Verujem da svi poznajemo bar jedan par koji želi ali iz nekog razloga ne može da se ostvari u ulozi roditelja. Stiče se utisak da bi baš ti ljudi bili izvrsni mama i tata. Te osobe treba ohrabriti i podržati jer njihov problem ne mora biti nerešiv.
Često za takav bračni/vanbračni par čujemo komentar: ”Zašto ne usvoje dete?”
Adaptivno roditeljstvo je više od biološkog roditeljstva i podrazumeva kompleksan proces prilagođavanja. Usvojenje se uređuje Porodičnim zakonom Republike Srbije, a zasniva se odlukom organa starateljstva. Organ starateljstva je Centar za socijalni rad. Dete koje se može usvojiti je usvojenik. Par koji želi da usvoji dete je potencijalni usvojiteljski par.
Koje dete se može usvojiti?
Član 90 Porodičnog zakona određuje da se može usvojiti dete koje nema žive roditelje, čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava, dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti i dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
Isti zakon određuje da se ne može usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji rođeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci.
Može se usvojiti samo maloletno dete, nakon navršenog trećeg meseca života i ne može se usvojiti dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.
Koja su ograničenja vezana za starost usvojitelja i usvojenika?
Kako se teži da usvojeno dete raste u porodici koja predstavlja zamenu za biološku porodicu potencijalni usvojitelji ne mogu biti stariji od 45 godina, a mlađi 18 godina od usvojenika.
Ko ne može usvojiti dete?
Zakon određuje da dete ne može usvojiti lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava, potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, lice koje je obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika, kao ni lice koje je osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Bračni status usvojitelja
Dete mogu usvojiti supružnici ili vanbračni partneri zajedno, a nezavisno od ovog može usvojiti i lice koje je supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zašitu može dozvoliti usvojenje licu koje samo živi, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
Državljanstvo usvojitelja
Dete u Srbiji mogu usvojiti i domaći i strani državljani, a zakonom je data prednost državljanima RS. Strani državljanin može usvojiti dete ako se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima i ako se nadležni ministar saglasio sa usvojenjem. Smatra se da se domaći usvojitelji ne mogu naći ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja. Nažalost, u našoj praksi ovo se najčešće dešava kada je u pitanju usvojenje dece sa invaliditetom. Takva praksa posledica je još uvek niske svesti prema potencijalima osoba sa invaliditetom i diskriminišućem odnosu prema njima. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje stranom državljaninu i pre isteka roka od godinu dana, ako je to u najboljem interesu deteta.
Zahtev za usvojenje deteta
Od ideje o usvojenju deteta do pokretanja ovog postupka najčešće parovi dugo razmišljaju, bore se sa različitim strahovima i zebnjama. Kada donesu odluku postupak pokreću u Centru za socijalni rad, uz zahtev koji tamo dobiju i listu dokumenata koju treba da dostave. Od brzine rada lokalnih institucija zavisi koliko će vremena za to trebati da izdvoje. U najgorem slučaju biće potrebno par dana ali imajte u vidu da je isto toliko dokumentacije potrebno ako kupujete stan ili tražite kredit od banke. Ipak, u pitanju je dete. Dakle neophodno je pribaviti fotokopiju lične karte, izvod iz matične knjige rođenih i venčanih, državljanstvo, uverenje da lice nije osuđivano i kažnjavano, uverenje o prihodima, uverenje o imovinskom stanju… Dokumentacija uz potpisan zahtev podnosi se prijemnoj kancelariji Centra za socijalni rad. U zahtevu će stajati kontakt telefoni potencijalnih usvojitelja.
Procena opšte podobnosti usvojitelja
U Centru za socijalni rad usvojenjem se bavi Služba za zaštitu dece i mladih. Kada se primi zahtev potencijalnih usvojitelja, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih formira stručni tim koji će pratiti potencijalne usvojitelja do usvojenja. Tim čine voditelj slučaja koji koordinira rad tima i članovi tima. Tim je sačinjen od stručnjaka različitih profila kako bi procena i priprema usvojitelja bila sveobuhvatna. Dakle, tim čine socijalni radnik, psiholog, pedagog i pravnik. Nakon toga u dogovoru sa svojim timom voditelj slučaja poziva par na prvi razgovor u Centar za socijalni rad.
Stručnjaci Centra za socijalni rad u toku svog radnog dana slušaju izuzetno teške i tragične priče života svojih klijenata i pružaju im podršku. Usvojenje je najlepši deo posla kojim se zaposleni Centra bave i posebno mu se raduju.
Prvi razgovor namenjen je međusobnom upoznavanju, kao i uvidu stručnjaka u zahtev i dokumentaciju potencijalnih usvojitelja. Par je obično pred prvi razgovor napet i nervozan jer znaju da ih tamo neko procenjuje. Za tim nema potrebe. Stručnjaci su upućeni u to kroz šta su potencijalni usvojitelji prošli pre obraćanja Centru i ovaj njihov korak posebno cene i poštuju.
Na osnovu razgovora stručni tim sagledava njihova lična svojsta, motivaciju za usvojenje, kao i druge elemente koji se relevantni za procenu podobnosti za usvojenje. Teme razgovora se odnose i na partnerski odnos, stabilnost braka, interesovanja, stabilnost odnosa u široj porodici, uključenost u društvenu zajednicu, itd. U toku postupka par će biti podvrgnut psihološkom testiranju posredstvom standardizovanog testa. Takođe, u okviru postupka stručni tim posetiće potencijalne usvojitelje u njihovom domaćinstvu kako bi ostvario uvid u uslove u kojima oni žive.
Sledeći korak je program pripreme budućih usvojitelja. Obično se realizuje u dva dana po nekoliko sati sa jednim ili više parova. Pripremu realizuju stručnjaci Centra i ona je jako značajna za buduće usvojitelje jer tokom programa se obrađuju teme koje parove najvišu brinu, a to su:
Šta treba znati o usvajanju dece?
Motivi za usvojenje deteta i zrelost odluke o usvojenju
Karakteristike dece za usvajanje
Detetova prošlost, identitet i druga osetljiva pitanja vezana za usvajanje
Dolazak deteta u porodicu
Procena i priprema usvojitelja su dva dela jednog celovitog procesa. Program pripreme sadrži teme koje prikazuju usvojenje, usvojenike i usvojitelje iz različitih uglova. Teme se prožimaju i prepliću. Kada stručni tim proceni da su potencijalni usvojitelji podobni da usvoje dete i kada su uspešno prošli pripremu formiraju se nalazi i mišljenja stručnjaka koji se sa pratećom dokumentacijom šalju nadležnom ministarstvu. Nakon što nadležno ministarstvo oceni da je postupak stručno sproveden potencijalni usvojitelji se upisuju u Jedinstveni registar usvojitelja na novou RS.
Period čekanja
Nema pravila koliko dugo koji par čeka dok ne upozna dete koje će potencijalno usvojiti. Zapravo, postoje dva registra u nadležnom mnistarstvu, registar usvojitelja i registar dece podobne za usvajanje. Naravno da svi potencijalni usvojitelji nisu idealni za svako dete. Upravo zbog različitih karakteristika usvojitelja i dece ovaj period može duže ili kraće trajati.
Centar za socijalni rad koji je „obrađivao“ usvojitelje zajedno sa usvojiteljima čeka. Praksa je da usvojitelji budu iz geografski drugog mesta u odnosu na dete koje se usvaja. Na primer, ako je potencijalni usvojiteljski par iz Kragujevca oni mogu usvojiti dete iz Novog Sada, Vranja ili nekog drugog mesta, ali ne i iz Kragujevca, sem ako za to ne postoje naročito opravdani razlozi.
Centar koji je procenio da je određeno dete podobno za usvojenje vrši izbor potencijalnih usvojitelja. Od nadležnog ministarstva dobija listu potencijalnih usvojitelja od kojih u odnosu na karakteristike deteta poziva nekoliko parova na produbljeni intervju. Par koji najbolje može da odgovori na potrebe deteta se upoznaje sa detetom i postepeno kreće period međusobne adaptacije, naravno ukoliko je potencijalni usvojiteljski par zainteresovan za to konkretno dete.
Različiti potencijalni usvojitelji imaju različite zahteve i očekivanja u odnosu na dete. Neki žele isključivo žensko ili isključivo muško dete, a brojni su i drugi zahtevi što može period čekanja učiniti dužim, ali pravilo je da nema pravila.
Kada se proceni da je period adaptacije uspešan i da je odnos između potencijalnih usvojitelja i deteta zadobio vezu nalik biološkom roditeljstvu može se planirati i čin usvojenja. Period adaptacije traje nekoliko meseci.
Dejstvo usvojenja
Usvojenje je svečan čin i realizuje se u Centru za socijalni rad koji je nadležan za dete koje se usvaja. Usvojenjem se između usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao između deteta i bioloških roditelja. Usvojenjem prestaju prava i dužnosti deteta prema njegovim srodnicima, kao i prava dužnosti srodnika prema njima.
Konačno, usvojitelji i usvojenik od tog dana čine porodicu.
Postoji jedan film po istinitoj priči koji na originalan način dočarava temu usvojenja. To je drama iz 2016. godine reditelja Garta Dejvisa, a po knjizi „Dug povratak kući“ autora Saru Brirlija i Lari Batrouza. Ukoliko ste raspoloženi da izdvojite dva sata - uživajte:
Komentara: 0