IZ SADRŽAJA
4. STANJE ŽIVOTNE SREDINE KAO POSLEDICA NATO BOMBRADOVANJA NA IZABRANIM INDUSTRIJSKIM LOKACIJAMA
4.7 Kragujevac - Fabrika automobila "Zastava"
6. POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA KVALITET VODA, SEDIMENTA I AKVATIČNIH ORGANIZAMA REKA
6.2. Prikaz stanja Dunava, Velike Morave i Lepenice tokom misije VTF
6.2.3. Lepenica
6.3. Stanje Dunava, Velike Morave i Lepenice tokom misije VTF
6.3.3. Lepenica
8. Zaključci
Zaključna razmatranja
Bombardovanje Jugoslavije koje je trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine je pored ostalog imalo karakteristike ekološkog rata. Ovakav zaključak proizilazi iz činjenice da je NATO bombardovanje izazvalo značajno ugrožavanje životne sredine na lokalnom, regionalnom, a verovatno i na globalnom nivou, kao i zbog toga što su napadi na civilne ciljeve, posebno objekte hemijske industrije, mogli da budu udes sa katastrofalnim posledicama.
Ogromna razaranja hemijskih i energetskih kompleksa, kao i prateće infrastrukture koja su posledica NATO bombardovanja, odrazila su se na kvalitet životne sredine i predstavljaju kršenje proklamovanih ljudskih prava na bezbednu i zdravu životnu sredinu...
Najveći broj međunarodnih ugovora koji regulišu pitanje zaštite životne sredine u sebi sadrže princip da "zagađenje ne poznaje granice". NATO bombardovanjem narušena životna sredina je, pre svega, pitanje humanitarnog karaktera.
Sa aspekta domaćeg i međunarodnog prava možemo istaći da su realizovanim ratnim dejstvima prekršene sve domaće i međunarodne pravne norme i konvencije iz oblasti zaštite prirode.
Posebno treba istaći da su snage NATO koristile specijalnu vrstu municije kalibra 30mm, sa jezgrima od osiromašenog urana - 238, što predstavlja zločin prema čovečnosti, sankcionisan međunarodnim ratnim pravom zbog drastičnih posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi...
Najizraženije posledice bombardovanja su se manifestovale na lokalnom nivou, gde se na pojedinim delovima teritorije mogu označiti kao katastrofalne...
Zbog direktnog prodora ogromnih količina štetnih i opasnih materija u vodotokove došlo je do ugrožavanja živog sveta u rekama i pomora riba i puževa, a na nekim mestima, npr, u kanalu industrijske zone Pančeva živi svet je potpuno uništen. Kontaminirane vode su dospele u podzemlje i zagadile izvorišta vodosnabdevanja u delovima opština Obrenova, Lazarevac i Batočina...
Zbog poplava koje su usledile posle NATO agresije, došlo je do usložnjavanja ekoloških problema. Voda poplavnog talasa je raznela uljne materije po poljoprivrednim površinama (zona Peštana i Lepenice) i u dužem periodu ugrozila poljoprivrednu proizvodnju...
Poseban aspekt posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu predstavlja uništenje sistema i postrojenja koji su bili u funkciji zaštite životne sredine, kao npr. postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pančevu i Kragujevcu...
Iz pregleda objekata koji su oštećeni i uništeni u NATO bombardovanju SR Jugoslavije:
- Industrija: 78
- Energetika: 43
- Saobraćaj: 115
- Telekomunikacioni objekti i emisioni sistemi: 64
- Agrar: 19
- Vodovodni sistemi: 6
- Građevinarstvo: 7
- Trgovina: 17
- Ugostiteljstvo i turizam: 17
- Banke: 2
- Meteorološke stanice: 2
- Zaštićena područja prirode: 18
Prva objava na PPNS: 10. 6. 2019.
PRILOG IZVEŠTAJ IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU; 80 STRANICA)
ARHIVA PPNS AKTERI NATO BOMBARDOVANJA SRBIJE 1999. NE SMEJU BITI AMNESTIRANI OPRAVDANJEM DA NISU BILI UPOZNATI SA POGUBNIM POSLEDICAMA
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TRIDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0