"Uveren sam da se, uprkos svemu, vredi diviti ljudskosti"
O neizmernom poštovanju za starog, neukog seljaka koji je umeo da izvrši delo dostojno Boga.
ŽAN ŽIJONO – ČOVEK KOJI JE SADIO DRVEĆE
"Čovek koji je sadio drveće" ("L’homme qui plantait des arbres") je jedinstvena priča o upornosti jednog čoveka, koju je 1953. napisao francuski pisac Žan Žijono (Jean Giono, 1895-1970). Dugo se verovalo da je priča delimično autobiografskog karaktera i da je Elzear Bufije autentična figura, a narator priče zapravo mladi Žan Žijono.
Za svog života Žijono je uživao u tome da stvara uverenje kod ljudi kako je priča stvarna, smatrajući to dokazom svoje spisateljske veštine. Njegova ćerka, Alin Žijono, tvrdila je dugo da je to "njihova porodična priča". Žijono je, međutim, u svom pismu jednom službeniku grada Digne, objasnio:
"Žao mi je što moram da vas razočaram, ali Elzear Bufije je izmišljen lik. Cilj mi je bio da ljudi više obrate pažnju na drveće, i posvete se sadnji."
U istom pismu on objašnjava da je distribucija knjige slobodna i zbog toga prevedena na mnoge jezike, smatrajući to ličnim uspehom. On je još dodao da je, iako mu nije doneo ni jedan cent profita, to tekst na koji je najviše ponosan.
Po toj priči je Frédéric Back snimio animirani film 1987. godine, koji je osvojio sedam velikih nagrada, kao i Oskara za najbolji kratki animirani film te godine.
Žan Žijono slovi za jednog od najvećih francuskih pisaca. Njegovo obimno literarno stvaralaštvo uključuje priče, eseje, poeziju, dramsko pisanje, filmska scenarija, prevode i preko trideset novela, od kojih su mnoge prevedene na engleski i druge jezike. Žijono je bio pacifista, dva puta zatvaran pred kraj i po završetku Drugog svetskog rata. Ostao je vezan za Provansu i Manosk, mali grad gde je rođen 1895. godine, i gde je 1970. godine umro.
Žijono je nagrađivan Brentanovom nagradom, zatim nagradom Princa Renijea od Monaka (za najistaknutija sabrana dela nekog francuskog pisca), Legijom časti, a bio je i član Gonkurove akademije.
Gledanje ovog filma je odlično utrošenih 30 minuta života.
Komentara: 0