Rio Tinto, litijum, rudnici - povodi za pobune u Srbiji, BiH, Portugaliji, Grčkoj, Irskoj, Peruu, Ekvadoru, SAD: Vodimo istu borbu; Kalcijumska baterija alternativa litijumskoj; U Francuskoj gorela fabrika sa 900 tona litijuma
Dijamantsko-litijumski niobat čip – inovacija i kvantna magija sa 92 posto efikasnosti
Foto: Spodumen (Crystal Questions)
Naučnici se bave redefinisanjem kvantnih mogućnosti i razvijaju dijamantsko-litijumski niobat čip, čija efikasnost može da dostiže impresivnih 92 posto.
Dijamant i litijum niobat u kombinaciji mogu da posluže kao osnovna komponenta za buduće kvantne tehnologije, jer su često predstavljeni kao kvantni materijal visokih performansi. Kao rezultat toga, naučnici iz Q-NEXT centra su kombinovali dva materijala kao jedan kvantni uređaj i proizveli dijamantsko-litijumski niobat čip sa impresivnim rezultatima.
Istraživači kvantnih informacija su uvek u potrazi za dobitnim kombinacijama materijala kojima mogu manipulisati na molekularnom nivou, kako bi se pouzdano čuvale i prenosile informacije. U sklopu studije objavljene u ACS Photonics, istraživači su spojili nanostrukture dijamanta i litijum niobata na jednom čipu.
Tim ovih istraživača, međutim, ne planira ovde da se zaustavi, već želi da obavlja nove eksperimente koji koriste prednosti kvantnih informacija koje nude dijamant i litijum niobat, kako odvojeno, tako i u kombinaciji.
Meštani kraljevačkih sela protestovali zbog ispitnih bušotina za rudarenje
Foto: Milan Nikić
U selu Vitanovac kod Kraljeva meštani okolnih sela Pečenog, Sibnica Guberevac, Žunje, Guncati Leskovac i Pajsijević protestovali su pored tri iskopane rupe za postavljanje bušotina za rudarenje plemenitih metala.
Oni su u koloni, predvođeni barjaktarom sa zastavom Republike Srbije sat i po negodovali i davali izjave televizijama, zbog ljudi koji nenajavljeni dolaze noću u atare Vitkovca pod imenima Jankovića i Božovića male.
Tamo se jutros pojavio automobil sa dvojicom ljudi koji su hteli da rade nešto na bušotinama, ali su pod negodovanjem okupljnih meštana Vitkovca ubrzo otišli, a potom su im se pridružili seljaci kraljevačkih i knićanskih sela.
Meštani ne nameravaju da prepuste zemljište rudarskim kompanijama, a danas su ih u Vitkovcu podržali narodna poslanica Verica Milanović iz Kraljeva (SRCE) i Ivan Matović, kraljevački odbornik liste Starosedeoci.
Prema rečima narodne poslanice Verice Milanović „reč je o 6.500 hektara u srcu Srbije, u knićanskoj i kraljevačkoj opštini koje kompanija Stara planina risorses obilazi i istražuje istražna polja za iskopavanje metala“.
Protest meštana sela Gruže i Kraljeva trajao je 90 minuta, a onda su se mirno razišli. Bila je prisutna i patrola MUP-a, ali je protest prošao bez turbulencija.
Pokrenuta peticija protiv otvaranja rudnika litijuma na istoku BiH
Foto: Shutterstock/Steve Morfi
U Loparama, na istoku Bosne i Hercegovine, održan je skup meštana koji se protive otvaranju rudnika litijuma na planini Majevica, koja je, prema prostornom planu Republike Srspke od 2015. do 2025, predviđena da bude zaštićena kao ‘Park prirode’, o čemu još nema zvanične odluke.Istraživanja litijuma na području ove opštine vršila je švajcarska kompanija „Arcore AG“, iz koje su za Radio Slobodna Evropa (RSE) istakli da pripremaju dokumentaciju potrebnu za dodelu koncesije za eksploataciju mineralnih sirovina.
Ova kompanija je dobila odobrenje vlade RS za geološka istraživanja na području ove opštine.
Tome se protive meštani i ekološka udruženja koji su na današnjem skupu tražili da se obustavi projekat za otvaranje rudnika litijuma.
Meštani su počeli i potpisivanje peticije protiv otvaranja rudnika, koje će trajati sedam dana.
„Ne prihvatamo da se lokalnoj zajednici oduzima pravo na rudarenje i ukida procena uticaja na životnu sredinu“, poručili su iz inicijative „Zaštitimo Majevicu“, uz tvrdnju da to predviđa novi nacrt Zakona o geološkim istraživanjima koji je skupština RS usvojila krajem prošle godine.
Ministar industrije, energetike i rudarstva RS-a Petar Đokić danas je izjavio za Radio Slobodna Evropa da kompanija „Arcore AG“ nije podnela zahtev za dodelu koncesije u cilju eksploatacije, kao i da u ovom trenutku „ne postoje ni formalni uslovi da se vodi koncesioni postupak“.
Inače, ministarstvo energetike rudarstva i industrije RS-a nadležno je za izdavanje dozvola za istraživanja i koncesije.
Na internet stranici Evropskog instituta za litijum, čiji je član i kompanija „Arcore AG“ se navodi da je preliminarna procena resursa u Loparama približno 2,4 miliona tona litijum karbonata i približno 33,1 milion tona borne kiseline.
Arcore AG je kompanija koja je u Bosni i Hercegovini prisutna od 2018. godine, kada je od ministarstva energetike i rudarstva RS dobila dozvolu za istraživanje litijuma na području Lopara i Zvornika.
Osnivački kapital kompanije, koja je za potrebe poslovanja otvorena u Laktašima kod Banjaluke, iznosio je 11,8 miliona maraka (oko 5,9 miliona evra).
Ekološki aktivisti iz Portugala i Južne Dakote u jutarnjem programu na TV Nova govore o iskopavanju litijuma
Kada pomislimo na iskopavanje litijuma, pomislimo na Gornje Nedeljice. Međutim, šta se dešava u svetu? Zbog iskopavanja litijuma, pala je prva evropska Vlada u Portugalu. Protiv rudnika "Rio Tinto" bore se i starosedeoci iz Južne Dakote. I aktivisti iz Srbije su se podigli i protestovali pre dve godine. Tada se činilo da je projekat "Rio Tinto" stopiran, ali sve je izvesnije da ta priča ipak nije gotova. O iskustvima iz svojih zemalja, borbi protiv rudarenja koje može da uništi životnu sredinu i tome koliko je važno da odbranimo dolinu Jadra, reč jutra voditeljka Nevena Madžarević dala je ekološkim aktivistima koji su ovog jutra došli u jutarnji program na TV Nova iz Portugala i Južne Dakote. To su Francisko Venes i Riki Defoe.
Voditeljka je podsetila na situaciju iz novembra kada je Portugal potresao veliki skandal, kada je portugalski premijer podneo ostavku i nakon što je policija upala u njegovu službenu rezidenciju u okviru istrage o litijumu.
Kakav je zvanični epilog posle toga i te afere sa litijumom pričao je Francisko Venes.
„Skandal je pokazao nešto na šta smo mi, aktivisti, ukazivali duže vremena“, rekao je on.
Prva kalcijumska baterija koja bi mogla da pruži održiviju alternativu litijumu
Foto: Pixabay/SlockSnap
Tim kineskih naučnika tvrdi da je razvio prvu bateriju na bazi kalcijuma koja se može puniti i prazniti potpuno 700 puta na sobnoj temperaturi, potencijalno pružajući jeftiniju i održiviju alternativu litijum-jonskim baterijama.
Tim sa Univerziteta Fudan u Šangaju veruje da bi njihov pronalazak mogao da pretvori hemiju kalcijuma u “obećavajuću, održivu tehnologiju za skladištenje energije“, prenosi portal Balkan Green Energy News.
Kineski naučnici su takođe ugradili svoj uređaj sa kalcijumom i kiseonikom u vlakna kako bi stvorili fleksibilnu tekstilnu bateriju koja bi mogla da napaja pametni telefon, navodi se u radu objavljenom u časopisu Nature.
Kineski naučnici kažu da sistemi kalcijum-kiseonik (Ca-O2) pokazuju najveću teorijsku gustinu energije među varijantama baterija na bazi kalcijuma jer se gorivo dobija iz kiseonika u vazduhu, a ne iz materijala uskladištenog u njemu.
Performanse i kapacitet nove baterije ostaju ograničeni, ali kineski naučnici se nadaju da bi mogli biti poboljšani daljim inženjeringom, prema izveštajima.
Litijum-jonske baterije su najčešće korišćene širom sveta zbog svoje velike gustine energije (kapaciteta skladištenja energije u odnosu na težinu ili veličinu).
Rastuća potražnja za baterijama prouzrokovaće nestašicu litijuma u narednim decenijama
Međutim, prema kineskim naučnicima, pošto je kalcijuma na Zemlji čak 2.500 puta više od litijuma, nova baterija nudi održivu alternativu sa moguće uporedivom gustinom energije.
Globalni trend rastuće potražnje za baterijama za električna vozila i uređaje, domaćinstva i solarne i vetroelektrane će izazvati ozbiljne nestašice u snabdevanju litijumom u narednim decenijama.
U pokušaju da obezbedi dovoljno litijuma i drugih strateških minerala, Evropska unija je usvojila novo zakonodavstvo koje će joj omogućiti da ih nabavi kroz poslove sa prijateljskim trećim zemljama, uključujući kontroverzne i potencijalno štetne projekte rudarstva litijuma.
Stellantis priprema niz jeftinijih električnih automobila: Ključ je u novoj bateriji
Foto: FIAT
Tehnologija natrijum-jonskih baterija omogućiće najnižu cenu kilovat sata, ističe Stellantis.
Natrijum-jonske baterije će u budućnosti omogućiti jeftinije i ekološki prihvatljivije baterije za električne automobile. Kineski proizvođač automobila JAC lansirao je svoj prvi električni automobil sa ovom tehnologijom. Sada se Stellantis takođe pridružuje gigantima koji ulažu u tu tehnologiju baterija.
Tehnologija natrijum-jonskih baterija omogućiće najnižu cenu kilovat sata, ističe Stelantis. Tehnologija ne sadrži skupe minerale kao što su litijum i kobalt. Glavni sastojak, natrijum, je, s druge strane, prisutan u ogromnim količinama.
Gustina energije ovih baterija je nešto manja, ali je zato cena znatno povoljnija.
Očekuje se da bi vozila poput nove električne Pande, koja će se praviti u Kragujevcu, trebalo da budu jeftinija od 25.000 evra.
Investicija u ovu tehnologiju je zajednički projekat sa francuskim istraživačkim centrom Tiamat. Cilj je izgradnja prve fabrike u Francuskoj koja će proizvoditi natrijumske baterije.
U drugom koraku, u planu je uvođenje natrijumskih baterija druge generacije u električne automobile.
Rio Tinto - zajednički problem meštana Gornjih Nedeljica i doline reke Misisipi (VIDEO)
Foto: Ne damo Jadar
Kad sretnu ekološki aktivisti, iz koje god zemlje da dolaze, poruka je ista - ne postoji zeleno rudarenje. Na tribini organizacije "Polekol" u Beogradu su razmenili iskustva o uticaju rudarenja na životnu sredinu. Susret je organizovan baš u trenutku kada vlasti u Srbiji šalju jasnu poruku da se od projekta Jadar i iskopavanja litijuma ne odustaje. Eko - aktivisti biće će tokom vikenda i u Loznici i Gornjim Nedeljicama.
Meštani Gornjih Nedeljica i doline reke Misisipi dele isti problem - Rio Tinto - kompaniju koja u Srbiji nastoji da otvori rudnik litijuma, a u SAD žele da iskopavaju nikl čemu se protivi lokalno stanovništvo.
Ekološka aktivistkinja iz SAD Šanej Metson ističe da Rio Tinto zna da ima lošu reputaciju u svetu i da zato u dolini reke Misisipi posluje preko ćerke firme.
"Otvorili su novu kompaniju ’Talon metals’, koja je deo njihove greenwashing strategije. Kao i svuda u svetu Rio Tinto kupuje zemlju od lokalnog stanovništa i ulaže velika sredstva u lobiranje kod političara, i sada su dobili i sredstva od savezne vlade iako i dalje nemaju nikakva istraživanja i nikakve dozvole i nisu se konsultovali sa predstavnicima lokalne zajednice što bi morali da urade po zakonu", ističe Šanej.
Marijana Petković iz Udruženja "Ne damo Jadar" ističe da je se meštani Jadra suočavaju sa problemima sa kojima se aktivisti u drugim krajevima sveta bore već decenijama.
"Ono što je ključ je da sistem rada multinacionalnih kompanija je apsolutno nepromenjen već dvadeset godina i mi evo sada kad razmenjujemo iskustva vidimo da se ništa ne menja, menjaju se samo kopači i trovači, a mantra o zelenoj energiji, je nepromenjena. Mi ne dozvoljavamo da zakopaju i bez obzira na to da li je priča o Rio Tintu, ili nekom drugom u Jadru kopati neće niko“, ističe Petković.
"Aktiviste koji se protive otvaranju rudnika najviše zabrinjava odlaganje otpada i jalovišta koje bi, tvrde, nepovratno zagadilo reku i zemljište, a život lokalnog stanovništva učinilo nemogućim.
Poruke koje su se danas čule od međunarodnih stručnjaka za ekologiju međutim nisu ohrabrujuće.
Menadžerka kampanje za bezbedno odlaganje rudarskog otpada ističe da je njena organizacija Earthworks sačinila spisak od 14 obaveza koje bi rudarske komapnije trebalo da ispune kada je reč o odlaganju otpada, ali da do sada to nije ispunila nijedna rudarska kompanija.
"Prioritet rudarskih kompanija je njihov profit, a ne bezbednost i zaštita lokalnog stanovništva i zajednica. Postoji kvalitetnija tehnologija za odlaganje otpada i jalovine, od one koja se danas uglavnom koristi, ali rudarske kompanije je ne koriste zato što im umanjuje profite - što manje potroše na odlaganje otpada, više mogu da zarade", ističe Moril.
I dok meštani Jadra poručuju da rudnika neće biti, vlasti šalju drugu poruku. Tome u prilog idu nedavne izjave predsednika države Aleksandar Vučić da je o uslovima pod kojima bi Rio Tinto radio u Srbiji već razgovarao sa predstavnicima te kompanije.
Da se od iskopavanja litijuma ne odustaje nagovestilo je i Pismo o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti kritičnih sirovina u koje spada i litijum, a koji je Srbija sa Evropskom unijom potpisala u septembru prošle godine. Taj akt predviđa bolje snabdevanje Unije kritičnim sirovinama, uključujući i litijum, čija će potražnja, procenjuje Evropska komisija, porasti i za 11 puta za narednih pet godina.
Sa druge strane Diego Marin iz Evropskog biroa za životnu sredinu ističe da bi Srbija trebalo da razmisli o tome da li je litijum sirovina budućnosti.
"Litijum je važna sirovina, ali tehnologija napreduje i dostigla je tu tačku da litijum verovatno neće biti toliko značajan za tehnologiju u narednih 20 godina. Sada imamo natrijum - jonske baterije, koje će preuzeti tržište. Bojim se da je sada u Srbija najviše koncentrisana na litijum, umesto na neke tehnologije budućnosti i plašim se da će tako sama sebi uskratiti mogućnost napretka na putu razvoja novih tehnologija koje će smanjiti uticaj na životnu sredinu“, poručuje Marin.
Ekološki aktivisti ocenjuju da je gotovo nemoguće naći balans između povećanih rudarskih aktivnosti i očuvanja životne sredine. Zato svim vladama, pa i srpskoj, jedino preostaje da procene da li je dobit koja se ostvaruje otvaranjem rudnika, veća od štete koja nastaje po životnu sredinu i lokalnu zajednicu.
Žaklina Živanović iz organizacije Polekol ističe da ta organizacija dovela aktiviste iz čitavog sveta kako bi se pokazalo da su problemi sa kojima se suočavaju prisutan svuda.
"Doveli smo ljude iz Amerike, Portugala, Irske, kako bismo pokazali da su problemi i borba koju vode univerzalna. O tim problemima razgovaraćemo i sa lokalnim zajednicama. Cilj nam je da razgovaramo sa građanima i da im približimo kakva je situacija. Zato ćemo i sutar svi zajedno otići u Gornje Nedeljice“, kaže Živanović.
Rudnik i živi svet ne mogu da postoje zajedno, to je recept za katastrofu: Stručnjaci o Rio Tintu i rudarenju
Tribina o Rio Tintu i rudarenju održana je danas u Loznici, a među najvažnijim porukama koje su uputili stručnjaci sa skupa je da kada se jednom naruši ciklus života više se nikad ne možete uspostaviti, uz sve pare ovog sveta. „Za živi svet nema povratka i ne može da se ublaži i spreči ono što će da se desi ako dođe do izgradnje rudnika u Jadru“, poručeno je iz Loznice.
Profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović rekla je da je 40 naučnika iz pet institucija radilo na proceni biodiverziteta, odnosno registrovanju stanja životinja, biljaka, ekosistema na području Jadra.
„Trebalo je za šest dana da se utvrdi koje biljne i životinjske vrste postoje na području Jadra i okoline. To vreme je bilo nedovoljno. Traženo je da se registruju i potencijalni faktori ugrožavanja i mere koje će se preduzeti u cilju zaštite ekosoistema u slučaju da se počne sa probnim radnjama, a posle sa eksploatacijom“, precizirala je ona, prenosi N1.
Istakla je da nisu dobili sve informacije na vreme, i da se sve menjalo, zbog čega ni rezultati nisu mogli biti adekvatno predstavljeni.
„Izveštaj je predat Rio Tintu, a tokom 2021. u SANU je organizovan skup o Rio Tintu, odnosno o tome šta je poznato o Jadru. Najbitniji rezultat i predlog u cilju zaštite biodiverziteta bio je da se u potpunosti odustane od eksploatacije. Mi možemo samo da preporučimo u skladu sa istraživanjima do kojih smo došli. Ne postoji način da zaštitite i očuvate biodiverzitet ukoliko se počne sa eksploaticijom Jadra“, istakla je profesorka.
Kako je navela, veliki broj vrsta se nalazi na međunarodnim i nacionalnim listama zaštćenih, stotine kičmenjaka su ugroženi, ribe pogotovo i vrste koje delimično naseljavaju vode.
Ona je ispričala i da je na skupu u SANU, biolog iz Rio Tinta pitao je da li je moguće da se premeste biljke, životinje, staništa sa jednog na drugo područje – na šta se cela sala nasmejala.
„Većina biologa zna šta znači translokacija. Teorijski je moguće, a ovde je to nemoguće. Njihov glavni argument je da imaju velika finansijska sredstva koja mogu da budu adekvatna za sprovođenje tih mera“, navela je ona istakavši da posle tih aktivnosti nije urađen monitoring, u kakvom su stanju populacije tih vrsta.
Osim tih šest dana, kaže, nije bilo drugih istraživanja.
„Ne možete nešto zasnivati na petodnevnom istraživanju, ljudi su slabo svesni da kada se jednom narušti ciklus života više nikad ne možete uspostaviti uz sve pare ovog sveta. Za živi svet nema povratka i ne može da se ublaži i spreči ono što će da se desi živom svetu. Rudnik i živi svet ne mogu da postoje“, ističe Tomović.
„Rio Tinto namerava da koristi 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno“
Akademik Nenad Kostić kaže da Rio Tinto namerava da koristi 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, decenijama. To je olimpijski bazen koncetrovane sumporne kiseline svakih pet dana.
Jedan deo će, kako ističe, sigurno dospeti u okolinu.
Ruda Jadarit, kako je kazao ima po tri odsto litijuma, dva odsto bora, ostalo su nepotrebne materije koje bi napravile dolinu jalovine.
„Ona (jalovina) bi bila ostavljena kao brdo, planina između dve bujične reke. To je recept za katastrofu“, objasnio je on.
Srpska privreda je kaže, toliko onemoćala i pitanje je ko će verovati da možemo da proizvodimo litijumske baterije.
„Kada bi sumporna kiselina došla u dodir sa tlom u kom je nađena ruda jadarit, rizikovali bismo ogromno zagađenje ugljen dioksidom da bismo proizveli jedan sastojak koji će napredne zemlje ugrađivati u baterije“, rekao je on.
Podrška iz SAD
Na skupu je govorila Šejn Mateson ekološka aktivistkinja iz SAD koja se, kako kaže, sa autohtonim zajednicama bori protiv Rio Tinta.
„Naše bitke su povezane“, rekla je ona navodeći da Rio Tinto pokušava da otvori rudnik Nikla, na severu SAD.
Ako bi otvorio rudnik kod nas, to bi, kaže Mateson, bila katastrofa za Misisipi, za biljni svet, za poljoprivredu, ribolov kojima se ljudi bave.
„Nama treba čista voda, tu smo da vas podržimo. Imamo pravo na prirodu, i imamo odgovornost da čuvamo prirodu i vodu“, kazala je ona.
Dijego Marin iz Evrpskog biroa za zaštitu životne sredine rekao je da Zakon o kritičnim mineralima ne ostavlja pravo lokalne zajednice da kaže ne ili da ima pravo veta, ali da postoje evropski zakoni, među kojima je izdvojio zakone o zaštiti ptica i voda, koji bi mogli da pomognu.
„Iako ne daju pravo da lokalne zajednice kažu ne, oni bi mogli da uspore ili otežaju rad kompanijama“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, ljudi moraju da imaju pravo da izraze svoje mišljenje kada je u pitanju rudnik.
Tim kineskih naučnika razvio prvu bateriju na bazi kalcijuma
Tim kineskih naučnika tvrdi da je razvio prvu bateriju na bazi kalcijuma koja se može puniti i prazniti potpuno 700 puta na sobnoj temperaturi.
Ovo bi potencijalno znači pružanje jeftinije i održivije alternative litijum-jonskim baterijama, prenosi Danas portal Balkan Green Energy News.
Tim sa Univerziteta Fudan u Šangaju veruje da bi njihov pronalazak mogao da pretvori hemiju kalcijuma u „obećavajuću, održivu tehnologiju za skladištenje energije“.Ovo bi potencijalno znači pružanje jeftinije i održivije alternative litijum-jonskim baterijama, prenosi Danas portal Balkan Green Energy News.
Kineski naučnici su takođe ugradili svoj uređaj sa kalcijumom i kiseonikom u vlakna kako bi stvorili fleksibilnu tekstilnu bateriju koja bi mogla da napaja pametni telefon, navodi se u radu objavljenom u časopisu Nature.
Performanse i kapacitet nove baterije ostaju ograničeni, ali kineski naučnici se nadaju da bi mogli biti poboljšani daljim inženjeringom, prema izveštajima.
Litijum-jonske baterije su najčešće korišćene širom sveta zbog svoje velike gustine energije (kapaciteta skladištenja energije u odnosu na težinu ili veličinu).
Rastuća potražnja za baterijama prouzrokovaće nestašicu litijuma u narednim decenijama Međutim, prema kineskim naučnicima, pošto je kalcijuma na Zemlji čak 2.500 puta više od litijuma, nova baterija nudi održivu alternativu sa moguće uporedivom gustinom energije.
Globalni trend rastuće potražnje za baterijama za električna vozila i uređaje, domaćinstva i solarne i vetroelektrane će izazvati ozbiljne nestašice u snabdevanju litijumom u narednim decenijama.
U pokušaju da obezbedi dovoljno litijuma i drugih strateških minerala, Evropska unija je usvojila novo zakonodavstvo koje će joj omogućiti da ih nabavi kroz poslove sa prijateljskim trećim zemljama, uključujući kontroverzne i potencijalno štetne projekte rudarstva litijuma.
Najveći proizvođač litijuma smanjio prognoze potražnje ovog metala
Foto: Albemarle Kemerton Plant (Transcore)
Albemarle, najveći svetski proizvođač litijuma, smanjio je svoju prognozu potražnje za ključnim sastojkom baterija za 2030. i to za 10 odsto.
Razlog je što kompanija vidi da prelazak na električne automobile u SAD i Evropi traje duže nego što se ranije mislilo, piše Financial Times.
Erik Noris, član borda direktora kompanije, rekao je da su prognoze potražnje smanjene zbog toga što su proizvođači automobila odlagali lansiranje modela električnih vozila na zapadnim tržištima.
„Neki modeli su odloženi, uglavnom iz Severne Amerike, što potiskuje dužinu vremena prodora [električnih automobila] u SAD“, rekao je Noris, dodajući da bi „potencijalno u delovima Evrope“ promena takođe trajala duže .
Tesla, Ford i General Motors su odložili proširenje svojih proizvodnih kapaciteta električnih vozila zbog sporijeg usvajanja kod potrošača u SAD, uključujući povlačenje elektrificiranih verzija kamioneta, kojima bi bile potrebne velike baterije koje koriste puno litijuma.
Albemarle sada očekuje da će do 2030. godine biti potrebno 3,3 miliona tona ekvivalenta litijum ugljenika, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 3,7 miliona tona. Revidirani broj, trostruko veći od prošlogodišnjih milion tona, i dalje predstavlja izazov za industriju, rekli su rukovodioci.
Tržišne cene litijuma su pale za 82 odsto na oko 13.500 dolara po toni od početka 2023. godine, što je dovelo do toga da veliki deo industrije postane gubitaš, a Albemarle je u četvrtom kvartalu 2023. ostvario neto gubitak od 618 miliona dolara u poređenju sa profitom od 1,1 milijardu dolara godinu dana ranije.
„Videli smo da cene padaju na nivo koji niko zaista ne može da objasni“, rekao je Noris. „Zbog neodrživog nivoa trenutnih cena, cene će rasti.”
Ova procena Albemarle-a naglašava kako će usporavanje prodaje električnih vozila verovatno imati talasne efekte do kraja decenije.
Analitičari smatraju da bi sve veće usvajanje plug-in hibridnih električnih vozila, koja takođe imaju manje baterije, takođe smanjilo potražnju za litijumom.
Ekološki aktivista iz Portugala: Ne dozvolite da rudnik litijuma prođe
Foto: Ivan Bjelić
Ne dozvolite da rudnik prođe, jer to nije samo problem ljudi u mestu u kom žele da sprovedu projekat (Projekat Jadar prim. aut), rudarenje je globalni problem, to je nacionalni problem, poručuje građanima Srbije aktuvista i politički ekolog iz Portugala Francisko Venis. On je u razgovoru za Novi magazin objasnio situaciju u kojoj se nalazi Portugal i uporedio sa dešavanjima u Srbiji.
Francisko Venis (Francisco Venes) je član udruženja Ujedinjeni za odbranu Kovasa do Baroza (Unidos Em Defesa de Covas do Barroso - UDCB) i angažovani politički ekolog. Trenutno završava doktorski projekat o otporu seoskih žena rudarstvu u Portugalu i Ekvadoru. UDCB je lokalno neprofitno udruženje koje promoviše i brani životnu sredinu, kulturu i egzistenciju u opštini Kovas do Barozo. Od 2018. godine, udruženje se suprotstavlja litijumskom rudarskom projektu kompanije Savana.
Venis je u poseti Srbiji zbog Akademije koju organizuje Evropska Zelena fondacija u saradnji sa Polekolom i kaže da mu je upravo ovaj projekat dao priliku da razmeni iskustva sa ekološkim aktivistima iz različitih krajeva sveta, ali da može da se poistoveti sa situacijom u Srbiji, jer se u njegovoj zemlji, Portugalu, razvijaju slični scenariji sa rudarenjem.
„Ono što znam o situaciji u Srbiji je ono što sam slušao protekla dva dana. I da, primećujem mnoge sličnosti, kako s institucionalnog aspekta, tako i sa zabrinutostima, legitimnim zabrinutostima, u vezi sa uticajima ovih projekata na životnu sredinu. Dakle, vidim sebe mnogo u onome što su nam ljudi ovde govorili. I moja poruka građanima Srbije je - ne dozvolite da ovo prođe (Projekat Jadar, prim. aut), jer to nije samo problem ljudi u mestu u kom žele da sprovedu projekat (Projekat Jadar pri. aut), rudarenje je globalni problem, to je nacionalni problem. Dakle, to se tiče svih građana Srbije, ne samo lokalnog stanovništva“, ističe Venis za Novi magazin.
AJ Atlas piše da Portugal ima jedne od najvećih rezervi litijuma u Evropi i devete najveće u svetu, sa oko 60.000 tona. Studije su pokazale da na teritoriji sela Kovas do Barozo, u severnom delu Portugala, potencijalno ima oko 7.100 tona litijuma. To je zainteresovalo portugalsku vladu, koja je pokušala da privuče "međunarodne igrače u rudarskoj industriji" putem javnih nadmetanja. Bivši državni sekretar za energiju, Horhe Seguro Sančes, tvrdi da je to učinjeno kako bi Portugal osigurao mesto na čelu evropske strategije litijuma.
Koncesija projekta Kovas do Barozo obezbeđena je od strane britanske rudarske kompanije Savana risors (Savannah Resources) u junu 2019. godine, pri čemu su pregovori započeli 2017. Kompanija takođe tvrdi da je veoma uključena u "održivo i odgovorno rudarenje", zasnovano na najboljim dostupnim praksama, koje poštuju lokalnu životnu sredinu. Litijum, veoma laki metal, koristi se za stabilizaciju i mogućnost ponovnog punjenja baterija. Stoga je litijum postao jedna od najvrednijih i najtraženijih roba na svetskom tržištu, sa očekivanim rastom buduće potražnje.
Venis nam približava poglede lokalnog stanovništva i ekoloških eksperata po pitanju ovih navoda. Podvlači da je u Portugalu najveći problem to što je vlada dala dozvolu kompanijama za rudarenje, uprkos protivljenju ekologa, javnog tužioca i lokalnog stanovništva, kao i da u samoj dozvoli postoje mnogi propusti.
„To je situacija s kojom se suočavamo trenutno u Portugalu, posebno u centru i na severu zemlje. Pratim borbe, uglavnom u malom području na severu Portugala koje se zove Barozo. Dakle, postoje dva projekta koji su predloženi za regiju. Jedan blizu sela Kovas do Barozo, drugi u obližnjoj opštini. Oni su najdalje napredovali. Dobili su ekološku dozvolu od vlade. Ne slažemo se s tom dozvolom i ukazujemo na to da nije data u skladu sa zakonom. Postoje mnoge greške, mnogi propusti, nekonzistentnosti vezanih za tu dozvolu. Čak se i javni tužilac u Portugalu složio s nama“, objašnjava.
Razvoj rudnika litijuma izazvao je otpor lokalnog stanovništva i ekoloških grupa. Oni ističu da su zabrinuti zbog potencijalnih negativnih uticaja na okolinu. Kao najveće opasnosti vide deforestaciju, zagađenje vode i vazduha, kao i ugrožavanje biodiverziteta. Osim toga, postoji zabrinutost da bi rudarske aktivnosti mogle narušiti ruralne ekonomije i tradicionalne načine života lokalnog stanovništva.
Negodovanje i borba Portugalaca kroz institucionalne i vaninstitucionalne načine traje šest godina, a Venis poručuje da od toga neće odustati dok ne zaustave projekat, jer su striktnog stava da zbog rudarenja priroda i veliki broj ljudi trpi posledice, a samo mali broj ljudi ima dobit.
„Ljudi se bore protiv projekta već skoro šest godina i nastaviće da to rade. Nastavljamo da se borimo, čak i ako postoji podrška vlade da projekat ide dalje. Načini na koje protestujemo su mnogobrojni. Pravimo pritisak na institucije. Imali smo i javne demonstracije gde formiramo solidarne grupe unutar Portugala i izvan Portugala. Takođe, pratimo pravnu strategiju. Na primer, naše osporavanje dozvole o kojoj sam govorio odvija se preko sudova. Dakle, pokušavamo da primenimo različite pristupe kako bismo zaustavili projekat“, kaže aktivista.
Evropska Zelena fondacija u saradnji sa Organizacijom za političku ekologiju Polekol organizovala je u petak Akademiju Zeleni evropski horizonti: Dobro za sve, u prostoru „Miljenko Dereta“. Ova akademija sadržala je predavanje i panel diskusiju, okupila je, pored domaćih organizatora, ekologe, ekološke aktiviste, i stanovnike regija koje su ugrožene zagađenjem u različitim delovima sveta. Sa prisutnima su podelili svoje priče i pokušali da prenesu iskustva o tome zbog čega je rudarenje i izrabljivanje prirode loše po čitavu planetu.
Milica Maksimović, Katarina Mihajlović Izvor: Novi magazin
’Vodimo istu borbu’: Američki aktivisti u Srbiji protiv Rio Tinta
Foto: Ivan Bjelić
Protivljenje rudarenju "Rio Tinta" ujedinilo je meštane Gornjih Nedeljica na zapadu Srbije i američke starosedeoce iz Minesote.
"Ovde smo da pomažemo jedni drugima. Kada govorimo o prirodi, o životu, tiče se svih nas", kaže Ricky DeFoe, predstavnik zajednice Fond du Lac sa severa Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
DeFoe je sa grupom međunarodnih ekoloških aktivista 18. februara posetio selo u dolini reke Jadar, gde su otkrivene rezerve litijuma.
Iako su početkom 2022. nakon masovnih protesta širom Srbije, vlasti poručile da je plan "Rio Tinta" da na ovom mestu otvori rudnik stopiran, početkom 2024. stigle su poruke da kompanija ipak nije otišla iz Srbije.
"Ovde se suočavamo sa problemima sa kojima se aktivisti u drugim krajevima sveta bore već decenijama. Kada razmenjujemo iskustva vidimo da se ništa ne menja. Zato našu borbu nismo ni prestajali", navodi meštanka Gornjih Nedeljica Marijana Petković.
U pripravnosti su i ekološki aktivisti i starosedeoci na severu SAD, gde australijsko – britanska kompanija planira da iskopava nikl.
"Trenutno nemaju dozvole, nisu otvorili rudnik, ali istražuju područje i dobijaju stotine miliona dolara od američke Vlade pod obrazloženjem da su ovo kritični minerali od velikog značaja za energetsku tranziciju", kaže aktiviskinja iz severne Minesote Shanai Matteson.
Nikl i litijum deo su metala potrebnih za proizvodnju električnih baterija za automobile koje treba da zamene sadašnje motore koji doprinose klimatskom zagrevanju.
Dok vlade i kompanije širom sveta iskopavanja pravdaju unapređenjem obnovljivih izvora energije, ekološke organizacije upozoravaju na opasnost od štete po životnu sredinu.
Aktivisti iz SAD i Srbije poručuju da "Rio Tinto" destruktivno utiče na sredinu u svim zemljama u kojima posluje. Kompanija odbacuje ove tvrdnje.
U dolini Jadra litijum, u blizini severnog američkog grada Tamarak u Minesoti nikl.
To su planovi rudarenja "Rio Tinta", kojem se protivi deo zajednica i aktivista u Srbiji i SAD.
Okupili su se 16. februara u Beogradu na poziv nevladine organizacije za političku ekologiju Polekol, kako bi razmenili iskustva.
"I ono što smo shvatili je da svi vodimo istu borbu, da se ’Rio Tinto’ gde god bio ponaša isto prema lokalnim zajednicama, da ima iste taktike, da na isti način zagađuje životnu sredinu", kaže izvršna direktorka Polekola Žaklina Živanović.
Aktivisti su iz Beograda otputovali na zapad Srbije, gde su 18. februara posetili mesto gde na projekat "Rio Tinta", uprkos protestima i porukama vlasti, nije stavljena tačka.
"Svaki primer je drugačiji, ali taktike su iste. Kao i svuda u svetu ’Rio Tinto’ kupuje zemlju od lokalnog stanovništva i ulaže velika sredstva u lobiranje kod političara", kaže Shanai Matteson iz organizacije "Tamarack Water Alliance".
Matteson dolazi iz male, ruralne zajednice u Minesoti gde kanadska firma "Talon Metals" sa "Rio Tintom" planira da otvori podzemni rudnik nikla kako bi ovim metalom snabdevala kompaniju "Tesla" za proizvodnju baterija za električne automobile.
"Daju mnoge iste argumente koje daju i ovde oko litijuma i drugih metala. A mi smo zabrinuti za ekološke posledice takvih iskopavanja, za čistu vodu i zdravlje zajednice", navodi Matteson.
Dok "Rio Tinto" i pridružene kompanije u obe države tvrde da će poštovati sve ekološke standarde, aktivisti poručuju da rudarenje litijuma i nikla ostavlja nesagledive posledice na tlo, vodu i vazduh.
Rudik na severu Amerike čeka dozvole
Polovinom 2023, "Talon Metals" je podneo dokumentaciju procene uticaja na životnu sredinu.
Odeljenje za prirodne resurse Minesote koristiće je kao polazište za izradu opsežne studije uticaja na životnu sredinu, pre izdavanja dozvola, prenela je 21. juna te godine agencija AP.
Iako ovaj proces traje najmanje nekoliko godina, kompanija tvrdi da njihov plan sadrži dovoljno mehanizama zaštite sredine i da bi proizvodnja za "Teslu" mogla da počne 2027. godine.
Ministarstvo energetike je projektu već dalo grant od 114 miliona dolara za izgradnju fabrike za preradu rude u Severnoj Dakoti, što je deo napora američke administracije da poveća domaću proizvodnju nikla, litijuma i drugih metala potrebnih za električna vozila i borbu protiv klimatskih promena, piše AP.
Iako rudnik možda ima podršku administracije, već se suočava sa zabrinutošću ekoloških grupa i protivljenjem starosedelačke zajednice u tom području, bogatom vodama, prenela je agencija.
"Moramo da imamo pristup čistim resursima, nekontaminiranim područjima da lovimo, pecamo, uzgajamo i ubiramo plodove prirode. To nije moguće kad je područje zagađeno", navodi Ricky DeFoe.
DeFoe i Shanai Matteson sa drugim aktivistima prate aktivnosti "Rio Tinta" u svetu i reakcije lokalnih zajednica.
"Tada smo saznali šta se dešava u Srbiji. Masovna mobilizacija ljudi je bila inspirišuća. Veoma je važno da podelimo priče i borbe zato što smo tako snažniji i zato što je ovo duga i teška borba", kaže Shanai.
Bez tačke na rudnik u Srbiji
Shanai podseća na masovne proteste i blokade puteva u Srbiji krajem 2021. i početkom 2022. godine.
Ekološki aktivisti poručivali su da bi vađenje litijuma zagadilo rečni sliv, zemljište i ostavilo nesagledive negativne posledice po životnu sredinu.
"Rio Tinto" je odgovorio da poštuje ekološke propise, ali je Vlada pod pritiskom javnosti odlučila da stavi van snage sve odluke u vezi projektom.
Polovinom januara 2024, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je "odustajanje od eksploatacije litijuma njegova najveća greška", da bi 22. januara poručio da što se njega tiče "može ujutru da se kopa" jer je ta ruda "naše blago".
Istog dana, premijerka Ana Brnabić izjavila je da nikada nije zaustavila projekat "Rio Tinta" zato što je mislila da je "loš", već da ga je "stavila na pauzu" zbog protesta.
Kompanija je saopštila da je spremna da javno objavi nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku.
"Rio Tinto" je naveo i da "projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato i već preseljeno "uz sveobuhvatnu podršku kompanije".
"Projekat bi bio razvijen na bezbedan i odgovoran način, i uz punu spremnost da se podrži učešće lokalne zajednice u transparentnom praćenju svih uticaja na životnu sredinu", naveo je "Rio Tinto" 22. januara.
Pitanje rudarenja litijuma moglo bi da bude jedno od prvih koje će sačekati novu Vladu Srbije čije je formiranje najavljeno za mart.
"Mi smo razgovore završili. Nije bitno da li je to ’Rio Tinto’ ili bilo ko drugi, to nećemo dozvoliti", kaže meštanka Marijana Petković iz udruženja "Ne damo Jadar".
Isto povodom planova za rudarenje litijuma u svojoj zemlji poručuje aktivista iz Portugala Francisco Venes.
Ostavka premijera Portugala zbog litijuma
Njegovo neprofitno udruženje "UDCB" se sa meštanima od 2018. godine suprotstavlja litijumskom rudarskom projektu britanske kompanije "Savannah Resources" u severoistočnoj opštini Botikas.
"Rudnika trenutno nema jer smo ga zaustavili", kaže Venes.
Portugalski tužioci zatražili su 8. februara poništavanje dozvole za rudarenje kompaniji "Savannah Resources", ukazujući na različite povrede zakona, prenela je agencija Reuters.
Tužilaštvo je podržalo tužbu opštine koja pokušava da spreči britansku kompaniju u razvoju onoga što bi mogao da postane najveći rudnik litijuma u zapadnoj Evropi.
Prethodno je portugalski premijer Antonio Kosta novembra 2023. podneo ostavku nakon što su istražitelji pretresli njegovu rezidenciju u istrazi o navodnoj korupciji u vezi sa koncesijama dodeljenim za rudnike litijuma.
Kosta je izjavio da nije imenovan kao osumnjičeni, ali da zbog istrage ne može da ostane na funkciji.
Portugal je najveći evropski proizvođač litijuma, ali snabdeva isključivo keramičku industriju i zemlja se tek sada priprema za proizvodnju litijuma višeg kvaliteta koji se koristi za električne automobile i napajanje elektronskih uređaja, piše Reuters.
"Znamo da kompanije poput ’Savannaha’ uglavnom na kraju prodaju koncesiona prava većim kompanijama, tako da ćemo možda i mi upoznati ’Rio Tinto’ u budućnosti. Ovde sam da vidim da li možemo da radimo zajedno da zaustavimo ove projekte u obe zemlje", kaže Venes.
Zašto je državama važan litijum?
Litijum, koji se naziva i belim zlatom, koristi se za punjive baterije mobilnih telefona, laptopova i električnih automobila, kao i za keramiku i staklo otporno na toplotu.
Da bi postala ugljen dioksid neutralan deo sveta do 2050. godine, Evropska unija namerava da svede emisiju gasova iz novih automobila na nulu do 2035.
Evropa nastoji da poveća svoje kapacitete za proizvodnju baterija, a razvoj domaćih zaliha litijuma trebalo bi smanji zavisnost od Kine, koja trenutno kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje.
"Rio Tinto" i druge rudarske kompanije tvrde da je industrija rudarenja litijuma i njegova ekstrakcija mnogo čistija, i da uz poštovanje strogih zakona EU neće ugrožavati životnu sredinu.
Ekološki aktivisti pak odgovaraju da ne postoji zeleno rudarenje i da je gotovo nemoguće naći balans između povećanih rudarskih aktivnosti i očuvanja životne sredine.
Pred vladama svih zemalja je, kako poručuju, da procene da li je dobit koja se ostvaruje otvaranjem rudnika, veća od štete po sredinu i lokalne zajednice.
"Pred nama je dug put. Realnost zahteva napore generacija da naprave promene i hoćemo da otvorimo tu mogućnosti za njih", kaže Ricky DeFoe.
Njegova zajednica samo je jedna od onih koje se protive rudarenju "Rio Tinta" u SAD.
Grupa američkih starosedelaca se oktobra 2023. žalila federalnom sudu u pokušaju da blokira izgradnju rudnika bakra na svetoj zemlji Apača u Arizoni.
Generacijama, zemlja u nacionalnoj šumi Tonto jugozapadnoj američkoj državi bila je mesto gde su Apači održavali verske ceremonije i skupljali lekovito bilje, prenosi Glas Amerike.
"Rio Tinto" je saopštio da će rudnik dovesti do otvaranja "kvalitetnih radnih mesta i značajnog ekonomskog rasta u Arizoni".
Administracija američkog predsednika odložila je razvoj projekta dok ne bude objavljen izveštaj o uticaju na životnu sredinu.
Kakva je reputacija Rio Tinta u svetu?
Kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.
Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija "Rio Tinto" uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara. Incident se dogodio tokom istraživanja gvozdene rude u klisuri Jukan, a uništeno je arheološko nalazište staro 46 hiljada godina.
U prvoj reakciji "Rio Tinta" saopšteno je da je pokrenuta unutrašnja istraga, a nakon pritiska australijske i svetske javnosti otpuštena su tri menadžera koja su povezana sa incidentom.
"Rio Tinto" je naglasio i da će sarađivati sa vladom Australije u istrazi slučaja i da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se takvi incidenti više ne bi dešavali.
Ruda litijuma, metala koji je ključna komponenta baterija za mobilne telefone, prenosne računare i električne automobile.
U februaru 2024, Reuters je preneo da se kompanija suočava sa pritiscima investitora zbog uticaja na životnu sredinu, ovog puta u vezi sa praksama vode u dva svoja rudnika u Mongoliji i na Madagaskaru.
Grupa koja predstavlja britanske penzijske fondove LAPFF, sa kapitalom od 410 milijardi evra, izrazila je zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njenom rudniku bakra Oiu Tolgoi u Mongoliji i rudniku ilmenita na Madagaskaru.
Pitanja u vezi sa ekološkim akreditivima "Rio Tinta" mogla bi, piše Reuters, da zakomplikuju napore kompanije da obezbedi odobrenja za rudnik litijuma u Srbiji i bakra u Arizoni.
Izdata bezbednosna napomena upozorava da bi, u slučaju većeg požara, proizvodi u fabrici verovatno emitirovali kadmijum.
Oko 900 tona litijumskih baterija gori u fabrici za recikliranje baterija u južnoj Francuskoj, stvarajući oblak gustog crnog dima, saopštile su danas francuske vlasti. Požar je izbio u subotu u magacinu u vlasništvu francuske grupe za recikliranje SNAM u Viviezu, severno od Toulousea, objavio je lokalni zvaničnik Pascal Mazet na mreži X.
Novine Le Monde izvestile su da se oko 70 vatrogasaca bori da požar stavi pod kontrolu. Lokalni zvaničnik Šarl Giusti rekao je na televiziji BFM da nema opasnosti za ljude koji žive u blizini.
Litijumske baterije vitalne su u električnim uređajima od telefona do električnih automobila, ali sadrže zapaljive materijale koji ih, u kombinaciji s energijom koju čuvaju, mogu učiniti osetljivim na zapaljenje kada su izložene toplini. Izgaranje litijumskih baterija je potencijalna opasnost zbog ispuštanja toksičnih stvari.
Izdata bezbednosna napomena upozorava da bi, u slučaju većeg požara, proizvodi u fabrici verovatno emitirovali kadmijum. Kadmijum je vrlo otrovan i opasan za okolinu, ali navodi se da otrovne pare ne bi trebale predstavljati neposrednu zdravstvenu opasnost za stanovnike.
U januaru prošle godine izbio je veliki požar u magacinu u Normandiji u kojem su se skladištile automobilske komponente i hiljade litijumskih baterija, a požar je stavljen pod kontrolu bez ikakvih žrtava. Vatrogasci su rekli da nije bilo naznaka opasnog zagađenja vazduha.
Komentara: 0