Bez društvenog konsenzusa o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji

Javno slušanje bez učešća javnosti - sažet je opis Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nepostojanja društvenog konsenzusa o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Saopštenje RERI-ja ovim povodom objavljujemo u celini.

U Narodnoj skupštini, juče 18. jula, održano je javno slušanje o Predlogu izmena Zakona o planiranju i izgradnji, zakazano svega dan ranije, a dan uoči održavanja sednice Skupštine na kojoj se o pomenutom zakonu raspravlja.

Priliku da govore na javnom slušanju, osim narodnih poslanika ili predstavnika Ministarstva građevinarstva, dobili su samo Privredna komora i jedan predstavnik zainteresovane javnosti iz organizacije civilnog društva, iz RERI-ja, dok za ostale učesnike nije bilo vremena.

Jedini konsenzus koji postoji između svih aktera društva, jeste da se radi o jednom od najvažnijih sistemskih zakona, koji će bitno uticati na sve građane.

Uprkos tome i uprkos očekivanjima da će javno slušanje poslužiti za razrešenje nedoumica, na brojna pitanja ostali smo bez odgovora od strane predstavnika vlasti, zbog čega smo prinuđeni da ih uputimo javnosti.

Pre svega, koja je svrha javnog slušanja koje se zakazuje za dan pre nego što zakon ulazi u Narodnu skupštinu na raspravu, za koje se poziv upućuje dan pre njegovog održavanja i na kome nema vremena da stručna javnost iznese svoje komentare i primedbe?

Regulatorni institut za obnoljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uputio je zahtev za održavanje javnog slušanja resornom odboru i svim poslaničkim grupama još 10. maja - nakon što je 4. maja Vlada Srbije usvojila predlog zakona, i koji je potom 8. maja uputila Narodnoj skupštini. Narodni poslanici iz poslaničkih grupa ZAJEDNO i Ne davimo Beograd izneli su predlog za održavanje javnog slušanja resornom odboru još 16. maja.

Zašto na javno slušanje nisu pozvani svi predstavnici zainteresovane javnosti koji su blagovremeno poslali komentare na predloženi nacrt zakona?

Podsećamo da je svrha javnog slušanja da se narodni poslanici informišu i saslušaju mišljenja stručne javnosti i drugih zainteresovanih aktera, a ne obrnuto. Umesto toga, dobili smo diskusiju ministra građevinarstva Gorana Vesića sa narodnim poslanicima, najviše onima iz vladajuće većine, a čiji je zadatak očigledno bio da oduzmu vreme predviđeno za javno slušanje, hvaleći predloženi zakon, istovremeno neopterećeni potrebom da analiziraju njegove pojedinačne odredbe. A onda je samo jedan predstavnik zainteresovane javnosti dobio reč, predstavnik organizacije RERI, na samom kraju, na 3 minuta, bez prava na repliku na ministrov 6-minutni odgovor koji je obilovao neistinama i polu-istinama.

Na javnom slušanju nije došlo do usaglašavanja stavova i slaganja, kako to predstavljaju (i nažalost, pogrešno prenose) pojedini mediji i resorni ministar. Pojedini poslanici i predstavnici zainteresovane javnosti koji su dobili priliku da govore, izneli su kritike na predlog zakona i jasno iskazali neslaganje sa predloženim rešenjima, te ne postoji osnov za tvrdnju da je Zakon o planiranju i izgradnji o kojem danas raspravlja Narodna skupština rezultat društvenog konsenzusa i otvorene, argumentovane rasprave.

Ovaj zakon donosi brojna problematična rešenja koja nisu u javnom interesu, ali jesu u interesu pojedinih povlašećnih investitora, poput ukidanja naknade za konverziju zemljišta, oduzimanje prava zainteresovanoj javnosti da učestvuje u upravnim postupcima u kojima se osporavaju nezakonito izdate građevinske dozvole investitorima, uspostavljanje Agencije za prostorno planiranje koja će se finansirati od donacija investitora koje treba da kontroliše i slično.

Zakon ne rešava ni problem izdavanja građevinskih dozvola bez procene uticaja na životnu sredinu i izbegavanja procene uticaja, na šta je RERI ukazao u svojim primedbama.

Kako je moguće da ministar i službenici Ministarstva ne znaju šta su im zakonske obaveze?

