Zbog rudnika litijuma, iz loznilkih sela, raseljavaju se meštani iz 52 kuće
Jedna od najjačih rudarskih kompanija u svetu Rio Tinto došla je 2004. godine u Mačvu, preciznije kod Jadrana, tako vas opomenu ako im kažete da su Mačvani. Do danas njihovi bageri još nisu iz plodne lozničke zemlje izvadili jedinastveni mineral jadarit - srpski kriptonit, a na površinu su isplivali nada i očekivanja, ali sa njima i strahovi i brojna nepoverenja.
Međutim do pre godinu-dve radnici Rio Tinta su se lepo družili sa meštanima, čak su im i na slave dolazili, a onda krajem 2019, početkom 2020. čuju meštani da će takozvano jalovište, odnosno deponija, biti tik uz reku, počeše komšije kuće da prodaju po višestruko višim cenama i od tada ovde više nema ni mira ni razumevanja, a neka mesta za slavskim stolom ostala su prazna.
Da ovo nije priča koja ima samo dve strane, saznali smo čim smo kročili na mesto gde će, možda, biti izgrađen rudnik litijuma u Loznici. Sačekali su nas predstavnici tri udruženja građana, a ima ih i više, i poneki meštanin. Posle razgovora sa njima, obišli smo dva ministarstva, dva fakulteta, razgovarali smo sa stručnjacima za ekologiju i hemiju, bili kod gradonačelnika i naravno razgovarali sa predstavnicima firme Rio Tinto u Srbiji.
- Svi ljudi koji se sele mogu sve da nose. Sve su ljudi naplatili, nose prozore, laminat, vrata, možete krov da nosite - Petar Filipović, udruženje građana "Za opstanak u dolini Jadra"
Jasno je da Rio Tinto ne žali novac da bi otkupio imovinu. Nezvanično smo saznali da su za jednu kuću čija je tržišna cena bila oko 9.000 evra platili 60.000 evra. Zato se za problem zainteresovalo udruženje PAKT - Podrinski antikurupcijski tim.
- Dve godine smo bii u konsultacijama sa kompanijom i faktički nikakve relevantne podatke nismo mogli od njih da dobijemo. Sve ono bitno što smo pitali, sastav jalovine, sveukupan uticaj rudnika na životnu sredinu, nismo dobili informaciju i onda smo krenuli tragom novca da vidimo kome je šta Rio Tinto plaćao i kakve usluge. Došli smo do zapanjujućih podataka - Miroslav Mijatović, udruženje građana PAKT
- Oni su u postupku izrade studije o uticaju na životnu sredinu koja treba da se završi do juna ove godine - Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije
- Za sada nije nam podnet nijedan zahtev što se tiče procene uticaja - Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine
- Najviše me uplašila potrošnja koncentrovane sumporne kiseline koja je se koristiti na dnevnom nivou, to je nekih hiljadu tona dnevno. Zatim kakva je to ruda - to je rudna stena za koju je potreban koktel opasnih hemikalija, pre svega kiselina, nekih soli, možda bazno luženje za ekstrakciju litijuma. S obzirom da ta stena u sebi ima silicijuma, pretpostavljam da će se koristiti i neki fluorid, so fluorida ili fluorovodonična kiselina za razbijanje te silikatne strukture iz koje treba izvući litijum. Samo sa sumporom kiselinom, literaturni podaci kažu, da je efikasnost ekstrakcije negde oko 75% na temperaturi od 250 stepeni. Da bi se povećala efikasnost ekstrakcije i snizila temperatura rada mora da se uvede fluorovodonična kiselina ili neka so fluorida. Ako bi se to desilo, onda bi došlo do jednog izdvajanja izuzetno otrovnog gasa - silicijum tetraflorida, koji bi odlazio slobodno u atmosferu i trovao živi svet - dr Dragana Đorđević, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
- Dvadeset godina se bavim isključivo industrijskom ekologijom. Ovu priču sam čula i kad su cementare došle, pa sam od dve hiljade i nešto BPM-a otišla sa jednim BPM-om, odnosno jednim miligramom metrom kubnim u životnu sredinu. Ja sam neko ko vrlo voli svoju državu, znači volim svoj narod, ja nemam rezervnu državu, ovo je jedino mesto gde mogu da živim. Da lično mislim da ovo može da utiče na takav način nikada ne bih bila deo ovog projekta - Margareta Milosavljević, viši savetnik za zaštitu životne sredine, Rio Sava
Za sada se vidi nekoliko mogućih pravaca.
Prvi je da se zabrani eksploatacija litijuma u Loznici - tome se nadaju brojna udruženja građana.
Drugi: firma Rio Tinto će se povući ako bord direktora tako odluči, a onda će, kako su nam rekli kada su se isključile kamere, možda doći neka kineska ili druga kompanija koja će imati prljaviju tehnologiju od ove koju oni nude.
Treći pravac kojim ovo može da krene je da Rio Tinto počne sa radom, ali u tom slučaju građani najavljuju ozbiljne proteste.
Lozničanima je Bog dao traženi, dragoceni mineral, ali i obradivo zemljište i reke.
Kriptonit je najveći neprijatelj supermena, a Jadrani se posle 16 godina pitaju: šta je njima jadarit?
Litijum u gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
Ne bacajte žar u kontejnere!
Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
Ljubivoje Ršumović - Protest
Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april
MART (26)
Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)
FEBRUAR (15)
Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
Komentara: 0