Dnevnik jednog arhiviste iz 1999. godine: 27. i 28. mart

Dnevnik jednog arhiviste iz 1999. godine: 27. i 28. mart

BORIŠA RADOVANOVIĆ
DNEVNIK JEDNOG ARHIVISTE IZ 1999. GODINE
(24. MART - 9. JUN 1999. GODINE)
Kragujevac, 2019.

PRVI PRVI NA SKALI Dnevnik jednog arhiviste iz 1999 Predgovor

Subota 27. mart

Danas je na Trgu republike u Beogradu održan koncert pod nazivom „Pesma nas je održala” na kome su uzeli učešćnje: Bajaga, Deca loših muzičara, Ju-grupa, Rambo Amadeus i Dejan Cukić.

Na putu Priština-Podujevo snajperskim hicem ubijen je Nenad Stojković (27), dok je vozio ekipu ruskih novinara u Beograd.

Uporedo sa bombardovanjem ne prestaju sukobi između srpskih snaga bezbednosti i separatističke OVK. Prištinski Medija centar javlja da su „albanski teroristi izvršili više napada na pripadnike policije i Vojske Jugoslavije”.

Vuk Drašković u telefonskoj izjavi televiziji Si-En-En negira da „njegova zemlja sprovodi ranije planirano etničko čišćenje na Kosovu”, ali kaže i da je „Jugoslavija spremna na nastavak pregovora o Kosovu, ako NATO obustavi vazdušne udare, a kosovski Albanci terorističke zločine na Kosovu”.

Avijacija NATO izvršila do sada najjači napad na područje Prištine, a iz pravca juga i jugoistoka čulo se više od 20 snažnih eksplozija. Pogođeni su i aerodrom kod Niša, mesto Glava Zete kod Danilovgrada, gde nema vojnih objekata, i vojni poligon Radovče. PTC javlja da je jedan avion oboren na teritoriji Gornjeg Milanovca, a ponovo je bombardovana UTVA u Pančevu.

Načelnik službe za informisanje Generalštaba Vojske Jugoslavije pukovnik Mile Novaković saopštio je danas da u agresiji na SR Jugoslaviju učestvuju avijacije deset  zemalja sa između 100 i 200 aviona. Vojska Jugoslavije, međutim, upozorava da NATO snage u napadima na ciljeve u Crnoj Gori koriste i kasetne bombe stavljene od velikog broja manjih mina čije se aktiviranje određuje programiranim vremenskim upaljačem.

Ponovo su pogođeni vojni ciljevi na području opština Rakovica i Zemun, a oko 15:50 sati protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije oborila je avion NATO-a u blizini kasarne „Đeneral Janković”, nedaleko od jugoslovensko-makedonske granice.

U četvrtoj noći napada generalni sekretar NATO Havijer Solana naređuje vojnim snagama zapadne alijanse da uđu u drugu fazu agresije na SR Jugoslaviju i da tim napadima obuhvate veći broj ciljeva.

Strane agencije pišu o sukobima na Kosovu, a albansko ministarstvo za informisanje tvrdi da je oko 20.000 kosovskih Albanaca, pretežno žena i dece, prešlo u Albaniju.

Milošević je dobio pismo od predsednik Rusije Borisa Jeljcina u kome izražava podršku ruskog rukovodstva jugoslovenskom narodu i odlučno osuđuje vojnu akciju NATO-a. Pošto četiri dana bombardovanja nije izazvalo pukotine u odlučnom odbijanju Jugoslavije da prihvati zahteve Zapada, Francuska je pozvala Rusiju da pomogne u nastavku diplomatskih mirovnih napora za Kosovo. Francuski ministar inostranih poslova Iber Vedrin podržao je inicijativu Rusije da povodom krize u Jugoslaviji bude sazvan sastanak međunarodne Kontakt grupe, ali se britanski premijer Toni Bler i predsednik SAD Bil Klinton nisu složili sa tim. Oni smatraju da napade NATO-a ne treba suspendovati sve dok ne prestane ubijanje na Kosovu, javila je danas Politika.

Vazdušna opasnost trajala je danas više od deset sati.

Pratiti sve događaje oko bombardovanja nije lako. Smešten u ovom gružanskom selu pomno beležim sve ono što mi se čini značajnim, kako bi ostalo svedočanstvo o tome. To je sada prioritetan zadatak istoričara-arhiviste. Događaji moraju biti zabeleženi onako kako su se odigrali.

Ovde u staroj kući u selu Radmiloviću bar privremeno sam bezbedan i mogu se posvetiti tom poslu. Kuća je nastala u prošlom veku. Građena je po sistemu bondruk konstrukcije. Retke su danas takve kuće. Žitelji ovog sela bave se poljoprivredom. Vredni su to ratari koji na kragujevačku, čačansku i kraljevačku pijacu iznose povrtarske kulture i od toga žive.

U prošlosti je ovde bilo dosta vodenica. Jedna se još sačuvala u blizini kuće u kojoj smo se smestili, a pripadala je porodici Vučićević koji su nekada davno bili najbogatiji u selu.

Preci ratara u Gruži naselili su se u vreme prvog ustanka, kada je Karađorđe sa vojskom krenuo u Crnu Goru sa namerom da se spoji sa crnogorskom vojskom i tamo podigne ustanak. Međutim, na vest da je od Niša krenula silna turska vojska morao je da se vrati u Srbiju i sa njim su krenuli preci gružanskih ratara.

Ustao sam veoma rano. Vesti na televiziji su se smenjivale filmskom brzinom. U noći između petka i subote bombardovan je vojni aerodrom u Lađevcima, neznatno udaljen od sela u kome smo smešteni. Na aerodrom je palo preko 20 bombi i raketa. Detonacije smo čuli i mi, ali smo mislili da su mnogo dalje.

Sa sinom Pavlom danas sam išao do Boračke reke koja protiče kroz atar sela Radmilović.

Stanovnici sela snabdevaju se vodom za piće iz ove reke. Kada je puna vode u njoj ima kvalitetne ribe. Leti presahne, pa se može pregaziti na više mesta. Mesto na kome se može pregaziti seljani zovu Brod.

Na putu do reke sreli smo jednog dečaka od oko osam godina. Zove se Milan. Pobegao je ovamo zajedno sa roditeljima iz Kragujevca. U selu ima puno dece koje su roditelji doveli da tu provedu ove sumorne dane. Na reci smo se zadržali oko dva sata. Od pecanja ništa, mada smo imali štap i pokušali da lovimo. Kao da se i riba uplašila. Doduše, i mi nismo vični pecanju. Ovo radimo iz nužde, da bismo prekratili vreme.

Legli smo rano. Mirna seoska noć protekla je bez buke, vreve i gradske jurnjave. Izlazio sam noću i gledao u nebo.

Nedelja 28. mart

Posle doručka odlazak do Boračke reke sa Pavlom čini me zadovoljnijim. Pokušavamo opet da pecamo. Sa nama je Mikica, muzičar iz Kragujevca, takođe izbegao zbog bombardovanja.

Stajao sam sa Pavlom pored Boračke reke, i posmatrao Borački krš taj „dragi kamen Šumadije“. Na grebenu krša je u srednjem veku postojao u grad. Pokušavao sam da mu pokažem siluetu tog grada koji se nazirao u daljini. Neko je posle rata postavio tu krst i on se jasno uočava. Predeona celina Gruža nazivala se u prošlosti župa Borač, po gradu. „Slavni grad Borač“ se u istorijskim dokumentima pominje često, bio je maksimalno prilagođen terenu koji je stenovit i nepristupačan sa tri strane. Od tog grada do danas sačuvani su tragovi od bedema i zidova. Utvrđenje se pominje u doba kneza Lazara. Pao je posle Kosovske bitke. Osvojili su ga Mađari. Despot Stefan Lazarević boravio je u Borči i u obližnjem selu Belo Polje imao svoj letnjikovac. U doba despota Đurća Brankovića ovde je posede imao veliki čelnik Radič Postupović. U tom periodu doživeo je grad najveći procvat, kada je bio centar trgovine i zanatstva. Mnogo legendi slušao sam od stanovnika Borča. Oni ih pričaju u svim prilikama, želeći da istaknu istorijski značaj grada.

Jedno predanje vezano je za naselje u Potočanima nedaleko od Borča, kada je u ovaj kraj dolazio Car Dušan, kaže da je Car prolazeći kroz Gružu u pohodu protiv Ugara svratio kod svog vojvode Aksentija na ručak u Borač. Ručak je bio spremljen od telećih jezika koje je car mnogo voleo. Posle ručka, zadivljen svojim omiljenim jelom, car je tražio da vidi osobu koja je spremila jelo. Vojvoda je oklevao, ali je pred izričitom carevom zapovešću morao popustiti. Ušla je kod cara žena srednjih godina, dosta ružne spoljašnjosti koju su zvali Grdana. On je u njoj prepoznao svoju sestru koja je, svesna svoje ružnoće, pobegla iz dvora još u mlađim godinama. Ovde je služila, kaže predanje, i tu se udala za Mrnju, slugu vojvode Aksentija. Sa njim je imala tri sina: Vukašina, Gojka i Uglješu. U predanju se dalje kaže da je posle ručka car Dušan krenuo prema gradu Borču i poveo sa sobom sestru, zeta i decu. Pošto se zadržao u gradu Borču izvesno vreme, car je skrenuo dalje, prema Rudniku. U današnjem selu Bačevici je zastao i pogledao u zeta. Zatim je pozvao sestru i rekao joj da mora napustiti Mrnju i da se mora udati za nekog od njegove vlastele, vojvodu. Tu je postrojio svoju vlastelu i rekao sestri da zagrli koga ona hoće od njih i da će joj to biti muž. Međutim, sestra je prišla svome Mrnji i zagrli ga. Car Dušan se tada razljuti i naredi da se sluga Mrnja poseče. Na ovom mestu, kaže legenda, gde je šurak posekao zeta, pošto se pokajao, car je naredio da se podigne crkva čiji temelji, veruje narod ovog kraja, i danas postoje u starom groblju u Bečevici. Bečevica po toj crkvi i nosi ime jer se sa svih strana izbečila (vidi). Po drugim kazivanjima sestra cara Dušana zvala se Gruba. Kada su Mrnjini sinovi odrasli, doznaju za smrt svoga oca, potraže mu grob i na tom mestu podignu crkvu. Nju su docnije Turci razrušili, ali su joj sve do danas zidovi očuvani.

Crkva u Borču nastala je u XV veku. Postavljena je gotovo direktno na masivne stene u podnožju Boračkog krša, a posvećena je Svetom Arhangelu Mihailu. Hram je bio u direktnoj vezi sa Boračkim gradom na kršu koji se nalazio u njenom neposrednom zaleću. Kao ktitor pominje se Radič Postupović, čelnik despota Stefana Lazarevića. Crkva je obnovljena 1533. godine, trudom protopopa Jovana. Na zidovima u unutrašnjosti hrama sačuvan je živopis koji je posebno značajan jer je jedan od retkih iz prve polovine XVI veka. Na obroncima Boračkog krša postoji groblje znatne starine. U samoj crkvenoj porti nalaze se grobni kamenovi iz srednjeg veka. Od crkvene porte groblje odvaja samo seoski put. Ono ima osobitu kulturno-istornjsku vrednost sa nadgrobnim spomenicima karakterističnih oblika. Staro boračko groblje zahvata prostor od jednog hektara, a nalazi se na terenu koji je prirodno nagnut prema jugu.

Vratili smo se u selo. U selu se mnogo komentariše bombardovanje Lađevaca, gde je vojni aerodrom.

Posle ručka smo otišli u Kragujevac. Stigli smo kada je još na snazi bila vazdušna opasnost. Nedelja se u srpskom narodu smatra kao blaga svetica koju treba svetkovati. Na taj dan se oblačilo svečano odelo i odlazilo u crkvu na jutrenje. A danas je to zaboravljeno. Kolonija je bez ljudi. Ovo naselje nastalo je daleke 1928. godine koje je nemačka vlada poklonila na ime reparacija u Prvom svetskom ratu. Drvene barake građene su na Stanovljanskom polju i dobile su prve žitelja 1929. godine. Sedamdeset godina je prošlo od toga vremena, a evo Kolonija je zapustela.

Tu je u blizini i Hipodroma koji je često služio za obuku vojnika pešadijskog puka „Tanasko Rajić" u periodu između dva rata.

Kada se spusti noć i ulična svetla pogase prelazi se na režim straha od bombardovanja. Živimo u stalnom strahu da li će nas NATO avioni odabrati kao svoj cilj. Ljudi koji su savladali prvi strah ostaju u kućama.

U skloništu prepoznajem ljude koji su tu već nekoliko dana. Uočava se nervoza na njihovim licima. Već nekoliko dana proveli su u skloništu. Izlaze samo kada prestane vazdušna opasnost, posvršavaju poslove i vraćaju se.

Peti je dan od kada su prve bombe pale na našu zemlju. Danas je sveti mučenik Agapije. Tako piše u crkvenom kalendaru. U našem pravoslavnom kalendaru zapisano je za mart sledeće: „Bolje da te zima upekne, nego martovsko sunce ugreje". Sudeći po suncu koje nas greje godina će biti loša. Isto tako, ako u martu bude grmljavine, biće berićetna godina. Pokušavam da se setim kakav je dan bio na Mladence jer se ne kaže zabadava: „Kako je o Mladencima, tako će biti celog proleća“.

Slušali smo u skloništu zajednički tranzistor.

Zaspao sam umoran od svega ovoga što nam se dešava poslednjih dana...

Naslovne ilustracije: Ciljevi pogođeni u SR Jugoslaviji u vazdušnim napadima 27. i 28. marta 1999; sa sinom Pavlom

ČETVRTI DEO NA PPNS 1. DECEMBRA

RANIJE OBJAVE


ARHIVA PPNS

TONSKI SNIMAK PROMOCIJE (35:45)

Učesnici:

  • Slavica Jagličić, direktor Istorijskog arhiva Šumadije - uvod, odlomci
  • Miroslav Jovanović, urednik Kragujevačkih novina - recenzija
  • Predrag Ilić, arhivski savetnik MA - recenzija
  • Boriša Radovanović, autor

Fotografija autora na prednjoj korici: Miki Jevtović


PREPORUKA PPNS

MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM  

  

ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999

IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU)


POSLEDICE NATO AGRESIJE NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU - PROF. DR LJUBO PEJANOVIĆ




STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari