Novoosnovana Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) pokrenula je aplikaciju "xEco vazduh" (eXtreme ECOlogy - Ekstremna ekologija) koja prikazuje evropski indeks kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koristeći podatke o koncentracijama pet zagađujućih materija: suspendovanih čestica prečnika do 10 i 2,5 mikrona (PM10 i PM2.5), sumpor dioksida (SO2), azot dioksida (NO2) i prizemnog ozona (O3).

Aplikacija je jedinstvena po tome što kategorizuje kvalitet vazduha istovremeno poredeći trenutni nivo zagađenja sa graničnim vrednostima propisanim zakonom, odnosno preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ističe NEA.

Detaljno o aplikaciji

Prikazuju se merenja agregirana na časovnom i dvadesetčetvoro­časovnom nivou iz mreža za automatski monitoring kvaliteta vazduha (preuzeta sa nacionalnog portala otvorenih podataka) kao i indikativna merenja koncentracija PM10 i PM2,5 suspendovanih čestica iz javno dostupnih baza podataka o kvalitetu vazduha u realnom vremenu (luftdaten.info).

Vrednovanje i rangiranje kvaliteta vazduha vrši se prema metodologiji primenjenoj na portalima European Air Quality Index i Up-to-date Air Quality Data kojima upravlja Evropska agencija za životnu sredinu (EEA - European Environment Agency), uvođenjem raspona indeksa kvaliteta vazduha u 6 kategorija:

• Dobar (Good),
• Prihvaljiv (Fair),
• Srednji (Moderate),
• Loš (Poor),
• Veoma loš (Very poor) i
• Izuzetno loš (Extremely poor).

Stanice sa indikativnim merenjima se ilustracije radi kategorizuju samo u odnosu na PM čestice (srednje časovne i srednje dvadesetčetvoro­ćasovne vrednosti), primenom istih raspona. Aplikacija u detaljnom prikazu, primenom važeće zakonske regulative u oblasti zaštite kvaliteta vazduha daje ocene kvaliteta prema definisanim graničnim vrednostima za pojedine polutante (GV) GV datim u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 11 od 5. marta 2010, 75 od 20. oktobra 2010, 63 od 19. jula 2013.) kao i u odnosu na granične vrednosti preporučene od Svetske zdravstvene organizacije - SZO.

Evropski indeks kvaliteta vazduha omogućava korisnicima da saznaju više o kvalitetu vazduha u mestu gde žive, rade ili putuju. Kombinovanjem ovog indeksa sa graničnim vednostima iz nacionalnog zakonodavstva odnosno datim od strane SZO, građani Srbije po prvi put mogu da dobiju realne, pravovremene informacije o kvalitetu vazduha u zemlji, pojedinim regionima i gradovima. Takođe, aplikacija omogućava vizuelizaciju jačine i smera vetra na 10m visine (strujnice na mapi) na teritoriji Srbije korišćenjem servisa obezbeđenog od weather.openportguide.de na osnovu podataka Nacionalne okeanske i atmosferske službe SAD (NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration).

Takođe, aplikacija daje prikaze "top liste" stanica prema najvišim koncentracijama polutanata odnosno trajanjem povišenih koncentracija u poslednjem satu, poslednja dvadesetčetiti sata, od početka tekuće godine kao i u prethodne tri godine, te označava staince na kojima su prekoračene pojedine granične vrednosti definisane domaćim zakonodavstvom, odnosno smernicama SZO.

Indeks se zasniva na vrednostima koncentracije do pet ključnih zagađujućih materija, uključujući:

• Suspendovane čestice prečnika do 10 µm - PM10
• Suspendovane čestice prečnika do 2,5 µm - PM2.5
• Prizemni ozon - O3
• Azot-dioksid - NO2
• Sumpor-dioksid - SO2

Njime se iskazuje potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje, odnosno veza između koncentracija pojedinačnih polutanata i zdravlja građana.

Indeks se izračunava na osnovu srednjih satnih ili srednjih 24-časovnih vrednosti prikupljenih iz postojeće državne automatske mreže za monitoring kvaliteta vazduha. Takođe, primenjuje se i na rezultate indikativnog monitoringa (PM10 i PM2,5) koji sprovode građani na sopstvenim meračima (senzorima). Podaci nisu formalno verifikovani. U slučaju prizemnog ozona (O3) umesto srednje dvadesetčetvoročasovne vrednosti koristi se maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost (prema definiciji datoj u Uredbi).

Indeks ukazuje na kratkoročnu situaciju sa kvalitetom vazduha. Ne odražava dugoročnu (godišnju) situaciju sa kvalitetom vazduha, koja se može značajno razlikovati. Indeks nije sredstvo za proveru usklađenosti sa standardima kvaliteta vazduha i ne može se koristiti u tu svrhu.

Metodologija

Vrednosti koncentracija do pet ključnih zagađivača određuju nivo indeksa koji odražava kvalitet vazduha na svakoj stanici. Indeks odgovara najlošijem nivou bilo kojeg od pet zagađivača (kartica Indeks).

Markeri na mapi predstavljaju lokacije stanica za praćenje kvaliteta vazduha. Boje odražavaju kvalitet vazduha u datom času na toj stanici. Iskačući prozor kružnog oblika koji prikazuje indeks kavliteta vazduha obojen je odgovarajućom bojom dok se ujedno u okviru kruga prikazuju zagađujuće materije na osnovu čijih koncentracija je pojedina stanica svrstana u datu kategoriju.

Da bi se izbeglo izostavljanje stanica koje ne prikupljaju podatke o svim zagađivačima, indeks se izračunava za sve stanice sa podacima za najmanje jedan zagađivač. Stanice koje mere koncentracije PM čestica prikazane su kao veće tačke a one koje ne mere kao manje, dok su stanice indikativnog monitoringa prikazane kao zaobljeni kvadrati, što ukazuje na nivo pouzdanosti prikazanog indeksa.

Opsezi koncentracija i nivoi indeksa

Opsezi indeksa kojim se kategorizuje kvalitet vazduha zasnivaju se na relativnim rizicima povezanim sa kratkotrajnom izloženošću PM2.5, O3 i NO2, kako je definisala Svetska zdravstvena organizacija u svom Izveštaju o zdravstvenom riziku od zagađenja vazduha u Evropi (projekat HRAPIE).

Relativni rizik od izloženosti PM2,5 uzima se kao osnova za kreiranje indeksa, posebno povećanje rizika od smrtnosti usled porasta dnevne srednje koncentracije PM2,5 za 10 µg/m3 .

Pod pretpostavkom linearnosti funkcija relativnog rizika za O3 i NO2, izračunavaju se koncentracije ovih zagađivača koje predstavljaju ekvivalentan relativni rizik od povećanja dnevne srednje vrednosti PM2,5 za 10 µg/m3.

Za koncentracije PM10 pretpostavlja se konstantan odnos između PM10 i PM2,5 od 1:2, u skladu sa gornjim smernicama Svetske zdravstvene organizacije za kvalitet vazduha za Evropu.

Za SO2, opsezi odražavaju granične vrednosti određene EU direktivom o kvalitetu vazduha.

Zdravstvene poruke

Sračunati indeksi su dopunjeni zdravstvenim preporukama za opštu populaciju i za osetljivu populaciju. Pod osetljivom populacijom podrazumevaju se odrasli i deca sa respiratornim problemima i odrasli sa srčanim oboljenjima.

Limiti

Granične vrednosti date u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije GV, odnosno prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, izražene u µg/m3, prema periodu osrednjavanja [maksimalni dozvoljeni broj ponavljanja u toku kalendarske godine].

Materije

PM 2,5 i PM 10 (Particulate Matter) suspendovane, lebdeće čestice

Suspendovane (lebdeće) čestice spadaju u jedne od najopasnijih zagađivača vazduha, jer se zbog svojih malih dimenzija dugo zadržavaju u nižim delovima troposfere. U čvrstom ili tečnom obliku raspršene su u sloju vazduha u kojem živa bića dišu i žive, a vetrom se lako raznose na velike udaljenosti od mesta izvora. Mogu biti različitih veličina i sastojati se od mnogobrojnih hemijskih jedinjenja.

Prema dimenzijama podeljene su na više grupe, od kojih su posebno značajne:

• PM 10 - čestice prečnika do 10 mikrometra
• PM 2.5 - čestice prečnika do 2.5 mikrometra

Kako je prečnik prosečne ljudske dlake 70 mikrometra, ove fine čestice su i do 30 puta manje u prečniku. Zbog toga su nevidljive golim okom. One najfinije se mogu videti samo pod elektronskim mikroskopom.

Prema izvoru iz kojeg nastaju dele se na primarne i sekundarne suspendovane čestice. Primarne nastaju direktnim emitovanjem u vazduh iz izvora kao šro su gradilišta, neasfaltirani putevi, dimnjaci, požari, zapaljeno strnjište, paljenje guma...

Sekundarne lebdeće čestice su one koje su u atmosferi formirane od prekursora, kao rezultat složenih hemijskih reakcija. Glavni prekursori za formiranje lebdećih (suspendovanih) čestica su sumpor dioksid (SO2>) i azot dioksid (NO2), a to su zagađivači emitovani iz termoelektrana, industrije i saobraćaja.

Uticaj PM 2.5 i PM 10 na zdravlje

S obzirom da su suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10 izuzetno malih dimenzija zbog kojih lebde i dugo se zadržavaju u sloju vazduha koji udišemo, a uzevši u obzir da se sastoje i od čvrstih i tečnih delova noseći na sebi brojna štetna hemijska jedinjenja, veoma su opasne i štetne po zdravlje ljudi a najugroženije kategorije su deca, starije osobe i kardiopulmonarni bolesnici.

Mikroskopske čestice koje se ponašaju i kao gas, disanjem ulaze duboko u pluća. Najsitnije prodiru do alveola trećeg reda a tako dospevaju i u krvotok. Čak i one najkrupnije koje se zadržavaju u gornjim disajnim putevim, izazivaju brojne zdravstvene tegobe poput produktivnog kašlja i otežanog disanja. Suspendovane čestice koje prodru dublje u tkivo pluća kao i u krvotok, izazvivaju niz veoma ozbiljnih oboljenja sa krajnjim rezultatom u skraćenju životnog veka izložene populacije.

Neke od bolesti i efekata na zdravlje usled izloženosti ka PM 2.5 i PM 10 su:

• problemi sa disanjem
• iritacija očiju, nosa i grla
• stezanje u grudima
• nepravilan rad pluća
• preskakanje srca

Brojna istraživanja pokazuju da izlaganje ovim česticama uzrokuju prevremenu smrt od kardiovaskularnih ili pulmonarnih bolesti. Takođe PM 2.5 i PM 10 izazivaju ili pogoršavaju hronična oboljenja kao šro su astma, infarkt srca, bronhitis i ostale respiratorne probleme.

Prema istraživanju objavljenom u Journal of the American Medical Association, dugotrajno izlaganje PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, što potencijalno može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Naučnici koji su se bavili ovom temom i istraživanjima, procenili su da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom povećanja koncentracija ovih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopumonarnim oboljenjem ili rakom pluća.

American Heart Association ističe uticaj i razliku između kratkojtrajne i dugotrajne izloženosti prema PM 2.5: "Izloženost prema PM (PM 2.5) u periodu od nekoliko sati do nekoliko nedelja, može izazvati kardiovaskularna oboljenja, imala ona fatalan ishod ili ne; dugotrajna izloženost finim česticama (npr. nekoliko godina) povećava smrtnost izazvanu kardiovaskularnim oboljenjima u daleko većoj meri nego izloženost od nekoliko dana i takođe smanjuje životni vek populacije za nekoliko meseci do nekoliko godina."

Potencijalna šteta nastala od zagađivača vazduha, ne zavisi samo od koncentracije tih zagađivača, već i od dužine izloženosti ka njima. Zato dvadesetčetvoročasovne vrednosti PM-ova pokazuju bolji odraz na zdravlje ljudi nego na primer jednočasovna vrednost.

Mere zaštite

• Ostanite kući i zatvirite sve prozore kako biste sprečili da vazduh zagađen suspendovanim česticama u većoj meri prodre u vaš prostor
• Preporučuje se upotreba uređaja za prečišćavanje vazduha sa HEPA filterom, kako za stambeni prostor, tako i za kabinu vozila ako dugo provodite u istom
• Kada su zatvoreni prozori ne palite sveću, cigarete ili neke uređaje koji emituju gas ili dim
• Ako ste u mogućnosti, promenite lokaciju dok pojačano zagađenje traje u vašem okruženju
• Ako pri velikim zagađenjima ipak morate da izađete iz kuće, učinite to na kratko i nosite zaštitnu masku sa oznakom N95 ili više
• Izbegavajte rekreaciju i bilo kakve aktivnosti na otvorenom za vreme pojačanog zagađenja vazduha

NEA je visokostručna ekološka organizacija koja se analitički i praktički bavi problemima i rešenjima vezanim za životnu sredinu u Srbiji. Budući da se Srbija nalazi pred veoma izazovnim periodom koji će zahtevati odlučna rešenja i kompleksna znanja u oblasti ekologije, mišljenja smo da je osnivanje ovakve ekspertske organizacije bila nužnost, kako bi se ponudila kvalitativna i kvantitativna alternativna rešenja postojećim javnim politikama.

NEA pledira da, sa jedne strane, bude korektiv zvaničnoj državnoj politici u sferi zaštite životne sredine, a sa druge strane, potpora građanima i aktivistima kojima su neophodne kredibilne informacije koje se tiču zdravlja i kvaliteta života građana Srbije.

Imajući u vidu da su u Srbiji ugroženi svi mediji životne sredine (vazduh, voda, zemljište), okupili smo oko nas eminentne stručnjake u svim poljima ekologije, koji mogu ponuditi svoja znanja, veštine i iskustvo na raspolaganje javnosti u Srbiji. Takođe, NEA ostvaruje direktnu saradnju i sa aktivističkim organizacijama širom Srbije, čija je uloga od krucijalnog značaja za zaštitu, kako javnog interesa, tako i privatnog interesa svakog građanina Srbije.

Vazduh koji dišemo, voda koju pijemo i zemljište koje koristimo, su naša zajednička javna dobra, i kao takva moraju biti jemčena Ustavom i zakonima Republike Srbije, ne samo na rečima, nego i zvaničnom državnom politikom. Uloga organizacija civilnog društva i neformalno okupljenih građana je da tu garanciju pojačaju, a rizike narušavanja životne sredine smanje.

Članovi stručnog saveta NEA su:

• prof. dr Aleksandar Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede
• dr Aleksandar Urošević, dipl. biolog
• Dragoljub Bakić, dipl. arhitekta
• Branislav Božović, dipl. inž. geologije
• prof. dr Dragana Jovanović, lekar
• prim. dr Elizabet Paunović, lekar
• Milenko Jovanović, dipl. meteorolog
• prof. dr Miloš P. Stanić, dipl. inž. građevine
• dr Monika Živković, lekar
• prof. dr Predrag Simonović, dipl. biolog
• prof. dr Ratko Ristić, dipl. inž. šumarstva
• dr Viša Tasić, dipl. inž elektronike
• dr Vladimir Kovčin, lekar
• dr Vladimir Pavićević, dipl. inž. tehnologije
• dr Nebojša Veljković, dipl. inž. građevine
• mr Dejan Lekić, dipl. inž. građevine