Podsećamo da je Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji na nezakonit način usvojen na sednici Vlade, s obzirom na to da izveštaj o održanoj javnoj raspravi nije objavljen u zakonskom roku koji je predviđen Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o planskom sistemu i Poslovnikom Vlade RS. Time su svi pojedinci i organizacije koje su učestvovale u javnoj raspravi ostali uskraćeni za blagovremenu informaciju o ishodu primedbi koje su podnete na predlog Zakona, odnosno, informaciju da li su prihvaćene ili odbačene i iz kog razloga.

Tek nakon što je Predlog zakona upućen Narodnoj skupštini, odnosno više od 2 meseca nakon isteka zakonskog roka, izveštaj je objavljen.

Javno slušanje bi trebalo da bude instrument demokratskog odlučivanja, da podstakne argumentovanu diskusiju, transparentno i participativno odlučivanje. A javno slušanje koje je juče održano tipičan je primer zloupotrebe demokratskih instituta i fasadne demokratije.

VIDEO: Javno slušanje na temu "Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji" 18. 7. 2023.

Od 1:58:57 obraćanje Jovana Rajića, advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja

RERI već duže vreme upozorava na mane predloženih izmena, imajući u vidu da favorizuju privatni interes u odnosu na javni, o čemu smo nedavno razgovarali na javnoj diskusiji koju smo organizovali, a na kojoj se predstavnici Ministarstva građevinarstva nisu pojavili.

Zbog čega Zakon u u ovoj formi ne sme biti usvojen čitajte u nastavku.

Iz arhive RERI

Vlada Srbije u nezakonitoj proceduri usvojila predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, 9. 5. 2023.

Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji usvojen je na sednici Vlade Srbije i ušao u skupštinsku proceduru na nezakonit način, imajući u vidu da prethodno nije objavljen izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, što je Ministarstvo građevinarstva bilo dužno da učini do 7. marta ove godine. Time su svi pojedinci i organizacije koje su učestvovale u javnoj raspravi ostali uskraćeni za informaciju o ishodu primedbi koje su podnete na predlog Zakona, odnosno, informaciju da li su prihvaćene ili odbačene i iz kog razloga.

Umesto toga, putem šturog saopštenja objavljenom 4. maja na sajtu Vlade Srbije, saznali smo da je Predlog zakona usvojen na sednici Vlade, i to u trenutku kada je pažnja javnosti bila usmerena na tragične događaje u zemlji.

Kao predlagač zakona, Ministarstvo građevinarstva bilo je dužno još pre dva meseca da objavi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi na svojoj internet stranici i portalu e-uprave.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Institut za urbane politike (IUP) su tokom javne rasprave upozoravali da predložene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji favorizuju privatni interes u odnosu na javni, posebno kroz najavu ukidanja naknade za konverziju zemljišta.

- Ovakvim netransparentnim i nezakonitim procesom u kome je Predlog zakona već stigao do Narodne skupštine, vlast se još jednom odlučila za praksu zanemarivanja propisa kako bi izašla u susret relativno malom broju povlašćenih privatnih investitora, a na štetu javnog interesa. Kao razlog za ukidanje naknade za konverziju zemljišta, nadležni su navodili nemogućnost njene efikasne naplate, ali je, umesto da unapredi sistem, vlast odlučila da ukine zakon koji nije bila sposobna ili nije želela da primeni. Ovim potezom će republički i lokalni budžeti, kao i Fond za restituciju, biti direktno oštećeni za doslovno milijarde evra, a istu sumu će povlašćeni investitori zadržati u svojim džepovima, uz vredno građevinsko zemljište koje će im biti poklonjeno, objašnjava advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić.

RERI će nastaviti institucionalnu borbu koja je započeta još prošle godine, upućivanjem zahteva za organizovanje javnog slušanja nadležnim skupštinskim odborima, imajući u vidu pomenute brojne nepravilnosti. Istovremeno ćemo se obratiti i šefovima svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, kako bi ukazali na štetne posledice eventualne odluke da predloženi zakon bude usvojen u formi u kojoj je stigao u Skupštinu Republike Srbije

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji – ni reči o javnom interesu, 9. 3. 2023.

Nevladine organizacije RERI i Ministarstvo prostora su nakon jučerašnje rasprave o izmenama Zakona planiranju i izgradnji, danas izašle sa primedbama i predlozima unapređenja Zakona. Kako navode, Zakon je okrenut interesima investitora i olakšavanju dolaska do građevinske dozvole.

