Vatrogasno spasilačke jedinice obeležavaju 7. novembar kao Dan službe jer je tog dana davne 1834. godine ministar unutrašnjih poslova Đorđe Protić, na zahtev kneza Miloša Obrenovića, sačinio i potpisao "Uredbu o gašenju požara".

"KRAGUJEVAC, 7 novembar – Noćas oko 7 časova probuduli su nas pucnji pušaka i zvonjava zvona iz prvog sna; U čaršiji Kragujevačkoj zapalio se dućan jednog nesmotrenog trgovca koji je sveću ostavio zapaljenu uz direk. Za tili čas pre nego je pomoć mogla stići, jedanaest dućana je bilo u plamenu, počev og glavne Mitrićeve kafane pa do takozvane Tpal-Pavlovićeve kuće. Budući da vetra nije bilo, Njegova Svetlost knjaz naš i svi činovnici i bivši, pohitali su prispeti u pomoć na mesto požara, i rukovoditi gašenjem i svaljivanjem okolnih građevina i sopstvenim primerom prethoditi pred ostalim žiteljima, te se ovaj požar nije dalje raširio i tih jedanaest dućana spalio, i donju polovinu spomenute kafane. Požar je trajao do same zore…"

Ovako su NOVINE SRBSKE su u subotu 10. novembra 1834 godine, na svojoj prvoj strani opisale nemio događaj koji je bio i neposredan povod da knez Miloš Obrenović naredi popečitelju Vnutrenih dela, Đorđu Protiću izradu akata kojim bi se regulisala zaštita od požara u Srbiji. Popečitelj Bvutrenih dela je sa saradnicima novembra 1834. godine sastavio "UREDBU PROTIVU POŽARA" koja je upućena knezu Milošu na potvrđivanje.

U odgovoru popečitelju Vnutrenih dela knez Miloš je naveo "...i puno odobravajući vaše namerenie da ta uredba po celoj našoj deržavi ustanovi se, odobravam i nju samu u celoj opširnosti njenoj, s`ovim primečanijama". Dostavljene primedba, ukupno 7, uslovile su dopune i izmene teksta Uredbe te njeno proširenje na 17 članova.

Prva primedba je bila na naziv, i knez Miloš je napisao da je bolje naimenovati je – Uredba za gašenje požara.

Uredba za gašenje požara

"Starajući se Praviteljstvo naše neprestano osvojoj, i najmanjoj bezbednosti Države naše, i iztražujući brižljivo sredstva, koja bi služila na to, da se svaka opasnost od naroda naših i imanja njini upropastitelja i opustošitelja, uredbu učiniti, uredbu velim, koja po točnom nadljudavanjusvom mogla bi preduprediti nesrećne i mloge bede, koje proizilaze od požara gde uredbe nema, kako takav upušiti ili rasprostranjenje njegovo preduprediti valja.

Ovom svirepom neprijatelju podvržene su sve Varoši i Palanke, i svako veće opštestvo, gde su kuće tako na blizu, da se pri pojavljenju požara lako od jedne kuće, više njih upaliti i upropastiti mogu; ovde su osobito čaršije u velikoj opasnosti, ako se u njima vatra pojavi.

Za utušiti dakle, koliko je pre moguće, pojavivši se požar, ili za preduprediti, koliko je više moguće bar njegovo rasprostranjenje nuždno je, da se u svakoj varoši, palanki ili opštestvu, gde više kuća u blizosti ima, uredbe zavedu, po kojima bi se žitelji, kad se požar pojavi, upravljati i naći se mogli, znajući svaki svoju dužnost i poso, šta mu onda raditi, čega se latiti, i čim mu se zanimati valja. Razume se, da je svakij dužan odma, pri pojavljenju požara, na gašenje takovoga priteći i u pomoć stradajućoj svojoj braći, bez najmanjeg zakasnenija poititi.

Uredbe pak u tome biće sledujuće:

1.) Prvo i prvo treba, da se po čislu žitelja jednog mesta, razredi između nji i dužnost svakoga; to jest: da se opredeli jednom ili više njima, šta im je pri pojavljenju požara činiti valja. Tako treba, da nadležna vlast naredi neke, da u prepravnostičabrove imaju, s koima da vodu k mestupožara vuku; neke da naredi, da s kantama vodu zaitajui na vatru da je bacaju; neke da naredi, koi će s merdevinama u pomoć priteći,i po njima se na građevine penjati; neke, koi će sa sikirama građevinepred vatrom u opasnosti stojeći, seći, neke, koi će s čakljama građevine razvaljivati, i iz vatre ili goreću japiji, ili što drugo, izvlačiti; neke najposle, koi će s vrećama iz zapaljeni građevina, ili iz oni koje su blizu vatre, iznositi. Ovo razređenje valja nadležna vlast sorazmerno čislu žitelja da učini. Tako od sto žitelja valja da se uredi, da između stotine četrdesetorica pripravljeni budu na dvadeset čabrova, desetorica da se odrede sa kantama, sedmorica sa lakim merdevinama, dvadesetorica sa sikirama, desetorica sa čakljama, a ostali sa vrećama.Ovako da se sto žitenja razrede, pa gde bude u kom mestu čistlo žiteljaveće onda neka se prema ovome čislu po proprciji na prednavedeni način isto razređenje učini. - Ostali pak, koi u gore navedenij red nisu stavljeni, i vo opšte svaka kuća, dužna je tamo gde se požar pojavi, priteći, koi s bakračem, koi s krčagom vodom puni; i makar kakvim sudom jačim, koim se voda sipati može, tako, da se onda niko bezposlen ne usudi biti.

2.) Svi ovi kako se požar pojavi, treba da k mestu onom, gde se pojavi, svakij sa opredeljenim sebi orudijama tamo priteku; čabronoše sa vodom, kantaši s kantama, merdevinari s merdevinama, sikiraši sa sikirama, čakljari s čakljama, vrećari sa vrećama, i svakij valja da se odma svoga sebi opredeljenoga posla lati, i takav najrevnosnije opravlja. A da bi se svakij svoga posla odma latiti mnogo treba.

3.) Da čabronoše svagda u svako doba čabrove svoje zajedno s čabrenicima u gotovosti imaju, i da svakij svoga druga zna, tako, kako će odma, kako se gde požar pojavi, s čabrovi k vodi otići, čabrove svoje napuniti, i k mestu požara potiti, i tako nepresečno vodu donositi, dok s god požar ne ugasi.

4.) Kantaši valja odma pri pojavljenju požara s kantama svioma upravo k mestu, gde je požar, da poite, i čim voda dospe, da je s kantamazaitaju i na vatru bacaju, ako je vatra nizko, sa zemlje, a ako je visoko, oni da se preko merdevina na građevinu penju, i vodu iz kanta na nju bacaju. Oni treba da se staraju, zapaljenu već građevinu ugasiti, ili ako to biti ne može, barem sipanjem vode zabranjivati, da se požar dalje ne pazprostrnjava. Ove kante valja da budu lake i udobne, da se iz nji voda iz čabrova zaitati, i na vatru bacati može. Najbolje bi bilo ovakove iz Nemačke straže kožne, i naročito ovog posla radi načinjene dobaviti.

5.) Merdevinari treba odma pri pojavljenju požara sa merdevinama k mestu, gde je požar, takođe da poite, i onde, gde se pozovu da merdevine nameste, pa preko nji valja im i ljude, koima je dužnost na goreću građevinu penjati se, puštati, i sami vodu onima, na krovu gaseći vatru dodavati, i prazne kante natrag primati i zaitačima davati ij. Merdevine ove valja takođe da budu lake, i veličine sorazmerne građevinama onoga mesta, gde se uredba izdaje. Tako, ako u mestu ima i nizki i visoki građevina, valja i merdevine razne visine ustroiti, i narediti, da jedni budu dužni visoke, a drugi nizke merdevine imati.

