Nakon što su hrvatski mediji preneli vest o smrdljivoj greti, insektu koji ulazi ulazi u stanove i uništava plodove u vrtovima, proverili smo da li ova vrsta bube postoji i u Srbiji.
Kako objašnjava dr Ivan Aleksić, biolog iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, reč je o invazivnoj vrsti, koju mi zovemo mramorna smrdljiva buba.
- Ova koja se pojavljuje kod nas je invazivna vrsta iz jugoistočne Azije i širi se Evropom poslednjih desetak godina. Pretpostavljam da je to ista vrsta, samo mi nemamo odomaćen naziv, dok je Hrvati zovu smrdljiva Greta - kaže on na početku razgovora.
Kako je rekao, kod nas naziv za zelene smrdibube jeste smrdljivi Martin, kako ih zovu i u Hrvatskoj.
- Smrdljivi martin je ova domaća, zelena smrdibuba koja odavno obitava kod nas, a ova druga invazivna vrsta se poslednjih desetak godina širi Evropom - objašnjava Aleksić.
Smrdljiva greta ili mramorna smrdljiva buba, kako je zovemo u Srbiji, poljoprivredna je štetočina i, kako kaže naš sagovornik, sa te strane je interesantna za poljoprivrednike, šumare i druge.
Kako je rekao, hrani se sa preko 100 biljaka, ali je bezopasna po ljude, ne prenosi nikakve zarazne bolesti, pa sa zdravstvene strane nije interesantna.
Dr Aleksić je objasnio i po čemu se ova vrsta razlikuje od "domaće" smrdibube.
- Razlikuje se po tome što ima bele pege sa strane i na antenama, malo je veća od ovih naših i nema baš previše prirodnih neprijatelja - objašnjava naš sagovornik.
Smrdljivoj Greti odgovara ovo podneblje i zato se i raširila po Evropi i po Srbiji.
I smrdljivom Martinu i smrdljivoj Greti odgovara toplo vreme, a u ovo doba kad se temperature spuštaju kreću u potragu za toplim mestom gde bi se sklonile i lakše prezimile, zbog čega uleću u stanove.
Prema rečima stručnjaka, ono što je karakteristično za njih jeste da u slučaju kada se osećaju napadnuto, ukoliko ste ih malo jače stisnuli i zgnječili, ispuštaju karakterističan i vrlo neprijatan miris.
Prilog TV Subotica, 2017: Kako se rešiti smrdibuba?
Uz smrdljivog martina postoji i smrdljiva greta. Koja je razlika?
Smrdljivi martin (Raphigaster nebulosa) i smrdljiva greta (Dolycoris baccarum), koji ovih dana gotovo nasilno uleću u stanove i uništavaju rod u porodičnim vrtovima ne samo da nisu u ljubavnoj vezi, nego nisu ni bliži rod, u onom smislu u kojem bismo mi ljudi to podrazumevali, iako spadaju u istu porodicu - stenice.
- Reč je o dve različite vrste koje se međusobno ne mešaju, tako da ne postoji nikakva šansa da postanu ljubavni par - kaže u šali dr Milan Pernek, naučnik iz Šumarskog instituta u Zagrebu, inače vodeći hrvatski entomolog.
Dodaje kako su obe vrste tih insekata po spoljašnjim karakteristikama i ponašanju vrlo slične:
- Imaju široko telo sa nekom vrstom oklopa, obično su smeđe boje, uz vrlo male razlike u šarama, a na leđima imaju svojevrsni ’oklop’, kao da imaju viteški štit. Jako su slične i većina ljudi ih zapravo ne može razlikovati, a kako u određenim uslovima mogu da menjaju boju, to je često jako teško. Moram da priznam da i lično ponekad imam problema s tim, iako poznajem sve njihove specifične karakteristike, kaže dr Pernek.
Oba smrdibube vole toplo vreme, a u ovo doba kada se temperature spuštaju kreću u potragu za toplim mestom gde bi se sklonili da lakše prezime. Zato uleću u stanove. Oni koji ne pronađu odgovarajuću rupu u ljudskom okruženju, sa hladnijim vremenom će se zavući pod zemlju.
Reč je o insektima koji se hrane biljnim sokovima, pa najčešće mogu da se pronađu uz rub šuma. Često napadaju i poljoprivredne useve, na kojima velike najezde tih insekata mogu da naprave veliku štetu. Međutim, to je u zadnje vreme češće problem s nekim invazivnim, odnosno uvezenim vrstama, poput smeđe mramoraste stenice, koja spada u istu porodicu, nego sa spomenutim insektima. Moglo bi se reći da su zadnjih godina u najezdama znatno češći ti insekti, od domaćeg martina i grete.
- Kako obe vrste spadaju u istu porodicu tzv. mirisnih stenica, karakteristično je za njih da u slučaju kada se osećaju napadnuto - a to je najčešće ako ste ih malo jače stisnuli i zgnječili - ispuštaju karakterističan i vrlo neugodan miris, koji je teško ’skinuti’ sa prstiju. No, ne grizu i nisu opasne za ljude, pa ne treba strahovati za vlastito zdravlje i sigurnost ako su baš navalili u našu okolinu, kaže dr Pernek.
Komentara: 0