Kako je industrijski kompleks Zastava u Kragujevcu postao legitimna meta nelegalnog NATO bombardovanja 1999.

Povodom 26. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju, naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku dr Zorka Vukmirović napisala je autorski tekst za portal PRVI PRVI NA SKALI. Sadržaj objavljujemo u celini.

Kneževina Srbija je 1853. otvorila fabriku Zastava oružje sa livnicom topova, koja je odigrala značajnu istorijsku ulogu u odbrani srpske države. Sada je to moderna fabrika koja proizvodi više vrsta oružja za vojnu i civilnu upotrebu i takođe ga servisira. U drugoj polovini dvadesetog veka Kragujevac je bio u privrednom zamahu i pored fabrike oružja su se ređali industrijski objekti, među kojima su Zastava automobili bili pravo privredno čudo. Krajem stoleća taj industrijski kompleks je delio sudbinu sa drugim u Srbiji zbog nametnuh UN sankcija. Na kraju je bio pogođen NATO bombardovanjem koga je taj vojni savez započeo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Meta je bila do nedavno uspešna fabrika Zastava automobili, a očekivalo se da je cilj bila fabrika oružja. Višekratno bombardovanje je ukazalo da to nije bila tehnička greška.

Izvodi iz radova dr Miljane Stojanović-Milosavljević i dr Mirjane Anđelković Lukić

Hronologiju stradanja Kragujevca je opisala u doktorskoj disertaciji "Pravci kretanja poliholorovanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja" biohemičarka Miljana Stojanović-Milosavljević, rodom Kragujevčanka. Disertacija je odbranjena na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine. Prema navodima dr Miljane Stojanović-Milosavljević, Kragujevac je bombardovan nekoliko puta i to: 9. aprila 1999. godine u 1:15, sa dva projektila pogođen je objekat PJ "Montaža" D. D. "Zastava automobili" i potpuno je uništeno odeljenje montažne trake "jugo", dok su ostali pogoni teško oštećeni. Jednim projektilom pogođen je objekat "Lakirnica". Ponovnim napadima 12. aprila 1999. godine u 2:45 i 2:55 sa šest projektila direktno su pogođeni objekti PJ "Karoserija" (dva projektila), PJ "Lakirnica" (jedan projektil), "Informacioni sistemi", zelena površina 15 metara od portirnice i 20 metara od poslovne zgrade, dok je jedan projektil ostao neaktiviran na spoljnoj saobraćajnici 20 metara ispred portirnice (ulaz "Šest topola"). Pojedini pogoni "Zastava energetike" koja je snabdevala grejanjem 15.000 stanova u gradu potpuno su uništeni, kao i ceo objekat "Zastava – privredna vozila".

^{Foto: Zoran Petrović}

Već 15. aprila 1999. godine u 1:0 sa više projektila je gađano gradsko jezgro Kragujevca i to objekti u blizini železničke i autobuske stanice. Tom prilikom je oštećen objekat DOO "Zastava transportna špedicija", kao i 10 porodičnih kuća u blizini i još 64 civilnih objekata u društvenom i privatnom vlasništvu u centru grada je oštećeno. Posledice bombardovanja bi bile još drastičnije da stručnjaci nisu pre bombardovanja izvršili obezbeđenje i preduzeli mere zaštite i preventive, posipanje peska oko transformatora, obezbeđenje skladišta materijala i drugo – stoji u ovom izvodu iz teksta disertacije.

Dakle, nelegalnim bombardovanjem se izvršilo potpuno razaranje perspektivnog privrednog dobra i tako zaustavio budući razvoj države Srbije. Gradom je upravljala opoziciona partija, te nije bilo političkih razloga da se pokrene intervencija nelegalnog bombardovanja da bi se zaustavila tzv. humatirana katastrofa na Kosovu i Metohiji za koju su se optuživale republička i savezna vlast.

Dr Mirjana Anđelković Lukić je u svojim radovima u časopisu "Bezbednosni forum" 2018. i 2019. navela da je isteklo 1.428 litara piralenskog ulja, da je u pogođenim objektima bilo uskladišteno u buradima od pet do šest tona polihlorovanih bifenila (PCB) kao otpadni material, kao i više od šest hiljada kubnih metara vode zagađene piralenom. Pri raketiranju su buknuli požari u kome su goreli PCB iz uništenih transformatora emitujući dioksine i furane kao produkte visokotemperaturskog razlaganja PCB-a.

