Akcija sadnje milion stabala jasena u Srbiji

Organizacija Let’s do it Serbia u saradnji sa Zelenim razvojnim centrom nakon pet uzastopnih uspešnih godina realizacije Svetskog dana čišćenja u Republici Srbiji, ove godine usled epidemiološke situacije želi da izbegne masovna okupljanja volontera i ovom akcijom delimo milion jesenjih sadnica jasena.

O akciji "Zasadi svoje drvo"

Svi znamo da je naša Planeta ugrožena. Šuma je sve manje, bilo zbog prevelike seče ili zbog šumskih požara. Posledice su vidljive na svakom koraku. Znajući da ne možemo da sprečimo katastrofe koje se dešavaju širom sveta, odlučili smo da uradimo ono što možemo: da zajedno sa istomišljenicima zasadimo milion stabala. Za sada.

I da pozovemo svakog dobronamernog da sledi naš primer. A to ste upravo Vi, dragi prijatelji!

Pozivamo Vas da zajedno sa svojim porodicama i prijateljima, u svojim dvorištima ili u slobodnom prostoru, zasadite svoje drvo!

Nema veće sreće od one kad posle mnogo godina sednete u hlad drveta sa svojim bližnjima, niti većeg ponosa od onoga kada kažete "ovo drveće smo mi zasadili"! Zamislite Vaše dete kako sa svojim detetom sedi isto tako ponosno u njihovom hladu.

Zato Vas pozivamo da zajedno sa nama zasadite svoje porodično stablo, svoje drvo života!

Pozivamo i donatore, male i velike firme, državne i lokalne institucije i sve koji mogu da pomognu da ova plemenita akcija uspe.

Prijava

Sve što treba da uradite je da se klikom ovde prijavite za učešće u akciji.

Mi ćemo Vam onda poslati sadnicu.

Na Vama je da sadnice zasadite, da se pored njih fotografišete i pošaljete nam fotografiju, koju ćemo mi objaviti na našem sajtu.

Koliko to košta? Malo dobre volje i nula novaca!

Sadržaj paketa

Svaki prijavljeni aktivista će dobiti paket koji se sastoji od:

1 sadnice,
uputstva za sađenje,
table za upisivanje imena aktiviste i datuma sadnje,
table obeležene imenom donatora

Obaveza svakog aktiviste je da:

zasadi sadnice,
fotografiše se,
pošalje administratoru fotografije i lokalitet sadnje

Kada dobijemo fotografije mi ćemo:

obavestiti donatora o izvršenoj sadnji,
objaviti fotografije na sajtu akcije i na društvenim mrežama
uneti link zasađenog drveta na kartu Srbije

O sadnji

Evo naših malih nagovaranja - sto jedan razlog zašto da posadite svoje drvo:

Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija. Prirodna veza koja održava svet.
Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23%, tj. oko 740 kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
Drveće prečišćava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3ha po stanovniku.
U Rusiji 11,11ha po stanovniku, Norveškoj 6,93ha, Finskoj 5,91ha, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj po 1,38ha.
Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, četiri botanička vrta, 100km² šuma i 450km² zelenih površina.
51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2400 hektara, a Prater 600 hektara. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća. Mnogi naši gradovi bi pretrpeli daleko manju štetu.
Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1ha može da primi 68 tona prašine i čađi, samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80kg aerosola i 120kg prašine godišnje. Četinarska šuma od 1ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišćarska šuma 50-76 tona.
Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30kg materija sa baktericidnim dejstvom.
Po studiji objavljenoj u časopisu „Urbano i ekološko planiranje“, stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom koriste mnogo manje antidepresiva nego oni koji su okruženi zgradama i drugom infrastrukturom.
Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva. Kako tvrde naučnici, u trenucima tuge, neraspoloženja i loših misli, najveću utehu može da pruži drvo, odnosno njegova raskošna krošnja.
Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.

Drvo jasen

Ova vrsta drveta zastupljena je u predelima južne Evrope i jugozapadne Azije, a u Srbiji se može pronaći pretežno u nacionalnim parkovima, kao što su Fruška gora, Đerdap, Palić, i slično. Odgovaraju mu poluosunčana ili sunčana mesta i može se saditi na strmim zemljištima jer dobro veže tlo.

Jasen je karakterističan za termofilne listopadne i zimzelene šume i raste uglavnom na neutralnom i bazičnom kraškom tlu. Može da naraste do 20 metara, ima tanku koru, svetlosive boje koja sa godinama postaje ispucala. Odlikuje ga plitak, ali razgranat korenski sistem. Pupoljci su nasuprotni, sive boje i najkrupniji pri vrhu. Listovi su složeni, nasuprotno poređani, a mogu biti dugi od 15 do 30 centimetara. Rastu na dlakavoj peteljci, dugoj oko 1cm, tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i dlakavo.

Cvetovi crnog jasena su bele boje, javljaju se pre listanja, a cvetovi su hemafroditni, jednodomi i rastu u metličastim cvatovima dugim od 8 do 20cm. Cvetovi se pojavljuju tokom septembra i oktobra i mogu se zadržati na stablima sve do kraja zime. Razmnožava se semenom koje slabo klija, ali pošto dobro podnosi gradske uslove, često se sadi i kao ukrasno stablo.

Jasen dolazi iz porodice maslina. Poznat je iz davnina za lečenje većeg broja bolesti. Najpoznatija lekovita dejstva jasena odnose se na list i koru. Stara verovanja u Srbiji zadržana sve do današnjih dana, govore o velikoj spasonosnoj snazi jasena. Zato je poštovan kao sveto drvo. Jasen je, po verovanju, mogao da neutrališe magijsko dejstvo i da "skida čini" jer kako je narod govorio "pod to drvo vragovi ne smeju".

Posebno poštovanje jasenu je bilo namenjeno kao drvetu oženjenih i udatih. Od jasena se pravi pokućstvo za koje se verovalo da harmonizuje bračne i porodične odnose.

Prema mnogim verovanjima jasen je simbol čvrstoće, ali je u različitim krajevima sveta dobijao i različite, često suprotne odlike. U skandinavskim zemljama jasen je simbol besmrtnosti i veze između triju nivoa kosmosa; germanski narodi smatrali su ga stablom sveta ispod čijih se grana prostire univerzum; na severu Evrope on je simbol plodnosti.

Sanjati jasen znači sigurno ostvarenje želja i planova.

ZASADI SVOJE DRVO SAJT, FB PROFIL, INSTAGRAM