Ekološki protest
Kragujevac, 12. 12. 2021.
Zaključak
Pre nego što završimo današnji protest, hteo bih da se zahvalim svima koji su došli i da vam kažem par reči kao član udruženja EKgO, sugrađanin, i kao biolog. Sve što smo danas čuli, svi problem koji nas tište, i protiv čega se borimo se mogu oslikati jednom drugom paradigmom.
Mi smo zemlja koja nestaje.
Demografska predviđanja nam kažu da će u Srbiji do 2050. godine biti 4,5 miliona ljudi. To je u 2,4 miliona manje nego što nas je danas. To je jedan Beograd sa okolinom.
Nestajanje se ogleda u mnogim aspektima - natalitetu, odlivu ljudi, mortalitetu. Bojan vam je već rekao, 15.000 ljudi svake godine umre samo od zagađenja vazduha.
Borba za očuvanje okoline je borba da se ova statistika ne obistini. Da kada dođe 2050. godina ovi brojevi ne budu tačni. Svaki dan čujemo da nekom detetu treba pomoć, komšije i rođaci nam oboljevaju od raka, leukemije, astme. Ljudi umiru mladi od srčanih udara. Zagađenje vazduh i zatrovana voda već imaju svoj udeo u tome, a kopanje litijuma bi ovaj proces samo ubrzalo.
Bombardovani smo pričom kako je sve ovo da bi se ljudi zadržali u Srbiji, ali ja imam jedno pitanje: Ako jedan čovek zaradi u rudniku XXXXX evra, a kao posledica tog rudnika veći broj ljudi oboli, i da pare na hemoterapiju, citostatike, zračenje - da li smo onda te pare stvarno zaradili? Da li je to plan kojim treba da se vodimo?
Srbija je trenutno u više struja podeljena u smislu ekološke borbe, a tri velika problema su: zagađenje vazduha, MHE i litijum. Hteo bih da kažem još par reči o litijumu.
Litijum se kopa na 300-600 metara dubine. To znači da će naše planine biti sravnjene sa zemljom, a da će kotline biti krateri puni toksične rezidue. Svaka MHE i svaka brana mogu da se sruše i da se tok reke vrati približno pređašnjem stanju. Vazduh se adekvatnim filterima i izborom boljeg energenta može pročistiti vremenom. Ali formiranje plodnog zemljišta zahteva par hiljada godina, i zahteva život - biljke, životinje, organsku materiju. Litijum je sa razlogom zakopan na 500m ispod površine, jer on ne ulazi u sastav živih bića i jako je otrovan za njih. Otvorite daljinski, vidite šta piše na bateriji iza.
Naši preci su izabrali ovo parče zemlje, ovaj plodni raj baš zbog tih reka, ravnica, šuma. I sasvim je očekivano da će drugi hteti da nam to ukradu ili unište. Ali sve dok je ljudi koji neće prodati svoje njive, naučnika koji će argumentima stati uz nas, ima nade.
Ovaj protest smo počeli stihom pesme Šumadijski bluz, pa ćemo ga poslednjim stihom i zaključiti - Moja šumadija peva o sreći. Neka ta parola optimizma bude parola svih nas ovde. Nema predaje, istina je uz nas, i samo hrabro do kraja! Hvala!
Stanko Aksentijević
SNIMAK ZAVRŠNOG OBRAĆANJA
SNIMAK PROTESTA
OD NOVEMBRA NA PPNS
APLIKACIJA ’XECO VAZDUH’ NA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
PREPORUKA PPNS
IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