^{Foto: Nebojša Radosavljević Raus}

Pored toga, izgorelo je 92 tone plastičnih delova za automobile, a zna se da su emisioni faktori dioksina najviši u takvim požarima. Stanovništvo Kragujevca je bilo izloženo sinergijskom dejstvu PCB-a, poznatim pod komercijanim nazivom piralen, i dioksina. Životna sredina je dugotrajno zagađena ovim postojanim organskim jedinjenjima.

Upravo rezultati merenja ove hrabre naučnice predstavljaju dragocenu bazu za procenu rizika po zdravlje, Ona je obradila ukupno 1.800 uzoraka iz svih segmenata životne sredine i pokazala da je piralen petog dana nakon bombardovanja dospeo preko Lepenice u Veliku Moravu i prodro u podzemne vode, a odatle dospeo u lanac ishrane. Tadašnji propisi u Srbiji su dozvoljavali 10 nanograma PCB po litru u vodi za piće, tako da je ovo bila najveća opasnost za zdravlje ljudi na tom lokalitetu.

Misija Unepa u Kragujevcu

Misija Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) je posetila Kragujevac 22. jula 1999. godine i našla u uzorcima zemljišta i peska kod fabrike Zastava automobili 12,8 odnosno 3.360mg kg-1 polihlorovanih bifenila izraženih kao Aroclor 1.260 ekvivalent. Prema Izveštaju Savezne vlade iz 2000. ovde je izgorelo 0,8 tona PCB ulja i izmereno u zemljištu 195 mikrogram TEQ dioksina. Osim što se sporo razgrađuju u prirodnim uslovima, ova jedinjenja imaju relativno visok napon pare, pa spadaju u semivolatilna jedinjenja. To znači da su u vazduhu bile njihove visoke koncentracije gde su na otvorenom ostale velike količine izlivenog piralenskog ulja, a dioksina gde su bili požari. Od momenta bombardovanja je počinjala sezona viših temperatura i intezivnije isparavanje.

^{Foto: Zoran Petrović}

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije usvojilo je Izmene i dopune Pravilnika o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za postavljanja mernih mesta i evidenciji podataka, Sl. Glasnik RS, br 30, str. 485, juni 1999. Po ovoj Dopuni nema dozvoljenih vrednosti za dioksine u vazduhu.

Sve ovo ukazuje na vrlo visoku kontaminaciju postojanim organskim polutantima – POPs. UNEP je proglasio Kragujevac za "hot spot" (crnu tačku) što bi značilo da ima prioritet za dobijanje sredstava za čišćenje kontaminirnih lokaliteta. Dakle, svi lokaliteti gde su goreli piralen, predmeti od plastičnih masa, monomer vinil-hlorida i skladišta polivinil-hlorida su bili emiteri dioksina u vazduh.

Kada je počelo čišćenje terena?

Kako je očišćeno pokazano je u radu objavljenom u renomiranom međunarodnom časopisu "Chemosphere", Volume 245, aprila 2020. Naučni članak: „Is Kragujevac city still a ’hot spot’ area, twenty years after the bombing?" - "Da li je grad Kragujevac još uvek ’crna tačka’ dvadeset godina posle bombardovanja) je rezultat ozbiljnog istraživačkog rada multidiscipliranog tima iz više institucija Srbije, a kao prvi autor je potpisana Jelena Milenkovć iz Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu.

PRILOG PPNS IS KRAGUJEVAC CITY STILL A ’HOT SPOT’ AREA, TWENTY YEARS AFTER THE BOMBING?

U radu je pokazano da je na ugroženim mestima sadržaj teških metala u zemljištu bio viši od dozvoljenog i posle dve decenije od bombardovanja. Zbir koncentracija svih postojanih organskih jedinjenja, čiji je komercijalni naziv piralen, bio je viši od graničnih 20 mikrograma po kilogramu i nalazio se u opsegu 48,8 do 196,8 mikrograma po kilogramu. Po usvojenim pravilima to je ispod nivoa za remedijaciju, odnosno primenu mera za oporavak.

