Više od 600.000 ljudi potpisalo je peticiju da se bivšem premijeru Ujedinjenog Kraljevstva (UK) Toniju Bleru oduzme viteška titula (ser).
Bivši lider laburista, koji je bio na vlasti od 1997. do 2007. godine, dobio je tu titulu prilikom dodele novogodišnjih počasti.
U peticiji se prigovara da ga njegova uloga u ratu u Iraku čini "lično odgovornim" za mnoge smrti i da je kriv za "ratne zločine".
Lider laburista Keir Starmer rekao je da je Toni "zaslužio" titulu viteza, a jedan ministar u vladi je rekao da je „jedino ispravno“ nagraditi bivšeg premijera, koji je učinio „mnogo dobrih stvari“ za UK.
Bler je 1. januara postao član najstarijeg i najvišeg viteškog reda Engleske. Imenovanje je lični izbor kraljice, koja ima do 24 "viteza i dame pratioca", a sadašnji premijer Boris Džonson nije uključen u odluku.
"On je lično odgovoran za smrt bezbrojnih nevinih, civilnih života i vojnika u raznim sukobima. Samo zbog toga treba da odgovara za ratne zločine. Bler je najmanje zaslužna osoba za bilo kakvu javnu čast, posebno za onu koju dodeljuje Kraljica", dodaje Skot.
"Samo sam mislio da je to užasna odluka, pa sam odlučio da uradim nešto. "Nikada u životu nisam uradio peticiju. Trebalo mi je dosta vremena da smislim kako da je postavim", rekao je Skot za Bi-Bi-Si.
Skot sebe opisuje kao uglavnom apolitičnog: „Mislio sam da bi to moglo da pokupi nekoliko stotina potpisa, ali očigledno je uticalo na duboko osećanje koje je prilično očigledno širom zemlje. Ljudi počinju da se pitaju da li je prikladan sam sistem počasti."
Skot, koji je imao malu ulogu u prvoj sezoni Netfliksove drame "Kruna", kaže da iako je peticija privukla stotine hiljada potpisa, „realno, malo je verovatno da će završiti ukidanjem viteškog reda od strane kraljice. To bi gotovo više oštetilo reputaciju palate ako bi je ukinulo. Ali ako dobijem dovoljno potpisa na peticiji, to će dati jasnu poruku da je ova zemlja demokratska i da establišment mora da počne da sluša ljude".
Američki predsednik Džordž V. Buš je 2009. godine uručio Bleru Predsedničku medalju slobode - najveću američku civilnu čast - za "napore da se promoviše demokratija, ljudska prava i mir u inostranstvu".
Ali Čilkotov izveštaj iz 2016. o umešanosti Velike Britanije u rat u Iraku otkrio je da je Blerova vlada odlučila da se pridruži invaziji koju predvode SAD pre nego što su iscrpljene sve miroljubive opcije za razoružanje. Takođe se navodi da su planiranje i pripreme za zemlju nakon smene Sadama Huseina bile "potpuno neadekvatne".
Iz arhive
KAKO SAM BOMBRADOVAO SRBIJU
"Od početka januara 1999. radio sam na tome da stvorim konsenzus za akciju. Moja strategija je jednostavno bila da osmislim niz jakih deklaracija i održavam diplomatske pregovore, ali i da napravim plan po kojem ćemo u slučaju da oni ne daju rezultate vojno reagovati... To sam video pre svega kao moralni problem... Na Kosovu su obični civili bili odvoženi od svojih kuća i postajali izbeglice, ubijani, silovani, prebijani brutalno i sadistički, cele porodice su ponižavane i uništavane", piše u svojim memoarima "Putovanje" bivši premijer Velike Britanije.
Prava stvar
U razgovoru za BBC povodom objavljivanja knjige, na pitanje kako je Kosovo uticalo na njegovo ispunjenje kao premijera, Toni Bler odgovara: "Veoma mnogo, to je bilo vreme kada sam prvi put osetio da radim svoj posao na pravi način i da sam na pravom putu. Ja sam potpuno verovao da bi bilo katastrofalno posmatrati etničko čišćenje na vratima Evrope, a ne preduzeti ništa."
Na ravno 30 strana, u osmom poglavlju nazvanom "Kosovo", Bler sistematično objašnjava svoju prvu međunarodnu pobedu osvojenu NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine kojim je sprečeno "etničko čišćene na vratima Evrope". Bivši britanski premijer otvoreno sebi pripisuje najveće zasluge za vojnu intervenciju, objašnjavajući kako je širom sveta zagovarao takav potez, negodujući zbog nepreduzimanja kopnenog napada.
Žaljenje
"U početku, meta je bilo u izobilju. Modernom tehnologijom i naoružanjem one su brzo uklanjane. Onda se postavilo pitanje: šta sada? Mete su postale izmešane sa civilnim oblastima. Raste ‘kolateralna šteta’, zastrašujuća fraza koju sam pokušao da zabranim, i pogrešne mete su pogađane. (U ovom slučaju, ne samo civilne već i katastrofalnom nesrećom Kineska ambasada u Beogradu.) Neprijatelju je naneta šteta, ali nije pobeđen. Frustracija je rasla. (…) Milošević je i dalje zasluživao kaznu, ali mete su postale sve teže i teže. Civilni konvoj je pogođen, izazivajući kritike na naše aktivnosti."
Kosovski heroj
Hašim Tači je u komentaru napisanom za "Gardijan" Tonija Blera nazvao istinskim herojem. Svoj komentar Tači završava rečima: "Da, Kosovo će nastaviti reforme neophodne za punopravno članstvo u UN-u, NATO-u i EU i mi smo počastvovani što gospodin Bler nastavlja kampanju za naše interese. Njegova uloga u istoriji Kosova biće priznata. (…) Kosovo ga je odlikovalo Zlatnom medaljom slobode i Kosovari će ga se uvek sećati kao jednog od njihovih heroja."
BLER U PANDORINIM PAPIRIMA
U dokumentima dostavljenim novinarima koji otkrivaju kako svetski lideri, milijarderi i poznati koriste poreske oaze našao se i Toni Bler.
U vreme kada je Aleksandar Vučić bio premijer, Vlada Srbije je započela saradnju sa bivšim britanskim premijerom Blerom, odnosno sa njegovom tadašnjom organizacijom „Toni Bler asošijets“, koja je stajala iza projekta Deliviri junit.
Do danas javnost Srbije nije dobila odgovor koliko su građani Srbije platili Blerove savete i kada je i ko sa tom angencijom potpisao ugovor o njegovom angažovanju.
U međuvremenu su procurele informacije o nekim njegovim drugim poslovima.
Pandorini papiri su otkrili da su Toni Bler i supruga došli do zgrade vredne 7,6 miliona evra tako što su kupili ofšor firmu koja trguje nekretninama i to od porodice bahreinskog ministra Zajeda bin Rašida al Zajanija. Vlasnici zgrade su postali kupovinom dela firme a ne direktno kupovinom nekretnine.
Na taj način su izbegli da plate porez na imovinu od oko 350.000 evra. Blerovi i Al Zajanijevi tvrde da nisu imali pojma da su ovi drugi umešani u dil.
Komentara: 0