Do 4. januara javni uvid u GUP Kragujevac 2030 sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu

Do 4. januara javni uvid u GUP Kragujevac 2030 sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu

Nacrt Generalnog urbanističkog plana "Kragujevac 2030" sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu dostupan je javnosti od 2. decembra do 4. januara.

Javni uvid u ovaj strateški dokument omogućen je u zgradi organa Grada Kragujevca (V sprat), kao i na internet adresi grada Kragujevca - OVDE.

Zainteresovanim fizičkim i pravnim licima biće pružene potrebne informacije i stručna pomoć prilikom tumačenja planskog dokumenta utorkom i četvrtkom od 13 do 15 časova. Glavni urbanista Grada na raspolaganju je javnosti radnim danima od 14 do 15 časova, uz prethodno zakazivanje termina na telefon 034/335-324, saopšteno je na sajtu Grada.

Javna prezentacija Nacrta najavljena je za 21. i 22. decembar (sreda i četvrtak) od 14 do 15 časova u zgradi organa Grada.

Građani mogu da dostave svoje primedbe do 4. januara i u pisanoj formi - na šalteru 13 u zgradi organa Grada ili preporučenom pošiljkom na adresu Gradske uprave za razvoj i investicije (kancelarija 406), Trg slobode 3, 34000 Kragujevac.

Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada biće održana u zgradi organa Grada (Trg slobode 3, sala 105) u utorak 10. januara sa početkom u 11:30. Grad obaveštava javnost da će u toku javne sednice sva prisutna lica koja su podnela primedbe moći da obrazlože svoje priloge izradi ovog strateškog dokumenta.

Sva dokumenta mogu se preuzeti OVDE.

Uslovi i mere zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa i životne sredine nalaze se u poglavlju 2.5 Teksta Nacrta (PRILOG PPNS, od 106. strane) - 2.5.3. Uslovi i mere zaštite životne sredine (od 113. strane). 

Izvod iz sadržaj o zaštiti životne sredine

Regionalni prostorni plan Šumadijskog, Pomoravskog, Raškog i Rasinskog upravnog okruga

Zaštita životne sredine

  • Osnovno polazište prostornog razvoja zasniva se na konceptu uravnoteženog, održivog razvoja područja, pri čemu se maksimalna pažnja poklanja i očuvanju prirodnih bogatstava.
  • Urbano područje Kragujevac pripada području zagađene i degradirane životne sredine, sa negativnim uticajima na čoveka, biljni i životinjski svet i kvalitet života (lokaliteti sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađivanja, urbana područja, regionalne deponije, koridori autoputeva, vodotoci "van klase").

Zaštita prirodnih dobara

Opšti principi zaštite prirode na planskom području usklađeni su sa širim sektorskim principima u integralnoj i kompleksnoj oblasti zaštite životne sredine Srbije. Ekološki koridori od regionalnog značaja Jasenica, Lepenica i njihov priobalni pojas, Ekološki koridori od lokalnog značaja su manji vodotoci u prirodnom i poluprirodnom stanju, kanali sa poluprirodnom vegetacijom i drugi predeoni elementi (pojasevi visokog zelenila koji povezuju šumska staništa, rubna staništa, živice, međe, košanice, pašnjaci i vlažni ekosistemi sa očuvanom ili delimično izmenjenom vegetacijom unutar kulturnog predela) koji povezuju ekološki značajna područja, Ugroženi taksoni: šaltevortov rogoz (Typha shuttleworthii Koch&Sonder), Prirodno dobro Brđanka – divlja kruška u Beloševcu.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Do 4. januara javni uvid u GUP Kragujevac 2030 sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu Izvod 2
Komunalne delatnosti

Tretman komunalnog otpada

Rešavanje problema odlaganja otpada na teritoriji grada je vrlo značajan zadatak, kako bi se očuvala zdrava životna sredina i zdravlje ljudi. Neophodne su krupne promene u procesu odlaganja i tretmana otpada. U skladu sa načelima Nacionalne strategije upravljanja otpadom, a uz saradnju sa susednim opštinama, jedino moguće rešenje je realizacija projekta regionalne deponije sa reciklažnim centrom. Nju će opsluživati transfer stanice koje će biti locirane prvenstveno u centralnim mestima, a koje će biti konačno definisane Studijom razmeštaja regionalne deponije i transfer stanice.

Životna sredina

Ekološke zone zahvataju prostor sa očuvanim specifičnostima prirodnih i antropogenih slojeva i sistema, odnosno sa višestruko izraženim ekološkim kapacitetom koji je bitan za kvalitet sredine i opšti karakter područja Grada Kragujevca u središtu Srbije. Pri tome ekološke celine zahvataju jedinstveni prostor koji dele Kragujevac i susedne opštine po rubu gradske teritorije.