6.) Čakljari valja takođe. Odma pri pojavljenju požara, da k mestu gde je požar s čakljama poite, i pred vatrom, a iz same vatre nezapaljenu jošt japiju, i druge stvari, da izvlače, pri tom i zapaljenu japiju da na čistinu razvlače, i da se staraju u plamenu goreće građevine, ako se ona vodom ugasiti ne može, k zemlji obaljivati i predupređivati. Da se požar dalje ne pazprostranjava. U slučaju pak kadse ne može požar drugojačije utušiti, dok se, pokraj nje koja stojeća građevina ne obori, onde valja čakljari, zajedno sa sikirašima da sve svoje sile upotrebe, da se ista građevina što skorije razvali, ispred požara ukloni, i tako se istij predupredi. Čaklje ove valja da budu gvozdene i na dugačko, lako drvo, nasađene, kako će se s njima moći izdalekai lkako iz vatre koješta izvlačiti. – Isti čakljari je dužnosti i to, da oni onu japiju, čakljama razvaljenu i oborenu, dalje od mesta požara odvlače, jedno, da se ta japija ne zapali, a drugo, da ne smeta gasiocima.

7.) Sikiraši valja takoiđe da odma, kako se požar pojavi, k mestu gde je, sa sikirama poite, i tamo, ako se ne može zapaljena građevina vodom ugasiti, da se staraju razvaliti je. U slučaju ako opasnost predstoji i stojeći oko požara građevinama, i vidise, da se takova, bez porušenja isti građevina, ukloniti ne može, valja da se ovi sikiraši, zajedno s čakljarima postaraju, prve pred požarom stojeće građevine preseći i obaliti ij, pa onde da priteku i ostali sa vodom da brane, da se preko presečene građevine vatra dalje ne pazprostranjava. Ovo presecanje, da dalje požar ne ide, gde nuždno bude, opredeljivaće svagda starešine onoga mesta, i po ovome opredeljeniju valja da oni koi su na to određeni, presecaju. Za sikiraše treba, ako u mestu dunđera ima ove odrediti oni su za to najsposobniji, a gde nji ne bi bilo, onde valja opet izabrati ljude, koi su sa sikirom raditi vešti, i nji na to odrediti. Ovi valja da imadu dobre i oštre sikire.

8.) Vrećari valja takođe da odma k mestu požara sa vrećama poite, i najpre da se postaraju, oni iz građevina, koje su već u plamenu, a psole i iz oni, koje su u opasnosti zapalitise, stvari iznositi i na bezopasno mesto ostavljati ij. Za ove pomoćnike valja ljude izabrati najpoštenije i najpouzdanije, za koje je osvedošeno, da što prikriti neće.

9.) Pred svaku ovu struku obranitelja valja po jednoga nastojnika odrediti, a pred sve voopšte jednoga, da bi tako stvar poredočnije išla.

10.) Osim gore navedeni orudija i obranitelja, valja jošt, po čaršijama narediti, po na četiri dućana jednu kadu, koje treba da se postave ispred dućana ili iza dućana, i starati se, i točno nastojavati, da takove svagda vodom pune budu, da bi tako, imajući vodu u blizosti, pri prvom pojavljenju požara, takobij utušiti mogli, ako moguće bude. Ove kade valja da budu na podobije tabarkij, dole uzke a gore široke, u koima leti valja svakog ponedeljnika vodu menjati.

11.) Pri građenju dućana valja na to paziti, da se odžaci onako grade, kako neće svaki čas opasnost biti, da se vatra u njima ne pojavi, osobito valja na to motriti, da nebi gde nedograđeni i ne izvedeni odžaci ostali, i gde bi se takovi našli, onde imaoca takovoga valja i preko volje njegove naterati, da odžak obezbedi, ili mu zabraniti, da u onaj vatru loži.

12.) K prvim naročito dužnostima svakog u mestu jednom, gde se požar pojavi, živeće, spada, da prvij, koji požar opazi, odma bacanjem pušaka, i vikanjem "vatra" znak na karmu dade, gde zvonima ima, onde valja i zvonjenjem znak dati. Po tome dakle valja zabraniti, da se noću puške osim ovakovog slučaja ne bacaju, pa posle ovog zabranjenja, koi se usudi noću na prazno pučku izdaciti, da onoga sud strogo kazni.

13.) Sudova okružni dužnost će biti svuda po varošima, palankama i po opštestvama, gde su kuće blizu, zapovest ovu objaviti, objavivši je pak postarati se, da se ona najtočnije izvršii u dejstvo privede, da ostave termin, dokle će svaki svoju stvar nabaviti, pa kad to vreme termina iziđe, onda da vizitaciju učinii izvidi, je li svaki svoju stvar nabavio, pa ko se nađe da je rečenu zapovest prenebrego, onoga prvi put u novcu, a drugi put i u novcu i bojem da kazni.

14.) Pri pojavljenju požara, ne samo da su dužni ovi gore izčisljeni i s raznim alatima određeni žitelji na gašenje požara priteći, no to je dužnost svakog u mestu onom živećeg, a osobito činovnika, bio on koga mu drago stanja i zvanija. Ovaj je osobito dužan što brže može na mesto požara poititi, i onde u svemu primerom svima žiteljima predhoditi, i na poredak onde paziti kao što je pod čislom ovi uredba 7. opomenuto, opredeljivati presecanje građevina ako i kad gde nužno bude.

15.) Pri pojavljenju požara, koi sa svojim alatom ili na obranjivanje ne iziđe, ili iziđe, a ne uzte po dužnosti svojoj požar gasiti, onoga sud da uapsi, i po učinjenome nad njim ispitu, ako ne dokaže kake važne uzroke koi su mu na pomoć izići prepjastvovali, da ga primerno kazni.

16.) Budući da krađa pri požarima, kako god i ona pri korabljekrušeniju, u čislo krađe crkovne, dolazi i naziva se svetotatstvo; to ovoj krađi pri požarima opredeljuje se povisočajšem opredeljenju Njegove Svetosti milostijevšeg Gospodara i Knjaza našeg šiba kroz sred čaršije, s tim da mu se ukradene stvari, ako je moguće o vrat obese, veličinu pak ovakove kazni opredeliće po veličini dovoljno osvedočene krivice mestnij onde sud.

17.) Na posledku iz uzroka, što požari po većoj časti nesmotrenijem domaći proizilaze, dužni su starešine onog mesta, odma po utušeniju požara domaćina onog, kog koga se je požar pojavio i nađu li ga kriva, da je sirječ ili njegovim ili kućana njegovi nesmotrenijem i nebriženijem požar proizišao, da takjovoga njegovoj krivici sorazmerno i primereno kazne.

Dano u Kragujevcu 7 (19)-ga Noemvra 1834. godine

Đ. Protić,

Popečitelj vnutreni Dela

* * *

ZAŠTITA OD POŽARA U SRBIJI U SREDNJEM VEKU

Prve pisane odredbe koje se odnose na zaštitu od požara u srpskoj državi nalazimo u Dušanovom Zakoniku iz 1349. godine:

Član 97. - Ko se nađe da je zapalio kuću, ili gumno, ili slamu, ili seno, iz pizme kome, da se taj palikuća sažeže na ognju. Ako li se nađe da to selo preda palikuću. Ako li ga ne preda, da plati to selo što bi palikuća platio.

Član 98. - "Ako li ko zapali izvan sela gumno ili seno, da plati okolina ili da preda palikuću.”

U vremenu osmanlijskog feudalizma u porobljenim zemljama pa i u Srbiji, društveni odnosi bili su regulisani i njima se upravljalo putem složenih organizaciono pravnih normi. Zbog nemogućnosti primene Kurana i Šerijata za porobljene narode koji nisu bili muslimani, osmanlijski sistem je dopuštao i norme običajnog prava porobljenih naroda koji su regulisali uzajamne odnose na ugovornoj osnovi u različitim esnafima.

Uporedo sa opštim zakonima koji su važili za čitavu teritoriju postojali su i pojedinačni zakoni koji su važili za pojedina naselja i kategorije ljudi (npr. za vreme sultana Murata III (1574-1595g.) bio je stvoren poseban jedinstven zakon).

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM