Dogovor na sastanku aktivista s Vučićem: Zabrana MHE u zaštićenim područjima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložiće Vladi Srbije da se zabrani izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim područjima, rekao je profesor Ratko Ristić iz udruženja Odbranimo reke Stare planine.
"Predsednik Aleksandar Vučić će što pre Vladi Srbije predložiti da se donese zabrana gradnje malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim područjima, po čemu bi Srbija bila prva zemlja u Evropi koja je uradila tako nešto, i to bi zaista bio jedan veliki korak u zaštiti prirode naše zemlje", kazao je Ristić, posle sastanka sa Vučićem, ministrom energetike Aleksandrom Antićem i predstavnicima Ministarstva građevinarstva.
Najavio je i da će Vučić posetiti selo Rakita početkom novembra, gde se pravi MHE koja je izazvala nezadovoljstvo stanovništva i koja je "paradigma kršenja" brojnih zakonskih propisa.
Predsednik će posetiti, tokom obilaska pirotskog okruga, i selo Temska, rekao je Ristić i istakao da je na sastanku sa Vučićem donet i zaključak da se pooštre procedure tokom kojih se stiču uslovi i mišljenja, odobravaju projekti i dokumentacija za MHE, kao i kontrola njihovog rada.
Potrebno je uraditi analizu šta je to urađeno u skladu sa zakonom, da li postoje sve dozvole, uslovi i saglasnosti, verujem da će biti obavljena kontrola onih objekata koji već u izgradnji i pronađeno rešenje u narednom periodu, rekao je Ristić.
Predsednik je dao podršku ideji da se napravi jedno kontrolno telo za te projekte, rekao je on.
"Vučić eksplicitno rekao da nema gradnje u zaštićenim područjima"
Predsednik udruženja Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da je jedna od prvih stvari koja je rečena Vučiću, da njih niko za 2,5 godine niko nije hteo da primi, a da je poslednji sastanak bio sa ministrom Aleksandrom Antićem i ministrom Goranom Trivanom kada se rešavalo pitanje tunela do Zavojskog jezera.
"Od tada je prošlo dve i po godine, nas niko nije primio. Prvo što je od nas čuo predsendik bilo je pitanje zašto niko sa nama ne želi da razgovara, institucije. Ovo nije mesto, mi smo ovaj problem mogli da rešimo do sada da su nas primili oni koji su nadležni", naglasio je Jovanović.
To je pitanje za njih, zašto ljude ne pozivaju na razgovor, zašto Vučić ovim mora da se bavi, upitao je Jovanović.
Aleksandar Vučić je eksplicitno rekao da nema gradnje u zaštićenim područjima i da će to preporučiti Vladi, kroz Skupštinu, da se to odmah zabranjauje, što se tiče nezabranjenih područja, prekontrolisaće se sve procedure, postojeće, one u toku gradnje, ovo je pozitivan sastanak sa kojeg imamo konretan rezultat, naglasio je Jovanović.
Pitao sam ga, rekao je Jovanović, zašto ne sme niko da dođe u Rakitu, jedini političar koji je došao u Rakitu je bugarski konzul.
On je obećao da će doći u Rakitu početkom novembra i selo Temska koja je interesantna zbog toga što tamo živi mnogo ljudi i kako da ih zadržimo, kao što u takvim prostorima žive ljudi u Italiji i "vrte milijarde", poručio je Jovanović.
Imamo dva rešenja da se vadi to đubre iz rakitske reke ili ima pravne države ili to ostaje i nema pravne države, rekao je on i preneo da je i Aleksandri Damjanović iz Ministarstva građevine rekao da pre nego što potpiše bilo kakvu dozvolu da se vidi da li je sve po zakonu.
Ako hoće država da rešava taj problem, ona može, inače ćemo imati Topli Do i Brus na sve strane, a to nikome ne treba i sa time se složio i Vučić, rekao je Jovanović.
"Ako su po propisima, MHE su najmanje štetne po prirodu"
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je razgovor bio konstruktivan, iskren i u razmeni argumenata se došlo do zajendičkih tačaka.
Mi čvrsto stojimo da hidropotencijali treba da se stave u funkciju proizvodnje električne energije, hidropotencijal je značaj u energiji, a takva hidroenergija ima najmanji negativan uticaj na klimatske promene u odnosu na sve ostale vidove energije, rekao je Antić.
To mora biti uređen sistem koji mora da vodi računa o zaštiti prirode, rekao je Antić i naglasio da duboko veruje da, ako se MHE grade u skladu sa pozitivnim propisima, imaju najmanji negativna uticaj na životnu sredinu.
Srbija ukoliko zbarani izgradnju MHE u zaštićenim zonama biće prva zemlja u Evropi koja je tako nešto učinila, dodao je on.
Antić je rekao da je Srbija skromno koristila svoje hidropotencijale.
Srbija je pravna država, moramo voditi računa i o imidžu prema investitorima i ne možemo se ponašati vaninstitucionalno, rekao je Antić koji je najavio da će inspekcije izaći i proveriti sve što se događalo u pojedinim slučajevima, proveriti dokumentaciju i ispunjenje uslova.
Ovaj sastanak kod predsednika je korak napred u približavanju stavova nadležnih ministarstava, stručnih institucija i nevladinog sektora, kako to treba urediti u budućem periodu, rekao je Antić.
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
Na osnovu člana 79. stav 4. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14 i 95/18-dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 - US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), Vlada donosi UREDBU O VISINI POSEBNE NAKNADE ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE U 2019. GODINI
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se visina posebne naknade za podsticaj u 2019. godini. Naknada iz stava 1. ovog člana izražava se u din/kWh. Visina posebne naknade iz stav 1. ovog člana iznosi 0,093 din/kWh.
Član. 2
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
05 Broj: 110-990/2019 U Beogradu, 7. februara 2019. godine
VLADA PREDSEDNIK Ana Brnabić, s. r.
UREDBA O VISINI POSEBNE NAKNADE ZA PODSTICAJ, 2019.
UREDBA O NAKNADI ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE, 2018.
PREPORUKA PPNS
Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“
„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).
Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.
Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.
Komentara: 0