Posledice NATO bombardovanja Srbije 1999

Povodom godišnjice potpisivanja vojno-tehniÄkog sporazuma u Kumanovu, biblioteka "Milovan GlišiÄ‡" iz Mionice organizuje tribinu na temu "Posledice NATO bombardovanja Srbije 1999" u velikoj sali Kulturnog centra Mionica u petak 10. juna od 16 Äasova.

UÄesnici tribine su: prof. dr Danica GrujiÄiÄ‡, prof. dr Ratko KadoviÄ‡, dr Zorka VukmiroviÄ‡, dr Mirjana AnÄ‘elkoviÄ‡ LukiÄ‡, prof. dr Aleksandar Ä†orac, dr Jagoš RaiÄeviÄ‡, dr Å½ivorad RadonjiÄ‡ i dr Boško Telenta.

SadrÅ¾aj tribine biÄ‡e i prezentacija regionalnog zagaÄ‘enja vazduha u aprilu 1999. Äiji su autori dr Å½ivota RadonjiÄ‡ i dr Boško Telenta.

Iz arhive PPNS

78. dan agresije - 9. jun 1999.

U 07:28 tri projektila dejstvovala po selu Rogovo u orahovaÄkoj opštini, nešto kasnije tri snaÅ¾ne eksplozije registrovane su i izmeÄ‘u sela Plajnik i Kosovce na krajnjem jugu Kosmeta u opštini Dragaš. U toj opštini oko 15:30 sa pet projektila gaÄ‘ano je i selo Bljac.
Oko 19:35 pogoÄ‘ena kasarna u Uroševcu.
U 23:45 potpisan vojno-tehniÄki sporazum u Kumanovu.

79. dan agresije - 10. jun 1999.

Raketirano selo KololeÄ oko 13:15 u opštini Kosovska Kamenica.
Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244.
ZvaniÄnu obustavu bombardovanja saopštio je generalni Sekretar NATO Havijer Solana tek posle poÄetka povlaÄenja jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.

ARHIVA PPNS HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJA SRJ

PRVI PRVI NA SKALI Hronologija NATO bombardovanja SRJ Pristina 20. 9.1999. Taci Kusner Dzekson Ceku Klark
^{Foto: Hašim TaÄi, Bernar Kušner, Majk DÅ¾ekson, Agim ÄŒeku i Vesli Klark - Priština, 20. 9. 1999. (Izvor: Picture-alliance/dpa)}Iz arhive Medija centra "Odbrana"

Monografija "Istina o posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine" predstavljena je prošle godine u Doma Vojske Srbije. Pored ostalih, govorila je koautorka monografije prof. dr Danica GrujiÄiÄ‡ koja je istakla da se posledice menjaju iz dana u dan.

- Poslednje dve decenije imamo poveÄ‡an broj dece sa malignim tumorima, koji, što je dodatni problem, lošije reaguju na terapiju, uz patološke trudnoÄ‡e i porast autoimunih bolest i sterilitet, posebno kod muškaraca, rekla je izmeÄ‘u ostalog doktorka, uz iznošenje podataka o mortalitetu i svim vrstama tumora koji su na našim prostorima u porastu poslednje dve decenije.

ApostrofirajuÄ‡i neke od zakljuÄaka obavljene analize, istakla je tada da je kod nas daleko veÄ‡i mortalitet od malignih bolesti nego što je u ostalim evropskim zemljama, iako smo u evropskoj sredini po broju obolelih, i zaloÅ¾ila se da završnu reÄ o tom i ostalim fenomenima, koji proistiÄu iz Äinjenice da je na našu zemlju baÄena velika koliÄina osiromašenog uranijuma - da nauka.

Danica GrujiÄiÄ‡
Na temu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom tokom NATO agresija na SRJ, govorio je general u penziji Slobodan PetkoviÄ‡, koji je istakao da su najmoÄ‡nije zemlje, umesto da skladište svoj radioaktivni otpad na svojim teritorijama, odluÄili da ga, uz objašnjenje da je to zbog njegove navodne veÄ‡e udarne moÄ‡i, raseju po našoj zemlji.

- Znali su, izmeÄ‘u ostalog i tokom Rata u zalivu, kakve posledice izaziva osiromašeni uranijum, ali ih to nije spreÄilo, rekao je PetkoviÄ‡ koji je govorio i o konkretnim dejstvima NATO avijacije, tokom kojih je izvršena kontaminacina zemljišta, poÄev od rejona Prizrena 28. marta 1999. godine, a predstavio je i mapu terena na kojima su izvršena, kako je istakao - 112 udara radioaktivnom municijom, na 91 lokaciji.

Penzionisani general govorio je i o planovima i aktivnostima dekontaminacije, spominjuÄ‡i da poslednje dve decenije, baš kao i danas, traje neprekidna kampanja Äiji je cilj stvaranje slike koja umanjuje štetne efekte kontaminacije izazvane osiromašenim uranijumom.

ARHIVA PPNS MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM

Koautorka izdanja dr Zorka VukmiroviÄ‡ je istakla da je monografija "hronika istrajavanja na ideji".

- Cilj izdanja nije usmeren ni protiv koga ili Äega, veÄ‡ na zdravu buduÄ‡nost i zdravlje naših potomaka. Priprema je trajala Äetiri godine, i u pisanju su uÄestvovali vrsni poznavaoci materije, timovi u kojima su bili i mladi nauÄnici, ukupno 31 autor, rekla je VukmiroviÄ‡eva, odajuÄ‡i poÄast autorima, od kojih su neki i preminuli, uz napomenu da je osnova postavka tokom pisanja bilo insistiranje na nauÄnoj Äestitosti i struÄnosti.

Monografija, koju je po celinama predstavila, prema njenim reÄima, namenjena je buduÄ‡im doktorima, ona donosi novu, univerzalnu metodologiju Äijom primenom mnogi problemi mogu biti rešeni.

- Srbija ima snage za to, ali to mora biti projekat iza koga Ä‡e stati drÅ¾ava. Veliki posao je pred nama i vaÅ¾no je u njemu uÄestvuju mladi i Äestiti istraÅ¾ivaÄi, rekla je VukmiroviÄ‡.