Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od Rio Tinta nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove useve. Laboratorijski izveštaj, u koji je BIRN imao uvid, pokazuje da procurela voda sadrži povišene koncentracije bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenata

Kada je 2012. godine stanovnik jednog sela iz okoline Loznice sklopio ugovor o zakupu zemljišta sa Rio Tintom, kako bi ta multinacionalna kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda, nije očekivao da bi moglo biti problema.

Međutim, nakon šest godina, 2018. godine, dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele. Slično se desilo i sledeće godine.

PRILOG: Dopis kompanije Rio Tinto novinarima BIRN-a

BIRN je imao uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration doo, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.

Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara. Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a “curenje je detektovano na malom broju aparata“, navodi se u dopisu Rio Tinta.

BIRN je došao do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane stručnjaka Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije Rio Tinto, a na insistiranje meštana.

PRILOG: Analiza Instituta Jaroslav Černi

PRILOG: Analiza Zavoda za javno zdravlje Šabac

Rezultati merenja pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l, a upravo je zbog curenja vode sa ovog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine. Poređenja radi, maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće je 1 mg/l, a u rekama najlošije kategorije 2,5 mg/l, dok za zemljište nema definisanih vrednosti, pokazuju domaći pravilnici.

“Biljka uvene kad vidi bor“, kaže za BIRN Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta dodajući da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline na njivama meštana u okolini Loznice.

Profesor Lazić naglašava da se na osnovu rezultata ispitivanja kvaliteta podzemne vode može zaključiti da su u pitanju “astronomske količine bora“, ali i da je to za očekivati zato što se radi o “klasičnim rudničkim vodama koje se formiraju u rudnim ležištima, koje reprezentuju sredinu u kojoj cirkulišu.“

Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, element takođe pogubnog dejstva po biljke, kako to objašnjava profesor Lazić. Izmerena koncentracija natrijuma bila je 1085,30 mg/l, dok je u vodi za piće dozvoljeno 200 mg/l. U domaćim pravilnicima nema definisanih koncentracija za natrijum u rekama i zemljištu.

Petar Dokmanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da rezultati ukazuju da su značajno povišene i koncentracije litijuma i stroncijuma. “Radi se o visokomineralizovanoj vodi”, kaže Dokmanović.

Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade.

Milojko Lazić sa Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da podzemna voda takvog sastava ne bi ni slučajno smela da se izliva na površinu.

“Postavlja se pitanje kako se boriti sa tim. Ovakva voda ne sme da se ispusti u otvoreni vodotok”, ističe on.

Iz Rio Tinta uveravaju da podzemne vode ne predstavljaju problem za razvoj budućeg rudnika, da je projektom predviđeno prečišćavanje podzemnih voda do kvaliteta koji odgovara Jadru i Drini, rekama u koje one treba da se ispuste nakon prečišćenja.

“U postrojenje za prečišćavanje vode biće uloženo 40 miliona dolara”, navodi se u dopisu ove kompanije BIRN-u u kome podvlače da “ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke”.

Ivon Orengo, istraživačica koja poslednjih dvadeset i pet godina prati kršenje ljudskih prava i ekoloških standarda na Madagaskaru, gde Rio Tinto takođe ima rudnik, kaže za BIRN da “sve o čemu priča Rio Tinto treba uzeti sa rezervom”.

Orengo ističe da kompanija ima veoma veštu komunikacionu strategiju, kojom se izbegava davanje konkretnih odgovora, da se širom sveta primećuju slični obrasci poput angažovanja lokalnih eksperata od strane kompanije ili stvaranja podela među lokalnim stanovništvom.

^{Rasprodaja zemljišta podelila je meštane u dolini Jadra i Korenite. Jedni su za prodaju po povoljnim cenama uz mogućnost da sa kuća ponesu crep, cigle i drugi građevinski materijal, dok su drugi izričito protive. Foto: Nebojša Trifunović}

Vanredni inspekcijski nadzor

Zbog curenja pojedinih pijezometara, Ministarstvo rudarstva i energetike obavilo je vanredan inspekcijski nadzor 18. marta 2021. Kompaniji je naloženo da onemogući dalje kapanje i curenje da ne bi došlo do ugrožavanja režima podzemnih voda i životne sredine, navodi se u pisanim odgovorima BIRN-u iz ovog ministarstva.

