Grupe civilnog društva iz Srbije i Evrope, pa sve do Latinske Amerike i Australije, šalju poruku Evropskom parlamentu nakon jučerašnjeg glasanja o Zakonu o kritičnim sirovinama: Prestanite da prodajete ljude i prirodu rudarskoj industriji!
Sadržaj poruke prenosimo u celini.
Evropska komisija je otkrila zlatnu žicu u eksploataciji ruda! Želi da napravi prolaz velikom, industrijskom rudarstvu u čitavoj Evropi i šire. Zajedno sa rudarskim lobijem, kreirala je plan za proizvodnju više automobila kako bi evropski proizvođači automobila i veliko rudarstvo mogli da ostvare zlatni profit. Svoj plan je označila kao „zeleni“, nadajući se da ga niko neće prozreti.
Zajedno sa rudarskim lobijem[i], EU je sastavila listu od 34 kritične sirovine potrebne za energetsku tranziciju i označila njih 16 kao „strateške“[ii]. Zatim je sačinila zakon da se njihova eksploatacija odvija brzo. Pod nazivom Zakon o kritičnim sirovinama(Critical Raw Materials Act / CRMA)[iii], Evropski parlament i evropski ministri industrije trebalo bi da tome daju zeleno svetlo pre Božića.
PRILOG PPNS: EU Legislation in Progress - Critical raw materials act (EPRS | European Parliamentary Research Service, September 2023)
Evropski parlament je juče izglasao usvajanje svog stava i usvojio nacrt za početak pregovora o konačnom zakonu.
Zakon su već civilno društvo i ekološke nevladine organizacije označile kao kršenje ekoloških i ljudskih prava. EU je svesna da otpor rudarstvu širom Evrope raste, pa nije dala dovoljno vremena civilnom društvu da odgovori na amandmane uoči ovog glasanja. Iako je prvobitno zakazano za oktobar, Parlament je tek prošle nedelje najavio da će se glasanje održati ove nedelje!
Ova vrsta igre moći nije samo nedemokratska, već́ odražava nedostatak poštovanja koji se može očekivati prema zajednicama koje će biti pogođene vrstom rudarenja koje će Zakon podsticati.
Zakon nameće proces za ubrzano izdavanje dozvola i ograničava učešće javnosti i pravo na pravično suđenje[iv]. Novi rudnici se mogu proglasiti da su od „strateškog značaja“[v], što znači da zajednice koje im stoje na putu mogu biti brzo eksproprisane[vi]. Projekti bi, takođe, mogli da budu označeni kao neobavezujući za sheme sertifikacije što direktno krši međunarodne sporazume[vii], a ako to već́ nije dovoljno, Evropska komisija može i da doda nove materijale na listu, ukoliko smatra potrebnim. Tranzicija koja se ne bavi neodrživom potrošnjom u Evropi i ne daje prioritet smanjenju proizvodnje[viii][ix], ograničenjima bogatstva i drugim nerudarskim rešenjima ne može sebe ozbiljno nazvati „zelenom“.[x]
Da doda so na ranu, zakon ne isključuje zaštićena područja kao što su Natura2000 lokacije ili duboko more i Arktik iz toga da postanu nova nalazišta rudnika. Eksploatacija ruda nikada ne bi trebalo da se sprovodi u područjima koja su zaštićena, zajednička ili sveta[xi], ali ovaj predlog bi to garantovao.
Verujemo da su prava lokalnog stanovništva i autohtonih naroda i prava prirode koja su ugrožena rudarstvom najvažnija za pravednu energetsku tranziciju i da lokalne zajednice i ljudi moraju da imaju pravo glasa; uključujući pravo da kažu Ne![xii]
Zajednice i građani širom Evrope pa sve do Latinske Amerike koji su već́ suočeni sa mutnim predlozima rudnika ogrnutih u „zeleno“ ustaju da zaustave novu rudarsku zlatnu groznicu! Iako je glasanje došlo brže nego što se očekivalo, razmotrićemo sve pravne opcije koje su nam dostupne u narednim mesecima i kasnije kako bismo sprečili da ovaj pogubni nacrt zakona postane zakon.
i. Ljiljana Bralović - Suvoborska Greda ii. Zlatko Kokanović - Ne damo Jadar iii. Ilijana Čutura - Eko Brigada Jagodina iv. Dragan Simović - Zaštitimo Dobrinju i okolinu v. Milena Orubović Djukić - Za čist Kosjerić vi. Marica Živanović Poljo - Neko brine za Levač Savez Ekoloških Organizacija Srbije - SEOS
i CRM alijansa se sastoji od trgovinskih udruženja i kompanija koje zastupaju supstance koje je Evropska komisija definisala kao „kritične“ ili se smatra da će biti definisane kao takve u budućnosti. https://www.crmalliance.eu/ ii https://www.europarl.europa.eu/legislative-train/theme-a-europe-fit-for-the-digital-age/file-european-criticalraw- material-act iii https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2023/747898/EPRS_BRI(2023)747898_EN.pdf iv Na primer, izvršni direktor rudarske kompanije LKAB, Jan Mostrom, rekao je 2022. da procesi izdavanja dozvola zahtevaju vreme i pozvao vlasti da ubrzaju proces, „kako bi se obezbedilo povećano iskopavanje ove vrste sirovina u Evropi“. On traži od EU da ubrzaju zakone o izdavanju dozvola https://www.bbc.co.uk/news/world-europe- 64253708, i ovaj zakon bi dobrodošao izvršnim direktorima kompanija poput njega. v Kontekst predloga uredbe: „Ovaj predlog je odgovor na Versajsku deklaraciju iz 2022. koju je usvojio Evropski savet, koja je podvukla strateški značaj kritičnih sirovina u garantovanju otvorene strateške autonomije EU i evropskog suvereniteta“ vi Da životu, ne iskopavanju ruda „10 razloga zašto sjeme sertifikacije nisu rešenje” https://yestolifenotomining.org/wp-content/uploads/2023/05/YLNM-Anti-certification-statement_EN.pdf vii Ovo uključuje sporazume kao što je Regionalni sporazum o pristupu informacijama, učešću javnosti i pravdi u pitanjima životne sredine u Latinskoj Americi i na Karibima. viii Jerez, B., Garcés, I., & Torres, R. (2021). Lithium extractivism and water injustices in the Salar de Atacama, Chile: The colonial shadow of green electromobility. Political Geography, 87, 102382 https://doi.org/10.1016/j.polgeo.2021.102382 ix James J. A. Blair, Ramón M. Balcázar, Javiera Barandiarán i Amanda Maxwell (2023) The ‘Alterlives’ of Green Extractivism: Lithium Mining and Exhausted Ecologies in the Atacama Desert; preporuke politike koje uključuju smanjenje potražnje za automobilima u zemljama globalnog severa. https://journals.openedition.org/poldev/5284 x Alexander Dunlap: End the “Green” Delusions: Industrial-scale Renewable Energy is Fossil Fuel+ https://www.versobooks.com/en-gb/blogs/news/3797-end-the-green-delusions-industrial-scale-renewable-energy-is-fossil-fuel xi Slobodni, prethodni i informisani pristanak (FPIC) je posebno pravo dato autohtonim narodima priznato u Deklaraciji UN o pravima autohtonih naroda (UNDRIP), koja je u skladu sa njihovim univerzalnim pravom na samoopredeljenje. U Zakonu se ne tretira kao pravno obavezujuće od 14. septembra 2023. https://elearning.fao.org/course/view.php?id=500 https://www.fao.org/indigenous-peoples/our-pillars/fpic/en/ xii Evropski biro za životnu sredinu: Pravo da se kaže ne – pravni alat za zajednice pogođene rudarstvom u EU. https://eeb.org/library/the-right-to-say-no-a-legal-toolbox-for-communities-affected-by-mining-in-the-eu/
Komentara: 0