To je u potpunosti u suprotnosti sa pravima lokalne zajednice i privatnog vlasništva na čiju saradnju, uz podršku Vlade, Strategija poziva.
13. Inostrane investicije, državni fondovi i donatorska sredstava EU i nadoknade od iskopanih MR moraju se usmeravati u zaštitu životne sredine i remedijaciju prostora na kome je bilo, ili se vrši rudarenje.
14. U Nacrtu Strategije je navedeno da je za njenu izradu formirana Radna grupa u kojoj su se nalazili predstavnici ukupno 15 institucija i organizacija, među njima četiri ministarstva RS i dve privatne kompanije.
Kakav je bio mehanizam rada, način odlučivanja članova Radne grupe, kako su izbegnuti uticaji zainteresovanih sektora i grupa, i zadržana ekspertska samostalnost u formiranju koncepcije Strategije? Da li su vođeni i arhivirani zapisnici sa sastanaka?
15. Uticaj eksploatacije mineralnih sirovina i smernice za zaštitu životne sredine (poglavlje 2.9. Strategije). U ovom delu strategije nije dat realan prikaz postojećeg, izuzetno nepovoljnog stanja i degradacije prirodnih vrednosti i životne sredine u zonama rudarskih aktivnosti u Srbiji, a predložene smernice i mere su uopštene, bez jasnih ciljeva i načina poboljšanja stanja u planskom periodu do 2040. odnosno do 2050.godine.
Postavlja se pitanje da li prethodno iskustvo i aktuelni planovi posebne namene za otvaranja rudnika u dolini Jadra i slivu reke Mlave (Tisnice) i drugi koji se pominju dozvoljavaju da se na ovakav način pristupi problemu upravljanja rudarskim otpadom i zaštite životne sredine.
Dostupne baze podataka Ministarstva Energetike i Rudarstva Srbije, sadrže podatke o više od 200 nalazišta mineralnih sirovina, napuštenih i funkcionalnih rudnika, postrojenja za preradu sirovina, jalovišta i drugih rudarskih operacija, koje bi trebalo analizirati sa aspekta uticaja na režim voda.
Preliminarnim analizama, koje su 2015. godine izvršene u JVP „Srbijavode“ i Institutu „Jaroslav Černi“ izdvojene su 34 lokacije, odnosno rudnika koje bi trebalo prioritetno razmatrati, jer predstavljaju najveću opasnost po stanovništvo i životnu sredinu.
Nema informacija da je nešto preduzeto u vezi sa ovim problemom niti se strategijom na odgovarajući način tretira degradacije životne sredine u zonama rudnika.
Strategija razvoja rudarstva bi obavezno trebalo da definiše konkretne mere i vremenski okvir za sanaciju napuštenih deponija i održivo upravljanje rudarskim otpadom na sada aktivnim rudnicima.
ARHIVA PPNS 2024. STAUSHOLM, RIO TINTO: KLONIĆEMO SE VELIKIH AKVIZICIJA ZA RAST POSLOVANJA SA LITIJUMOM; ANTONIJEVIĆ ZAGOVARA DIJALOG O PROJEKTU JADAR, KAO ZAPOSLEN U AGENCIJI ČIJI JE KLIJENT RIO TINTO
16. Pogrešno su iz ukupnog bilansa i koncepta upravljanja vodama na teritoriji Srbije izdvojene podzemne vode i prikazane kao resurs u okviru razvoja rudarstva.
Nepotrebna je i sporna konstatacija da ukupni potencijal podzemnih voda od 67 m3/s višestruko prevazilazi potrebe vodosnabdevanja stanovništva i privrede, jer se može izvesti pogrešan zaključak da se problem vodosnabdevanja može rešiti korišćenjem podzemnih voda.
17. Problem vodosnabdevanja u Srbiji daleko složeniji i rešava se kroz kompleksne vodoprivredne sisteme, angažovanjem lokalnih i regionalnih izvorišta i očuvanjem strateških rezervi vode na celoj teritoriji Srbije, ali to je problematika koja izlazi iz okvira razvoja rudarstva.
18. Razmatranje resursa podzemnih voda u okviru razvoja rudarstva, posebno izdvojenog od ukupnog bilansa voda, nema smisla, a pored toga svi elementi korišćenja i zaštite podzemnih voda su obuhvaćeni integralno u Strategiji upravljanja vodama.
Međutim, trebalo bi u Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima uneti posebno poglavlje koje bi definisalo uslove i ograničenja razvoja sektora rudarstva u Srbiji u vezi sa ukupnim bilansom voda, očuvanjem statusa voda i sprovođenjem usvojene Strategije upravljanja vodama.
19. U planovima razvoja rudarstva i otvaranja novih rudnika obavezno bi trebalo isključiti mogućnost odlaganja rudarskog otpada na vodnom zemljištu i izvođenja rudarskih radova u zonama zaštite izvorišta za vodosnabdevanje, jer se time kompromituju postojeća izvorišta i strateške rezerve vode za piće, a u tom pogledu postoje i precizna zakonska ograničenja.
ARHIVA PPNS BBC: BUDUĆNOST BATERIJA NIJE U LITIJUMU, VEĆ U MORSKOJ SOLI
Reagovanje studenata: Strategija nije korak napred
Nećemo biti rudarska kolonija - objavili su studenti u blokadi , podržavajući protest udruženja Ne damo Jadar ispred Privredne komore Srbije.
Prvobitno, javna rasprava je bila zakazana za 1. jul 2025. godine. Odložena je i ponovo zakazana za 7. avgust da bi se navodno obezbedilo dodatno vreme strućnoj i zainteresovanoj javnosti da se upute u sadržaj Nacrta i pripreme komentare, podsetili su najpre akademci.
Ako je ovo bio motiv, zapto šira javnost nije blagovremeno i adekvatno obaveštenja o promenama datuma i produženju roka za prijavu učešća i raspravi, koja je trajala do danas, napisali su studenti pre četiri dana.
Oni su javno pitali: Zašto se obaveštenje nalazi na sajtu Ministarstva i Privredne komore kao sporedni, zatureni dokument umesto kao vest koja je namenjena svima koji su zainteresovani?
Kao neki od problema u sprovođenju pomenute Strategije, navode se nedovoljna informisanost javnosti o značaju mineralnih resursa za ekonomski razvoj i neusaglašen odnos NVO i ekoloških pokreta ka rudarstvu. Ako je ovo prepoznato kao problem, zašto se nastavlja sa netransparentnim pristupom prema javnosti i lažnom željom za učešćem iste u donošenju odluke - dodatno pitaju studenti.
ARHIVA PPNS 2023. PROIZVODNJA LITIJUMA U SRBIJI JE IZVESNA - PREMA PREDLOZIMA VLASTI (INEKP) I DELA OPOZICIJE (ZAKONI U PROCEDURI OD 4. APRILA)?
Kontradiktornost se ogleda i u pozivanju na uvođenje administrativnih olakšica i skraćivanje procedura za dobijanje dozvola, iako su sa druge strane neunapređeni regulativni okviri, nedovoljan kapacitet inspekcijskog nadzora i ugrožavanje životne sredine prepoznati kao ključni problemi, navodi se dalje u reagovanju studenata.
Akademci zaključuju: Strategija kojom se ovi problemi prepoznaju, ali svakodnevno ignorišu, relativizuju i nopodaštavaju, nije korak napred koji građani Srbije zaslužuju.
Foto: Privatne
Izvori: Danas, N1, Studenti u blokadi, 7. 8. 2025; Danas, 8. 8. 2025.
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0