Bicikl u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima

Povodom 3. juna - Svetskog dana bicikla

Objašnjenje zakonskih odredbi i saobraÄ‡ajnih propisa vezanih za voÅ¾nju bicikla u Srbiji. Odgovori na Äesto postavljanja pitanja i dileme, kao i pomoÄ‡ onima koji nisu upoznati sa propisima.

SadrÅ¾aj:

Uvod
Termini koje je vaÅ¾no zapamtiti
Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu
OgraniÄenja brzine
PoloÅ¾aj u traci i preticanje
Starosna ograniÄenja
Alkohol i droga (&rock’n’roll)
Ostali propisi i pravila vezani za bicikle
Raskrsnice i prava prvenstva
Šta raditi u sluÄaju saobraÄ‡ajne nezgode?

1. Uvod

Pravni jezik je Äesto zbunjujuÄ‡i, pa Ä‡u u ovom Älanku “prostim reÄima” objasniti koja su prava i obaveze biciklista kada se voze u Srbiji. U nadi da Ä‡e pomoÄ‡i ljudima koji voze bicikl u Srbiji da budu bezbedni i izbegnu probleme. Kako domaÄ‡im, tako i stranim – Srbija se nalazi na poznatoj "dunavskoj biciklistiÄkoj trasi", koja ide od NemaÄke, pa sve do ušÄ‡a Dunava u Crno more.

Aktuelni tekst zakona se moÅ¾e videti na ovoj stranici o zakonima i uredbama, MUP-a Srbije. Ovde je kopija srpskog zakona o bezbednosti saobraÄ‡aja, na bikegremlin.com – za svaki sluÄaj (poslednja verzija od marta 2019).

U tekstu Ä‡u, u "kockastim" zagradama navoditi Älanove, sa povlakom za stavove i taÄke – na primer:

[7-1-13] – Älan 7, stav 1, taÄka 13
[9 – 3] – Älan 9, stav 3

Napisao sam veÄ‡ nekoliko Älanaka vezanih za bezbednu voÅ¾nju bicikla u saobraÄ‡aju, i bezbedno zakljuÄavanje bicikla – mislim da su korisni i da vaÅ¾e u praktiÄno svakoj drÅ¾avi, a ovde Ä‡u se baviti više zakonskim delom i saobraÄ‡ajnim propisima za bicikliste.

2. Termini koje je vaÅ¾no zapamtiti

Da bi se ovaj tekst bolje razumeo, a da ne bude predugaÄak, definisaÄ‡u nekoliko termina (kako ih i zakon definiše):

Uslovi smanjene vidljivosti: noÄ‡, magla, kiša – u tekstu Ä‡u koristiti izraz “noÄ‡“, “noÄ‡u” i sliÄno [7-1-80]
BiciklistiÄka traka – traka za bicikle, iscrtana linijom uz ivicu kolovoza [7-1-13]
BiciklistiÄka staza – staza za bicikle fiziÄki odvojena od kolovoza [7-1-26]
Ljudi Äesto mešaju biciklistiÄku traku i stazu kada tumaÄe zakon o saobraÄ‡aju!
PešaÄko-biciklistiÄka staza – staza za pešake i bicikle [7-1-26a]

3. Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu

Kaciga nije obavezna (ali ni zabranjena, naravno).

NoÄ‡u, ako stojite na kolovozu, ili gurate bicikl kolovozom (iz bilo kojeg razloga), potrebno je nositi svetloodbojni prsluk [81].

NoÄ‡u treba imati belo svetlo napred i crveno pozadi. TrepÄ‡uÄ‡a svetla tehniÄki nisu po propisu, tj. treba imati barem po jedno koje stalno sija. I tehniÄki svetla moraju biti montirana na samom biciklu (svetlo montirano na kacigu se "ne raÄuna") [81-1-5].

Pisao sam veÄ‡ o svetlima za bicikl. Po meni bi trebalo za zadnje svetlo dozvoliti da bude trepÄ‡uÄ‡e – vozaÄi imaju puno više vremena da uoÄe zadnje svetlo, a treptanje dobro privlaÄi paÅ¾nju.

