Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture pripremio je pismo Vladi Srbije i Ministarstvu kulture, u koje je N1 imao uvid, a u kom kažu da je Vlada svojim odlukama da zgrade Generalštaba izbriše iz registra nepokretnih kulturnih dobara - grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu. Zahtevaju od Vlade da bez odlaganja odluke stavi van snage "kako ne bismo bili jedina zemlja u civilizovanom svetu koja ne poštuje vlastiti zakon", "ne uvažava službu zaštite nepokretnih kulturnih dobara" i "ruši i uništava svoja kulturna dobra".
Dokument je sastavila Stručna služba Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Podsetimo, Vlada Srbije odlučila je da iz registra izbriše zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, a odluka je objavljena u Službenom glasniku u petak, 15. novembra i stupa na snagu osmog dana od objave.
U pismu se konstatuje da stručna služba Republičkog zavoda nije izradila elaborat niti predlog odluke o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra. Dodaju da takav predlog odluke ne bi ni mogli da izrade jer ne postoji „nijedna činjenica koja ukazuje na to da je nepokretno kulturno dobro“ tih zgrada „izgubilo spomenička svojstva“, zbog kojih su i dobila takav status.
U pismu u koje smo imali uvid, stoji da ne postoji razumni, a ni zakonski propisan osnov za to da ovo nepokretno kulturno dobro izgubi svoj status.
„Važno je istaći i to da će se ovom odlukom zasigurno olakšati dalji planirani procesi koji za rezultat imaju uništenja vrhunskih dela, baštine moderne arhitekture u Beogradu a koja predstavljaju svedočanstva jedne ideološke vizije karakteristične za sredinu 20. veka koja predstavlja naše kulturno nasleđe“, stoji u pismu.
Kako navode, prema mišljenju službe zaštite nepokretnih kulturnih dobara, zgrada Generalštaba je s vremenom dobila i „memorijalni značaj“ i da „danas predstavlja spomenik stradanju države Srbije i njenih građana tokom NATO agresije 1999. godine“.
VIDEO NATO AGRESIJA NA SRJ: GENERALŠTAB, APRIL 1999.
ARHIVA PPNS
38. dan agresije, 30. april 1999: Stara zgrada Republičkog MUP u centru Beograda je bombardovana, a na udaru su se našli i ministarstvo odbrane i Generalštab. Gađana je varoš Murino, opština Plav u Crnoj Gori, šestoro poginulih civila od čega dve devojčice i jedan dečak, a četiri lica teško povređeno. U ovom napadu je bilo najviše stradalih civila od bombardovanja na teritoriji Crne Gore.
39. dan agresije, 1. maj 1999: U Beogradu je oko 2:30 bombardovana zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije, zgrada savezne policije, a projektili NATO-a pogodili su i Vračar, gusto naseljeni kraj u širem centru grada. Bombardovan stari most u Trsteniku. Poginula jedna osoba. Bombardovano selo Jablanica, opština Prizren. Poginula 2 lica a teške telesne povrede zadobilo 16 lica. Bombardovano naselje Kula u Prizrenu gde je poginulo 7 lica a 15 zadobilo teške telesne povrede. Bombardovan autobus Niš ekspresa na relaciji Niš - Priština, kod sela Lužana, poginulo 60 civila, od toga 15 dece i jedna trudnica. Samo četiri civila preživela u prepunom autobusu. Tri bombe eksplodirala na teritoriji Kragujevca - u selu Drenjak, u zaseoku Gluvać, kod Elektroistoka, delimično eksplodirala, manje je oštećen dalekovod, i u Donjoj Sabanta, zaseoku Srednja Mala, kod stare škole.
45. dan agresije, 7. maj 1999: U napadu kasetnim bombama na Niš je poginulo 17 civila, a ranjeno je 70, od kojih 20 teško. U 23:50 bombardovana kineska ambasada u Beogradu. Tri lica su poginula, a 5 zadobilo teške telesne povrede. Na udaru su bile zgrade Generalštaba, Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, saveznog MUP i hotela „Jugoslavija“. Grafitnim bombama je gađana elektrana u Obrenovcu.
HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJA SRJ U pismu se navodi i da su „arhitektosnki, urbanistički i memorijalni značaj bili osnov da se u Republičkom zavodu pokrene postupak izrade Odluke o kategorizaciji zgrade Generalštaba za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je u toku“.
U pismu se navodi i da nema stručnih argumenata za brisanje dve parcele 804/2 i 969/1, iz prostorno kulturno-istorijske celine uz Ulicu kneza Miloša, što je takođe, navodi se, kao odluka doneto na istoj sednici Vlade.
„Odluka Vlade, da se iz prostorno kulturno-istorijske celine izuzmu zgrade Generalštaba predstavlja grubo devastiranje ovog kulturnog dobra i uništavanje svedoka nastanka i trajanja moderne srpske države u 19. i 20. veku“, stoji, između ostalog, u pismu u kom se objašnjava i značaj te kulturno-istorijske celine.