Iz ministarstva kažu da je kompanija početkom aprila podnela izveštaj kojim je dokumentovala da su sve nepravilnosti otklonjene.

Šta je uništilo detelinu?

Jedan od petoro vlasnika njiva s kojima je Rio Tinto potpisao ugovore o naknadi štete zbog oštećenja useva nakon izlivanja podzemnih voda tokom istražnih radova 2018. i 2019. godine, od kompanije je dobio ukupno 36 hiljada dinara, pokazuju ugovori u koje je BIRN imao uvid.

Problemi ovog stanovnika, koji želi da ostane anoniman, počinju tokom 2018. godine kada zbog izlivanja dve istražne bušotine datelina prestaje da niče na jednom delu parcele.

Krajem iste godine Rio Tinto se obavezao da će nadoknaditi štetu.

“U razgovoru sa zakupodavcem dogovorena je visina jednokratne novčane naknade za 2018. godinu”, navodi se ugovorom i dodaje da će rekultivacija dela parcele biti sprovedena tokom 2019. godine kada to dozvole vremenski uslovi, kao i da će kompanija pratiti kvalitet useva.

Ista situacija ponovila se tokom 2019. godine, “kada je na parceli, u delu oko tri ara došlo do izlivanja dve istražne bušotine”. Zbog toga je kompanija ponovo sklopila ugovor o naknadi štete za rod početkom 2020. godine.

^{Sporni pijezometri u dolini Jadra tokom aprila 2021. godine na kojima su izmerene velike koncentracije bora i natrijuma.}

Iz kompanije Rio Tinto objašnjavaju da se curenje dešava “usled mehaničkih kvarova, da vremenom šrafovi ili poklopci korodiraju ili popuste,” dok se u retkim slučajevima dešavaju greške – cevi su bile nekvalitetno zavarene, dolazilo je do oštećenje prilikom ugradnje ili njihovog cementiranja.

Da bi razrešili sumnje meštana o kvalitetu vode, krajem aprila 2021. godine, predstavnici Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac u prisustvu meštana i predstavnika kompanije Rio Tinto, uzeli su uzorke podzemne vode sa nekoliko spornih aparata.

PRILOG: Izveštaj o uzimanju uzorka, april 2021.

Meštani su rezultate dobili početkom juna i oni pokazuju visoke koncentracije bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenata. Rezultati su im dostavljeni po prvi put od 2016. godine od kada kompanija u kontinuitetu prati rezultate kvaliteta podzemnih voda.

Iako javne institucije, Institut Jaroslav Černi i Zavod za javno zdravlje Šabac odbili su da novinarima BIRN-a dostave analize kvaliteta vode uz obrazloženje da imaju ugovor sa Rio Tintom zbog čega su to poverljivi podaci.

Kompanija Rio Tinto dostavila je novinarima BIRN-a rezultate kvaliteta podzemnih voda dobijenih na osnovu uzoraka sa kraja aprila 2021. godine i odgovore u kojima se pozivaju se na rezultate merenja tokom 2020. godine.

Iz Rio Tinta navode da su “podzemne vode na istražnom području Jadar predmet kontinuiranog monitoringa koji od 2016. godine sprovodi Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, odnosno laboratorija za fizičko-hemijske analize“.

Rio Tinto navodi kako prati dva tipa podzemnih voda – prve su plitko ispod površine zemlje, između tri i 16 metara dubine i sadrže slabije koncentracije metala. Drugi tip podzemne vode je na velikim dubinama, između 62 i 690 metara i ima povišen sadržaj različitih metala koji se mogu naći u tom rudnom ležištu.

Opisujući kvalitet plitkih podzemnih voda koje se mogu naći do šesnaest metara dubine, iz Rio Tinta kažu da su “koncentracije metala generalno niske, osim sporadičnih lokacija na kojima su detektovane neznatno povišene koncentracije arsena, kao i hroma, nikla, olova i žive”.

Podzemne vode na velikim dubinama “imaju povišene koncentracije bora, litijuma, arsena, hlora, sulfata i drugih parametara. Takođe, na pojedinim lokacijama detektovane su i povišene koncentracije ugljovodonika, žive, talijuma i hroma”.

