Statistički izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji u 2018. godini

Priređeno od strane Agencije za bezbednost saobraćaja, na osnovu podataka o saobraćajnim nezgodama i njihovim posledicama, koji su dostupni u okviru Integrisane baze podataka o obeležjima bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji. Podaci iz Integrisane baze podataka o obeležjima bezbednosti saobraćaja su javno dostupni kroz WEB GIS aplikaciju, na adresi Baza BS.

Podatke o saobraćajnim nezgodama i posledicama koji su dostupni u Integrisanoj bazi podataka o obeležjima bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji, Agencija za bezbednost saobraćaja dobija od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Zaključak

Na osnovu analize saobraćajnih nezgoda i posledica u petogodišnjem periodu (od 2014. do 2018. godine) i na osnovu detaljne analize saobraćanih nezgoda i posledica u 2018. godini mogu se izdvojiti sledeći pokazatelji stanja bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji:

U periodu od 2014. do 2018. godine dogodila se ukupno 177.427 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 2.589 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, a 67.479 saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima.
Nije uspostavljen stabilan trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u posmatranom periodu od 2014. do 2018. godine. Najviše saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima bilo je 2016. godine (551) a najmanje 2014. godine (476).
U periodu od 2014. do 2018. godine u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji smrtno je stradalo 2.867 lice, teške telesne povrede su zadobila 16.926 lica, dok su lake telesne povrede zadobila 83.143 lica.
Nije uspostavljen stabilan trend smanjenja broj poginulih lica. Najviše lica smrtno je stradalo 2016. godine (607), a najmanje 2014. godine (536).
U prethodnih pet godina najveći udeo u broju poginulih lica imaju vozači i putnici u putničkim vozilima (45%), zatim slede pešaci (25%), biciklisti (9%) i motorizovani dvotočkaši (9%). Ranjivi učesnici u saobraćaju zajedno čine 43% ukupno poginulih lica u saobraćaju. Vozači i putnici na traktorima čine 6%, vozači i putnici u teretnim vozilima (3%) i vozači i putnici u autobusima (1%) poginulih lica.
U 2018. godini dogodilo se 489 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, u kojima je poginulo ukupno 546 lica; dogodilo se 13.734 saobraćajna nezgoda sa povređenim licima, u kojima su 3.338 lica zadobila teške telesne povrede, a 17.479 lica lake telesne povrede.
Posmatrano po svojstvima, najveći udeo u broju poginulih lica u 2018. godini imaju vozači motornih vozila (245; 45%); zatim slede pešaci (151; 27%), putnici (108; 20%) i vozači bicikala (38; 7%). Najviše povređenih lica bilo je u svojstvu vozača motornog vozila (9.295; 45%), zatim u svojstvu putnika (7.235; 35%), zatim u svojstvu pešaka (2.806; 13%) i u svojstvu vozača bicikla (1.432; 7%).
U 2018. godini najviše lica je smrtno stradalo u putničkim automobilima (239; 44%), zatim u svojstvu pešaka (151; 28%), zatim slede motorizovani dvotočkaši (49; 9%) i biciklisti (38; 7%). Ranjivi učesnici u saobraćaju čine skoro polovinu poginulih lica u 2018. godini (44%). Vozači i putnici na traktorima čine 5% poginulih, vozači i putnici u teretnim vozilima 4%, a vozači i putnici u autobusima 3%.
U 2018. godini najviše poginulih lica je iz starosne grupe 65+ (157), a zatim slede starosne grupe 31-44 godine (99), 15-30 godina (107) i 45-54 godine (71). Među povređenim licima posebno su se izdvojile dve starosne grupe lica: mladi učesnici u saobraćaju starosti 15-30 godina (6.333) i starosna grupa 31-44 godine (5.554).
Najviše poginulih vozača bilo je iz starosne grupe 31-44 godine, a zatim iz starosne grupe 55-64 i 65+ godina. Najviše poginulih putnika pripada starosnoj grupi 15-30 godina. Među poginulim pešacima najviše su zastupljena lica starosti 65+.
Kod pešaka je najzastupljenija starosna grupa lica 65+ (41%), kao i kod biciklista (40%), kod vozača i putnika na traktorima (37%) i vozača i putnika u autobusima (42% ), (udeo u ponderisanom broju nastradalih).
Lica muškog pola čine 77% poginulih i 62% povređenih lica u saobraćaju u 2018. godini. Lica ženskog pola čine 23% poginulih i 38% povređenih lica u saobraćajnim nezgodama.
U svojstvu vozača, muškarci čine 93% poginulih lica i 79% povređenih lica. U svojstvu putnika, žene čine 42% poginulih lica i 56% povređenih lica. U svojstvu pešaka, muškarci čine 62% poginulih lica i 44% povređenih lica.
U saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima najviše je bilo vozača sa 8 godina vozačkog staža.
U aprilu (30) i martu (33) 2018. godine bilo je najmanje poginulih lica u saobraćaju, nakon čega je taj broj rastao, da bi u toku avgusta (67) i septembra (61) dostigao maksimalne vrednosti.
Najmanje lica u 2018. godini je povređeno u toku prva četiri meseca. Najviše povređenih lica je bilo u periodu od jula do oktobra, pri čemu je maksimalan broj povređenih lica bio u avgustu (1963).
Posmatrano po danima u nedelji, najmanje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima dogodilo se ponedeljkom, a najviše subotom.
Kod vozača i putnika poginulih u dnevnim časovima, izdvaja se period od 07-08 časova, od 14-16 časova i od 17-18 časova. Kod vozača i putnika poginulih u noćnim časovima, posebno se izdvajaja period od 22-24 časa. Najviše vozača i putnika bilo je povređeno u periodu od 11-19 časova.
Kada je u pitanju smrtno stradanje pešaka, izdvaja se period od 19 do 22 časa. Najviše pešaka povređeno je od 12 do 14 časova i od 17 do 20 časova.
Najčešće opredeljene grupe tipova saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u 2018. godini su saobraćajne nezgode sa jednim vozilom (148); nakon toga slede saobraćajne nezgode sa pešacima (145), a zatim saobraćajne nezgode sa najmanje dva vozila – bez skretanja (110).
Najčešće opredeljene grupe uticajnih faktora saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u 2018. godini su preduzimanje nepromišljenih radnji od strane vozača (315, 60%), a zatim pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju od strane vozača (173, 33%).
Nakon 2010. godine uspostavljen je trend smanjenja broja poginule dece, koji je trajao do 2014. godine. U 2015. godini došlo je do povećanja broja poginule dece, kada je poginulo 14 dece, u 2016. godini je poginulo 12 dece, u 2017. godini 17 dece a u 2018. godine 12 dece.
U 2018. godini deca pešaci čine 58% poginule dece, deca putnici 42%, dok nije bilo poginule dece biciklista.
Od petoro dece poginule u svojstvu putnika, petoro su bila putnik u putničkom automobilu.
Od ukupno dvanaestoro pognule dece u saobraćaju u 2018. godini, osam su bili dečaci, a četiri su bile devojčice. Kada su u pitanju povređena deca, dečaci čine 57% (830), a devojčice 43% (637), od ukupnog broja povređene dece.
Od 2009. godine uspostavljen je relativno stabilan trend smanjenja broja poginulih mladih učesnika u saobraćaju.
Od ukupnog broja poginulih mladih, čak 55% čine vozači; putnici čine 32%, a pešaci čine 17%. Povređeni mladi u svojstvu vozača čine 48%, u svojstvu putnika 42%, a u svojstvu pešaka 10%.
Od ukupno 55 poginulih mladih vozača, 32 je upravljalo putničkim vozilom (58%), a 14 motociklom (25%).
Najviše poginulih mladih imalo je 22 godine (15 lica) i 18 godina (12 lica).
Poginuli mladići čine 83%, a poginule devojke 17%, od ukupno poginulih mladih u saobraćajnim nezgodama u Srbiji, u 2018. godini.
Posmatrano po mesecima, najviše mladih smrtno je stradalo u periodu od juna do avgusta, a posebno se izdvaja mesec jul (14). Najmanje mladih je smrtno stradalo u januaru, aprilu, maju, oktobru i decembru (po 6).
Mladi vozači i putnici su u najvećoj meri smrtno stradali u večernjim, noćnim i ranim jutarnjim časovima. Od 19 časova uveče do 7 časova ujutru poginulo je 64% mladih vozača i putnika. Najveći broj mladih vozača i putnika bio je povređen u periodu od 13 časova do 24 časa, odnosno 61%.
U saobraćajnim nezgodama u kojima je bilo poginulih lica i u kojima su učestvovali mladi učesnici u saobraćaju najčešće je bila opredeljena grupa tipova saobraćajne nezgode sa najmanje dva vozila – bez skretanja (60) i saobraćajne nezgode sa jednim vozilom (50).
Uspostavljeni trend smanjenja broja poginulih lica 65+ osciluje kroz godine. Najviše lica starosti 65+ poginulo je 2009. godine (188), a najmanje 2014. godine (130).
Od ukupnog broja poginulih lica 65+, 40% čine vozači, 46% čine pešaci, putnici čine 13%, a za jedno lice nije poznato u kom svojstvu je smrtno stradalo. Povređena lica u svojstvu vozača čine 42%, u svojstvu pešaka 31%, u svojstvu putnika 27%, dok četiri lica pripadaju ostalim svojstvima.
Od ukupno 64 poginula vozača iz starosne grupe 65+, 30 je upravljalo putničkim automobilom (47%), 21 biciklom (33%), a 9 traktorom (14%).
Posmatrano po mesecima, najviše lica starosti 65+ smrtno je stradalo u periodu od avgusta do decembra, a posebno se izdvajaju meseci septembar (20) i avgust i oktobar (po 19). Najmanje lica starosti 65+ smrtno je stradalo u februaru (5).
Vozači i putnici iz starosne kategorije 65+ su u najvećoj meri (69%) smrtno stradali u periodu od 8 do 18 časova (59). Najveći broj vozača i putnika iz starosne kategorije 65+ bio je povređen u periodu od 08 časova do 18 časova.
Pešaci iz starosne kategorije 65+ su u najvećoj meri smrtno stradali u periodu od 10 do 12 (13) i od 19 do 21 čas (18). Najveći broj pešaka iz starosne kategorije 65+ bio je povređen u periodu od 09 do 13 časova.
U saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima u kojima su učestvovala lica starosti 65+ najčešće je bila opredeljena grupa tipova saobraćajne nezgode sa pešacima (76) i saobraćajne nezgode sa jednim vozilom (35).
Posmatranjem podataka o vrednostima indikatora kroz godine, može se uočiti da za većinu indikatora postoji uspostavljen pozitivan trend, ali da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se uticalo na promenu ponašanja učesnika u saobraćaju, odnosno kako bi se dostigli ciljevi iz Nacionalne Strategije bezbednosti saobraćaja (za period 2015-2020. godina), u vezi savrednostima indikatora bezbednosti saobraćaja.