Generalno se smatra da "bicikl mora imati koÄnicu i na prednjem i na zadnjem toÄku". Nigde u zakonu nisam našao da to piše – ali svakako je razumno imati barem po jednu ispravnu koÄnicu na svakom toÄku, u sluÄaju otkaza jedne koÄnice (ili celog toÄka).

4. OgraniÄenja brzine

Na biciklistiÄkoj stazi: do 35 km/h [89-1].
Na biciklistiÄko-pešaÄkoj stazi: do 10 km/h [40-2].
Na putu i biciklistiÄkoj traci: vaÅ¾i generalno ograniÄenje brzine za taj put.

5. PoloÅ¾aj u traci i preticanje

Generalno se u Srbiji vozi desnom stranom (što je loše, jer se veÄ‡ina ljudi penje/silazi sa bicikala i motocikala sa njihove leve strane, pa u ovom sluÄaju to rade u pravcu sredine puta i saobraÄ‡aja, umesto da to bude u pravcu van kolovoza – više o tome na worldstandards.eu).

Biciklista mora voziti unutar jednog metra uz desnu ivicu kolovoza, osim na raskrsnicama, ako skreÄ‡e levo, ili ako vrši preticanje [40-1].

Ovo je nekad riziÄno – što sam objasnio u Älanku o bezbednom poloÅ¾aju bicikla u saobraÄ‡ajnoj traci. Tako da Äesto svesno zanemarujem ovaj propis – na sopstveni "rizik".

Preticanje bicikliste je generalno uvek dozvoljeno, Äak i ako postoji znak za zabranu preticanja [55-7].
Nije propisano minimalno rastojanje za preticanje bicikla, tj. definisano je kao "da se ne ugroze drugi" [55-2]. Zašto mislim da je ovo OK pisao sam u Älanku Bezbedno rastojanje za preticanje bicikla.

BiciklistiÄkom trakom se vozi samo uz desnu stranu kolovoza (ako je biciklistiÄka traka sa leve strane u odnosu na smer voÅ¾nje, ne sme se koristiti) [89-2]. BiciklistiÄka staza, sa druge strane, moÅ¾e biti dvosmerna [89-3].

Pri grupnoj voÅ¾nji, mora se voziti jedan iza drugog, ne uporedo [89-4].

Biciklisti su obavezni koristiti biciklistiÄku stazu, ili traku, ako postoje, tj. u tom sluÄaju ne smeju voziti kolovozom [40-1]. Što se meni liÄno ne dopada, i Äesto biram ulice bez biciklistiÄkih staza. Ali o tome nešto kasnije.

Biciklisti ne smeju voziti autoputem, ili motoputem ("put rezervisan za saobraÄ‡aj motornih vozila" kako je ranije bio naziv) [102-1].

6. Starosna ograniÄenja

Deca do 12 godina ne smeju voziti putevima, ili biciklistiÄkim trakama (samo odvojenim biciklistiÄkim stazama i sliÄno) [88-1].

Mislim da je ovo loše i da bi, uz edukaciju u osnovnoj školi, eventualno uz nadzor odraslih, deca trebalo da se mogu ranije ukljuÄiti u saobraÄ‡aj.

U zoni usporenog saobraÄ‡aja, "zoni 30", pešaÄkoj zoni i sl. bicikl mogu voziti deca od punih 9 godina [88-2].

U zoni usporenog saobraÄ‡aja i pešaÄkoj zoni, bicikl mogu voziti i mlaÄ‘a deca, uz nadzor osobe starije od 16 godina [88-3].

7. Alkohol i droga (&rock’n’roll)

Droga je generalno zabranjena u Srbiji, pa tako i na biciklu.

KoliÄina alkohola koja se toleriše za bicikliste u saobraÄ‡aju je do 0,20 mg/ml (manje od jednog piva) [187-3].

Zabranjeno je i voziti na biciklu osobe pod dejstvom droga ili alkohola [91-2].

8. Ostali propisi i pravila vezani za bicikle

Prilikom skretanja, biciklista mora blagovremeno dati signal rukom na koju stranu skreÄ‡e, i ruku mora drÅ¾ati ispruÅ¾enu tokom celog manevra [32-4], što je po meni besmisleno (zakonodavac nije probao voziti bicikl uzbrdo sa samo jednom rukom na kormanu).

Ne smeju se imati slušalice u oba uha [90-1-7].

Ne smeju se sklanjati noge sa pedala, dok god je bicikl u pokretu [90-1-2], što je besmisleno, kako sam demonstrirao u ovom videu. Niko još nije kaÅ¾njen zbog ovoga koliko znam.

Ne smeju se voditi Å¾ivotinje (poput istrÄavanja psa), niti vuÄ‡i druga vozila (prikolice smeju) [90-1-4].

Kada se hoda kolovozom, hoda se levom stranom (i vide se vozila koja dolaze u susret), a kada se gura bicikl, gura se desnom stranom (iz bezbednosti je poÅ¾eljno da biciklista bude bliÅ¾e desnoj ivici puta od bicikla koji gura, tj. da ga gura sa svoje leve strane).

9. Raskrsnice i prava prvenstva

Ako saobraÄ‡aj nije regulisan znakom, semaforom, ili saobraÄ‡ajcem, vaÅ¾i pravilo desne ruke, tj. vozila koja (vam) dolaze sa desne strane imaju pravo prvenstva.

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Bicikl u Zakonu o bezbednosti saobraÄ‡aja na putevima 1

^{Svako propušta onog ko dolazi sa njegove desne strane.}^{Da – pešaci i ljudi sa deÄijim kolicima opušteno koriste biciklistiÄku stazu u Novom Sadu, iako ne bi smeli (}^{izvor: Google Earth)}

Biciklisti na pešaÄkom prelazu moraju siÄ‡i sa bicikla i gurati ga preko raskrsnice, hodajuÄ‡i.

Ako biciklistiÄka staza prelazi preko kolovoza, kao na slici 1 iznad, pošto je zeleno na semaforu (gornji levi ugao), biciklisti imaju pravo prvenstva. Šta kada nema semafora?

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Bicikl u Zakonu o bezbednosti saobraÄ‡aja na putevima 2

^{Prelaz biciklistiÄke staze preko kolovoza.}^{Situacija A: pešaci imaju prednost na pešaÄkom, ali biciklisti nemaju prednost tamo gde bici staza prelazi kolovoz.}^{Situacija B: ako vozaÄ prilikom skretanja preseca biciklistiÄku stazu/traku, duÅ¾an je propustiti bicikliste [47-2] (}^{izvor: Google Earth)}

U praksi, u Srbiji, veÄ‡ina vozaÄa ne gleda i ne ustupa prvenstvo prolaza u situaciji B, pa treba sa tim raÄunati.

10. Šta raditi u sluÄaju saobraÄ‡ajne nezgode?

Ostanite smireni i pribrani. Ako ima povreÄ‘enih, zovite hitnu pomoÄ‡ (na broj 194), i pruÅ¾ite prvu pomoÄ‡ ako je to potrebno, a znate kako.

Zapišite registarske tablice (nekad ljudi pokušaju pobeÄ‡i).

Pozovite policiju (na broj 192), ili neka ih pozove neko drugi ako iz bilo kojeg razloga niste u stanju to uraditi.

Razmenite podatke (uz uvid u dokumenta) sa ostalim uÄesnicima nesreÄ‡e. Ako vam ne daju dokumenta na uvid, ostaje da zapišete tablice i Äekate policiju.

Fotografišite mesto dogaÄ‘aja. Fotografisanje ljudi bez njihove dozvole nije po zakonu (mada liÄno mislim da ako se uradi dovoljno diskretno, moÅ¾e više da pomogne, nego što smeta, ali to na sopstvenu odgovornost).

SaÄekajte policiju i nemojte dirati ništa na mestu nezgode. VozaÄi, pogotovo ako shvate da su "krivi", Ä‡e Äesto insistirati na tome da usprave, pomere bicikl i "da se ne blokira saobraÄ‡aj".