Navode da se favorizovanje privatnog interesa na uštrb javnog vidi u predlogu da se kao stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole prepoznaje samo investitor. “Ovo rešenje je protivustavno, jer u procesu izdavanja građevinskih dozvola mora postojati prostor za zaštitu javnog interesa i drugih stranaka, kao što su građani, tužilaštvo i druge javne institucije – kako je moguće da je nekom palo na pamet da ovako restriktivno tumači pojam stranke u postupku?”, pita se Mirko Popović iz organizacije RERI.

Ove olakšice su, između ostalog, planirane izmenama Zakona kroz digitalnu platformu E-prostor.

“To znači da investitor lakše i brže dobija dozvolu za izgradnju, recimo, zgrade od pet spratova na parceli gde je važećim planom dozvoljena zgrada do tri sprata”, navodi urbanistkinja Božena Stojić iz organizacije Ministarstvo prostora.

Dok sa jedne strane državna sekretarka Damnjanović tvrdi da je neophodno omogućiti bržu i lakšu proceduru i uslove za investitore, pri čemu treba iz Zakona izbaciti sve “represivne odredbe”, ove organizacije predlažu set preporuka za unapređenje učešća javnosti u izradi planova.

Predlog je da se uvede više prilika za učestvovanje javnosti, kao i više oblika učešća. Takođe, da se javni uvidi i javne rasprave održavaju van radnog vremena; da se odluke Komisije za planove donose javno; i da se uvede sažeti prikaz plana koji se objavljuje uz plan kako bi se javnosti olakšalo razumevanje planova. Posebno je važno da sva dokumenta nastala tokom izrade planova budu javno dostupna.

Još jedna izmena zakona je posebno zanimljiva, a to je uvođenje glavnog državnog urbaniste, agencije za prostorno planiranje i državne komisije za planove. Organizacije u primedbama navode da uvođenje novih organa nije samo po sebi loše, ali da je potrebno razjasniti šta je u čijoj nadležnosti.

“Kada nemamo jasnu podelu nadležnosti, otvara se prostor da nešto bude prekontrolisano, a nešto ne i da za to niko ne snosi odgovornost. Naš predlog je da se prošire ovlašćenja urbanističkog inspektora, da on može da kontroliše rad Komisija za planove. Takođe, moramo imati precizan kriterijum za izbor članova Komisije, a ne kao što sada stoji u Zakonu, da su to ugledni stručnjaci”, kaže Stojić.

Trenutna zakonska praksa je takva da je glavni gradski urbanista ujedno i predsednik Komisije za planove, što znači da može da pokreće izradu planova i izrađuje idejna rešenja. Nakon toga, plan odlazi stručnoj komisiji, na čijem čelu je ponovo – on. Ta ista komisija odbacuje primedbe javnosti i šalje plan na usvajanje. Predlog organizacija je da glavni gradski urbanista ne može biti član Komisije za planove.

Iz organizacije RERI ističu da ovaj Zakon mora biti usklađen sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, te je preporuka da se ne propusti ova prilika za usaglašavanje ovih zakona.

Poslednje, ali ne najmanje važno, organizacije ističu da su izmenama zakona predviđene promene u oblasti usklađenosti planova koje nisu prihvatljive, jer imaju dalekosežne posledice na sistem planiranja i sam prostor. Predložena usklađenost planova ostavlja slobodu tumačenja, pa tako se može smatrati da se u gradovima može graditi bez usvojenih strateških planova kao što je to Generalni urbanistički plan (GUP). Dodatno Prostorni plan područja posebne namene postao bi još češće korišćen alat za ad hoc prostorne intervencije koje sprovodi Vlada na osnovu nejasno utvrđenog interesa Republike Srbije.

NAJAVLJENO UKIDANJE INSTITUTA KONVERZIJE ZEMLJIŠTA DOVELO BI DO DIREKTNE ŠTETE ZA BUDŽET I NEJEDNAKOG TRETMANA INVESTITORA, 30. 5. 2022.

Izjava zamenika gradonačelnika Beograda da je grad Beograd zatražio da se „ukine“ institut konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu predstavlja opasan predlog, koji bi budžet Republike Srbije, ali i lokalne samouprave mogao da uskrati za višemilionske očekivane prihode. Pored ovoga, ovakvo rešenje bi u nejednak tretman stavilo investitore koji su konverziju već izvršili i naknadu platili, u odnosu na one koji tu svoju obavezu nisu ispunili, a stekli su pravo korišćenja na vrednom građevinskom zemljištu.

