„Gospodin vojvoda je prošao kroz Rašku (Državu Raca), to jest Srbiju i sve do krajnjih granica Rumelije prešao Bugarsku, koju je odavno držala turska vojna sila. Svako živo biće, ljude, stoku, bilo šta što im je stajalo na putu su zarobili ili ubili. Gradove, utvrđenja i sva njegova mesta Turci behu osvojili i pretvorili u vatru. Među njima su zauzeli, opljačkali i pretvorili u prah i pepeo i grad banja, mnogoljudnu i blagom bogatu Sofiju.“
„Svanuo je petnaesti dan opsade za koji je car [turski sultan] obećao zauzimanje tvrđave. U osvit zore je pokrenuo mnoštvo svog ljudstva. Obesno su napadali uz lupu bubnjeva, zvuk truba i gromko uzvikivanje. Napali su tvrđavu i uz nemilosrdno ubijanje upali u unutrašnjost. Iako je Mađara bilo premalo da se suprotstave tolikom neprijatelju, branili su se svim snagama. [...] Bistrički gospodin grof [Janoš Hunjadi] ih je gde pretnjama , a gde rečima opomene bodrio u borbi. [...] Viteški i ushićeni napad Mađara je ubrzo zbunio turske jedinice koje su se dale u bekstvo. [...] Pod tamom noći je i sam car pobegao iz svog vojničkog logora.“
Komentara: 0