Merenja organskih jedinjenja su izvršena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je proglašen za Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Uzorkovanje je izvršeno 2019. a nađene koncentracije su vrlo visoke jer isparavanjem dospevaju u vazduh nedozvoljene količine ovih genotoksičnih materija. Zna se da po ovom pitanju nije urađena prava sanacija godinama pre i pitanje je šta je urađeno da se to sanira posle 2019. godine.

ARHIVA PPNS AKTERI NATO BOMBARDOVANJA SRBIJE 1999. NE SMEJU BITI AMNESTIRANI OPRAVDANJEM DA NISU BILI UPOZNATI SA POGUBNIM POSLEDICAMA

Akteri NATO bombardovanja Srbije 1999. ne smeju biti amnestirani opravdanjem da nisu bili upoznati sa pogubnim posledicama
Šta je pre toga propušteno?

Američki novinar Robert Parson je 17. juna 1999. godine u ženevskom dnevniku "Le Courirrer" objavio delove preliminarnog izveštaja misije UNEP-a, koju je predvodio gospodin Bakari Kante, kako stoji u ekskluzivnom intervjuu na portalu Frankfurtske vesti. Dat je kratak sadržaj tog preliminarnog izveštaja i detalji polemike sa dr Klausom Toepferom, tadašnjim izvršnim direktorom UNEP-a zbog izostavljanja nalaza te misije iz finalnog UNEP-ovog izveštaja.

Ta prva misija iz struktura UN je boravila u Srbiji 12 dana u maju 1999. i prema njihovim nalazima trebalo je preduzeti hitne mere čišćenja po principu predostrožnosti, odnosno da onaj ko prouzrokuje ekološku katastrofu obezbedi sredstva sa sanaciju i pre nego što se naučno i stručno utvrde razmere štete, kao i posledice tog udesa. UN su propustile da upozore NATO savez na ovu obavezu, koja je prihvaćena u zaštiti životne sredine.

Mere sanacije bi se odnosile prvenstveno na mesta gde su se izlili PCB iz razorenih transformatora. Na ovaj način bi se smanjila izloženost stanovnika Srbije zagađujućim materijama, od kojih su mnoge prema istraživanjima Međunarodne agencije za istraživanje kancera u Lionu svrstane 2016. godine u najopasniju kategoriju - u grupu 1.

^{Foto: Nebojša Radosavljević Raus}

U Vladi Republike Srbije je sklopljen Sporazum 12. juna 2018. o osnivanju Međuresornog koordinacionog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja (MKT). Prema navodima Vikipedije, dr Klaus Toepfer, nemački političar i ekspert za životnu sredinu i održivi razvoj, bio je izvršni direktor UNEP-a od 1998. do 2006. U 2018. godini bio je posrednik u energetskom sporu između Beograda i Prištine.

Gospodin Pekka Haavisto, nezavršeni student, bio je rukovodilac misija UNEP-a za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja u SR Jugoslaviji 1999. U Hotelu Hajat u Beogradu je 6. novembra 1999. predstavio završni izveštaj UNEP-a. Posetio je ponovo Beograd u svojstvu ministra spoljnih poslova Finske da bi sa ministrom Ivicom Dačićem otvorio u Arhivu Srbije 1. oktobra 2019. godine Izložbu o prijateljstvu Finske i Srbije.

Bilo je u nacionalnom interesu da se predstavnici MKT sastanu sa oba gosta i dobiju informacije o kojima se ćutalo u prethodnim godinama. Niko nije bio pozvan. Postoje dva razloga: ili administracija koja priprema protokol za inostrane goste nije znala za njihovu aktivnost u oblasti zaštite životne sredine, što ukazuje na nesavestan rad, ili je to namerno prećutano, što podleže krivičnoj odgovornosti pred sudom zaštite nacionalnih interesa.

Postala je praksa da se ekspertska mišljenja ignorišu, a u ime države Srbije o stručnim pitanjima govore političari. Aktuelni studentski protesti su pokazali da je znanje moćno oružje u odbrani nacionalnih interesa i predstavlja osnov za uspostavljanje funkcionalne države.

ARHIVA PPNS IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU)

prvi prvi na skali izvestaj srj posledice nato bombardovanja na zivotnu sredinu 2000