Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom

Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom

Ekološki ustanak
Beograd, 10. april 2021.

Zahtevi

  1. Poštovanje Ustava i postojećih zakona
  2. Usklađivanje propisa sa najvišim standardima životne sredine
  3. Učešće građana u pitanjima zdrave životne sredine
  4. Informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima
  5. Zaštita prirode
  6. Zaštita svih šuma, zaustavljanje seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje
  7. Obustava gradnji i revizija štetnih projekata MHE
  8. Očuvanje vodnih dobara
  9. Zdrave urbane sredine
  10. Odgovorno upravljanje otpadom
  11. Da dišemo čist vazduh
  12. Energija dobra za sve
  13. Sveobuhvatni održivi razvoj
KOMPLETI ZAHTEVI



ekološki protest

Foto: Nataša Anđelković/BBC

- Naravno da nam treba razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, kasapljenja šuma, uništavanja njiva, odvođenja vode i raseljavanje našeg stanovništva.

- Da li je Ministarstvo rudarstva i energetike nacionalna institucija koja radi u interesu naroda ili u interesu multinacionalnih kompanija? Istraživanja litijuma vrše ne samo kod Loznice i Valjeva, već i u selu Dobrinja kod Požege.

- Ako je po zakonu, onda su to loši zakoni i treba ih menjati.

OBRAĆANJE PROF. DR RATKA RISTIĆA, dekana Šumarskog fakulteta
Beograd, 10. april 2021. (14:36)



Dometi ustanka

- Osnovni cilj je ispunjen, značajno je podignut javni senzibilitet i percepcija problema zaštite životne sredine.

- Potrebno je resetovati koncept kojim se sprovodi zaštita prirode - to podrazumeva, pre svega:
  • identifikaciju svih zagađivača
  • identifikaciju svih uzurpatora procesa zaštite životne sredine
  • rigoroznu kaznenu politiku, od onih koji zidaju nelegalno u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode do onih koji deponuju otpad gde stignu i kako stignu, koji emituju zagađujuće materije nekontrolisano
  • osnažiti rad inspekcijskih službi, ekoloških, vodoprivrednih, šumarskih, pojačati njihov personalni sastav, zaposliti što više ljudi i sprovoditi daleko rigorozniju kaznenu politiku
  • sprečiti ilegalne seče šuma
Sve to je moguće uraditi u vrlo kratkom vremenskom periodu kroz jasnu inicijativu države. Kada država to sprovede, dobre posledice će se veoma brzo osetiti i onda će nestati potreba da se ljudi okupljaju na ekološkim mitinzima u ovako velikom broju.

Naravno, potrebno je i da mediji intenzivno prate sve ekološke probleme u našoj zemlji, da ne ignorišu građane.

Na lokalnom nivou potrebno je da lokalne samouprave osmisle, organizuju i sprovode životvoran, iskren dijalog sa lokalnim stanovništvom. Onda nećemo imati frustracije i proteste, nego će se problemi rešavati na efikasniji i mirniji način.

IZJAVA OBRAĆANJE PROF. DR RATKA RISTIĆA
Njuzmaks Adrija: Pregled dana, 12. april 2021. (12:50)



RISTIĆ: PROTESTOVALI LJUDI KOJI BRINU ZA SVOJU EGZISTENCIJU, RESETOVATI ZAKONE


Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, govoreći o "ekološkom ustanku", kaže da je poslednjih 10 godina učinjeno dosta, ali ne dovoljno. Potrebno je resetovati niz zakonskih rešenja, potrebno je značajno pooštriti kaznenu politiku za sve one koji učestvuju u zagađenju životne sredine - pogotovo kad je u pitanju otpad, potreban je daleko intenzivniji rad inspekcijskih službi, potrebno je više inspektora, da imaju više ovlašćenja, treba resetovati i pooštriti kaznenu politiku prema svim formama ilegalne gradnje, pogotovo u zaštićenim prirodnim područjima, a ekološkim inspektoratima dati jače zakonske i kaznene adute, rekao je za N1. Na protest nisu došli dokoni ljudi koji su rešili sve svoje probleme, već oni koji brinu za svoje zdravlje, za vazduh i svoju egzistenciju.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je zaštita životne sredine „realan problem“ o kojem je spremna da razgovara, navodeći da čula svih 13 zahteva sa ekološkog protesta u Beogradu, u subotu, i da je „pripremljen brifing za svaki od njih sa odgovorima šta se radi i šta će Vlada raditi“.

„Protesti pokazuju šta su vam prioritetni problemi u društvu. Kada vam je to životna sredina, to znači da je zemlja dosta dobro pozicionirana za svoju budućnost“, rekla je premijerka danas. Juče je navela i da „kada ljudi imaju sigurne poslove, zaradu, penzije… bave se ekologijom“.

„Ja se nadam da će to biti tako jednog dana, ali to u ovom trenutku nije tako. Ja sam na protestu video jednu gospođu kod koje kupujem u kiosku novine, koja mi je svakodnevno nudila čokoladace i baterije i ja sam joj rekao da mi to ne nudi, a ona mi je napisala na papiriću da to mora da uradi. Jednom sam je sreo i rekla mi je da radi za platu od 32, 33 hiljade, što nije odlika standarda tzv. prvog sveta i njeni poslodavci je teraju da to nudi ljudima. I pitao sam je zašto je došla na protest – rekla je zbog vazduha“, kaže dekan Šumarskog.

Nije tačno, kaže, da su na protest došli dokoni ljudi koji nemaju šta da rade, koji su postali hedonisti jer su rešili sve svoje probleme. Došli su ljudi koji se brinu za svoje zdravlje, za vazduh i svoju egzistenciju, naglašava.

„Bilo bi pogrešno reći da je ova vlast kriva za sve ekološke probleme, ali oni koji su na vlasti naravno snose odgovornost za trenutak u kom se nalazimo. Činjenica je da su naši ekološki problemi akumulirani decenijama i da se malo radilo, ali je činjenica da su stvoreni uslovi da se vlast iskreno uhvati u koštac s tim problemima. Kada vam dođe gotovo 10.000 ljudi na taj protest, koji su motivisani strahom zbog životne sredine i brigom za prostor u kom obitavaju, a ja sam video desetine nekih delegacija, prema transparentima, iz svakog dela Srbije – onda je svakom senzibilnom sistemu jasno da je došlo vreme da se identifikuje problem, da se strateški taj problem reši i onda se ljudi ne bi okupljali zbog ekologije“, navodi Ristić.

Premijerka ali i ministarka za zaštitu životne sredine ocenile su da je veliki broj ljudi iskoristio protest u subotu za „partikularne, političke interese“.

Profesor Ristić, koji je govorio na tom velikom skupu, odgovara na to – smešno mi je . „Ako stvari ovako postavimo – ako ambasadorke Velike Britanije i Australije lobiraju za Rio Tinto koji nije humanitarna organizacije, ako ambasador Nemačke izjavi da je bombardovanje bila nužna stvar, a kvalifikuje se kao prijatelj Srbije koji jako dobro komunicira s našim vlastima – o čemu se radi? Dakle gospodo, pre nego što nekog kvalifikujete kao stranog plaćenika i zastupnika stranih interesa, vrlo disciplinovano i iskreno pogledajte šta vi to radite“, naveo je dekan.

Na pitanje koliko je učinjeno poslednjih 10 godina da se problemi reše, prof. Ristić kaže da je učinjeno dosta, ali nije dovoljno.

„Potrebno je resetovati niz zakonskih rešenja, potrebno je značajno pooštriti kaznenu politiku za sve one koji učestvuju u zagađenju životne sredine – pogotovo kad je u pitanju otpad, potreban je daleko intenzivniji rad inspekcijskih službi, potrebno je više inspektora i dati im daleko veća ovlašćenja i zaštiti ih od pritisaka pojedinaca na terenu, kompanija ali i raznih političkih faktora. Potrebno je resetovati koncept kojim se sprovodi zaštita prirode – tretman zaštićenih područja. Treba resetovati i pooštriti kaznenu politiku prema svim formama ilegalne gradnje, pogotovo u zaštićenim prirodnim područjima, a ekološkim inspektoratima dati jače zakonske i kaznene adute, jer postoji veliki broj prekršioca. Država mora da pokaže da ozbiljno radi, da ozbiljno brine i da niko nije iznad države. Kad dovedemo stanje svesti i javnu percepciju da država odgovorno štiti svoju sredinu i ne dopušta nikakve izuzetke, onda nećete imati razloge da se ljudi sakupljaju u onoliko broju kao u subotu“, naglašava dekan Ristić.

On podseća da više od 30 godina, u različitim formama, pomaže državnim institucijama da se neke stvari poprave u nekim segmentima. Bilo bi dobro da država ima dijalog sa organizacijama i da se napravi konsenzus oko čisto ekoloških piitanja, a kada se takav konsenzus napravi, vrlo lako će se identifikovati oni koji pod ekološkom patrolom imaju političke ciljeve, kaže Ristić, dodajući: To je interesu države – da napravi okvir za jedan takav dijalog.

Mišljenja je da je to moguće, ako postoji dobra volja da se problemi reše. Dekan je apelovao na sve da vode računa i o epidemijskim merama, dodajući da su svi veoma ugroženi.

Činjenica da se pojavio veliki broj i pojedinaca i različitih organizacija, čak i u najmanjim mestima naše zemlje, koji otvoreno pričaju o problemima u svojim sredinama, daje nadu da će početi dijalog i na lokalnom i na državnom nivou, zaključuje gost N1 Studio Live.

Izvor: N1, 13. 4. 2021. 


EKOLOŠKI USTANAK - BEOGRAD, 10. APRIL 2021. (KOMPLETAN SNIMAK)
 



Video: Glas javnosti


ARHIVA PPNS

SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)



RATKO RISTIĆ I SARADNICI: MALE HE DERIVACIONOG TIPA - BEZNAČAJNA ENERGETSKA KORIST I NEMERLJIVA EKOLOŠKA ŠTETA
 

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

APRIL

  • Ljubivoje Ršumović
  • Ekološki ustanak - Beograd, 10. april 2021. (kompletan snimak)
  • Redovno uređenje dela vodotoka i korita Lepenice
  • Provera ’zelenog marketinga’ na internetu: pola tvrdnji o ekološkoj prihvatljivosti bez dokaza
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari