Nakon zabrane gradnje bez sadnje drveća u Kragujevcu - može li se ovom merom zaista zaštiti postojeća i napraviti nova zelena površina?

Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je zabranio gradnju objekata bez sadnje drveća. Ovo je jednoglasna odluka odbornika gradskog parlamenta, doneta 28. juna na inicijativu gradonačelnika Nikole Dašića kojom Kragujevac želi da unapredi kvalitet života građana. Odluka se primenjuje od 1. septembra.

– U cilju očuvanja i unapređenja sveukupnog zelenila na teritoriji grada, ova Odluka kao najefikasniji instrument za realizaciju plansko-urbanističkih mera zaštite životne sredine, ima veliki doprinos. Na gradskim nadležnim institucijama je sada zadatak da se akcija sprovede u delo kroz kvalitetan plan i program koji će na vreme obezbediti izbor kvalitetnih i reprezentativnih sadnica, način organizacije sadnje, kao i odabir lokacija na kojima je moguća sadnja ukoliko nije moguće saditi na lokaciji, kometariše ovu odluku lokalnih vlasti Tijana Marković, master inženjer zaštite životne sredine iz JP Urbanizam Kragujevac.

Po njenom mišljenju izbor lokacija treba tražiti na postojećim javnim zelenim površinama kao i na planski opredeljenim lokacijama za tu namenu koje nisu realizovane.

– Deluj lokalno, misli globalno, zaključuje ona.

Arhitekta Dušan Soković, nije siguran koliko je ostvariva ideja, da se za svaki novoizgrađeni stan u nekom prostoru zasadi po jedno drvo, na način kako bi to valjalo da se dogodi.

– Ovu zamisao bi trebalo da podrže ozbiljni i suštinski kompleksni projekti, ne samo zasađivanja novih stabala, nego i uređenje postojećih skverova, razdelnih ostrva i brojnih drugih prostora parternog urbanizma, što bi značajno doprinelo unapređenju estetike grada, smatra on.

Po Sokovićevom mišljenju, u međuvremenu bi valjalo da se poštuju odredbe važećih PGR-ova (planovi generalne regulacije) koji zahtevaju da se, u zavisnosti od dela grada na koji se odnose, prilikom gradnje na svakoj lokaciji obezbedi od 10 do 20 posto uređene, pretežno kompaktne, zelene površine.

– Briga o zelenilu i ekologiji nas opominje da postojeće zelene oaze grada pažljivo čuvamo i ne dozvolimo ekspanziju gradnje u tim prostorima, upozorava ovaj naš sagovornik.

Za novinara i ekološkog aktivistu Dejana Miloševića iz Udruženja „Prvi prvi na skali” ideja „Vrati dah prirodi – posadi drvo” je za pohvalu.

– Ona je u duhu je projekta EU „Natura 2000”, koji se sprovodio u Novom Sadu pod sloganom „Vrati prirodi – Pridruži se i posadi drvo”. Kragujevčani svakako zaslužuje taj vid pažljivijeg odnosa lokalne samouprave prema sugrađanima, kaže on.

Kragujevac prvi zabranio gradnju bez sadnje drveća: Može li se ovom merom zaista zaštiti postojeća i napraviti nova zelena površina? 2
^{Sadnice platana koje je Grad Kragujevac nedavno poklanjao u akciji ozelenjavanja grada}

Po njegovom mišljenju ova ideja se odnosi na buduće graditelje, a da bi bilo sveobuhvatne koristi morali bi da se rešavaju i problemi iz ranije gradnje. On navodi da Institut za javno zdravlje u okviru izveštaja o aerozagađenju svakog meseca preporučuje dugoročne mere, a jedna od njih je ozelenjavanje javnih površina – stvaranjem mini parkova.

– Da li mimo novogradnje, koja će biti pod boljom kontrolom, Kragujevčani imaju dovoljno zelenih oaza neka procene sami, ceni Milošević.

ARHIVA PPNS "VRATI DAH PRIRODI – POSADI DRVO" - PREDLOG AKCIJE GRADA KRAGUJEVCA

’Vrati dah prirodi – posadi drvo’ - predlog akcije grada Kragujevca
Nemogućnošću buduće gradnje bez sadnje, po Ivanu Raduloviću, kragujevačkom Glavnom gradskom urbanisti, kreatori javnih politika prepoznali su značaj zelene infrastrukture za održivi urbani razvoj i podizanje kvaliteta života građana i zdravlje stanovništva uopšte.

– Ova odluka će sigurno unaprediti javne prostore, kako sa aspekta smanjenja efekta toplotnih ostrva i poboljšanja mikroklimata grada, tako i sa aspekta unapređenja slike urbanog predela, tvrdi on.

Za Radulovića procenat i kvalitet zelenih površina u urbanom prostoru, značajan je urbanistički parametar u planiranju prostora i naselja.

– Ono što je dalje potrebno je usmeravati konkretne planske mere u skladu sa ovom gradskom Odlukom, što bi ubuduće moralo da bude predmet revizije postojećih, odnosno izrade novih planskih dokumenata na nivou grada, zaključuje Radulović.

Investitori koji grade stambeni ili stambeno poslovni objekat u Kragujevcu, od 1. septembra u obavezi su da posade jedno stablo za svaki stan ili lokal. Kada je reč o poslovnim objektima propisana je sadnja deset stabala za poslovni objekat površine do 1.000 kvadrata, a ako je je stambeno – poslovni objekat preko 1.000 kvadrata, investitori su u obavezi da zasade još po jedno drvo na svakih dodatnih 500 kvadratnih metara novog zdanja.

Zoran Mišić
Izvor: Danas

ARHIVA PPNS WWF: EVROPSKE VLADE, KORPORACIJE I INVESTITORI ZATVARAJU OČI PRED RIZICIMA OD NESTAŠICE VODE