„Ovim grubim kršenjem Zakona o kulturnom nasleđu od strane Vlade postaje upitan status svakog kulturnog dobra u Srbiji. Ukoliko Vlada bez stručne službe donosi odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra, naglašava se u pismu – „otvoriće se pitanje nezaustavljivog bezvlašća“. Kako dodaju, „svako kulturno dobro koje zasmeta nekom investitoru ili zasmeta iz političkih ili nekih drugih razloga, može da bude obrisano na isti način“.
Kako dodaju, ukoliko država Srbija na ovaj način postupa prema sopstvenom kulturnom dobru i nasleđu „s kojim pravom ćemo tražiti od međunarodnih institucija da zaštiti naše nasleđe ne Kosovu i Metohiji“.
„Ukoliko slede primer srpske Vlade, organi takozvane države Kosovo mogu da donesu odluku da Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, devastirana u martovskom pogromu 2004. godine, više ne bude spomenik kulture. Kako ćemo je štititi, kad mi sami rušimo naše nasleđe u centru Beograda“, stoji u pismu.
Podsetimo i na to da je za N1 ranije danas potvrđeno da je u Zavodu u toku dana bila BIA. Međutim, iz te institucije nam je rečeno da se obratimo zvaničnim putem. Odgovor čekamo. Da li je tačno da su pripadnici BIA u Zavodu bili zbog izjava konzervatorke Estele Radonjić-Živkov za N1, nisu želeli da potvrde.
Podsećanja radi, ona je za N1 navela da nije zadovoljena procedura, odnosno da bi neko kulturno dobro bilo izbrisano iz liste spomenika centralnog registra, ono mora da nestane ili da bude potpuno uništeno, a kada se o Generalštabu radi, nijednu stvar zbog koje je utvrđen za kulturno dobro, nije izgubio.
Kontaktirali smo i danas Estelu Radonjić-Živkov koja nam je odgovorila na poziv, ali nije htela da govori o dešavanjima u Zavodu.
Direktora BIA Vladimir Orlić odgovorio je na poziv N1, ali nam je rekao da se obratimo SMS porukom sa pitanjima. Pitali smo ga da li je tačno da su inspektori BIA tokom jutra bili službeno u prostorijama Zavoda, kao i da li to ima veze sa skidanjem zaštite zgrada Generalštaba i starog Ministarstva odbrane kao i sa istupanjem zaposlenih Zavoda medijima. Odgovor još nismo dobili.
Kako N1 nezvanično saznaje, pravi razlog dolaska agenata BIA u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture jeste namera zaposlenih u Zavodu da upute Vladi Srbije protestno otvoreno pismo zbog odluke VLade da ukine status kulturnog dobra za zgradu Generalštaba bez prethodnog elaborata samog Zavoda. Nezvanično, takođe saznajemo da je zaposlenima rečeno da bi tim pismom ugrozili nacionalnu bezbednost.
PRILOG Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture: Saopštenje o ukidanju statusa Generalštaba
Iz arhive RTS
Zgrada Generalštaba, fasada ili suština
Umesto ruševina, u centru Beograda mogla bi se naći ekskluzivna zgrada. U obnovu zgrade Generalštaba žele da ulažu Ujedinjeni Arapski Emirati. Od toga se može odustati, ukoliko se neko protivi, kaže vicepermijer Aleksandar Vučić. Zgrada je 2005. godine proglašena kulturnim dobrom. Ministarstvo građevine uputilo je zahtev za brisanje iz registra zgrade Generalštaba.
Ujedinjeni Arapski Emirati spremni su da ulože u obnovu zgrade Generalštaba u Beogradu oštećene u NATO bombardovanju, ali se od toga može odustati ako bude protivljenja, kaže prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić.
Posle upozorenja građevinske inspekcije da su zgrade nebezbedne i da mogu da se uruše, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma iniciralo je da se zgrade, koje su 2005. godine proglašene za kulturno dobro, obrišu iz registra kulturnih dobara, kako bi bile sanirane.
Umesto ruševina, u centru Beograda mogla bi se naći ekskluzivna zgrada. U Ministarstvu odbrane kažu da je za ovu godinu predviđena izrada projekta rušenja i raščišćavanja, a ministar najavljuje da će, tokom predstojeće posete Abu Dabiju, sa šeikom Muhamedom razgovarati i o tome šta bi tu moglo da se izgradi.
Vicepremijer Vučić smatra da od Generalštaba može da se napravi "nešto lepše". Međutim, Vučić ističe da, ako se to nekome ne sviđa i ako neko ne želi ulaganje milijardi i zapošljavanje 500 ljudi, "nema problema, nećemo to da radimo".
"Šeik Muhamed, koji je moj prijatelj, rekao mi je jednu stvar: ’Nikada nećemo da učestvujemo u onome protiv čega su ljudi u Srbiji’", navodi Vučić.
Kompleks zgrada arhitekte Nikole Dobrovića proglašen je za kulturno dobro 2005. godine – šest godina pošto je urušen.
Arhitekta Bojan Kovačević podseća da je u uslovima proglašenja navedeno da se spolja mora vratiti u izvorno stanje, a da su iznutra moguće rekonstrukcije i adaptacije.
"To moramo da obnovimo radi sebe i radi poštovanja svoje moderne tradicije", smatra Kovačević.
Republička direkcija za imovinu je još 2006. godine pokrenula inicijativu da se te zgrade obrišu iz registra kulturnih dobara, ali je ona odbijena.
"Ako je interes da se to otuđi, onda je mnogo veća cena ostvarena tako što ćemo dozvoliti budućem investitoru da na tom prostoru napravi jednu modernu savremenu zgradu u skladu sa urbanističkim uslovima i građevinskim propisima, nego da restaurira postojeći generalštab", ocenjuje Srboljub Panić iz Direkcije za imovinu Srbije.
Isti zahtev nedavno je ponovilo i Ministarstvo građevine i urbanizma.
"Na Vladi je da donese zaključak da se skine zaštita kao spomenika kulture i da se jednostavno objekti poruše i da se lokacije stave u funkciju", kaže resorni ministar Velimir Ilić.
U nadležnom Ministarstvu kulture očekuju odgovor od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je predmet prosledio gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, jer je, kako navode, reč o objektu koji nema kategorizaciju spomenika kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Zgrada Generalštaba viđena očima studenata Arhitektonskog fakulteta
U okviru obeležavanja 125. godišnjice rođenja Nikole Dobrovića, Arhitektonski fakultet, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, raspisao je Studentski konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije zgrade Generalštaba porušene u NATO bombardovanju 1999. Mlade arhitekte ponudile su idejna rešenja kako da se Dobrovićevom projektu vrati stari sjaj, ali i da se ne zaboravi NATO agresija.
"Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred", reči su Živojina Mišića napisane na panou kojim su sakrivene ruševine koje u centru Beograda stoje već 23 godine. A da li sme i može da se obnovi najznačajnije delo Nikole Dobrovića i nekadašnji simbol državne moći, pitanje je pokrenuto konkursom. Najbolji odgovor dale su mlade arhitekte, rođene u godini kada je zgrada bombardovana.
"Smatrali smo da je pravi način intervenisanja pretvaranje celog kompleksa ili zgrade A, gde je bila teška intervencija, u memorijalni centar koji će zadržati večno sećanje na NATO agresiju, ali i na arhitektonski jezik Dobrovića", navodi Aleksa Rašić, student master studija Arhitektonskog fakulteta.
Aleksa Bogdanović, student master studija Arhitektonskog fakulteta objašnjava da bi se projekat sastojao od tih horizontalnih ploča koje bi bile ošupljene na sredini kako bi simbolizovale taj neki prodor raketa i bombi i ta dinamika u prostoru bi se postizala ošupljavanjem tih međuspratnih tavanica.
"Ovaj konkurs mi se čini da je nekako platforma kojom bi se pokrenuo dijalog o opštoj temi rekonstrukcije ovakvih zgrada, tj. zgrada sa ovakvom sudbinom", kaže Ilija Srdanović, student master studija Arhitektonskog fakulteta.
Prema projektu akademika Nikole Dobrovića, objekti su izgrađeni od 1956. do 1965. Zgrade su oštećene u bombardovanju u aprilu i maju 1999, a 2005. jedinstven dvodelni urbanistički kompleks sa prepoznatljivom kaskadnom formom proglašen je za kulturno dobro i zaštićeni spomenik kulture.
"Dvadeset tri godine mi nemamo rešenje za obnovu ili rekonstrukciju, prenamenu ove zgrade, tako da je ideja konkursom bila da sa studentima koji su najotvoreniji u svojim razmišljanjima projektantskim, u stvari ponudi ovaj zadatak kako bismo i pažnju javnosti skrenuli zanimljivim atraktivnim razmišljanjima studenata", navodi docent dr Gordana Šišović sa Arhitektonskog fakulteta.
Ivan Rašković sa Arhitektonskog fakulteta navodi da je stav struke da taj objekat treba da se restaurira u svom spoljnom izgledu, a da unutra može da primi neku namenu koja bi svakako bila nekog državnog karaktera, jer preko puta imamo važne institucije Vlade i Ministarstva inostranih poslova.
Brački mermer i kosjerićki kamen sačuvani su za rekonstrukciju.
"Generalštab je u određenom smislu naše ogledalo pred kojim stojimo da vidimo ko smo, šta smo, da li smo nesposobni nešto da uradimo, zidamo desetine hiljada kvadrata, a ono što je ozbiljna identitetska stvar, biva na nekom permanentnom čekanju", navodi Bojan Kovačević, arhitekta i jedan od autora izložbe o Nikoli Dobroviću u Galeriji SANU.
Studentski radovi sa urbanističkim rešenjima za rekonstrukciju zgrada Generalštaba od sinoć su izloženi ispred galerije Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihailovoj ulici.
Komentara: 0