Prostorni razvoj turizma

Prostor teritorije Republike Srbije podeljen je na šest turističkih klastera. Svaki klaster odlikuje se turističkim destinacijama, gradskim i banjskim turističkim centrima i mestima kao i sa obuhvaćenim segmentima linearnih turističkih pravca i sekundarnim turističkim prostorima.

Kragujevac pripada klasteru 4 Šumadijske planine i planiran je kao gradski turistički centar međunarodnog značaja. Zaštita i korišćenje prostora – Planirane pšromene strukture površina osnovnih namena prostora biće usmerene u pravcu:

  • zaustavljanja procesa degradacije zemljišta, nenamenskog korišćenja poljoprivrednog zemljišta i neracionalnog širenja građevinskog područja;
  • prilagođavanja namena prirodnim uslovima (pošumljavanje zemljišta zahvaćenog erozijom i degrtadiranih površina, ozelenjavanje infrastrukturnih koridora, vodotokova i akumulacija);
  • racionalnijeg korišćenja ranije zauzetog poljoprivrednog zemljišta i prestrukturiranje u kategoriji ostalih površina;
  • određenog prestrukturiranja u nameni prostora zbog izgradnje prioritetnih infrastrukturnih koridora (trajna promena namene), eksploatacije mineralnih sirovina (privremena promena namene), rekultivacije i remedijacije prostora.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Do 4. januara javni uvid u GUP Kragujevac 2030 sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu Izvod 3
Urbane šume (park šume)

Urbane šume predstavljaju prostorni segment grada i nalaze se u gradskoj i prigradskoj zoni grada. Obuhvataju površine većih vegetacionih celina (minimalne površine 0,25 ha) u urbanom području naselja, sa šumskim drvećem koje se koristi za slobodne i rekreativne aktivnosti, nastavne, izletničke, naučne i druge korisne svrhe (funkcije zaštite od erozije, zagađenja vazduha, zaštite od buke i slično). Park šume su integralni deo sistema zelenih površina grada sa posebnim prirodnim vrednostima.

Upravljanje ovim šumama ima za cilj prioritetno rekreaciono korišćenje. Pored rekreacionih funkcija značajan je njihov pozitivan uticaj na poboljšanje gradske životne sredine. Ovom tipu pripadaju Košutnjak, Šumaričke šume (deo Centralnog gradskog parka), prigradski šumski kompleksi na Deninom brdu, Ćavi i Grošnici, Petrovcu, u Ilinoj vodi i sl. Prigradske šume predstavljaju važna bliska područja rekreacije. Po pravilu gazdovanje ovim šumama ima za cilj rekreaciju uz prioritetnu zaštitu urbanih ekosistema. Način uređenja zasnovati na trim i pešačkim stazama, neophodnim mobilijarom, vidikovcima… parking prostori i ugstiteljski objekti moraju biti locirani na obodu ovih kompleksa pod posebnim uslovima.

Urbane bašte se zasnivaju na obrascu korišćenja parcela u poljoprivredne svrhe od strane korisnika koji dolaze iz gradskog centra. Imaju veliki značaj kada se posmatra odnos korisnika i zelene površine, ali i veliki značaj za grad zbog uređivanja zapuštenih neizgrađenih prostora, zaštite životne sredine i smanjenje gubitaka na zemljištu koje se ne koristi.

Uticaj sistema daljinskog grejanja na životnu sredinu

Trenutni uticaj na životnu sredinu energetskih subjekata u gradu odnosi se na veliko učešće čvrstih goriva u radu glavnih gradskih kotarnica, što uzrokuje emisiju zagađujućih materija u vazduh iznad očekivanih vrednosti. Izvorište „Matična lokacija“ sa kojeg se snabdeva oko 70% korisnika, kao osnovni energent, do ove grejne sezone koristila je ugalj. Prelazak kotlova na gas, od ove sezone, treba da popravi stanje životne sredine.

Karakteristično za kotlove koji imaju ložišta na gas je odsustvo emisije ugljen monoksida (CO), sumpor dioksida (SO2), zanemarljiva, praktično nulta emisija pepela i čađi, smanjena emisija ugljen dioksida (CO2), kao i stabilna emisija azotnih oksida (NOx). Sa aspekta emisije dimnih gasova svi kotlovi, koji kao gorivo koriste gas, predstavljaju dobro rešenje, a moguće je značajnije smanjiti postojeću emisiju i iz ovih kotlova, povećavajući njihovu efikasnost.

Karakteristično za kotlove koji imaju ložišta na čvrsto gorivo je visoka emisija praškastih materija (pepeo), maksimalna emisija CO2, potencijalna visoka emisija CO i veoma visoka emisija SO2, što zavisi od sastava korišćenog uglja. Kotlovi sa sagorevanjem ugljene prašine najveći procenat formiranog pepela emituju u dimni trakt (i preko 80% ukupnog pepela), što ih čini nepodesnim za urbane celine, poput Kragujevca. U proizvodnji je korišćen ugalj lošijeg kvaliteta, sa velikim sadržajem pepela i vlage, što je proizvodilo rad kotlova u graničnim i nestabilnim uslovima i emisiju.

Uslovi i mere zaštite životne sredine

Na osnovu strateških ciljeva i opredeljenja u oblasti životne sredine, zaštita životne sredine odnosi se na planiranje na osnovama i principima ograničenog korišćenja životne sredine, planiranje bez konflikata, čime se obezbeđuje:

  • unapređenje životne sredine uz očuvanje privrednih, kulturnih i urbanih vrednosti i zaustavljanje degradacije
  • uspostavljanje ravnoteže između prirodnih resursa i urbanih funkcija grada uz racionalnu organizaciju, korišćenje i uređenje prostora
  • uspostavljanje sistema za integralno upravljanje i racionalno korišćenje prirodnih resursa i zaštite životne sredine u svim sektorskim razvojnim politikama grada

Opšti ciljevi zaštite životne sredine:

  • Opšti cilj 1 - Smanjenje svih oblika zagađenja, razvoj zdravih i bezbednih okruženja, preventivna zaštita i smanjenje uticaja štetnih faktora na životnu sredinu i zdravlje ljudi
  • Opšti cilj 2 - Sanacija i rekultivacija degradiranih površina i prostora, prenamena i upotreba devastiranih prostora u skladu sa potrebama i uslovima održivog korišćenja
  • Opšti cilj 3 - Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja i racionalno korišćenje svih prirodnih i stvorenih resursa
  • Opšti cilj 4 - Održivo upravljanje u skladu sa ekološkim potencijalom prostora i ograničenjima za svaki sektor razvoja (VAT, BACT tehnologije), uz smanjenje i kontrolu emisije otpadnih materija i uključivanje javnosti u donošenju odluka
  • Opšti cilj 5 - Mere prilagođavanja klimatskim promenama

Ekološka valorizacija prostora

Ekološka valorizacija životne sredine je osnov ekološkog planiranja prostora zasnovanog na podacima o stanju životne sredine i stvorenim vrednostima, a za potrebe održivog razvoja. Opšti kriterijumi su stepen ugroženosti životne sredine i opterećenost prostora stečenim i stvorenim vrednostima.

Na osnovu identifikacije najugroženijih područija (osetljivih zona) i najzagađenijih područja i lokacija, u daljem metodološkom radu, preklapanjem planiranih namena i identifikovanih zona, došlo se do podataka o zonama sa manjim ili većim stepenom konfliktnosti (dve suprostavljene namene).

Postojeće radne zone i zone poslovanja

Radne zone su prvenstveno namenjene industrijskim i drugim velikim proizvodnim kapacitetima, odnosno takvim delatnostima, koje zbog svoje prirode (buke, izduvnih gasaova, štetnih i opasnih materija, potreba i obima saobraćajnih kretanja i sl) ne mogu biti locirani u okviru drugih zona.

Dalje korišćenje postojećih zona (industrijskih lokacija) i zona poslovanja može se realizovati pod sledećim uslovima i merama:

  • pre bilo kakve transformacije obavezna je procena kapaciteta životne sredine svake zone ponaosob za nove delatnosti i sanacija prostora u zonama koje to zahtevaju
  • zone sa nasleđenom višedecenijskom industrijom moraju biti predmet detaljnih istraživanja kvaliteta životne sredine (posebno zemljišta i podzemnih voda), kako bi se uvideo stepen zagađenja i predvidele mere sanacije (remedijacije, ukalanjanja otpada, rekonstrukcije)
  • promena namene postojećih objekata, uvođenje novih tehnologija ili oživljavanje postojećih podrazumeva obaveznu procenu uticaja na životnu sredinu (prema Zakonu o zaštiti životne sredine i Zakonu o Proceni uticaja, a na osnovu Liste I i II projekata) i SPU Urbanističkog plana ukoliko se utvrde mogući veći uticaji na životnu sredinu...
Za sve proizvodne procese koji se ne mogu uskladiti sa normativima zaštite životne sredine (posebno ukoliko se planira proširenje proizvodnih kapaciteta i promena tehnologije koja nije usklađena sa zonom), kao i zbog blizine zone stanovanja, neophodno je izmeštanje sa lokacije ili transformacija u delatnosti koji imaju manje zahteve za zaštitom životne sredine.

Nove radne zone i zone poslovanja

Formiranje novih privrednih subjekata na čistim lokacijama omogućava primenu ekoloških standarda u svim fazama realizacije projekata, sa prethodnim uslovima komunalnog opremanja lokacija. Nove radne zone se planiraju u severnom delu gradskog područja skoncentrisano duž planirane trase severne obilaznice, u zoni duž trase autoputa ili i disperzivno. Zone poslovanja prate lokacije proizvodnje i mogu zauzimati pozicije uz zonu stanovanja ili biti sastavni deo (mešovita namena) ili se formiraju duž saobraćajnica, u zavisnosti od zahteva prema uslovima životne sredine.

Kod zona mešovite namene (koje obuhvataju stanovanje sa poslovanjem – linijski centri i komercijalne zone) isključuju se objekti (projekti) koji su na Listi 1 i/ili Listi 2 (Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, „Sl. gl.“ br. 114/08), odnosno za koje se zahteva ili može zahtevati Procena uticaja.

U ovim zonama (zonama mešovite namene) kao i u okviru samih radnih zona koje se nalaze uz postojeće zone stanovanja biće moguća gradnja privrednih/proizvodnih objekata koji svojim uticajem zadovoljavaju kriterijume zaštite životne sredine. Dozvoljene proizvodne delatnosti na tim prostorima su iz oblasti: proizvodnog zanatstva, proizvodni pogoni male privrede, magacini i skladišta vezana za proizvodnju ili kao samostalna delatnost koje prema karakteristikama proizvodnog i tehničko-tehnološkog procesa ne ugrožavaju životnu sredinu bukom i vibracijama, emanacijama štetnim gasovima, vrstom i količinom otpadaka i drugim štetnim uticajima...

Centralne funkcije (uprava i administracija, zdravstvo, obrazovanje i nauka)

Iako raznorodna, ova zona je prilično infrastrukturno ekipirana i nema posebnih zahteva za zaštitom životne sredine. Uglavnom se sagledava nedostatak zelenila na parceli u skladu sa zahtevima i loša energetska efikasnost javnih objekata.

Uređenje i dalje korišćenje ovih zona sprovodiće se:
  • kroz analizu prirodnih, stvorenih uslova i ekološkog kapaciteta zone i delova zone koje će definisati uslove za promene u prostoru - nova izgradnja, (rekonstrukcija, pogušćavanje)
  • zabranom gradnje bilo kakvih objekata i tehnologija koji bi ugrozili životnu sredinu i zdravlje ljudi
  • povećanjem procenta zelenila na lokaciji, kao i zonski (duž saobraćajnica i na granicama sa drugim namenama prema zagađivačima)
  • povećanjem energetske efikasnosti (posebno u javnim zgradama)
  • stimulisanjem korišćenja obnovljivih izvora energije prilikom izgradnje, rekonstrukcije (korišćenje solarne energije, npr) i ekoloških energenata (gas)

Zaštita od klizanja tla

Studija geologije je sastavni deo Dokumentacione osnove ovog GUP-a. Studija nije urađena kao završen dokument, već kao otvoreni sistem koji će u kontinuitetu da prati stanje stabilnosti terena, pomoću pijazometara postavljenih na kritičnim tačkama – reperima. Rezultati kretanja terena evidentiraće se u tromesečnim periodima i predstavljaće validan dokument (povezan sa GUP-om) prilikom dobijanja informacije o lokaciji.

U obuhvatu GUP-a Ministarstvo rudarstva i energetike, Sektor za geologiju i rudarstvo, ima dva aplikanta za primenjena geološka istraživanja podzemnih i geotermalnih voda i to:

1. Žitoprodukt ad, grad Kragujevac, lokalitet Izvorište preduzeća Žitoprodukt, broj polja V-836- pitka voda sa koordinatama (H koordinate - Y koordinate):

  • 7.493.236.00 - 4.875.407.00
  • 7.493.235.00 - 4.875.197.00
  • 7.493.466.00 - 4.875.207.00
  • 7.493.430.00 - 4.875.414.00

2. Energetika doo, grad Kragujevac, lokalitet Izvorište preduzeća Energetika, broj polja V-8822- pitka voda sa koordinatama (H koordinate - Y koordinate):

  • 7.493.582.00 - 4.875.202.00
  • 7.493.635.00 - 4.875.232.00
  • 7.493.650.00 - 4.875.200.00
  • 7.493.595.00 - 4.875.172.00

PRILOZI PPNS: PLANIRANA NAMENA



DOKUMENTI:
  • Naslovna strana
  • Izvod iz PPG - namena površina
  • Granica GUP-a Kragujevac
  • Postojeća namena
  • Planirana namena - Zelenilo
  • Celine
  • Saobraćaj
  • GUP KG Vod
  • ELEN infrastruktura
  • TK infrastruktura
  • Karta ograničenja
  • Područja dalje planske razrade
  • Sadržaj i radi tim
  • Tekst Nacrta

Izvor: Grad Kragujevac
Obrada: PRVI PRVI NA SKALI, 19. 12. 2022.



ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html