Pomor pčela radilica predstavlja globalni problem kome se, nažalost, ne nazire skorije rešenje. Dosadašnja procena rizika uticaja pesticida na pčele je nepotpuna i različito tumačena, a za razliku od ostatka savremenog sveta - u Srbiji se po ovom pitanju čini negde između "gotovo ništa" i "isuviše malo"
Potrošački Reporter je u okviru aktivnosti na projektu "Rate Me Green" koji APOS sprovodi uz podršku Consumer Internationala RATE ME GREEN (Green Action Fund) pisao o mogućem štetnom uticaju preparata protiv komaraca na pčele radilice.
Sekretar Društva pčelara "Jovan Živanović" iz Novog Sada Miroslav Andrejev, za Potrošački Reporter kaže da se zaštita pčela od ovih preparata oslanja samo na dobru saradnju između Ciklonizacija d.o.o. Novi Sad i vlasnika košnica. Iako je ta komunikacija dobra, on ističe da je Srbiji ipak potreban zakonski okvir ne samo po pitanju zaprašivanja komaraca nego i po pitanju upotrebe neonikotinoida u poljoprivredi.
- Prskanje biljaka na privatnim posedima predstavlja veći problem jer tada samo dobra komunikacija sa vlasnicima parcela nije dovoljna. Korišćenje pesticida koje pčelama znatno utiču na orijentaciju i ugrožavaju zdravlje koriste se stihijski, tako da je sklanjanje pčela u košnice nemoguće. Potrebna nam je dobra praksa EU koja jasno reguliše tačan vremenski period kad i kako se sme prskati voće s čim su i pčelari upoznati. Svako odstupanje predstavlja kršenje zakona - navodi Andrejev.
On je istakao da su ipak najveća opasnost po pčele biljke čija su semena tretirana neonikotinoidima. Neonikotinoidi su stalno prisutna opasnost, a njihova upotreba u Srbiji je veoma rasprostranjena i nije zakonski ograničena. Pored opasnosti po život pčela neonikotinoidi utiču i na njihovu orijentaciju jer onemogućavaju pčele da se vrate u svoje košnice.
Ova odluka nije u potpunosti zadovoljila one koji vode brigu o pčelama i životnoj okolini, a još manje one koji od prodaje pesticida zarađuju puno novca. Jedni smatraju da se ova zabrana mora uvesti trajno, dok drugi tvrde da ne postoje naučni dokazi da su pesticidi razlog za rapidno nestajanje pčela radilica.Sigurno je jedno - ako nestanu pčele, nestaće 80%o biljaka na planeti. Bez pojedinih biljnih vrsta, količina voća i povrća, neophodnih za ishranu, će se smanjiti ili potpuno nestati, što predstavlja siguran kraj i za ljude. Ukoliko ove činjenice ne uznemiravaju, čak i ovaj problem možemo argumentovati „pohlepno"- ekonomskom računicom. Podaci Evropske komisije pokazuju koliko su pčele važne za ekosistem i poljoprivredu ističući da njjihov prirodni doprinos poljoprivredi EU iznosi 22 milijarde evra.
Inače jedna od prirodnih biopreparata je Morač. To je lekovita, aromatično začinska i medonosna biljka. Morač cveta od jula do oktobra a privlači insekte i ptice i predstavlja svojevrstan eko-koridor. Biljni ekstrakt sa prirodnim delotvornim materijama morača koristi se kao biopreparat (HF-Pilzvorsorge, BioFa AG, Nemačka) u preventivnoj zaštiti protiv pepelnice, botritisa i pegavosti paradajza. Nije opasan za pčele, ne šteti korisnim insektima. Mehanizam delovanja je da izaziva induciranu otpornost biljke. To je još jedna od osobenosti morača koja ga čini pogodnom za upotrebu u organskoj biljnoj proizvodnji.
CONSUMER INTERNATIONAL promovisao kampanju APOS-a
Na svojoj Facebook stranici „Green Action Fund" Consumer International promovisao je kampanju APOS-a i video koji je urađen na engleskom jeziku.
Komentara: 0