Energetika i uticaj na životnu sredinu - održan prvi naučni skup Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu (VIDEO)

Energetika i uticaj na životnu sredinu - održan prvi naučni skup Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu (VIDEO)

Profesori beogradskog univerziteta traže rešenja za zagađenje

"Energetika i uticaj na životnu sredinu" je tema prvog naučnog skupa koji je pokrenuo Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu. Energetika je najaktuelnija tema u ovom trenutku, ne samo u Srbiji, već i u Evropi – podsećaju profesori.

Osim o energetici i njenom uticaju na životnu sredinu, Odbor će raspravljati i o rudarstvu i uticaju na životnu sredinu, zagađenju vazduha, kvalitetu voda, saradnji udruženja građana sa državnim institucijama i medijima u širenju znanja o mogućim problemima u životnoj sredini. Zato će skupovi biti stručno profilisani.

- Mi se nalazimo u jednom periodu koji će morati da da neke strateške odgovore i za neki kratkoročni i za neki dugoročni period o tome kako obezbediti energetsku stabilnost, kako obezbediti skladan ekonomski rast i kako očuvati zdravu životni sredinu, i obnavljati našu, nažalost, opadajuću populaciju i kako poboljšati zdravstvene uslove i zdravstveni status naše nacije koji u svim segmentima takođe nisu baš na najboljem nivou, navodi prof. Ratko Ristić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.

Radi se integrisani plan za energetiku i klimu, kao i nova strategija razvoja energetike u koju su profesori uključeni.

- U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo, od energetske krize do sukoba u Ukrajini, tako da ovog trenutka nemamo neku pretpostavku u kom pravcu će se razvijati energetika. Ali, ono što je nama najbitnije je da pokušamo da zaštitu životne sredine, odnosno životnu sredinu očuvamo u najvećoj mogućoj meri koliko je to moguće, a sa druge strane da postepeno do 2040-2050. idemo i nastavimo sa procesom dekarbonizacije i zelene tranzicije kako je to i svim nacionalnim dokumentima predviđeno", ističe prorektor Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović.

Zato je uvodno predavanje Elektroprivreda Srbije i - trenutno stanje i mogući pravci razvoja.

- Biće tu osvrta ne neke moje stavove i na neke dileme koji se tiču termoelektrana zadržati ih, smanjiti njihovo učešće, šta je sa zalihama, odnosno rezervama uglja, kakav je kvalitet, šta je alternativa, elektrane na biomasu – koliko one mogu da učestvuju u tome, onda ostali obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori, solarne elektrane, elektrane na prirodni gas i tako dalje, najavljuje prof. Miomir Kostić sa ETF-a.

Profesori se nadaju da će ovim skupovima doći do najboljih rešenja kada je u pitanju zaštita životne sredine u Srbiji. Na tom poslu sarađivaće sa Akademijom inženjerskih nauka i Srpskom akademijom nauka i umetnosti.

Pripremila Natalija Sinanović

VIDEO (2:36)



Profesori Univerziteta u Beogradu osnovali Odbor za zaštitu životne sredine

Profesori Univerziteta u Beogradu poručili su da bi država trebalo da se osloni na domaću pamet i stručnost kada priprema strateške odluke u energetici jer će se tako ostvariti najveća moguća dobit za društvo u celini.

Govoreći o trenutnim i mogućim pravcima razvoja Elektroprivrede Srbije (EPS), Miomir Kostić, profesor Elektrotehničkog fakulteta i član Odbora, istakao je da o srpskoj elektroprivredi ne smeju da odlučuju stranci jer su iskustva pokazala da su oni vođeni interesima stranog faktora i privatnih grupa.

Kostić: Ne bi trebalo da se nekritički oslanjamo na politiku Evropske unije

Kostić je naglasio da pri pripremi strateških odluka o budućnosti elektrana na ugalj, Srbija ne bi trebalo da se nekritički oslanja na politiku Evropske unije jer ista nije konzistentna.

Na skupu je bilo reči i o hidropotencijalima, rezervama uglja, obnovljivim izvorima energije, kao i o prirodnom gasu, nuklearnoj energiji, energetskoj efikasnosti.

Sumirajući ono što je rečeno Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Odbora, istakao je da dosta diskutanata istaklo da bi država kada rešava strateške stvari, kao što je to danas energetika, trebalo da se osloni na sopstvene naučno-istraživačke kapacitete. Tako bi, kako je dodao, iskoristila taj neverovatan potencijal koji postoji ne samo na Univerzitetu u Beogradu, nego i na drugim srpskim univerzitetima.

Ristić: Ako se koristi domaća pamet budite uvereni da će to značiti daleko veći stepen odgovornosti i istinske posvećenosti

Država bi trebalo, kako je naveo, i da iskoristi potencijal Akademije ženskih nauka, koja predstavlja elitnu stručnu naučnu organizaciju čije članice referentne u svetskim okvirima.

- Ako se koristi domaća pamet i domaći eksperti budite uvereni da će to implicitno značiti daleko veći stepen odgovornosti i istinske posvećenosti. Nikada ne mogu da očekujem, niti verujem da neki strani konsultant ili ekspert može to da uradi kao naši ljudi, istakao je Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.

Ristić: Zaključke sa skupova dostavićemo donosiocima odluka

Inače, Odbor za zaštitu životne sredine je osnovan početkom ove godine, ali je trebalo vremena da se imenuju svi predstavnici i završi komplikovana procedura registrovanja. Naime, Odbor je zamišljen tako da ima predstavnike svih grupacija na Univerzitetu, kao što su tehničko-tehnološka, medicinska, prirodne nauke, i da bi se to sprovelo morao je da se menja Statut Univerziteta, i da to prihvati Savet Univerziteta. Kada je sve to završeno stekli su se uslovi da Odbor počne da radi.

Ristić kaže da pokušavaju da budu otvoreni prema svima, a ostvareni su i kontakti sa ministarstvima energetike i zaštite životne sredine. Namera je da se uspostavi saradnja sa svim akterima, i da se u duhu najboljih namera dođe do rešenja koja će biti na dobrobit celog društva.

On ističe da će sledeći skup biti posvećen rudarstvu i uticaju na životnu sredinu, a teme će kasnije biti zagađenje vazduha, kvalitet i količina voda, zemljište, ali i veza Univerziteta, medija, udruženja građana i državnih institucija u cilju rešavanja problema životne sredine.

Potrudićemo se da napravimo jednu zajedničku platformu tri odbora za životnu sredinu iz tri veoma reprezentativne srpske institucije

Koncepcija je takva, kaže Ristić, da se biraju odabrani predavači, neće biti populističke priče. Selekcija govornika će biti da u svakom segmentu budu prisutni ljudi koji u toj materiji imaju stručni ili istraživački potencijal.

Odbor će pokušati da svoje rezultate i zaključke sa svih skupova stavi u korelaciju sa onim što radi Odbor za životnu sredinu Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) i Odbor za životnu sredinu Akademije inženjerskih nauka Srbije.

- Potrudićemo se da napravimo jednu zajedničku platformu tri odbora za životnu sredinu iz tri veoma reprezentativne srpske institucije i da onda to plasiramo državnim institucijama, vladi, ministarstvima, javnim preduzećima, kaže Ristić.

Ovo su članovi Odbora za zaštitu životne sredine:

  • Prof. dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Odbora,
  • Prof. dr Dejan Filipović, Geografski fakultet
  • Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik IHTM,
  • Prof. dr Miomir Kostić, Elektrotehnički fakultet,
  • Prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta,
  • Prof. dr Darko Nadić, Fakultet političkih nauka,
  • Prof. dr Danica Grujičić, Medicinski fakultet i
  • Lazar Kovačević, student Mašinskog fakulteta.

Vladimir Spasić

Izvori: RTS; Balkan green energy news, 18. 11. 2022. 




ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari