Objašnjenje zakonskih odredbi i saobraćajnih propisa vezanih za vožnju bicikla u Srbiji. Odgovori na Äesto postavljanja pitanja i dileme, kao i pomoć onima koji nisu upoznati sa propisima.
Sadržaj:
Uvod
Termini koje je važno zapamtiti
Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu
OgraniÄenja brzine
Položaj u traci i preticanje
Starosna ograniÄenja
Alkohol i droga (&rock’n’roll)
Ostali propisi i pravila vezani za bicikle
Raskrsnice i prava prvenstva
Šta raditi u sluÄaju saobraćajne nezgode?
1. Uvod
Pravni jezik je Äesto zbunjujući, pa ću u ovom Älanku “prostim reÄima” objasniti koja su prava i obaveze biciklista kada se voze u Srbiji. U nadi da će pomoći ljudima koji voze bicikl u Srbiji da budu bezbedni i izbegnu probleme. Kako domaćim, tako i stranim – Srbija se nalazi na poznatoj "dunavskoj biciklistiÄkoj trasi", koja ide od NemaÄke, pa sve do ušÄ‡a Dunava u Crno more.
Da bi se ovaj tekst bolje razumeo, a da ne bude predugaÄak, definisaću nekoliko termina (kako ih i zakon definiše):
Uslovi smanjene vidljivosti: noć, magla, kiša – u tekstu ću koristiti izraz “noć“, “noću” i sliÄno [7-1-80]
BiciklistiÄka traka – traka za bicikle, iscrtana linijom uz ivicu kolovoza [7-1-13]
BiciklistiÄka staza – staza za bicikle fiziÄki odvojena od kolovoza [7-1-26]
Ljudi Äesto mešaju biciklistiÄku traku i stazu kada tumaÄe zakon o saobraćaju!
PešaÄko-biciklistiÄka staza – staza za pešake i bicikle [7-1-26a]
3. Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu
Kaciga nije obavezna (ali ni zabranjena, naravno).
Noću, ako stojite na kolovozu, ili gurate bicikl kolovozom (iz bilo kojeg razloga), potrebno je nositi svetloodbojni prsluk [81].
Noću treba imati belo svetlo napred i crveno pozadi. Trepćuća svetla tehniÄki nisu po propisu, tj. treba imati barem po jedno koje stalno sija. I tehniÄki svetla moraju biti montirana na samom biciklu (svetlo montirano na kacigu se "ne raÄuna") [81-1-5].
Pisao sam već o svetlima za bicikl. Po meni bi trebalo za zadnje svetlo dozvoliti da bude trepćuće – vozaÄi imaju puno više vremena da uoÄe zadnje svetlo, a treptanje dobro privlaÄi pažnju.
Generalno se smatra da "bicikl mora imati koÄnicu i na prednjem i na zadnjem toÄku". Nigde u zakonu nisam našao da to piše – ali svakako je razumno imati barem po jednu ispravnu koÄnicu na svakom toÄku, u sluÄaju otkaza jedne koÄnice (ili celog toÄka).
4. OgraniÄenja brzine
Na biciklistiÄkoj stazi: do 35 km/h [89-1].
Na biciklistiÄko-pešaÄkoj stazi: do 10 km/h [40-2].
Na putu i biciklistiÄkoj traci: važi generalno ograniÄenje brzine za taj put.
5. Položaj u traci i preticanje
Generalno se u Srbiji vozi desnom stranom (što je loše, jer se većina ljudi penje/silazi sa bicikala i motocikala sa njihove leve strane, pa u ovom sluÄaju to rade u pravcu sredine puta i saobraćaja, umesto da to bude u pravcu van kolovoza – više o tome na worldstandards.eu).
Biciklista mora voziti unutar jednog metra uz desnu ivicu kolovoza, osim na raskrsnicama, ako skreće levo, ili ako vrši preticanje [40-1].
Preticanje bicikliste je generalno uvek dozvoljeno, Äak i ako postoji znak za zabranu preticanja [55-7]. Nije propisano minimalno rastojanje za preticanje bicikla, tj. definisano je kao "da se ne ugroze drugi" [55-2]. Zašto mislim da je ovo OK pisao sam u Älanku Bezbedno rastojanje za preticanje bicikla.
BiciklistiÄkom trakom se vozi samo uz desnu stranu kolovoza (ako je biciklistiÄka traka sa leve strane u odnosu na smer vožnje, ne sme se koristiti) [89-2]. BiciklistiÄka staza, sa druge strane, može biti dvosmerna [89-3].
Pri grupnoj vožnji, mora se voziti jedan iza drugog, ne uporedo [89-4].
Biciklisti su obavezni koristiti biciklistiÄku stazu, ili traku, ako postoje, tj. u tom sluÄaju ne smeju voziti kolovozom [40-1]. Što se meni liÄno ne dopada, i Äesto biram ulice bez biciklistiÄkih staza. Ali o tome nešto kasnije.
Biciklisti ne smeju voziti autoputem, ili motoputem ("put rezervisan za saobraćaj motornih vozila" kako je ranije bio naziv) [102-1].
6. Starosna ograniÄenja
Deca do 12 godina ne smeju voziti putevima, ili biciklistiÄkim trakama (samo odvojenim biciklistiÄkim stazama i sliÄno) [88-1].
Mislim da je ovo loše i da bi, uz edukaciju u osnovnoj školi, eventualno uz nadzor odraslih, deca trebalo da se mogu ranije ukljuÄiti u saobraćaj.
U zoni usporenog saobraćaja, "zoni 30", pešaÄkoj zoni i sl. bicikl mogu voziti deca od punih 9 godina [88-2].
U zoni usporenog saobraćaja i pešaÄkoj zoni, bicikl mogu voziti i mlaÄ‘a deca, uz nadzor osobe starije od 16 godina [88-3].
7. Alkohol i droga (&rock’n’roll)
Droga je generalno zabranjena u Srbiji, pa tako i na biciklu.
KoliÄina alkohola koja se toleriše za bicikliste u saobraćaju je do 0,20 mg/ml (manje od jednog piva) [187-3].
Zabranjeno je i voziti na biciklu osobe pod dejstvom droga ili alkohola [91-2].
8. Ostali propisi i pravila vezani za bicikle
Prilikom skretanja, biciklista mora blagovremeno dati signal rukom na koju stranu skreće, i ruku mora držati ispruženu tokom celog manevra [32-4], što je po meni besmisleno (zakonodavac nije probao voziti bicikl uzbrdo sa samo jednom rukom na kormanu).
Ne smeju se imati slušalice u oba uha [90-1-7].
Ne smeju se sklanjati noge sa pedala, dok god je bicikl u pokretu [90-1-2], što je besmisleno, kako sam demonstrirao u ovom videu. Niko još nije kažnjen zbog ovoga koliko znam.
Ne smeju se voditi životinje (poput istrÄavanja psa), niti vući druga vozila (prikolice smeju) [90-1-4].
Kada se hoda kolovozom, hoda se levom stranom (i vide se vozila koja dolaze u susret), a kada se gura bicikl, gura se desnom stranom (iz bezbednosti je poželjno da biciklista bude bliže desnoj ivici puta od bicikla koji gura, tj. da ga gura sa svoje leve strane).
9. Raskrsnice i prava prvenstva
Ako saobraćaj nije regulisan znakom, semaforom, ili saobraćajcem, važi pravilo desne ruke, tj. vozila koja (vam) dolaze sa desne strane imaju pravo prvenstva.
Svako propušta onog ko dolazi sa njegove desne strane. Da – pešaci i ljudi sa deÄijim kolicima opušteno koriste biciklistiÄku stazu u Novom Sadu, iako ne bi smeli (izvor: Google Earth)
Biciklisti na pešaÄkom prelazu moraju sići sa bicikla i gurati ga preko raskrsnice, hodajući.
Ako biciklistiÄka staza prelazi preko kolovoza, kao na slici 1 iznad, pošto je zeleno na semaforu (gornji levi ugao), biciklisti imaju pravo prvenstva. Šta kada nema semafora?
Prelaz biciklistiÄke staze preko kolovoza. Situacija A: pešaci imaju prednost na pešaÄkom, ali biciklisti nemaju prednost tamo gde bici staza prelazi kolovoz. Situacija B: ako vozaÄ prilikom skretanja preseca biciklistiÄku stazu/traku, dužan je propustiti bicikliste [47-2] (izvor: Google Earth)
U praksi, u Srbiji, većina vozaÄa ne gleda i ne ustupa prvenstvo prolaza u situaciji B, pa treba sa tim raÄunati.
10. Šta raditi u sluÄaju saobraćajne nezgode?
Ostanite smireni i pribrani. Ako ima povređenih, zovite hitnu pomoć (na broj 194), i pružite prvu pomoć ako je to potrebno, a znate kako.
Zapišite registarske tablice (nekad ljudi pokušaju pobeći).
Pozovite policiju (na broj 192), ili neka ih pozove neko drugi ako iz bilo kojeg razloga niste u stanju to uraditi.
Razmenite podatke (uz uvid u dokumenta) sa ostalim uÄesnicima nesreće. Ako vam ne daju dokumenta na uvid, ostaje da zapišete tablice i Äekate policiju.
Fotografišite mesto dogaÄ‘aja. Fotografisanje ljudi bez njihove dozvole nije po zakonu (mada liÄno mislim da ako se uradi dovoljno diskretno, može više da pomogne, nego što smeta, ali to na sopstvenu odgovornost).
SaÄekajte policiju i nemojte dirati ništa na mestu nezgode. VozaÄi, pogotovo ako shvate da su "krivi", će Äesto insistirati na tome da usprave, pomere bicikl i "da se ne blokira saobraćaj".
Ako ste povreÄ‘eni, zamolite nekog da vodi raÄuna o mestu nezgode dok ne doÄ‘e policija (Äesto se Äeka satima).
Kod utvrÄ‘ivanja krivice, materijalni dokazi sa lica mesta Äesto imaju veću težinu od izjava svedoka (ljudi mogu naći puno prijatelja da lažu u njihovu korist).
Moje liÄno mišljenje i utisak je da institucije u Srbiji ne funkcionišu ni blizu dobro i da je veoma visok stepen korupcije. Tako da je Äesto pametno angažovati dobrog i iskusnog advokata.
* * *
Komentar:
Glupo je što nije propisano nošenje kacige. Zar su naše glave tvrÄ‘e od onih u EU? U sluÄaju pada ili sudara kaciga štiti glavu i Äesto spašava život.
Odgovor na komentar
Ta tema zna biti dosta škakljiva – kad su strahovi u pitanju ("život, zdravlje" je li). Planiram poseban Älanak na tu temu. Ukratko, mislim da kaciga ne sme biti zabranjena, naravno, ali nikako ne sme biti ni obavezna.
Obrazloženje, ukratko.
Destimuliše ljude od upotrebe bicikla (postoje proverljivi statistiÄki podaci u zemljama gde je uvedena kao obavezna), tj. smanjuje broj biciklista, vozaÄi ih onda reÄ‘e viÄ‘aju, pa nisu naviknuti da paze na njih, te verovatnoća da ti se desi nezgoda u saobraćaju raste! Iako ukupan broj nezgoda opada – jer kad nema puno bicikala, nema ni puno nesreća sa njima.
Objektivno, nije uvek i za svakog potrebna. Ja vozim bajs skoro 40 godina, padao sam mali milion puta, Äetiri puta su me udarala kola – nikad glavu nisam udario (mada možda ne izgleda tako 🙂). Bicikl nije preterano opasna aktivnost. Možda je za nijansu riziÄniji od pešaÄenja. Ljudi ginu i kada hodaju, ginu i kad se okliznu u kadi i udare glavom (isto proverljivo po policijama, za smrti se mora raditi uviÄ‘aj). Nikom ne pada na pamet propisivati obavezu kacige za bukvalno svaku aktivnost. Uvek se svodi na odnos rizika i cimanja. Ljudi nisu pravljeni da žive 1.000 godina. Život 100% bezbedan nije život.
Ko ne zna da pada, ili se ne oseća sigurno, ili iz bilo kojeg razloga misli da mu/joj treba kaciga – svakako. Nikoga ne bih odgovarao. Znam ljude koji i kad pešaÄe padnu na glavu. 🙂 Ali to treba da svako za sebe proceni – nikako da se propisuje kao obaveza.
Zovem se Relja Novović. RoÄ‘en sam i živim u Novom Sadu, Srbija (bivša Jugoslavija). Još uvek najlepšem gradu na svetu.
Inženjer sam informatike (i "beÄelor" ekonomije) i najveći deo života radim kao (raÄunarski) sistem administrator i tehniÄka podrška. Jedna od mojih strasti su bicikli i mehanika. I motociklizam, sa promenljivim uspehom.
Otac i ujak su bili struÄnjaci u svojim oblastima (inženjer komunikacija i neuro hirurg, po redu), ali obojica su popravljali sve živo po kući - i kod prijatelja i komšija. Valjda sam to pokupio od njih - nabavio sam svoj prvi kofer za alat pre desete godine.
Zahvaljujući babi, koja je veoma cenila obrazovanje, ohrabrivan sam da puno Äitam. Do 8. godine sam već bio proÄitao nekoliko enciklopedija od korica do korica. Ona je mislila da je to najbolji naÄin da se postane obrazovan, tako da sam dobijao enciklopedije i Äitao ih od poÄetka do kraja - kao da su "normalne" knjige. "Najgore" od svega je što mi se to priliÄno svidelo, iako nisam razumeo većinu stvari u to vreme. PoÄeo sam sa odliÄnim kompletom enciklopedija "DeÄije sveznanje".
Nakon toga, nastavio sam sa odliÄnim Bremovim Životom životinja i Larusoovom enciklopedijom - te dve su me najviše dojmile kao odliÄne i Äesto sam im se vraćao sa više razumevanja u toku odrastanja.
Ovo je imalo za rezulatat, verujem, da sam shvatio znaÄaj strukture informacija i znanja. Uz to što me je navelo da zavolim knjige i nastavim puno Äitati o raznim temama tokom života. TakoÄ‘e mi je to pomoglo da steknem razumevanje razliÄitih oblasti. Dan-danas sam najsrećniji kad rešavam nov, nepoznat problem i uÄim nešto novo.
Trudim se da na život gledam pozitivno i da u najtežim situacijama pronađem humor. U tom smislu, gore napisan tekst je sasvim prikladan i za posmrtni govor: ako me kamion pregazi dok sam na bajsu, može se samo ovo copy/paste-ovati. 🙂
Onda je došao Internet. Bogatstvo ljudskog znanja i informacija na dohvat ruke - samo jedan klik daleko! Ipak, sa tim su došli i problemi sa, kako da kažem... integritetom! Svako može napisati i objaviti šta hoće i predstaviti se kao struÄnjak. Iz oblasti u koje se razumem (raÄunari i mehanika bicikala), nalazim sve više dezinformacija - Äak i na nekim poznatim, popularnim sajtovima. Pored baš pogrešnih informacija, koje se relativno lako uoÄe i isprave, još "opasnije" su informacije koje su same po sebi taÄne, ali tako struktuirane da mogu poÄetnika lako navesti na pogrešan zakljuÄak.
Ideja vodilja Bike Gremlin projekta je da (p)ostane centar objektivnih, potpunih, detaljnih i taÄnih informacija iz razliÄitih oblasti. Moj cilj je da okupim struÄnjake iz raznih polja, ohrabrim ih da pišu i dele informativne Älanke i sve to povežem na jednom mestu, gde se to može lako pretraživati. Nešto kao Vikipedija, ali sa više provere informacija (što kao lošu stranu ima puno sporije prikupljanje i objavu informacija).
Za sad je sav materijal moj - i moja odgovornost u sluÄaju grešaka, ali cilj je da se ohrabre i drugi struÄnjaci i da se pridruže.
Ko god želi doprineti, može mi slobodno pisati na mejl adresu (napisanu "Äudno" kako bi se spreÄili spamovi): moje ime (relja) @ ovaj domen (bikegremlin.com).
Ažurirano: 10. 10. 2020. Foto: Anna Biasoli/Pixabay Izvor: Bicikl.bikegremlin
Video objašnjenje suštine BikeGremlin sajta, Jutjub kanala i politike reklamiranja:
Podržite BikeGremlin
Ako želite pomoći rad ovog sajta i BikeGremlin Jutjub kanala, Äitajte tekstove, gledajte snimke – i javite šta vam je bilo od koristi, a šta biste trebalo izmeniti ili unaprediti.
Prijateljima kojima bi BikeGremlin sadržaj mogao biti zanimljiv, recite za njega – što se kaže: “lajkujte i šerujte.” 🙂
Želite i možete pomoći novcem? Izaberite naÄin koji vam najviše odgovara:
Komentara: 0