Portal Poreklo objavljuje pravila koja su stajala u đačkim knjižicama za gimnazijalce u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Knjižica (o uspehu i vladanju) iz koje su prepisana disciplinska pravila i pouke o čuvanju zdravlja je iz 1928. godine.

Đačka knjižica štampana je u Državnoj štampariji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Beograd 1925. godine), na ćiriličnom i latiničnom pismu i srpsko-hrvatskom i slovenačkom jeziku.

Pored dole navedenih napomena, pravila i pouka, u konkretnoj knjižici stoji da ona pripada đaku V1 razreda Prištinske gimnazije Dušanu J. Kovačeviću, rođenom 1. juna 1911. u selu Viluse, okrug Nikšićski, za kojeg se navodi da stanuje kod Petra Pejovića u ulici Kralja Petra br. 69. Priština. Kao razredni starešina potpisan je R. Pavićević. Kovačević je u peti razred gimnazije krenuo 1. oktobra 1927. godine.

Prosvetna vlast Kraljevine SHS nije štedela prostora da u đačkoj knjižici do u najsitnije detalje da do znanja šta se sme, a šta ne sme. Za čitaoce portala Poreklo prepisali smo sve napomene, pravila i pouke. Verujemo da će vam p(r)obuditi različita mišljenja i osećanja, pa očekujemo da će ispod teksta biti dosta vaših komentara.

Evo šta sve piše u Đačkoj knjižici (o uspehu i vladanju):

NAPOMENE

1. Roditelj ili staratelj koji ne živi u mestu školovanja svoga đaka, dužan je odrediti jedno lice iz toga mesta, koje će se izveštavati o uspehu učenikovu i potpisivati knjižicu.
2. Učenik koji bi sam ispisivao ili popravljao ili brisao ocene svoga uspeha, vladanja, izostanke itd. ili bi drugom dopustio da to čini, kazniće se udaljenjem iz škole, na osnovu čl. 31. Zakona o srednjim školama.
3. Tako će isto biti udaljen iz škole i onaj učenik koji bi falsifikovao potpis roditelja ili staratelja ili lice koje knjižicu treba da potpiše.
4. Učenik koji bi izgubio ili ma na koji način upropastio svoju knjižicu, dužan je o svome trošku nabaviti drugu. Cena je duplikatu knjižice 2 dinara. Ko bi knjižicu hotimično upropastio još će se i kazniti.

za učenike srednjih i sručnih škola, koje stoje pod Ministarstvom Prosvete.

Član 1. Od učenika očekuje se, da će se u školi i van nje vladati onako, kako dolikuje vaspitanim mladićima i da će se kloniti svega, što bi bilo štetno po njihov ugled, zdravlje i đačko dostojanstvo. Stariji učenici treba u ovome da prednjače mlađima dobrim primerima.

Član 2. Učenici treba da su časni i iskreni, spram starijih da su skromni, pažljivi i poslušni, prema svakome uljudni, a prema drugovima još i druželjubivi. Mlađe od sebe treba da čuvaju i podučavaju. Laganje, pretvaranje i neiskrenost nisu dostojni učenika.

Član 3. Svoje poslove treba da rade marljivo i sa ljubavlju, jer takav rad vodi napretku i zadovoljstvu.

Član 4. Učenici treba da paze na čistotu hrane, tela i odela i da čuvaju svoje zdravlje, kao izvor sreće i napretka. U odevanju i doterivanju treba da su skromni. Zabranjuje se svako preterivanje u ovome.

Član 5. Zabranjeno je učenicima upotrebljavati psovke i pogrdne reči. Za nanesenu uvredu ne sme niko sam sebi pribavljati zadovoljenje, već se ima žaliti školskoj vlasti.

Član 6. Zabranjuje se učenicima krađa, kartanje i kockanje u kakom bilo obliku.

Član 7. Zabranjuje se učenicima skupljanje novca u ma koju svrhu bez dopuštenja školske vlasti.

Član 8. Učenici treba da se klone pušenja, jer je vrlo škodljivo za mlađano doba. Zabranjeno je pušenje u školskim odajama i na javnim mestima.

Član 9. Učenici treba da vrše uredno propisane verske dužnosti. Od sudelovanja u verozakonitim aktima, svečanostima, i vežbama, sem državnih praznika i svečanosti, mogu biti oslobođeni samo oni, čiji roditelji ili tutori zatraže to pismeno od školske Uprave na osnovu čl. Ustava naše Kraljevine.

Član 10. Učenici pozdravljaju nastavnika i druge poznate starije ličnosti skidanjem kape ili poklonom, ako su gologlavi, a učenice samo poklonom.

Član 11. Učenik je dužan stalno nositi sobom svoju Đačku Knjižicu i na zahtev svake vlasti pokazivati je radi legitimacije.

Član 12. Učenici ne treba da dolaze u školu ranije od 15 minuta pre prvog časa, sem ako saobraćajne prilike zahtevaju drukčije. Zabranjeno je svako nepotrebno zadržavanje u školskim prostorijama i dvorištu.

Član 13. Svaki učenik dužan je, da dobro očisti obuću na ulazu škole. Kišobrani, krpe, gornje haljine i kaljače ostavljaju se na za to određeno mesto.

Član 14. U učionici učenik sme sedeti samo na mestu, koje mu odredi razredni starešina.

Član 15. Za održavanje reda u učionicama, kad nastavnici nisu u njima, staraju se redari, koje u potrebnom broju određuje razredni starešina na određeno vreme. Njihove su dužnosti: 1) da paze na čistoću u učionici; 2) da prijavljuju nastavnicima ili razrednom starešini učenike, koji su remetili red i stvarali nečistoću; ako ih ne kažu, odgovorni su sami; 3) da se staraju da uvek bude sav potreban školski pribor na svom mestu i u redu; 4) da se staraju o provetravanju učionice za vreme odmora; 5) da čitaju molitve pred početak i na svršetku dnevnih predavanja; 6) da javljaju izostale učenike; 7) da izvršuju i druga naređenja školske vlasti, koja suu vezi sa ispunjavanjem obeleženih zadataka.

Član 16. Zabranjeno je učenicima, da po učionicama i hodnicima jure, viču i u opšte remete red, čistoću i tišinu.

Član 17. Učenici dočekuju i ispraćaju nastavnike ustajanjem. Sedaju tek kad nastavnik sedne ili izađe iz učionice ili im da znak za to.

Član 18. U školi učenici mogu donositi samo ono što je potrebno za nastavu.

Član 19. Ne sme dolaziti u školu učenik prljav, pocepan, neumiven i neočešljan.

Član 20. Učenici su dužni, da donesene predmete i knjige za učenje u školi čuvaju i odnose po svršetku predavanja, ne ostavljajući ih u učionici, sem ako nema naročito udešenih ormana za ostavu. Školske i drugarske stvari moraju učenici čuvati kao svoje. Ko učini štetu naknadiće je; za namernu štetu kazniće se uz to. Ne pronađe li se krivac, štetu plaća ceo razred ili cela škola.

Član 21. Zabranjeno je učenicima neopravdano izostajanje sa časova i verskih dužnosti. Za neopravdane izostanke od 1-7 kažnjavaće razredni starešina, od 1-15 razredno veće, a preko 15 Nastavnički Savet. Neopravdani izostanci sabiraju se sa neopravdanim izostancima iz prethodnih tromesečja u istoj školskoj godini.

Član 22. Učenik može izostati po odobrenju predmetnog nastavnika samo sa njegovog časa. Za izostanak sa drugih časova do jednog dana potrebno je odobrenje razrednog starešine ili direktora, ako razredni starešina nije tu, a za izostanak više od jednog dana direktora škole. Ako učenik izostane zbog bolesti iil kakve druge iznenadne nedaće, mora najdalje u roku od 48 časova izvestiti o tome razrednog starešinu ili direktora. Ovako učinjene izostanke dužan je opravdati prvog dana po dolasku u školu roditeljskim ili starateljskim uverenjem. Ako se posumnja u doneseno uverenje, izdato zbog bolesti, učenik je dužan, na zahtev direktora, doneti lekarsko uverenje.

Član 23. Zadocnjeni a neopravdani ulazak na čas smatra se kao neurednost, za koju se učenik kazni.

Član 24. Zabranjuje se učenicima, u čijim se stanovima pojavila zarazna bolest, da dolaze u školu dok ona traje.

Član 25. Izlazak sa časa dopušten je samo po odobrenju predmetnog nastavnika.

Član 26. Zabranjen je izlazak van dvorišta za vreme odmora, ako nema prethodnog odobrenja.

Član 27. Učenici mogu upravljati svoje molbe ili žalbe samo razrednom starešini i direktoru ili preko njih.

Član 28. Zakazane školske ekskurzije i izleti obavezni su. Izostanci sa njih računaju se kao izostanci sa časova.

Član 29. Zabranjeno je brljanje i šaranje knjiga, svezaka, pribeležaka, zidova i drugih školskih i privatnih stvari.

Član 30. Zabranjuje se učenicima svako trgovanje ili zaduživanje bez prethodnog odobrenja.

Član 31. Pri upisu u školu svaki učenik kazuje ulicu i broj stana, ime domaćina i gde se hrani. Svaku promenu u ovome u toku školske godine dužan je prijaviti razrednom starešini. Ako školska vlast nađe za potrebno, učenik mora promeniti stan ili mesto, gde se hrani.

Član 32. Zabranjeno je učenicima skupljati se u veće gomile po ulicama i javnim mestima i praviti nerede.

Član 33. Hodanje ulicama zimi posle 20., a leti posle 21. sata dopušta se samo po prekoj potrebi, koju učenik ima dokazati potvrdom roditelja ili staratelja.

Član 34. Zabranjeno je učenicima nošenje štapova i svih znakova, sem znakova Crvenog Krsta, Sokolskog, Ferijalnog Saveza i onih koje odobri Ministarstvo Prosvete.

Član 35. Dopušteno je učenicima pohoditi sve pozorišne, bioskopske, orfeumske i cirkuske predstave, koje ne bi bile zabranjene omladini, ako se daju danju ili se svršavaju najdalje do 23. časa. Učenici mogu ovakve predstave, kad se daju noću pohoditi samo u pratnji svojih starijih ukućana ili srodnika.

Član 36. Gostionice i kafane mogu učenici pohoditi samo u izuzetnim slučajevima u pratnji roditelja ili staratelja i to samo do 23. časa. Ne smeju se nikako pohoditi barovi i druga noćna zabavišta koja nisu pomenuta u članu 35.

Član 37. Svadbe i javne zabave mogu učenici pohoditi samo sa roditeljima i na njima mogu ostati noću najdalje do 24. časa.

Član 38. Učenicima dvaju najviših razreda, ako imaju dobar uspeh i primerno vladanje, može školska uprava dopustiti pohađanje priznatih škola igranja i njihovih javnih kgranaka sa ograničenjima iz člana 35.

Član 39. Bez odobrenja školske vlasti zabranjeno je učenicima:

1) da sazivaju ma kakve zborove ili učestvuju na zborovima;
2) da sastavljaju svoje družine ili da stupaju u druge družine; i
3) da objavljuju svoje sastave ili da pokreću ili uređuju listove.

Član 40. Učenici mogu istupiti iz škole samo po pismenom odobrenju ili pismenoj molbi svojih roditelja ili staratelja.

Član 41. Školska svedočanstva i uverenja javne su isprave i svako njihovo falsifikovanje kazniće se po kaznenom zakonu.

Član 42. Krivice, koje bi bile učinjene za vreme praznika i školskih odmora, kazniće se posle praznika ili odmora kao da su učinjene za vreme školskog rada.

Član 43. Kazne, kojima se učenici mogu kazniti, ove su:

a) opomena i stajanje van klupe (samo za učenike nižeg tečaja);
b) ukor razrednog starešine;
v) ukor direktora;
g) ukor Razrednog Veća;
d) ukor Nastavničkog Veća;
đ) udaljavanje iz škole (consilium abeundi);
e) otpuštanje iz škole;
ž) isključenje iz zavoda za dotičnu ili više školskih godina;
z) isključenje iz svih istovrsnih zavoda u istom mestu za dotičnu ili više školskih godina;
i) izgnanje iz svih istovrsnih škola u Kraljevini; i
j) izgnanje iz svih srednjih i stručnih škola u Kraljevini.

Poslednje dve kazne izvršne su kad ih odobri Ministar Prosvete, a sve ostale čim se izreknu.

Član 44. Opomenom i stajanjem van klupe može kazniti učenike svaki nastavnik. Stajanjem van klupe (samo za učenike nižeg tečaja) može kazniti učenika nastavnik samo na svom času. Ove se kazne prvi put ne beleže, a izrečene drugi put ubeležavaju se u dnevnik i đačku knjižicu. Ne mogu se dalje ponavljati. Veće krivice, za koje nastavnik ne može izreći kaznu, ubeležava u dnevnik, da bi kaznu izrekao razredni starešina, direktor, Razredno Veće ili Nastavnički Savet.

Član 45. Ukor, koji izriče razredni starešina, direktor, Razredno Veće ili Nastavnički Savet, držeći se načela postupnosti u kažnjavanju, saopštava se uvek pred razredom. Ubeležava se u upisnicu i đačku knjižicu. Ovu kaznu ne može ponoviti instanca, koa ju je jedanput izrekla.

Član 46. Udaljenje iz zavoda za dotičnu školsku godinu (consilium abeundi) izriče direktor iz vlastitih pobuda iil na predlog Razrednog Veća. Tada se izdaje uverenje udaljenom učeniku, stavljajući u napomeni da se izdaje na osnovu ovoga člana pravila. Ova se kazna ubeležava u upisnicu i đačku knjižicu.

Član 47. Otpuštanjeiz škole može izreći Nastavnički Savet, na predlog Razrednog Veća, posle drugog tromesečja učenicima nespremnim, nemarljivim i neurednim s tim, da oni imaju pravo da polažu razredni ispitna kraju iste školske godine (u junu) i sviju predmeta tog razreda. Posle toga odlučiće se o njihovu prelasku u stariji razred. Za učenike ponovce ova se kazna može izreći posle prvog tromesečja. Ako ovaki učenici dobiju na ispitu ma i jednu slabu ocenu, ostaće da ponavljaju razred ili, ako su ponovci, izgubiće pravo na dalje redovno školovanje. Izuzetak je od ovoga, ako su slabe ocene iz obaveznih veština, a dobiju iz naučnih predmeta toliki isti broj odličnih ili vrlo dobrih ocena; u tom slučaju prevode se u stariji razred. Ova kazna unosi se u upisnicu i đačku knjižicu.

Član 48. Isključenja (čl. 43., ž. i z.) i izgnanja (čl. 43. i. i j.) izriče Nastavnički Savet i to: isključenja, ako za njih glasaju najmanje dve trećine, a izgnanja, ako za njih glasaju najmanje tri četvrtine od ukupnog broja članova Nastavničkog Saveta. Ove se kazne beleže u upisnice, đačke knjižice i uverenja.

Član 49. Svaka kazna, prema veličini učlanjene krivice, utiče na ocenu iz vladanja. Taj se uticaj može ublažiti ili sasvim uništiti, ako se učenik docnije očito popravi u vladanju.

Član 50. Kad se ova pravila objave u „Službenim Novinama“, prestaju važiti sva pravila i naredbe, izdane od Ministarstva Prosvete i bivših Pokrajinskih Uprava, u koliko se odnose na vladanje i kažnjavanje učenika srednjih i stručnih škola.

Ministarstvo Prosvete, Odeljenje za Srednju Nastavu, SN Broj 11287 od 5. juna 1925. godine.

POUKE O ČUVANJU ZDRAVLJA

I Čuvanje tela.

1. Za održavanje zdravlja preko su potrebni svež vazduh i sunčana svetlost; stoga ih puštaj što više u sobu u kojoj živiš, a naročito u kojoj spavaš.
2. Očvrsnućeš ako celo telo često pereš hladnom vodom.
3. Preko leta kupaj se redovno u tekućoj vodi; u vodi budi najviše pola časa, a posle kupanja se dobro izatri ubrusom, pa se onde obuci i zagrej hodanjem, u haljinama ne sasvim zakopčanim.
4. U polju se kreći što možeš više i življe: igraj se, trči, skači, gimnastiši, plivaj, klizaj se, radi u vrtu. Čuvaj se preteranog klizanja i suvišnog zagrevanja.
5. Vlažno odelo, naročito obuću i čarape, gledaj da što pre presvučeš i zameniš suvim.
6. Budi umeren u jelu i piću. Neka ti jela i pića ne budu ni toplija od tvoje unutašnje toplote (+36 C.) niti pak studena. Za želudac je škodljivo ako je voda hladnija od + 10 S., ili ako je vrela. Jedi polako i žvaći dobro. Izbegavaj jako nadražljive začine (kafu, papriku, biber, mnogu so, duvan); ne pij alkoholna pića; nepečeno i nekuvano meso ne jedi.
7. Rano leži i rano ustaj.

II Čuvanje organa za disanje.

1. Diši uvek na nos; usta neka su ti zatvorena.
2. Čuvaj se vazduha u kome ima prašine ili koji zaudara. Ne podiži prašinu ni u sobi ni u polju.
3. Gledaj da po mogućstvu radiš u sobi pri otvorenim prozorima. Zimi pak i kad je rđavo vreme, obnavljaj sobni vazduh više puta preko dana otvaranjem vrata i prozora. Ne stoj na promaji, naročito ne kad si zagrejan.
4. Ispiraj gušu jutrom i večerom; operi usta svežom vodom posle svakog obeda.
5. Pazi da pri radu grudi ne naslanjaš i trbuh ne gnječiš.

III Čuvanje očiju.

1. Ne čitaj i ne piši nikad u sumraku.
2. Gledaj da za vreme rada sediš obdan na mestu odakle ćeš moći videti deo neba i da ti je prozor s leva. Sunčani zraci ne smeju ti nikad padati na posao koji radiš.
3. Lampu ne pokrivaj odveć tamnim štitom, i neka ti je najdalje za pola metra pred tobom i malo u levo. Oči se kvare ako svetlost treperi ili ako čitaš za vreme vožnje ili ležeći. Neka ti lampa nikad nije bez stakleta i bez mlečnog zvona („kugle“).
4. Kad pišeš, neka ti gornji deo tela stoji pravo; ne naslanjaj prsa na ivicu stola, a glavu nagni samo malo napred.
5. Ono na čem pišeš neka ti je prema sredini grudi i tako nakrenuto da potezi padaju upravno na ivicu od stola.
6. Ako te oči zabole ili ti se vid počne kvariti, pitaj odmah lekara; samo lekara slušaj o tome: jesu li ti potrebne naočari, kad ćeš ih nositi i koji ćeš broj naočara uzeti.

IV Čuvanje ušiju.

1. Čuvaj uši od jakih potresa. Ne udaraj nikog po uvu, ne viči drugome na uvo.
2. Ne čarkaj uši ničim šiljatim: perom, čačkalicom itd.
3. Ako ti što padne u uvo, izvadićeš ga pažljivo ispiranjem uva mlakom vodom. Ali je najbolje potražiti odmah lekara.
4. Uđe li ti u uvo kakva bubica, nagni odmah glavu na drugu stranu, pa u uvo sipaj polako, kapljicama, zejtin, dok se buba ne uguši.

V Kako treba kod svoje kuće sedeti pri čitanju i pisanju.

1. Gleda da uvek sediš tako da ti prozor ili lampa bude s leve strane.
2. Kad pišeš, podvuci stolicu pod sto toliko da je prednji deo njen za nekoliko santimetara (5-6) pod stonom pločom. Sedi pravo i pazi da ti grudi ne dodiruju ivicu stola.
3. Stolica na kojoj sediš neka ti je toliko visoka da ti je površina stola naspram laktova kad ruke spustiš.
4. Neka ti noge stoje na podu celim stopalima; ako ti noge ne dodiruju pod, podmetni što pod njih (kakvu klupicu ili stolicu).
5. Ruke neka ti na stolu budu skoro do lakata; levom rukom drži hartiju na kojoj pišeš i polako je pomiči koliko ti treba.
6. Kad čitaš i kad pišeš, neka su ti oči najmanje 35 santimetara daleko od onoga što čitaš ili pišeš.

VI Kako se treba čuvati od zaraznih bolesti.

1. Svaki učenik koji bi ležao od zaraznih bolesti (boginje, šarlah, difterija, veliki kašalj, šuga, vrućica, srdobolja, zarazna okobolja i dr.) ne sme dolaziti u školu, sve dok ne ozdravi.
2. Tako isto ne sme dolaziti u školu ni onaj učenik koji stanuje u kući u kojoj ima bolesnika što boluje od kakve gore pomenute zarazne bolesti, sve dok bolest sasvim ne prođe.
3. Učenik ne sme ulaziti ni u kuću u kojoj ima bolesnika od kakve zarazne bolesti.
4. Učenik ne sme ni sam ni u društvu ići na pogreb umrlim od zaraznih bolesti.

Izvor: Poreklo 

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI KRAGUJEVAC FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM