Povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, "Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine" proglašava Deklaraciju o potrebi mera sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju. Potpisivanjem pravno-obavezujućeg Ugovora između Ministarstava odbrane, zdravlja, životne sredine, kao i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije 12. juna 2018. godine, "Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine" (u daljem tekstu: Inicijativa) postala je operativni i savetodavni deo Zajedničkog tela za utvrđivanja posledica NATO bombardovanja Srbije.
Inicijativa je istrajala u svim aktivnostima na dobrovoljnoj i pro bono osnovi, uprkos tome što nisu stvoreni legitimni uslovi za rad Zajedničkog tela.
Pozivajući se na Povelju UN o ljudskim pravima, koja na prvom mestu podrazumeva pravo na slobodu kretanja i slobodu govora uključujući i pravo na zdravu životnu sredinu, Inicijativa predlaže da se u okviru državnog projekta na osnovu naučno priznate metodologije donesu zaključci o efektivnosti preduzetih mera u proteklom 25-togodišnjem periodu i pokrene istraživački projekat o posledicama NATO bombardovanja Srbije u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima. To podrazumeva:
Popis i utvrđivanje svih lokacija bombardovanih ubojnim sredstvima, koja ostavljaju dugotrajne štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu (zemljište vode, vazduh i vegetaciju) sa fokusom na primenu municije sa osiromašenim uranijumom i na postojane organske zagađujuće materije, koje su oslobođene iz uništenih velikih industrijskih objekata i transformatora.
Pristup podacima monitoringa životne sredine koje su relevantni organi Republike Srbije obavljali tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Naknadnu kontrolu efekata čišćenja i sanacije bombardovanih lokacija koje su finansirane iz budžeta Srbije, zatim sredstvima Programa UN za zaštitu okoline (UNEP) ili pomoću drugih stranih donacija.
Reviziju svih relevantnih baza podataka o zdravlju stanovništva, a posebno učesnika u odbrani granica države Srbije, kao i o stanju životne sredine pre i posle 24. marta 1999. na celovitoj teritoriji države Republike Srbije u skladu sa odredbama Rezolucije 1244 SB UN.
Na osnovu podataka iz prethodnih tačaka, formiranje nacionalnih naučnih projekata za istraživanje uzročno-posledičnih veza između štetnih agenasa i uticaja na zdravlje u skladu sa najnovijim saznanjima i njihovo povezivanje sa programima doktorskih studija. Sva korišćena metodologija mora biti bazirana na najsavremenijim verifikovanim naučnim programima i tehnikama.
U skladu sa rezultatima prethodne tačke, određivanje obima i sadržaja epidemioloških studija na lokacijama za koje se utvrdi da su ugrožena dugoživećim radionuklidima i/ili postojanim organskim zagađujućim materijama.
Određivanje mera i pokretanje procesa remedijacije na onim lokacijama za koje se na osnovu rezultata nacionalnih projekata utvrdi da je rezidualno zagađenje iznad dozvoljenih graničnih vrednosti.
Rezultati relevantnih projekata će se koristi kao dodatni naučni dokazi za prethodne stavove Inicijative o neophodnosti zabrane upotrebe oružja sa osiromašenim uranijom. Srbija treba da se pridruži državama, koje su zabranile proizvodnju, skladištenje, prodaju, prevoz i upotrebu ovog oružja i inicira u UN Konvenciju o zabrani upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.
Zaštitu duhovnog i kulturno-istorijskog nasleđa, kao i materijalnih dobara u vlasništvu nealbanskog stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije, posebno svih spomenika podignutih u znak sećanja na žrtve i tragične događaje u toku 78 dana NATO agresije na SR Jugoslaviju, koja je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
U Beogradu, 10. juna 2024. godine
Konferencija za novinare Inicijative za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine
Povodom obeležavanja dvadeset pet godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine predstavila je javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju.
O značaju i sadržaju Deklaracije govoriće:
prof. dr Danica Grujičić
dr Zorka Vukmirović
dr Jagoš Raičević
general Slobodan Petković
prof. dr Aleksandar Ćorac
dr Milica Tomašević
Foto: Zoran Petrović, Kragujevac
Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja predstavila deklaraciju kojom se traži pokretanje istraživačkog projekta
Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije predstavila je u Beogradu Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine kojom se traži pokretanje istraživačkog projekta o posledicama bombardovanja na životnu sredinu i zdravlje građana.
Deklaraciju je pročitao profesor Aleksandar Ćorac i istakao kako oni smatraju da je reč o dugotrajnim zagađenjima na koja Srbija kao društvo nije dala adekvatan odgovor.
Deklaracijom se traži da se u okviru državnog istraživačkog projekta o posledicama bombardovanja uradi popis svih lokacija bombardovanih ubojitim sredstvima koja ostavljaju dugotrajne štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu sa fokusom na primenu municije sa osiromašenim uranijumom i postojane organske zagađujuće materije oslobođene iz velikih industrijskih objekata i transformatora.
Traži se i pristup podacima monitoringa životne sredine koje su obavljali organi države nakon bombardovanja, kao i revizija svih relevantnih baza podata o zdravlju stanovništva, posebno vojnika i stanja životne sredine pre i posle 24. marta 1999. godine.
Inicijativa traži i formiranje nacionalnih naučnih projekata za istraživanje veza između štetnih agenasa i uticaja na zdravlje i njihovo povezivanje sa programima doktorskih studija.
Traži se i da se na osnovu tih projekata odredi obim i sadržaj epidemioloških studija na lokacijama za koje se utvrdi da su ugrožene radio-nukleidima, kao i da se pokrene proces remedijacije na lokacijama sa prekoračenjem dozvoljenih granica.
Rezultati će se koristiti kao dodatni naučni dokazi za stavove i inicijative o neophodnosti zabrane upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.
Grujičić: Povećan broj obolelih od raka u prethodnih 20 godina
Profesorka i doendavna ministarka zdravstva Danica Grujičić istakla je da iza tog zahteva treba da stane država, kako bi fabrike i vojska dostavili podatke, jer oni kao građani ne mogu da dođu do tih podataka, dok projekat treba da vode univerziteti, odnosno stručni ljudi, a da oprema za rad nije skupa.
Grujičić je rekla da je ideja da se što više mladih prijavi i piše naučne radove na temu posledica po zdravlje i životnu sredinu koji bi izašli u međunarodnim časopisima.
Ona je dodala da je u prethodnih 20 godina povećan broj slučajeva obolelih od raka, da je 1999. bilo 19.000 obolelilih, 2018. godine 30.000 i 2021. godine 40.000 obolelih, da je 1999. preminulo 12.000 obolelih, 2018. godine 15.000, a 2021. godine 20.000.
Kako je rekla, Srbija je u Evropi prva po smrtnosti od raka, a slede je Hrvatska, Crna Gora i Mađarska, a posledice se osećaju i u Albaniji i Grčkoj.
"Moramo utvrditi šta je sa zdravstvenim stanjem vojnika koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom ili delovima zemlje koji su pretrpeli hemijsko oštećenje - Pančevo, Bor, Kragujevac i Novi Sad - UNEP (program UN za životnu sredinu) ih 1999. proglasio za nebezbedne po život", istakla je Grujičić.
Bivši direktor Nuklearnih objekata Jagoš Raičević rekao je da se Deklaracijom traži da svi građani Srbije, bez obzira na nacionalnost, na celoj njenoj teritoriji imaju pravo da više ne trpe posledice bombardovanja iz 1999. godine.
On je dodao da je veliki deo Evrope osetio posledice bombardovanja Srbije, posebno rafinerija.
Raičević je naveo i da je osiromašeni uranijum čišćen odmah posle bombardovanja na jugu Srbije, ali da nije bilo moguće očistiti sve.
"Imamo odgovornost prema ovoj i budućim generacijama kojima je životna sredina i zdravlje u njoj ugroženi. Zato ne smemo mirno spavati, niti ćutati. Ako to ne rešimo, niko nas ne može opravdati, a generacije koje dolaze nikada nam neće oprostiti", rekao je general Slobodan Petković, naglašavajući da je specijalista atomsko-biološko-hemijske odbrane.
On je rekao da je upotreba municije sa osiromašenim uranijumom utvrđena na Kosovu i u Bujanovcu, Preševu i Vranju, ali da - prema saznanjima koja ima - Beograd nije gađan osiromašenim uranijumom, ali da bilo kakva rekonstrukcija generalštaba mora oda obuhvati detaljnu analizu sadržaja prašine koja se tu nalazi.
Petković je dodao da se ne može stopostotno očistiti teritorija, ali da ono što su radili Vojska i Institut Vinča opasnost na tetritorijama na kojima su radili svelo na minimalnu meru.
Biološkinja dr Milica Tomašević istakla je da su u životnu sredinu dospele pogubne supstance poput osiromašenog uranijuma, ali i supstance iz uništenih hemijskih kompleksa.
Dr Zorka Vukmirović naglasila je da je u vodu dospelo mnogo piralena, da se bombardovanjem Zastave u Kragujevcu 100.000 kilograma piralena izlilo u Lepenicu.
Komentara: 0