Savo Manojlović i Tim Kreni-promeni upućuju novi poziv. Prenosimo u celini.
"Nadam se da vam se utisci sređuju. Zaustavili smo dva zakona i videli smo da stanje u zemlji zavisi od nas samih. Takođe, znam da svi osećamo isto. Ovo je bila samo jedna bitka. Ne smemo stati. Zato naš naredni korak jeste da sakupimo 30.000 potpisa za inicijativu protiv kopanja litijuma koju će formulisati Radna grupa pravnika i ekologa. Do sada se prijavilo 2.000 volontera. Ove bitke ne dobija jedan čovek, niti jedna organizacija. Zato nam je potrebna svaki čovek.
Bilo nas je prema nekim podacima preko 100.000 na blokadama. Bilo je veličanstveno gledati kako vlast konačno sluša svoje građane. Uradili smo nešto istorijski. Istovremeno znam da je u svakom od vas postojao strah, da li nešto ovako možemo ponoviti i da li smo trebali da tražimo više. Taj strah osećao sam i ja, ceo Tim Kreni-Promeni i mnogi ljudi koji su pisali ili koje smo sretali.
Drago mi je da većina vas podržava držanje reči. Takođe nam je bitno da razumete da ne postoji magičan protest koji će rešiti sve probleme ovog društva. Srbiju ćemo učiniti boljom, ako menjamo zakon po zakon, odluku po odluku. Nismo želeli da nastavimo sa blokadama. Odluka da prestajemo sa blokadama i ulazimo u novu bitku je bila teža odluka, ali jedina ispravna. Rekli smo da podržavamo one koji žele da nastave. Ali desilo se upravo ono što smo znali, bez jasnih zahteva koji objedinjuju različite grupe te blokade su se posle prve nedelje ugasile.
Mi imamo naredni korak. To je formiranje mreže aktivista koja će učestvati u sakupljanju 30.000 potpisa uživo, ne online. Za to će nam trebati internet kampanja, štandovi, štampani materijal i puno puno volontera. Nećemo moći da dopremo do svih ljudi preko medija, zato sa velikim brojem ljudi na terenu i dobrim planom možemo da dođemo do što većeg broja ljudi, predložimo zvaničan propis Narodnoj skupštini i nastavimo da ih pritiskamo.
Prethodni protesti su uspeli, jer smo ih pobedili u borbi za javno mnjenje. Ljudi su prepoznali jasan plan, ali i čiste namere. Ogroman broj ljudi, uz podršku glumaca, sportista i javnih ličnosti, počeo je da kvari njihove planove. Tako se desila prva velika dobijena bitka građana u poslednjih 10 i više godina. Sada moramo da se raširimo po celoj Srbiji i uđemo u svaki dom i svaku ulicu. Za to nam trebaju volonteri i sredstva za štampane materijale, štandove, putne troškove.
Nije bitno koliko si zauzet i koliko vremena imaš. Nećemo uspeti ako jedna osoba uloži svo vreme koje ima. Ali možemo napraviti čudo, ako hiljade ljudi izdvoji po nekoliko sati svoga vremena. Isto tako ne trebaju nam veliki donatori, želimo da sa puno malih donacija od 200, 1.000 dinara ili ko koliko može da obezbedimo sredstva od građana kojima je stalo do ove teme u društvu."
Kako će se eksploatisati jadarit, i šta ta ruda u sebi sadrži od opasnih elementa?
Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen, živa, olovo.
Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati?
Poznato je da će se u reku Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Pitanje je šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati. Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži.
Koje će se hemikalije koristiti u procesu? Koliko vode će se dopremati iz Drine?
Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno pa i više.
Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakon usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije.
Najrizičniji deo u eksploataciji litijuma iz jadarita je tretiranje rude sumpornom kiselinom na 250 stepeni?
Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh.Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.
Građani Srbije i njen narod imaju pravo na čist vazduh, čistu vodu i zdrave uslove života. Zaustavite prljavi rudnik litijuma Rio Tinto i zaštitite ljude, naše nasleđe, našu životnu sredinu i reke u dolini Jadar. Ujedinjeni možemo spasiti dolinu Jadra – pridružite se borbi!
Istorijat Rio Tinta
Rio Tinto, od svog osnivanja 1930.godine, ima istoriju uništavanja životne sredine, saradnje sa profašističkim režimom generala Franka, podržavanje apartheida, uništavanje svete pećine starosedelaca u Australiji stare 45.000 godina 2020. godine. Kompanija i njeni predstavnici su više puta osuđivani za prevaru, plaćali su odštete i kazne koje iznose milijarde dolara za nezakonito uništavanje zemljišta, ali nastavljaju da pustoše i uništavaju životnu sredinu širom sveta. Kompanija je optužena za učešće u ratnim zločinima u Papau Novoj Gvineji u kojoj je zbog ekspolatacije rudnika izbio desetogodišnji građanski rat.