“Koncentracije bora su očekivano bile povišene u rasponu od 2,79 mg/l do 4470,0, mg/l sa prosečnim vrednostima od 1645,3 mg/l”, navodi se u dopisu Rio Tinta.

Obrada, pa u reke

Pitanje ispumpavanja podzemnih voda i njihove kasnije prerade do klase kvaliteta reke u koju će se upuštati, jedno je od ključnih u ekspertskoj javnosti koja prati projekat Jadar.

Milojko Lazić, profesor Rudarsko – geološkog fakulteta ističe manjkavost domaćeg zakonodavstva kada su u pitanju otpadne vode i njihovo puštanje u reke.

“Da bi se otpadna voda ispustila u vodotok, mora da se dovede u istu kategoriju kao i vodotok. A naši pametnjakovići su to preveli da se voda perčisti, ispusti u otvoreni vodotok i da on nastavi da teče u istoj kategoriji”, objašnjava Lazić.

Sličnog mišljenja je i profesorka Instituta za hemiju Dragana Đorđević koja kaže da je “očigledan plan da će se slane podzemne vode ispumpavati i pitanje je u kojoj meri će one završiti u obližnjim rekama, Jadru i Koreniti”,

Ona smatra da će intenzivno ispumpavanje i ispuštanje ovih voda u okolne reke poremetiti prirodni balans biljnog sveta kao i nivoe podzemnih voda tako da korenje biljaka može da ostane bez vode, čime bi došlo do sušenja šuma širih razmera oko rudnika kao i poljoprivrednih zasada daleko izvan rudničkog kompleksa.

Đorđević pretpostavlja da su upravo podzemne vode razlog zašto se na ovom projektu toliko dugo radi istraživanje – sada već nekih osamnaest godina – i ističe da je jako važno da se zna tačan plan sa podzemnim vodama.

Hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Petar Dokmanović kaže da je uobičajeno da podzemne vode budu problematičnog kvaliteta na terenu bogatog rudom i da je uvek problem šta sa njima raditi kada ih ispumpate na povšinu.

“Rudničke podzemne vode, odnosno one koje se `filtriraju` kroz neko ležište mineralnih sirovina, uvek su problematičnog kvaliteta. Takve vode moraju da se ispumpavaju manje-više non-stop kako rudnik ne bi bio potopljen”, objašnjava Dokmanović naglašavajući da je suština u tome da kompanija ispumpane rudničke vode zaista podvrgne odgovarajućem tretmanu prečišćavanja.

Iz Rio Tinta uveravaju da su danas na raspolaganju napredna tehnološka sredstva kojima ova voda može da se prečisti bez velikih problema, ali i da su “količine vode komparativno niske za rudnik ove veličine i karakteristika“.

“Projekat Jadar predviđa najsavremenije i efikasne tehnologije prečišćavanja otpadnih voda: ultra-filtraciju, dva stepena reverzne osmoze i jonsku izmenu, čime se postiže veoma visoka efikasnost prečišćavanja“, navodi se u dopisu Rio Tinta upućenog novinarima BIRN-a.

Na nedavno održanoj otvorenoj diskusiji o problemima voda na projektu Jadar u organizaciji Rio Tinta, saradnik Instituta Jaroslav Černi Prvoslav Marjanović otišao je toliko daleko da je tvrdio da će otpadne vode iz budućeg rudnika nakon prečišćenja biti boljeg kvaliteta od Jadra i Korenite, te će njihovo puštanje zapravo oplemenjivati reke.

Rudnik i visoka politika

Otvaranje rudnika prate velike podele na svim nivoima od lokalnog stanovništva, preko eksperata, sve do visoke politike.

Meštani su podeljeni po pitanju prodaje zemljišta kompaniji Rio Tinto koja nudi dobre otkupne cene. Priča se da meštani sa sobom mogu da ponesu crep, cigle i drugi građevinski materijal od kog su kuće napravljene nakon otkupa. Drugi pak svedoče o velikim pritiscima kompanije uz opaske njihovih advokata poput “bolje da prodate nama, nego da vam dođu Kinezi”.

Ekspertska javnost podeljena je na one koji su uključeni u rad kompanije Rio Tinto, kao zaposleni, istraživači ili eksterni saradnici, dok su na drugoj strani oni koji sumnjaju da će kompanija poštovati ekološke standarde dokazujući to dugačkom istorijom ekoloških incidenata širom sveta.

Rio Tinto dobija i političku konotaciju nakon što se prošle nedelje više opozicionih stranaka otvoreno usprotivilo izgradnji rudnika na protestu ispred Predsedništva na Andrićevom vencu.

Odgovor je u međuvremenu stigao i od predsednika Vučića koji kaže da podržava otvaranje rudnika i smatra da će on mnogo da doprinese razvoju ovog dela Srbije. On naglašava da je Rio Tinto u Srbiju došao za vreme prethodne vlasti.

Upravo su pojedini predstavnici te prethodne vlasti, a sadašnje opozicije, dobili instrukcije da aktuelnu vlast ne kritikuju po pitanju rudnika litijuma. Ovu sugestiju navodno je prošle nedelje uputio američki specijalni izaslanik Metju Palmer tokom sastanka sa opozicionim političarima.

“Oni uvek obećavaju”

Za sada mali problem u dolini Jadra meštanima ostavlja veliki prostor za sumnju da će se sve raditi transparentno i po najvišim ekološkim standardima, kako to iz kompanije Rio Tinto vole da naglase.

“Rio Tinto ima zabrinjavajuću istoriju zloupotreba u vezi sa ljudskim pravima i životnom sredinom u mnogim zemljama u kojima rade“, objašnjava Ivon Orengo, direktorka organizacije koja istražuje rudnik Rio Tinta na Madagaskaru, gde ova kompanija kopa rudu ilmenit za proizvodnju titanijum-dioksida od kog se pravi beli pigment za boje i papir.

“Uvek obećavaju. Na Madagaskaru su obećali da će rudnik izvući regiju iz siromaštva, doneti nova radna mesta i ostaviti pozitivan uticaj na biodiverzitet regiona. U stvarnosti, stotine pripadnika najranjivijeg ruralnog stanovništva je raseljeno, izgubili su zemlju i sredstva za život, a još uvek nema dokaza da je kompanija postigla pozitivan uticaj na biodiverzitet”, kaže ona naglašavajući da su, pored toga, otpadnim vodama rudnika zagađeni lokalni izvori vode, što se ne pominje u “blistavom narativu kompanije“.

^{Rudnik Rio Tinta na Madagaskaru oko kog reke i jezera sadrže visoke koncentracije uranijuma i žive. Foto: Andrew LEES Trust}

“Kompanija naglašava samo ono o čemu mogu pozitivno da govore u javnosti, poput koristi koju lokalno stanovništvo ima od infrastrukture i radnih mesta koja stvaraju. Broj stalnih radnih mesta je relativno mali. Mnogi radnici u rudniku imaju nesigurne ugovore, a ukupan broj radnih mesta se ne razlikuje mnogo od onog koji je turizam pružao regionu pre 20 godina”, objašnjava Orengo.

Organizacija za koju Orengo radi tokom 2019. godine naručila je nezavisnu studiju kvaliteta vode oko rudnika na Madagaskaru koju lokalno stanovništvo koristi za piće i u kojoj peca ribu. Koncentracije uranijuma bile su 350 puta veće nizvodno od rudnika nego uzvodno od njega, dok su koncentracije olova bile 9,8 puta veće.

Orengo svedoči o dugoj i mukotrpnoj borbi koja je prethodila otkriću.

“Ljude koji osporavaju rudnik zastrašuju ili kriminalizuju. Veliki deo lokalnih organizacija civilnog društva priklonio se rudniku. Ima primera gde su se ljudi usudili da ustanu javno da kritikuju rudnik i sledeće što vidite je da su dobili posao u kompaniji ili studentsku stipendiju u drugoj zemlji“, kaže ona dodajući da je „seosko siromašno stanovništvo, koje je najviše pogođeno rudnikom, nema nikakav uticaj na dalji tok događaja”.

„Asimetrija snage oko rudnika je toliko ekstremna da lokalno stanovništvo ne može da se osloni na sopstvenu vladu ili lokalne vlasti kako bi zaštitili prava ili interese građana. Zapravo, rudnik se krije iza vladinog regulatora kada ne želi da podeli informacije javnosti“, zaključuje Orengo.

Izvor: Birn, 10. 6. 2021.