Želja roditelja da se nikome ne ponovi ono što se desilo Tijani, nedugo nakon njene tragične smrti prerasla je u inicijativu za izmenu Zakona o policiji, u delu potrage za nestalom decom.
Nepunih mesec dana nakon tragedije, u avgustu 2014. godine, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu napisali su predlog izmene člana 72. Zakona o policiji, koji propisuje vreme potrage za decom i maloletnim licima. Istog meseca, Tijanin otac, Igor Jurić i zvanično je podneo inicijativu za izmenu tog člana.
Nepunih godinu dana kasnije, nakon mirnih protesta na trgovima, i na desetine hiljada ispisanih transparenata i poruka građana „Zašto Tijanin zakon nije usvojen“, poslanici Narodne skupštine Srbije usvojili su predlog izmene zakona na sednici održanoj 16. jula 2015. godine. Izmenjeni član simbolično je nazvan „Tijanin zakon“.
Prema toj izmeni, policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona, u praksi policijskog rada, taj period je bio između 24 i 48 sati.
Tijanina tragedija dovela je naciju u poziciju da razmišlja koliko smo bezbedni i kakvi su mehanizmi i ovlašćenja policije u slučajevima potrage za nestalima. Donošenje „Tijaninog zakona“, međutim, nije dovoljna stavka koja u potpunosti obezbeđuje efikasniju potragu. Fondacija Tijana Jurić smatra da je neophodna izmena jednog dela Krivičnog zakonika, koji se odnosi na lociranje telefona nestalog deteta.
– Kada dete nestane i desi se slučaj kakav je bio Tijanin, policija dolazi na lice mesta, ali da bi mogla da reaguje i locira telefon – mora pozvati tužioca. Tužilac tada poziva sudiju koji, ako zaključi da je dete u životnoj opasnosti, izdaje pismeno naređenje da policija izvrši lociranje. Tek tada naređenje ide u ruke tužioca koji to predaje policiji. Statistika pokazuje da se 76 odsto slučajeva završilo tragično, ako nisu bili rešeni u prva tri sata od otmice, upravo kako je bilo sa Tijanom. Procedura je kod nas isuviše komplikovana i u slučajevima otmice i ugrožene bezbednosti, policija mora imati veća ovlašćenja, rekao je Igor Jurić neposredno nakon usvajanja Tijaninog zakona napravivši uvod u veliku borbu za veću bezbednost svih u državi, naročito dece.
Neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović za RTS kaže da pedofil pripada kategoriji poremećaja ličnosti i da je to osoba koja je svesna svojih postupaka, ali da svoje potrebe smatra prioritetom u odnosu na sve drugo.
Gostujući u Dnevniku RTS-a Slavica Đukić Dejanović je istakla da pedofili nemaju instancu ličnosti koja se formira od treće do sedme godine koja se zove savest i moralnost.
"Bez obzira na to što je dijapazon onoga što možemo videti na licima i u ponašanju tih osoba različit, one se karakterišu činjenicom da na male povode reaguju drastično, i da žele da zadovolje svaku svoju potrebu i svaki svoj nagon", kaže Đukić Dejanović.
Ističe da edukovane osobe mogu da prepoznaju pedofile, jer oni zadovoljavaju svoje potrebe i fini su, ali "onog momenta kada je njihova potreba narušena onda je spreman da napravi velika zla".
"I laik može da se začudi i da se pita da li je moguće da su od 600 prijava samo četiri pravnosnažne sudske presude. Brzina postupka bi sigurno imala nekakvog uticaja jer te osobe jako vole svoj komfor, plaše se sankcija i brži postupci pred sudovima bi imali uticaj", dodaje Đukić Dejanović.
Govoreći o reakcijama ljudi na događaje od prethodnih dana Đukić Dejanović je istakla da ljudi reaguju bujicom emocija, jer zločini pobuđuju osećanje bespomoćnosti, a zatim potrebe da se najdrastičnije kazni.
"Smrtna kazna nije mera za ono što oni rade, drugačija struktura njihovog budućeg života u institucijama, posebno kod onih koji recidiviraju, naprave jedno delo pa onda još teže, jer ima dosta povratnika među onima koji su bili kažnjavani", ističe Đukić Dejanović.
Kaže da bi mediji trebalo da obaveste šta se dogodilo, šta rade određeni organi vlasti povodom toga i kako je moguće preventirati ovakve događaje, a ne da senzacionalistički izveštavaju.
"Nasilnik je nešto uradio, on je postao popularan čak i u negativnom kontekstu, i ako se izveštava senzacionalistički, indukuje ljude slične strukture da nešto slično urade", zaključila je Đukić Dejanović.
Ističe da je bitno da komšiluk bude svestan da neko ko je mentalno oboleo živi u njihovoj blizini, da ga prihvate i prate, jer su osobe sa mentalnim smetnjama počinioci zločina.
Komentara: 0