U izjavi od 21. maja za sajt gradske uprave, zamenik gradonačelnika Goran Vesić objasnio je kako bi ukidanje konverzije omogućilo uspostavljanje „pravne sigurnosti“ i „jasnog zakonskog okvira“, jer je nedopustivo da dva zakona regulišu isti institut na različit način, a da bi se ukidanjem konverzije otvorio prostor za dalje investicije jer „država za ovih deceniju i po skoro da nema prihoda od konverzije“. U izjavi se navodi i da je ovo „komunistički propis“ koji ne funkcioniše u tržišnoj privredi od koga „država nema koristi za budžet“, pa je jasno da ga treba ukinuti.

Zanimljivo je, međutim, ovde podsetiti na izjavu tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog od 14. jula 2015. godine neposredno pred usvajanje Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, koji je naveo da će zakonom „biti ubrzan razvoj građevinske industrije kako Beograda tako i Srbije“, te da zakon „prati“ odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući ovo u vidu, čudno je (u najmanju ruku) kako se od zamajca privrednog prosperiteta i pokretača građevinske industrije za sedam godina (ne)primenjivanja zakona stiglo do kočnice i sinonima dekadentnog i anti-tržišno orjentisanog propisa.

Ne stoji tvrdnja zamenika gradonačelnika da lex specialis koji reguliše principe konverzije to čini suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji, a ni to da je takva praksa, koegzistiranja dva zakona koja se bave istim pitanjem „nedopustiva“. Ono što jeste nedopustivo je činjenica da država, kako on navodi, za deceniju i po primene instituta konverzije „skoro da nema prihoda“ po ovom osnovu, iako zakon definiše prilično jasne i kratke rokove za investitore koji iniciraju postupak konverzije. Stoga, razlog za manjak prihoda u budžetu po ovom osnovu može biti nesposobnost nadležnih institucija da sprovedu propis koji su same usvojile, a koji je trebao da obezbedi milionske prihode i, upravo suprotno od tvrdnje zamenika gradonačelnika, izvrši konačnu transformaciju svojinskih odnosa na zemljištu i raskrsti sa reliktima komunističkog nasleđa u pogledu svojinskih odnosa na zemljištu.

Pravna sigurnost, o kojoj zamenik gradonačelnika na nekoliko mesta u svojoj izjavi govori, upravo bi bila narušena eventualnim ukidanjem instituta konverzije. Ovo iz razloga što bi na taj način investitori koji su do građevinskog zemljišta došli ispod tržišne vrednosti i proces konverzije nisu sproveli (ali su iznos konverzije ukalkulisali u svoj izvesni trošak), bili stavljeni u povoljniji položaj od onih koji su bili ažurni i proces konverzije sproveli na osnovu postojećeg zakona i naknadu za konverziju uredno platili.

Nedostatak administrativnih kapaciteta za sprovođenje zakonskih obaveza svakako ne sme biti razlog za ukidanje samog zakona i odricanje od višemilionske naknade za budžet, od čega štetu trpe svi građani ove zemlje, a nekolicina investitora koji nisu sproveli konverziju zemljišta i naknadu platili, sada bez naknade stiču pravo svojine na građevinskom zemljištu višemilionske vrednosti.

Može se ovde povući paralela sa zakonom koji reguliše izdavanje integrisanih dozvola zagađivačima, a koji država takođe, gotovo dve decenije, nije u stanju da sprovede na adekvatan način, imajući u vidu da je zabrinjavajuće mali broj dozvola od početka primene zakona izdat. Ali, da li to znači da taj zakon treba ukinuti, a zagađivačima omogućiti da rade bez integrisanih dozvola ili se zapitati kako da se administracija učini efikasnijom, a zakon operativno pospeši?

RERI traži da Grad Beograd hitno obasveti javnost, u kojoj formi i obimu planira ukidanje instituta konverzije zemljišta, kao i zbog čega je procedura konverzije doživela fijasko i od pokretača građevinske industrije i investicija, postala institut koji je „skoro zaustavio sve velike projekte u visokogradnji“. Bilo bi logično i da Grad Beograd objavi nacrt predloženih izmena, kako bi javnost imala uvid u integralnu verziju predloga i isti mogla da tumači u potpunosti sagledavajući sve činjenice i sve predložene izmene.

Istovremeno pozivamo odgovorna lica da preuzmu odgovornost za neprimenjivanje ovog važnog propisa, ali ne tako što će problem rešiti ukidanjem zakona po principu „nema tela – nema dela“, već sistematičnom analizom mogućnosti kako zakon učiniti operativnim i državu i lokalne samouprave ne ostaviti bez milionskih anticipiranih prihoda.