Organizacija Evropa Nostra Srbija saopštila je da snažno podržava stav stručne službe Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture povodom rušenja zgrade Generalštaba u Beogradu i pozvala Vladu Srbije da hitno povuče odluku o brisanju ovog kompleksa iz registra zaštićenog kulturnog dobra.
Ova organizacija ocenjuje kao duboko zabrinjavajuću vest ulazak agenata Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u prostorije službe Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
"U pitanju je alarmantan presedan tokom više od sedam decenija postojanja službe zaštite i njenog bavljenja očuvanjem kulturnog nasleđa u zemlji i najznačajnijim kulturnim dobrima vezanim u Srbiji", navodi Evropa Nostra Srbija.
Vlada Srbije je 14. novembra ukinula status kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu (Dobrovićev kompleks), čime je otvorila put da na tim lokacijama u centru glavnog grada američki investitor izgradi poslovno-stambeni kompleks.
Republički zavod za zaštitu spomenika koji je nadležan za spomeničko nasleđe, zatražio je od Vlade da odluku stavi van snage. U pismu Vladi, u koje je RSE imao uvid, Republički zavod je ocenio da je Vlada "grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu jer je odluku donela bez zakonom propisanih radnji".
Ovu ustanovu su 18. novembra posetili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nakon čega su zaposleni prestali da daju izjave za medije.
BIA nije odgovorila na upit RSE šta je bio razlog ove posete.
Kompleks Generalštaba bombardovan je u dva navrata 1999. godine u NATO intervenciji na SR Jugoslaviju, 19. novembar 2024.
Evropa Nostra Srbija ocenjuje da su sistem zaštite i stručni autoritet i delovanje zaposlenih u Republičkom zavodu ozbiljno ugroženi, te da je važno da stručna i građanska javnost "jedinstveno stanu u njihovu odbranu, jer je zaštitarima našeg kulturnog nasleđa je takođe potrebna zaštita".
Navode i da odbrana kompleksa Generalštaba u Beogradu predstavlja "odbranu vladavine prava i celokupne službe zaštite kulturnih dobara u Srbiji" i da je neshvatljivo da se Vlada Srbije odlučila da u potpunosti zaobiđe proceduru propisanu Zakonom o kulturnom nasleđu, uprkos apelima domaće i međunarodne stručne javnosti.
"Ove nezakonite odluke Vlade Srbije krše Ustav Republike Srbije imaju za posledicu urušavanje celokupnog sistema zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji kao i ugrožavanje jednog od osnovnih ljudskih prava - prava građanki i građana na kulturno nasleđe. Stoga smatramo da je neophodno da Vlada Srbije po hitnom postupku ukine nezakonite odluke koje je donela 14. novembra ove godine", saopštila je Evropa Nostra Srbija.
Kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane delo je jednog od najvećih predstavnika jugoslovenskog modernog pokreta u arhitekturi Nikole Dobrovića.
Na tom mestu kompanija Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump), planira da izgradi poslovno-stambeni kompleks, kao i Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO bombardovanja.
Vlada Srbije je 15. maja potpisala Ugovor o revitalizaciji sa Kušnerovom kompanijom "Affinity Global Development" čime je Srbija ovo zemljište iznajmila na 99 godina.
List Njujork tajms je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Zgrada Generalštaba bombardovana je u dva navrata tokom NATO akcije na SR Jugoslaviju 1999. kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije.
VIDEO NATO AGRESIJA NA SRJ: GENERALŠTAB, APRIL 1999.
ARHIVA PPNS
38. dan agresije, 30. april 1999: Stara zgrada Republičkog MUP u centru Beograda je bombardovana, a na udaru su se našli i ministarstvo odbrane i Generalštab. Gađana je varoš Murino, opština Plav u Crnoj Gori, šestoro poginulih civila od čega dve devojčice i jedan dečak, a četiri lica teško povređeno. U ovom napadu je bilo najviše stradalih civila od bombardovanja na teritoriji Crne Gore.
39. dan agresije, 1. maj 1999: U Beogradu je oko 2:30 bombardovana zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije, zgrada savezne policije, a projektili NATO-a pogodili su i Vračar, gusto naseljeni kraj u širem centru grada. Bombardovan stari most u Trsteniku. Poginula jedna osoba. Bombardovano selo Jablanica, opština Prizren. Poginula 2 lica a teške telesne povrede zadobilo 16 lica. Bombardovano naselje Kula u Prizrenu gde je poginulo 7 lica a 15 zadobilo teške telesne povrede. Bombardovan autobus Niš ekspresa na relaciji Niš - Priština, kod sela Lužana, poginulo 60 civila, od toga 15 dece i jedna trudnica. Samo četiri civila preživela u prepunom autobusu. Tri bombe eksplodirala na teritoriji Kragujevca - u selu Drenjak, u zaseoku Gluvać, kod Elektroistoka, delimično eksplodirala, manje je oštećen dalekovod, i u Donjoj Sabanta, zaseoku Srednja Mala, kod stare škole.
45. dan agresije, 7. maj 1999: U napadu kasetnim bombama na Niš je poginulo 17 civila, a ranjeno je 70, od kojih 20 teško. U 23:50 bombardovana kineska ambasada u Beogradu. Tri lica su poginula, a 5 zadobilo teške telesne povrede. Na udaru su bile zgrade Generalštaba, Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, saveznog MUP i hotela „Jugoslavija“. Grafitnim bombama je gađana elektrana u Obrenovcu.
Može li beogradski Generalštab, koji je u Srbiji izgubio status zaštićenog kulturnog dobra, da bude uvršten na listu "7 najugroženijih" objekata kulturne baštine, koju objavljuje Evropa Nostra?
Remek delo arhitekte Nikole Dobrovića ima šanse da se nađe na novoj listi ugrožene kulturne baštine koju objavljuje Evropa Nostra, vodeća mreža civilnog društva za zaštitu kulturnog nasleđa. Na toj listi već se nalaze manastir Visoki Dečani i Kalemegdan.
Gošća: Sneška Kvadvlih-Mihailović, generalna sekretarka Evropa Nostre
Komentara: 0