Ako ste povreÄ‘eni, zamolite nekog da vodi raÄuna o mestu nezgode dok ne doÄ‘e policija (Äesto se Äeka satima).

Kod utvrÄ‘ivanja krivice, materijalni dokazi sa lica mesta Äesto imaju veÄ‡u teÅ¾inu od izjava svedoka (ljudi mogu naÄ‡i puno prijatelja da laÅ¾u u njihovu korist).

Moje liÄno mišljenje i utisak je da institucije u Srbiji ne funkcionišu ni blizu dobro i da je veoma visok stepen korupcije. Tako da je Äesto pametno angaÅ¾ovati dobrog i iskusnog advokata.

* * *

Komentar:

Glupo je što nije propisano nošenje kacige. Zar su naše glave tvrÄ‘e od onih u EU? U sluÄaju pada ili sudara kaciga štiti glavu i Äesto spašava Å¾ivot.

Odgovor na komentar

Ta tema zna biti dosta škakljiva – kad su strahovi u pitanju ("Å¾ivot, zdravlje" je li). Planiram poseban Älanak na tu temu. Ukratko, mislim da kaciga ne sme biti zabranjena, naravno, ali nikako ne sme biti ni obavezna.

ObrazloÅ¾enje, ukratko.

Destimuliše ljude od upotrebe bicikla (postoje proverljivi statistiÄki podaci u zemljama gde je uvedena kao obavezna), tj. smanjuje broj biciklista, vozaÄi ih onda reÄ‘e viÄ‘aju, pa nisu naviknuti da paze na njih, te verovatnoÄ‡a da ti se desi nezgoda u saobraÄ‡aju raste! Iako ukupan broj nezgoda opada – jer kad nema puno bicikala, nema ni puno nesreÄ‡a sa njima.
Objektivno, nije uvek i za svakog potrebna. Ja vozim bajs skoro 40 godina, padao sam mali milion puta, Äetiri puta su me udarala kola – nikad glavu nisam udario (mada moÅ¾da ne izgleda tako ðŸ™‚). Bicikl nije preterano opasna aktivnost. MoÅ¾da je za nijansu riziÄniji od pešaÄenja. Ljudi ginu i kada hodaju, ginu i kad se okliznu u kadi i udare glavom (isto proverljivo po policijama, za smrti se mora raditi uviÄ‘aj). Nikom ne pada na pamet propisivati obavezu kacige za bukvalno svaku aktivnost. Uvek se svodi na odnos rizika i cimanja. Ljudi nisu pravljeni da Å¾ive 1.000 godina. Å½ivot 100% bezbedan nije Å¾ivot.

Ko ne zna da pada, ili se ne oseÄ‡a sigurno, ili iz bilo kojeg razloga misli da mu/joj treba kaciga – svakako. Nikoga ne bih odgovarao. Znam ljude koji i kad pešaÄe padnu na glavu. ðŸ™‚ Ali to treba da svako za sebe proceni – nikako da se propisuje kao obaveza.

O AUTORU

Zovem se Relja NovoviÄ‡. RoÄ‘en sam i Å¾ivim u Novom Sadu, Srbija (bivša Jugoslavija). Još uvek najlepšem gradu na svetu.

InÅ¾enjer sam informatike (i "beÄelor" ekonomije) i najveÄ‡i deo Å¾ivota radim kao (raÄunarski) sistem administrator i tehniÄka podrška. Jedna od mojih strasti su bicikli i mehanika. I motociklizam, sa promenljivim uspehom.

Otac i ujak su bili struÄnjaci u svojim oblastima (inÅ¾enjer komunikacija i neuro hirurg, po redu), ali obojica su popravljali sve Å¾ivo po kuÄ‡i - i kod prijatelja i komšija. Valjda sam to pokupio od njih - nabavio sam svoj prvi kofer za alat pre desete godine.

ZahvaljujuÄ‡i babi, koja je veoma cenila obrazovanje, ohrabrivan sam da puno Äitam. Do 8. godine sam veÄ‡ bio proÄitao nekoliko enciklopedija od korica do korica. Ona je mislila da je to najbolji naÄin da se postane obrazovan, tako da sam dobijao enciklopedije i Äitao ih od poÄetka do kraja - kao da su "normalne" knjige. "Najgore" od svega je što mi se to priliÄno svidelo, iako nisam razumeo veÄ‡inu stvari u to vreme. PoÄeo sam sa odliÄnim kompletom enciklopedija "DeÄije sveznanje".

Nakon toga, nastavio sam sa odliÄnim Bremovim Å½ivotom Å¾ivotinja i Larusoovom enciklopedijom - te dve su me najviše dojmile kao odliÄne i Äesto sam im se vraÄ‡ao sa više razumevanja u toku odrastanja.

Ovo je imalo za rezulatat, verujem, da sam shvatio znaÄaj strukture informacija i znanja. Uz to što me je navelo da zavolim knjige i nastavim puno Äitati o raznim temama tokom Å¾ivota. TakoÄ‘e mi je to pomoglo da steknem razumevanje razliÄitih oblasti. Dan-danas sam najsreÄ‡niji kad rešavam nov, nepoznat problem i uÄim nešto novo.

Trudim se da na Å¾ivot gledam pozitivno i da u najteÅ¾im situacijama pronaÄ‘em humor. U tom smislu, gore napisan tekst je sasvim prikladan i za posmrtni govor: ako me kamion pregazi dok sam na bajsu, moÅ¾e se samo ovo copy/paste-ovati. ðŸ™‚

Onda je došao Internet. Bogatstvo ljudskog znanja i informacija na dohvat ruke - samo jedan klik daleko! Ipak, sa tim su došli i problemi sa, kako da kaÅ¾em... integritetom! Svako moÅ¾e napisati i objaviti šta hoÄ‡e i predstaviti se kao struÄnjak. Iz oblasti u koje se razumem (raÄunari i mehanika bicikala), nalazim sve više dezinformacija - Äak i na nekim poznatim, popularnim sajtovima. Pored baš pogrešnih informacija, koje se relativno lako uoÄe i isprave, još "opasnije" su informacije koje su same po sebi taÄne, ali tako struktuirane da mogu poÄetnika lako navesti na pogrešan zakljuÄak.

Ideja vodilja Bike Gremlin projekta je da (p)ostane centar objektivnih, potpunih, detaljnih i taÄnih informacija iz razliÄitih oblasti. Moj cilj je da okupim struÄnjake iz raznih polja, ohrabrim ih da pišu i dele informativne Älanke i sve to poveÅ¾em na jednom mestu, gde se to moÅ¾e lako pretraÅ¾ivati. Nešto kao Vikipedija, ali sa više provere informacija (što kao lošu stranu ima puno sporije prikupljanje i objavu informacija).

Za sad je sav materijal moj - i moja odgovornost u sluÄaju grešaka, ali cilj je da se ohrabre i drugi struÄnjaci i da se pridruÅ¾e.

Ko god Å¾eli doprineti, moÅ¾e mi slobodno pisati na mejl adresu (napisanu "Äudno" kako bi se spreÄili spamovi): moje ime (relja) @ ovaj domen (bikegremlin.com).

AÅ¾urirano: 10. 10. 2020.
Foto: Anna Biasoli/Pixabay
Izvor: Bicikl.bikegremlin

Video objašnjenje suštine BikeGremlin sajta, Jutjub kanala i politike reklamiranja:

PodrÅ¾ite BikeGremlin

Ako Å¾elite pomoÄ‡i rad ovog sajta i BikeGremlin Jutjub kanala, Äitajte tekstove, gledajte snimke – i javite šta vam je bilo od koristi, a šta biste trebalo izmeniti ili unaprediti.

Prijateljima kojima bi BikeGremlin sadrÅ¾aj mogao biti zanimljiv, recite za njega – što se kaÅ¾e: “lajkujte i šerujte.” ðŸ™‚

Å½elite i moÅ¾ete pomoÄ‡i novcem? Izaberite naÄin koji vam najviše odgovara:

BIKE GREMLIN SAJT, FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, JUTJUB

PRILOG PPNS

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAÄ†AJA NA PUTEVIMA

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020