Srbija prva u Evropi po uzroku smrti od zagađenja; Kako znamo da li je nečiji život oduzeo upravo zagađen vazduh?

Ovo je samo jedan od poražavajućih podataka koje su izneli učesnici Zelenih razgovora, organizovanih u četvrtak, 29. septembra

Kakav smo vazduh disali tokom godine? Kakve posledice po naše zdravlje ostavlja narušen kvalitet vazduha? Da li je potrebno menjati Zakon o zaštiti vazduha? Bliži nam se početak grejne sezone i pravo je vreme da razgovaramo o ovim pitanjima.

Tema kvaliteta vazduha bila je u fokusu događaja koji su ove nedelje organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ), i Mladi istraživači Srbije u saradnji sa Nacionalnom ekološkom asocijacijom (NEA), a koji je okupio predstavnike/ce javnog, lokalnog i civilnog sektora.

Prema prošlogodišnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3 miliona građana/ki Srbije udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom 2020. godine. Zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu još uvek nemamo, ali zvanične podatke imamo, te možemo da zaključimo da smo i u 2021. godini udisali prekomerno zagađen vazduh, i da očekujemo da će nam nova grejna sezona doneti ponovo zabrinjavajuće zagađenje.

I pre samog početka grejne sezone, na aplikaciji XEco građani mnogih gradova Srbije mogli su da vide da je zagađenje vazduha prekoračilo dozvoljene granične vrednosti i da je boja gradova iz zelene prešla u crvenu.

Procenjuje se da je upotreba uglja, nafte i gasa uzročnik preko trećine (36%) smrtnih slučajeva povezanih sa PM2,5 česticama u Srbiji

Prof. dr Dragana Jovanović iznela je najnovije podatke o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje, koji govore o tome da je svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana aerozagađenjem, da je Srbija prva zemlja u Evropi po uzroku smrti od zagađenja, a deseta u svetu. Posebno ranjivu kategoriju predstavljaju deca, koja usled dugoročne izloženosti zagađenju posledično imaju slab razvoj mozga. Dejan Lekić iz NEA kaže da je prekomerno zagađenje PM česticama zabeleženo u svih 12 gradova gde se meri koncentracija ovih čestica, dok za 19 gradova u Srbiji podaci o čestičnom zagađenju uopšte ne postoje.

Prema specijalnom izveštaju o statusu kvaliteta vazduha za Srbiju, koji je izradio Institut za zdravstvene efekte iz Bostona, korišćenje fosilnih goriva znatno doprinosi aerozagađenju (ali i klimatskim promenama): procenjuje se da je upotreba uglja, nafte i gasa uzročnik preko trećine (36%) smrtnih slučajeva povezanih sa PM2,5 česticama kod nas.

PRILOG TRENDS IN AIR QUALITY AND HEALTH IN THE REPUBLIC OF SERBIA

^{Izvor: Stateofglobalair.org}

Autori izveštaja naglašavaju da čitavo stanovištvo naše zemlje živi u područjima na kojima godišnja koncentracija ovih mikro zagađujućih čestica premašuje godišnje smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 mikrograma po kubnom metru. Prosečna izloženost PM2,5 česticama tokom 2019. u Srbiji je iznosila 25,4 mikrograma po kubnom metru.

Kada se radi o merama koje država treba da preduzme u rešavanju ovog problema, ključnu ulogu u ovom procesu treba da ima pravosuđe, jer je potrebno podvući razliku između nemanja sposobnosti da se preduzmu mere i odbijanja preuzimanja odgovornosti, smatra Mirko Popović, programski direktor RERI-ja. Propisi koji uređuju zagađenje vazduha postoje, ali su manjkavi. Zakon o zaštiti vazduha ima niz nedostataka, ne primenjuje u se potpunosti, na nedekvatan način definiše kategorije kvaliteta vazduha i veliku odgovornost prebacuje na lokalne samouprave, naglasio je Milenko Jovanović (NEA).

Mirjana Jovanović iz BOŠ-a je navela da civilno društvo ima važnu ulogu u rešavanju ovog komplikovanog problema, jer zahvaljući njemu, upravo je tema zagađenog vazduha i aktuelizovana, i sada smo u fazi kada govorimo o rešenjima problema, a ne samo o tome da li problem postoji. Od toga da se problem prepozna, preko toga da se utiče na izbor odgovarajućih rešenja pa do toga da civilno društvo vrši nadzor nad sprovođenjem javnih poltitika – sve su to ključne uloge civilnog društva.

Iskustva lokalnih organizacija iz Gornjeg Milanovca, Kraljeva i Surdulice govore nam da je borba protiv aerozagađenja na lokalu borba sa ograničenim resursima, netransparentnim podacima i često nezainteresovanim akterima lokalne vlasti. Zahvaljujući građanskim akcijama i stavljanjem ove teme u fokus javnosti i donosioca odluka, građani postaju svesni ozbiljnosti ovog problema, iako ne postoje svuda jasne preporuke kako da se nosimo za problemom zagađenja.

Propisi koji uređuju zagađenje vazduha postoje, ali su manjkavi

Uprkos tome što je trend proširenja mreže monitoringa pozitivan i pruža stanovnicima uvid u to kakav vazduh udišu, Ognjan Pantić iz BOŠ-a ocenio je da svaka nova merna stanica predstavlja novu ljubičastu mrlju na mapi, aludirajući na to da je vazduh kod nas neretko veoma nezdrav.

Kako je ocenjeno na događaju, civilno društvo ima značajnu ulogu u rešavanju problema aerozagađenja, ali ne može imati i isti nivo odgovornosti kao i donosioci odluka. Iako rešavanje zagađenja vazduha zahteva značajna finansijska sredstva, građani treba da budu svesni da oni već plaćaju ovu cenu, bilo kroz troškove zdravstvenog sistema, bilo kroz izgubljene živote ili kroz sredstva koja se ulažu u daleko manje prioritetne projekte. Građani svojim aktivnim zahtevanjem odgovornosti od javnih vlasti mogu da utiču na to da se ograničeni resursi usmere na stvarno rešavanje problema zagađenja vazduha.

Projekat Zeleni inkubator realizuju Beogradska otvorena škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zašitite životne sredine uz podršku Evropske unije.

Jelena Kozbašić
Foto: BOŠ

Kako znamo da li je nečiji život oduzeo upravo zagađen vazduh?

Tim naučnika koji stoji iza projekta za istraživanje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje ljudi, LiBAir, za naš portal piše o tome zbog čega je važno da udišemo čist vazduh i kako istraživači mogu da utvrde da li je nečijoj smrti doprinelo aerozagađenje, kao i kako rešiti ovaj problem.

Svi moramo da dišemo da bismo živeli. Čak i u momentu dok čitate ovaj tekst, udahnuli ste milione sitnih čestica, kao i toksične gasove i isparenja, jer vazduh koji udišemo je kontaminiran, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Zagađenje ambijentalnog vazduha utiče na sve nas, bez obzira na to gde se nalazimo na planeti. Ipak, moramo biti svesni da postoje velike razlike u nivoima zagađenja vazduha od jedne zemlje do druge, od ruralnih do urbanih područja, od grada do grada, pa čak i od jedne do druge strane ulice.

Iako su svi ljudi izloženi zagađenju, pojedine grupe unutar populacije su ranjivije na štetne zdravstvene efekte zagađenja vazduha od drugih, kao na primer deca, kojima su pluća i imuni sistem u razvoju, trudnice, starije osobe, osobe sa hroničnim (srčanim, plućnim) bolestima, kao i osobe nižeg socijalno-ekonomskog statusa.

Kako bismo bolje zaštitili grupe koje su najugroženije zbog zagađenja vazduha važno je da znamo na koji način i koliko zagađen vazduh utiče na zdravlje ljudi, zato se širom sveta obavljaju epidemiološke studije koje nam pomažu da saznamo upravo to.

Zagađenje vazduha, posledice po ljudsko zdravlje

Zagađenje vazduha smatra se glavnim faktorom rizika za javno zdravlje širom sveta, doprinoseći oboljevanju i smrti od raka pluća, respiratornih, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Pacijenti sa respiratornim tegobama i oboljenjima, kako deca tako i odrasli, su najpodložniji efektima zagađenja vazduha.

Disajni putevi su prvi ulazni portal za polutante iz vazduha i shodno tome se decenijama najintenzivnije proučavaju efekti zagađenja vazduha upravo na respiratorni sistem. Zagađenje vazduha utiče na naša pluća od samog početka, počevši od perioda trudnoće i nastavlja se tokom celog života. Tipični biološki efekti zagađenja vazduha uključuju potisnuti imuni sistem, upale i efekte oksidativnog stresa, poremećaje rasta pluća kod dece, smanjenje funkcije pluća kod dece i odraslih, kao i kancerogene efekte. Stoga, dugotrajna izloženost zagađenju vazduha kod zdravih ljudi povećava rizik od razvoja novih respiratornih bolesti, kao što su astma kod dece i odraslih, hronične opstruktivne bolest pluća (COPD), akutne infekcije donjih respiratornih organa i karcinom pluća.

Takođe, povećava se rizik od prerane smrt usled respiratornih ili kardiovaskularnih bolesti. Procenjuje se da je azot-dioksid (NO2), koji doprinosi zagađenju vazduha, povezan sa 4 miliona ili 13% svih novih slučajeva pojave astme kod dece, širom sveta, svake godine. Takođe, procenjeno je da se 40% smrtnih slučajeva od COPD, 30% smrti od akutnih infekcija donjeg respiratornog trakta i 19% svih smrtnih slučajeva od raka pluća u svetu može pripisati ukupnom zagađenju vazduha.

Zagađenje vazduha je četvrti vodeći faktor rizika na osnovu stope smrtnosti u svetu, tako da se ovaj „tihi ubica” smatra jednim od najvažnijih determinanti zdravlja

Zagađenje vazduha predstavlja i značajno opterećenje u svakodnevnom životu ljudi sa respiratornim oboljenjima, gde izloženost kratkoročnim povišenim vrednostima zagađivača u vazduhu može da izazove pogoršanja manifestovane bolesti (kao što su napadi astme), povećanu upotrebu lekova, češće intervencije hitne pomoći, hospitalizaciju, pa čak i smrt.

Usled dokazane povezanosti sa više različitih bolesti (pojava dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, neonatalna smrt, pojava kancera itd.) i sveprisutne izloženosti, zagađenje vazduha je četvrti vodeći faktor rizika na osnovu stope smrtnosti u svetu, tako da se ovaj „tihi ubica” smatra jednim od najvažnijih determinanti zdravlja.

Epidemiološke studije zagađenja vazduha

U cilju proučavanja zdravstvenih posledica izazvanih izlaganjem zagađenom vazduhu, najčešće se primenjuju epidemiološke studije uticaja na zdravlje. One mogu ispitivati uticaje akutne, tj. kratkotrajne izloženosti zagađenom vazduhu u periodu od nekoliko sati, dana ili nedelja, a takođe mogu posmatrati i zdravstvene efekte hronične ili dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu tokom godina, decenija ili čitavog života. Navedene studije upoređuju mortalitet i morbiditet pre, tokom i posle perioda zagađenja vazduha, kada visoki nivoi zagađenja dovode do visokog nivoa oboljenja i/ili smrtnosti.

Studije koje se koriste za proučavanje zdravstvenih efekata kratkotrajnog izlaganja zagađenju vazduha su takozvane studije vremenskih serija. U ovim studijama, najčešće baziranim u jednom velikom gradu, podaci o dnevnim koncentracijama polutanata iz vazduha sa zvaničnih mernih stanica povezani su sa podacima o dnevnom broju smrtnih slučajeva ili hospitalizacija. U studijama vremenskih serija, pretpostavlja se da svi ljudi koji žive na ispitivanoj lokaciji ili gradu imaju istu izloženost zagađenju vazduha, dok dnevne varijacije u nivoima zagađenja tokom vremena uzrokuju dnevne varijacije u zdravstvenom ishodu.

Dugoročne studije sprovode se sa ciljem dobijanja podataka o skraćenju životnog veka ljudske populacije usled zagađenja vazduha. Takođe, postavlja se pitanje da li zagađenje vazduha utiče na dugoročnu stopu smrtnosti ispitivane populacije ili predstavlja samo faktor rizika za pojavu određenih bolesti? U opisanim studijama, subjekti koji žive u područjima sa različitim nivoima zagađenosti vazduha praćeni su tokom dugog vremenskog perioda, godinama ili čak decenijama, kako bi se utvrdilo da li ljudi koji žive u oblastima sa visokim zagađenjem, češće oboljevaju ili umiru ranije od ljudi koji žive u područjima sa niskim nivoom zagađenja vazduha. To su tzv. kohortne studije. U kohort studijama veoma je bitno uzeti u obzir i druge personalne faktore koji utiču na mortalitet i morbiditet kao što su pušenje, fizička aktivnost, obrazovanje itd.

Disajni putevi su prvi ulazni portal za polutante iz vazduha i shodno tome se decenijama najintenzivnije proučavaju efekti zagađenja vazduha upravo na respiratorni sistem

Kombinovanje podataka iz nekoliko studija može doprineti boljoj i preciznijoj proceni zdravstvenih efekata uslovljenih zagađenjem vazduha. Primer je velika evropska studija kohorti o efektima zagađenja vazduha, tzv. ESCAPE (European Study of Cohorts for Air Pollution Effects). U ESCAPE studiji nivoi čestica PM2,5 kvantifikovanih na kućnoj adresi su povezani sa podacima o mortalitetu za približno 367.000 ljudi iz 22 evropske kohorte realizovane u 13 zemalja tokom 14 godina.

Na osnovu prikupljenih podataka, zaključuje se da je svako povećanje PM2,5 od 5 µg/m3 doprinelo povećanja mortaliteta za 7% kod svih ispitanika. Slično datom istraživanju, najnovija Evropska studija ELAPSE (Effects of Low-Level Air Pollution: A Study in Europe) je na uzorku od 325.000 Evropljana iz šest evropskih zemalja ustanovila da uticaj PM2.5 čestica na povećanje mortaliteta ispitanika iznosi i više od 13% pri svakom porastu koncentracionih nivoa PM2,5 od 5 µg/m3. Prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine, granična vrednost za suspendovane čestice PM2,5 od 25 µg/m3 prekoračena je na 15 od ukupno 28 stanica na kojima su vršena merenja.

Neki od izazova kojima će se buduće epidemiološke studije baviti su proučavanje efekata kompleksne izloženosti višestrukim polutantima, kao i proučavanje efekata kratkih i dugoročnih izloženosti istovremeno.

Postoji li rešenje problema?

Trenutno postoje smernice za zakonodavnu akciju i temeljnu reviziju politike kvaliteta vazduha u EU (WHO global air quality guidelines). Smernice služe kao poziv na buđenje da delujemo što pre i sprovodimo smele politike i strukturne promene u našim gradovima, transportu, industriji, poljoprivredi i energetskim sistemima, kako bismo obezbedili dugoročno smanjenje zagađenja vazduha.

Čistiji vazduh će obezbediti trenutne zdravstvene koristi svim evropskim građanima, sprečiti značajan broj novih respiratornih bolesti i obezbediti bolji život pacijenata sa plućnim oboljenjima. Štaviše, politike čistog vazduha imaju važne zajedničke koristi u suočavanju sa neviđenim i nepovratnim krizama klimatskih promena sa kojima se suočavamo, čineći ih ključnim za obezbeđivanje zdravije i otpornije životne sredine, planete i stanovništva.

Ne treba zanemariti ni značaj zdravstvenih radnika koji bi trebali da imaju centralnu ulogu u informisanju i savetovanju pacijenata o štetnostima u vezi sa zagađenjem vazduha i, zajedno sa svojim pacijentima, predstavljaju važan glas koji zahteva čistiji vazduh za zdravija pluća. Takođe, fokus na dodatnom obrazovanju i kontinuirana evolucija sofisticiranih informacionih sistema imaju potencijal da postignu trajnu promenu u javnom stavu i ponašanju, čime se poboljšava zdravlje ljudi, kao i kvalitet vazduha koji udišemo.

dr Jelena Radonić i tim projekta LiBAir

Izvor: Klima 101

ARHIVA PPNS WWF: EVROPSKE VLADE, KORPORACIJE I INVESTITORI ZATVARAJU OČI PRED RIZICIMA OD NESTAŠICE VODE