Iza vesti: Prorektor Ristić o zagađenju, litijumu i Rio Tintu

Iza vesti: Prorektor Ristić o zagađenju, litijumu i Rio Tintu

Ristić: Hiljade ljudi u dolini Jadra drhte da ih država ne pretvori u izbeglice

Ratko Ristić, prorektor Beogradskog univerziteta i v.d. dekana Šumarskog fakulteta, izjavio je u emisiji "Iza vesti" da u dolini Jadra hiljade ljudi drhte jer im je ugrožena egzistencija, jer u svakom trenutku država može da donese neku uredbu i da ih pretvori, usred njihove zemlje, u izbeglice. "Jadarit, koji nosi taj litijum, je jedna od najgorih mogućih formi koja sadrži litijum i da biste iz toga izvadili litijum potrebni su veoma invazivni tehnološki procesi. Recimo, u slučaju jadra, preko hiljadu i sto tona sumporne kiseline dnevno. Formiranje deponija sa više miliona metara kubnih vrlo toksičnih materija nosi veoma visok rizik od zagađenja i površinskih i podzemnih voda", ističe profesor i naglašava da promoteri litijuma u Srbiji prećutkuju jednu istinu - da Srbija nije uopšte toliko bogata litijumom, da su bogatije i Nemačka, Engleska, Portugal, Austrija... I da niko u Srbiji ne govori da se u svetu radi na grafenskim i natrijum-jonskim baterijama. "Zašto bi Srbija raseljavala svoje ljude da bi nekom u Evropi ili bilo gde u svetu bilo bolje", pita dekan Šumarskog.

„Projekat Jadar je paradigma onome što se sprema i ostatku Srbije – govorim o Valjevu, Požegi, Rekovcu, Jagodini. Svuda tamo ima litijuma, ako se to dopusti u dolini Jadra onda će se ta epidemija raširiti i životna sredina u zapadnoj Srbiji i šire, biće nepovratno devastirana“, ističe.

Ukoliko vršioci vlasti ne shvate da to može generisati jedan ozbiljan bunt, mislim da smo u problemu, dodao je Ristić.

„Poznato je da je planiran projekat Jadar u zapadnoj Srbiji koji bi trebalo u prvoj fazi da zauzme 2.300 hektara, perspektivno duplo toliko i nametnut je stav da je litijum neophodan za proizvodnju baterija za električne automobile kako bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjila zagađenja. Međutim, niko ne govori o tome da je u svetu već počelo da se radi na natrijum-jonskim baterijama, da je najveći svetski proizvođač Ketl zaključio ugovor sa Tesla korporacijom da od 2023. krenu sa natrijum-jonskim baterijuma, a da je jedna kineska kompanija razvila automobil koji se kreće pomoću grafenskih baterija. To je jedan derivat ugljenika gde za osam minuta punjenja imate autonomiju od 800 km. I onda se postavlja pitanje ko to nama nameće priču da je litijum „belo zlato“ i da je Srbija jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Nameće nam poslovni svet, koji gleda samo profit, koga je briga za stanje životne sredine, a pogotovo oni koji o dolini Jadra pričaju kao o nekoj pustinjji u kojoj niko ne živi“, rekao je profesor gostujući u emisiji „Iza vesti“.

Na pitanje kako je moguće da bude nametnuto nešto što je protiv interesa građana, Ristić kaže da je pitanje da li vlast uopšte o tome brine.

„Ja ozbiljno postavljam pitanje da li je Srbija suverena zemlja. Rio Sava, ćerka firma Rio Tinta, sprovodi nešto što se zove Akcioni plan raseljavanja stanovništva – kucaju od kuće do kuće, ubeđuju ljude da prodaju zemlju, nekretnine. Oni raseljavaju naš narod na našoj teritoriji. JP Putevi Srbije dalo je ovlašćenje Rio Savi da prikuplja uslove, mišljenja i saglasnost za izgradnju puteva, a Privredna komora Srbije promoviše studiju ekonomskih koristi od projekta Jadar“, naveo je.

Ristić je podsetio da je Skupština opštine Loznice pre nekoliko meseci usvojila izmene i dopune Prostornog plana i izvršila preimenovanje zemljišta, navodeći da se postavlja pitanje zašto su to usvojili ako nema nikakve dozvole o ekploataciji litijuma.

Navodi da svi ignorišu narod koji tamo živi – u deset sela je više od 1.400 domaćinstava, više od 4.000 ljudi. Ignorišu kvalitetan poljoprivredni ambijent, škole pune dece, da od neolita postoji oko 50 lokaliteta kulturno-istorijske vrednosti, tu je Tršić, manastir Tronoša, nabraja.

Na konstataciju da iza Rio Tinta stoje moćni deoničari, moćne države, moćni ljudi, pa i neke evropske zemlje, uz podršklu i domaćih aktera, a na pitanje kako je moguće da taj projekat s tim svim ne uspe, Risitić kaže da niko nema pravo da pomera 4.000 ljudi sa njihove zemlje i njihovih njiva, podsećajući na Ustav.

Kaže da postoji ozbiljan broj ljudi – od naučnika i akademika, profesora univerziteta, javnih ličnosti koji su protiv projekta, a ključ je da je taj narod tamo protiv tog projekta. Veruje da će oni ići do kraja u odbrani svojih prava i onoga što predstavlja suštinu njihove egzistencije.

Te 2,4 milijarde dolara koje su rekli da bi investirali, kaže, ne bi investirali odmah nego u periodu ekspoloatacije rudnika koji će da traje 50 godina.

„Rio Tinto nema nikakvu referencu u esksploataciji i ekstrakciji litijuma, oni su se uglavnom bavili bakrom, gvožđem i nekim drugim materijalima. A potencijal poljoprivrede u tim krajevima iznosi više od 80 miliona evra godišnje – a ništa ne bi zagađivali, ne bi došlo do uništenja šuma i zemljišta. Jadarit, koji nosi taj litijum, je jedna od najgorih mogućih formi koja sadrži litijum i da biste iz toga izvadili litijum potrebni su veoma invazivni tehnološki procesi. Recimo, u slučaju jadra, preko hiljadu i sto tona sumporne kiseline dnevno. Formiranje deponija sa više miliona metara kubnih vrlo toksičnih materija nosi veoma visok rizik od zagađenja i površinskih i podzemnih voda. Ako bi se akcenat stavio na poljoprivredu i prerađivačku industriju – tu bi se zaposlilo daleko više ljudi i ne bi bilo zagađenja“, kaže Ristić, navodeći da bi tako nešto dalo veću korist ne samo za Loznicu, već i celu Srbiju.

Navodi da kada čita literaturu o „otisku Rio Tinta u svetu“ shvata „da njima ništa ne treba verovati“.

„Ima jedna činjenica koju ovi promoteri litijuma u Srbiji prećutkuju – Srbija nije uopšte tako bogata litijumom. Bogatija je Nemačka u dolini Rajne, bogatija je Engleska u Konvolu, ima ga u Francuskoj Austriji, Finskoj i Portugaliji. Portugalci su u oblasti Monte Alegro proterali kompaniju koja je htela da kopa litijum, jer su shvatili da bi im uništili vredno poljoprivredno područje. A zašto oni dolaze kod nas? Pazite, litijum u Nemačkoj će se vaditi sa tri do pet kilometara dubine, iz podzemnih voda, ta podzemna voda će se delimično relaksirati od velike količine toplote koja će biti korišćena za grejanje stanova i za povrtarsku proizvodnju, rashlađena voda ide na jonske filtere, izdvaja se litijum, celzijum i rubidijum, a ohlađena voda se vraća u podzemlje. Nema raskopavanja, nema raseljavanja, nema seče šuma nizagađenja zemljišta“, ističe Ristić.

Kaže da su, uprkos tome, Nemci vrlo oprezni. „Ima mišljenja da je kopanje litijuma u Srbiji samo maska da bi kopali borati, jedinjenja na bazi elementa bor, koja služe kao osnovno jedinjenje za hemijsku industriju. Ako je jasno da nemamo tako velike rezerve litijuma, postavlja se to pitanje, da li je za to maska“, navodi.

Nemačka i Francuska, kaže Ristić, neće da kopaju na jedan invazivan način na svojoj teritoriji, ali kao što reče kancelarka Angela Merkel – veoma su zainteresovani da se kopa u Srbiji.

Ristić pita zašto je Srbija zainteresovana za tako nešto, s obzirom na to da jedan takav projekat prestavlja negaciju konvencija i o klimi i o biodiverzitetu i o zemljištu.

„Zašto bi Srbija raseljavala svoje ljude da bi nekom u Evropi ili bilo gde u svetu bilo bolje“, pita dekan Šumarskog.

„Kopanje grobova“ i hipokrizija velikih

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ranije danas je pozvao svetske lidere da nađu rešenje za klimatske promene kako ljudi bi prestali da kopaju sopstvene grobove. On je naveo da je dosta sa surovim postupanjem na biodiverezitetu, da je dosta gorenja i bušenja i sve dubljih iskopavanja, navodeći da bušimo sopstvene grobove. On je poručio da je dosta sa tretiranjem prirode kao toaleta.

„Kada govorimo o najbogatijim zemljama sveta, one su se sastale u Rimu, G20, i oni su davno zabrinuti za stanje životne sredine, međutim iako to pokušavaju da predstave kao jednu zajedničku brigu i projekat, a ipak us fokusirani sami za sebe. Praktično borba protiv klimartskih promena se svodi na to da razvijene zemlje Zapada zadrže stečene privilegije, a da se teret tih mera prilagođavanja prevali na one nerazvijene“, navodi profesor.

Govoreći o velikim zemljama i njihovim stavovima o životnoj sredini, kaže da na globalnom nivou vlada strašna hipokrizija. „Oni najglasniji za zaštitu životne sredine sprovode to na svojoj teritoriji, ali oni kasape amazonske šume, oni su devastirali Afriku i zemlje Saherskog regiona i pokušavaju na ovim skupovima samo da provuku neke ciljeve koji treba da cementiraju njihov privilegovan položaj u odnosu na ostatak čovečanstva. Ne verujem da će se išta spektakularno desiti u Glazgovu“, naveo je profesor.

Srbija zapustila životnu sredinu

Ristić kaže da imamo veoma zapuštenu životnu sredinu, da ljudi umiru od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, da prerađujemo 10 posto otpadnih voda – a sve ostalo se ispušta u vodotokove. Najsiromašniji smo kavlitetnim površinskim vodama, imamo najmanje šuma u odnosu na ostale balkanske zemlje, dodaje.

Profesor kaže da je trenutni stepen pošumljenosti 31 procenat, ali da je, prema prostornom planu, nama potrebno 41,4 posto, odnosno milion htektara.

„Mi godišnje pošumljavamo dve do tri hiljade hektara, a trebalo bi 25 do 30 hektara godišnje“, rekao je i dodao da je pošumljavanje jedna od najvažnijih mera za smanjenje efekata globalnog zagrevanja. Ovim tempom nećemo za sto godina da ispunimo ono što smo zacrtali u Prostornom planu, zaključio je.



Izvor: N1, 1. 11. 2021.


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PREPORUKA PPNS

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Zdrava životna sredina

Član 74.

Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.
Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Sloboda preduzetništva

Član 83.

Preduzetništvo je slobodno.
Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA 

OKTOBAR

  • Nesvakidašnji dim iz Energetike prijavljen nadležnima, prva reagovala načelnica Okruga: Ne posedujemo traženu informaciju (FOTO, VIDEO)
  • Eksploatacija litijuma na dnevnom redu sednice SO Rekovac 4. novembra
  • FOTO: Energetika Kragujevac, 31. 10. 2021. (16:30)
  • Na predstavljanju Studije ekonomskog uticaja Projekta Jadar u PKS pitanja novinara bila nepoželjna
  • Ekomar: Onlajn predavanje i terensko istraživanje 1. i 3. novembra
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 29. 10. 2021. (8:00)
  • Pacifikacija protesta i otvaranja rudnika Rio Tinta - interes međunarodnih finansijskih institucija, Britanije, SAD, Australije, Nemačke....
  • Ja ću ovo da sačuvam po cenu života - Ljiljana Bralović, Pranjani (Da sam ja neko)
  • Upozorenje iz Bora, usled najave rušenja dimnjaka (Ziđin): Ne izlazite iz stanova bez potrebe!
  • Ustav Republike Srbije: Zdrava životna sredina; Sloboda preduzetništva
  • Žitelji Dragova (Levač) sprečili pristup zemljištu za rudarsko istraživanje (FOTO, VIDEO)
  • Unicef: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
  • U Kragujevcu dorađena preliminarna lista za sufinansiranje energetske efikasnosti kuća
  • Bezbedna voda na javnim česmama Bubanj, Šumarice i Divostin, neispravna u Košutnjaku, Teferiču, Beloševcu, Ždraljici, Kapovcu, Petrovcu i Grujinoj česmi
  • Vujović: Prekomerno aerozagađenje zabeleženo u više gradova u Srbiji od kako je počela grejna sezona
  • Rio Sava: Zahtevi za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje priključnog razvodnog postrojenja 110kv Jadar i dalekovoda
  • Energetikа (Kragujevac): Početak grejne sezone
  • Razgovori o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje)
  • Prof. Ristić: Državni aparat da se stavi u službu zaštite životne sredine - javnost ne prihvata da se radi po lošim praksama
  • Otpadna voda-potok-jezero u Šumaricama!? (2020/2021)
  • Grad prihvatio inicijativu Ekomara - unaprediće Lokalni registar izvora zagađivanja (LRIZ)
  • Razgovori o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje)
  • Zahtev REM-u da zabrani reklamu Rio tinta
  • SKC: Uticaj rudarenja na prirodu
  • Klub akcijaša: Uređenje dela Spomen-parka
  • Srbiju "buše" do temelja - slučaj istraživanja litijuma u Levču
  • Udruženja građana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
  • Uz Uglješnicu, pritoku Lepenice (VIDEO)
  • Energetika (Kragujevac) - iz ugla potrošača (VIDEO)
  • Meštani Pranjana i Družetića oterali nepozvane goste - predstavnike ’ćerke firme’ Rio Tinta
  • Đački parlament: Eko strit parti, 9. oktobra
  • Mesna zajednica jeste organ vlast - to razume MZ Beloševac, ali ne i MZ Ilićevo
  • Lokalni registar izvora zagađivanja - šest meseci kasnije

SEPTEMBAR (23)

  • Anketa: Kakvo je vaše mišljenje o stanju voda u Kragujevcu?
  • U Kragujevcu održana konferencija "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva"
  • Ekomar: Uspostaviti kontinuirani monitoring površinskih voda Kragujevca
  • Zavrni rukave: Sakupljeno 70 džakova smeća sa Hipodroma
  • Zavrni rukave: Hipodrom, 26. septembar
  • RERI: Šta smo disali između dva septembra
  • Đački parlament: Eko strit parti 2. oktobra
  • Alarmantna publikacija "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji" skrivana od javnosti?
  • Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine
  • Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji
  • Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse - iz odgovora prof. Ristića ministarki Mihajlović
  • CINS: Bor sve opasniji po zdravlje ljudi - pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha
  • Vujović: Ulaganje Ziđina u modernizaciju postrojenja važno za životnu sredinu; RERI: Ministarka zadovoljna kako napreduje izgradnja nelegalnih objekata u Boru
  • Ljubivoje Ršumović - Zar ćemo opet dozvoliti
  • Prof. Ristić: Litijumska bajka nije razvojna šansa Srbije
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (2012)
  • Sa protesta u Rekovcu protiv istraživanja litijuma: Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda
  • Ugovorena zamena kotlova Energetike, rok za završetak radova je 120 dana
  • Grad Kragujevac objavio konkurs za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća
  • Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac! (snimak protesta, 3. 9. 2021)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • Preliminarni zahtevi protesta za bezopasan vazduh
  • Energetika podnela zahtev za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu
AVGUST (8)
  • Protest ’Odbranimo Rekovac’ 3. septembra (17:00)
  • Protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra (VIDEO)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin
  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari