STAV AKADEMIJE INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE (AINS) O REALIZACIJI PROSTORNOG PLANA POSEBNE NAMENE ZA EKSPLOATACIJU I PRERADU MINERALA JADARITA „JADAR”

(Usvojeno na Predsedništvu AINS 4. novembra 2021.)

Akademija inženjerskih nauka Srbije izražava veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji.

Strateškoj odluci Vlade Srbije o podršci realizaciji projekta (2017. g.) nisu prethodile odgovarajuće, nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou. Istovremeno, država je predvidela da u podršku projektu uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja.

Realizacija projekta Jadar će, na pomenutoj lokaciji, u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora, izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu.

Projekat Jadar nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja. Stoga projekat prvenstveno predstavlja rudarsko hemijski kompleks proizvodnje borata, koji ima stabilnu perspektivu zasnovanu na dispergovanoj tražnji, velikom broju proizvoda i iskustvu Rio Tinta.

Realizacija projekta Jadar potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema informacija. Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja prostornog plana posebne namene projekta Jadar.

Imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta Jadar, upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovan i transparentan način, uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhuske konvencije, koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća.

Država se obavezuje da pomaže realizaciju projekta Jadar infrastrukturnim ulaganjima, a da nije poznato da li je izradila studiju opravdanosti koja bi, sa jedne strane, definisala državne projekte infrastrukturne podrške, njihova ulaganja i troškove, uključiv i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti, uz definisanje potencijalnih gubitaka. Odlučivanje bez podrobnih odgovarajućih tehnoekonomskih studija nosi rizik mogućih drastično štetnih posledica po državu Srbiju.

Akademija inženjerskih nauka Srbije (članica The European Council of Academies of Applied Sciences, Technologies and Engineering - Euro-CASE i International Council of Academies of Engineering and Technological Sciences - CAETS) osnovana je 1998. g. sa ciljem da postane najviša naučna inženjerska institucija u zemlji te okupi vrhunske, iskusne, naučno i razvojno dokazane kadrove i ostvari mnoštvo ciljeva među kojima se izdvajaju:

• Stvaranje uslova da se stavovi inženjerske nauke i struke o društveno relevantnim pitanjima čuju i uvažavaju; i
• Pružanje nezavisnih, izbalansiranih saveta i ekspertiza Vladi Republike Srbije u vezi sa inženjerstvom i tehničko – tehnološkim pitanjima.
• AINS je predmetni stav pripremila u javnom interesu i nezavisno, ocenjujući da je reč o strateškim razvojnim pitanjima koja zahtevaju pažljive analize nacionalnih interesa u realizaciji projekta Jadar.

Obrazloženje:

1. Vlada Republike Srbije je decembra 2016. g. projektu Jadar dala status strateškog prioriteta, a jula 2017. g. potpisuje Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto o projektu Jadar. U oktobru iste godine formirana je Vladina Radna grupe za implementaciju projekta Jadar, sa sastavom visoko pozicioniranih funkcionera i službenika u Vladi i javnim preduzećima, sa zadatkom razmatranja najsloženijih pitanja u oblasti implementacije projekta Jadar (šire u Prilogu I Istorijat).

Konstatuje se da je Vlada Srbije donela stratešku odluku o podršci realizaciji projekta Jadar i da je od 2017. g. on u fazi implementacije.

Naučnoj i stručnoj javnosti nije poznato na osnovu kojih podloga, odnosno kog razvojnog dokumenta Vlade je formulisana ovakva odluka, niti da li takav dokumenat ili analiza uopšte postoji.

Usvajanje Prostornog plana područja posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita u dolini reke Jadar (PPPNJ), od strane Vlade 13. marta 2020. g. rešilo je ključne razvojne probleme i prepreke u realizaciji ovog projekta. Kompanija Rio Tinto ima kapacitet, iskustvo, finansijske i tehničke resurse, državne organe Srbije kao partnere, podršku diplomatskih predstavnika Australije i Velike Britanije i kompetentne firme saradnike (posebno značajno Bechtel, dugogodišnjeg partnera u realizaciji projekata iz oblasti rudarstva i proizvodnje metala), da se u nastupajućem periodu ishoduju sve preostale (brojne) pojedinačne odluke i rešenja i izgradi planirani rudarsko – hemijski kompleks.

Napomene:

a) Nova odluka MGSI o izradi dopuna PPPNJ i odgovarajuće Strateške procene uticaja na životnu sredinu (SPU) od 4. juna 2021. g., predstavlja udovoljavanje novim potrebama kompanije Rio Tinto od njenog strateškog partnera – države Srbije;
b) Prostorni plan Loznice, koji je usvojen 29. jula 2021. g. konstatuje da postoji područje posebne namene projekta Jadar, odnosno njegovu zonu na teritoriji Loznice priznaje za područje posebne namene;
v) Kompanija Rio Tinto, preko svog preduzeća u Srbiji otkupljuje nepokretnosti u dolini Jadra. Očekuje se da će nepokretnosti koje nisu otkupljene biti eksproprisane u javnom interesu posebnim zakonom ili odlukom Vlade, u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji.

2. PPPNJ (mart 2020.) zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora u zoni saobraćajno-infrastrukturnog koridora površine od 480,02ha i u sebi uključuje rekonstrukciju postojeće regionalne pruge Ruma - državna granica - Zvornik Novi i izgradnju nove železničke pruge Valjevo – Loznica; izgradnju niza novih deonica državnih puteva, rekonstrukciju i rehabilitaciju na opštinskim putevima, izgradnju koridora bočnog gasovoda visokog pritiska, izgradnju novih elektroenergetskih i lokacije za nove objekte transformacije i trase budućih mreža, izgradnju novog cevovoda tehničke vode u funkciji posebne namene; itd. (šire u Prilogu II Infrastrukturna ulaganja Srbijeu projekat Jadar).

Vlada Srbije 8. aprila 2021. g. donela je Zaključak kojim se prihvata izveštaj o potrebi gasifikacije dela Kolubarskog okruga i izgradnja razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, i kojim se nalaže se Srbijagasu da isti hitno izgradi uz zaduživanje pokriveno državnim garancijama. Nakon oglašavanja odgovarajuće nabavke bez tendera krajem maja 2021. g. i rokom za završetak gasovoda od godinu dana, ona je obustavljena 4. juna 2021. g. jer „izvođenje radova nije moguće sprovesti u predviđenim rokovima“. Najveći budući potrošač gasa na magistralnoj trasi će potencijalno biti rudarsko hemijski kompleks Rio Tinta u dolini Jadar.

Konstatuje se da je država Srbija, radi realizacije projekta Jadar, predvidila da uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja, o kojima nema detaljijih javnih podataka.

3. SPU, kojom je pripremljen Izveštaj o stanju životne sredine – osnova za izradu prostornog plana – je, po nalogu nadležnog Ministarstva, istražila zadatu problematiku na osnovu:

• Projektnih podloga Rio Tinta (van strukture Zakona o planiranju i izgradnji); i
• Inicijative Rio Tinta za izradu prostornog plana posebne namene, za ležište površine od oko 12 km2, i neogeni basen oko 150 km2 iz decembra 2016. g.

Stoga SPU, po nalogu i prethodnim rešenjima Vlade, odnosno nadležnog Ministarstva, tretira prihvatljivim „predaju“ pomenutog regiona projektu Jadar, a bavi se (na osnovu podloga Rio Tinta) identifikacijom, opisom i procenom mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu okruženja regiona projekta Jadar zbog realizacije Rio Tintovog i Vladinog plana i programa, i to isključivo varijante koju je predložio Rio Tinto. Sintezni tim SPU¹ tačkom 9 u poglavlju prikaza zaključaka Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, skromno razrađeno, neodgovarajuće i vrlo blago elaborira potencijalne opasnosti projekta Jadar po životnu sredinu.²

Potencijalni uticaji na životnu sredinu projekta Jadar su ogromni. Realizacija projekta „Jadar“ vodi ka degradaciji predela doline Jadra (slika 1) i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto sprovodi „Akcioni plan relokacije stanovništva“, gde se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija.

^{Slika 1 – Deo prostora na kome je planirano otvaranje rudnika (dolina Jadra i potoka Korenita, foto: Ristić, april 2021)}

Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 ha: predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha. Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 ha, kao i na slivu potoka Štavica na 166 ha, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 ha, sa 26.000 m3 drvne mase. Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova, povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte). Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina, usled eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova.

Godišnja prerada 1,6 miliona t rude jadarita, proizvodnja 286.000 t borne kiseline, oko 60.000 t litijum karbonata i 259.000 t natrijum sulfata godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prekrivaju oko 20 hektara, visine su 40-60 metara, dužine 800-900 metara, širine 200-250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova.

^{Slika 2 – Lokacija predviđena za formiranje deponije, u blizini sela Gornje Nedeljice (foto: Ristić, april 2021)}

U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja. Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava³, tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije. Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.⁴

Planirane deponije u priobalju potoka Korenita i reke Jadar (slika 2), zapremine više miliona m3, sa ogromnim količinama jedinjenja arsena, nikla, kadmijuma i olova, predstavljaju realnu opasnost za kvalitet podzemnih i površinskih voda. Na osnovu javno dostupnih činjenica iz dosadašnje poslovne prakse kompanija „Rio Tinto“ ne uliva poverenje po pitanju rekultivacije deponija i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, što je uočljivo iz primera „dobre prakse“ te kompanije širom sveta. Ukazuje se na primere rudnika Panguna (Bugenvil, Papua Nova Gvineja) i rudnika Friport (Grasberg, Indonezija), gde je usled enormnih nivoa zagađenja vode, zemljišta i vazduha, bolesti lokalnog stanovništva i nestanka hrane, došlo čak i do lokalnih ratnih sukoba, sa više hiljada žrtava.⁵

Područje rudnika se nalazi u obuhvatu planirane „Podrinjsko-jadarske“ turističke destinacije, koja između ostalog obuhvata: manastir Tronošu; Predeo izuzetnih odlika i prvi zaštićeni kulturni predeo u Srbiji, Tršić sa 50 objekata graditeljskog nasleđa i arheoloških lokaliteta, starosti od neolita do Srednjeg veka. Takođe, u selu Draginac se nalazi spomenik za više od 3.000 žena, dece i staraca, koje su streljali Nemci 1941. godine.

Ocenjuje se da napred opisana (osmišljena i sprovedena) procedura izrade SPU daje kao rezultat izveštaj koji ne ispunjava kriterijume nepristrasnosti i nezavisnosti u primeni obavezujućeg načela održivog razvoja.⁶

4. Procedura izrade PPPNJ ukazuje da je izbor mikrolokacija za potrebu realizacije vršio Rio Tinto, a da su nadležno Ministarstvo i izrađivač PPPNJ predloge prihvatali, bez analiziranja alternativnih mogućih rešenja, kao i sa stanovišta da li je takva lokacija uopšte prihvatljiva imajući u vidu bujične hidrološke režime Jadra i pritoka, kao i druge uticaje na okruženje. Investitor je bio u lagodnoj situaciji, koja se ne sreće u zemljama sa uređenim prostornim planiranjem, da institucije država, bez analiza održivosti takvih rešenja, prihvataju sve zahteve Rio Tinta, unose ih u svoje planska dokumenta, pa čak i preuzimaju i krupne investicione obaveze, oko infrastrukturnih sistema koji treba da prate razvoj tog projekta. Tako je prostorno-planskom promenom namene za potrebe izgradnje rudarsko- hemijskog kompleksa dobijeno rešenje koje najpovoljnije za investitora, ali koje vodi ka devastiranju doline Jadra i krije brojne opasnosti za okruženje. O tome rečito govore i sledeće činjenice koje su prokazane na internet stranici Rio Tinta: iskop i suva separacija rude od oko 1,6 miliona tona od kojih je 200.000 t/god. jalovina, dopremanje i potrošnja 320.000 t/god. sumporne kiseline, formiranje najveće industrijske deponije otpada na Balkanu sa 1,4 miliona t/god. u poljoprivrednom području visokog boniteteta. I sve te sadržaje i njihove lokacije, posebno deponiju i logistiku transporta i smeštanja veoma opasnih sadržaja, SPU i PPPNJ a na osnovu njih i državni organi, prihvataju nekritički, bez razmatranja alternativa, tačno po zahtevima investitora, koji na to posmatra isključivo po svojim kriterijumima ekonomičnosti. Za investitore je takvo ponašanje sasvim razumljivo, ali nije dopustiva uslužnost prihvatanja svega toga, bez objektivnog kritičkog razmatranja posledica na socijalno i ekološko okruženje i na dugoročne posledice opstanka i razvoja ne samo tog, već i šireg područja Srbije.

5. Prostorni plan posebne namene projekta Jadar predaje najmanje 1000 ha u ruke kompanije Rio Tinto, trajno iseljavajući poljoprivredno stanovništvo i ukidajući potencijale budućeg razvoja zelene poljoprivrede i zdrave hrane u regionu. Ujedno, projekat potpuno uništava izvanredne prirodne potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji je počeo da se intenzivnije razvija na tom području, a koji je socijalno i ekonomski najbolji način za ekonomsku i socijalnu obnovu demografski ugroženih sela u tom delu sliva Jadra.

Poljoprivreda i prehrambena industrija značajno učestvuju u BDP i izvozu Srbije. Razvoj rudarstva i bazne hemijske industrije u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane je kontraproduktivan. Od usvajanja Nacionalne strategije održivog razvoja 2006. g. koja je u ciljevima održivog razvoja poljoprivrede definisala potrebu povećanja površina pod organskim i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje, do danas, nažalost, nije mnogo urađeno.⁷ Razvoj rudarstva u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane se uvek mora posebno podrobno ocenjivati sa gledišta prihvatljivosti, jer regionalno kontaminira organsku proizvodnju, odnosno onemogućuje / otežava obezbeđenje odgovarajućih međunarodnih sertifikata zdrave hrane.

6. SPU, nažalost, uopšte se nije bavila problematikom rizika od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja. U dolini Jadra izvedena su intenzivna istraživanja litijum- boratske mineralizacije, ali prema raspoloživim informacijama ne može se utvrditi da li su se obavljale i radiometrijske analize jezgra istražnih bušotina u dolini Jadra (i drugim lokalitetima zapadne Srbije). Ovo pitanje je izuzetno značajno s obzirom da se na tom području nalaze pojave urana koje su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka intenzivno istraživane (šire u „Regionalni rizici od prirodnih izvora jonizujućeg zračenja“ na stranici http://www.ains.rs/odbori.php?tip=mozzs&odabrano=dokumenti).

Pomenuta istraživanja iz prošlosti nedvosmisleno su utvrdila radioaktivne pojave na području Cer – Iverak (koje se graniči, a negde i preklapa sa rudnim poljem jadarita), odnosno postojanje uranonosnog rejona u kome se najčešće javlja izotop Urana-238 sa vremenom poluraspada preko 4,5 milijarde godina. Ukoliko urana ima u jadaritu, u procesu tretmana koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu, floru, tlo i, što je posebno značajno, vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje.

Zaključuje se da se prirodnom radioaktivnosti nisu bavili ni SPU ni PPPNJ projekta Jadar što je, sa stručnog stanovišta izuzetno rizično i predstavlja veliki propust i SPU i PPPPNJ, ali i državnih organa koji treba da se staraju i o toj komponenti projekta.

7. Projekat Jadar će kao proizvod davati litijum karbonat (Li2CO3) u kvalitetu sirovine za proizvodnju katodnih materijala litijum -jonskih baterija (min. 99,8 %, battery grade). Za pogon automobila neophodno je ~ 0,16 kgLi po kWh. Prema studiji RioTinta da ležište kod Loznice može dati oko 60 kt Li2CO3 godišnje, odnosno uzimajući podatak da se za automobilsku industriju obično koristi 50% proizvedenog Li2CO3, ~ 5,7 kt baze metalnog Li godišnje. To bi odgovaralao proizvodnji baterijskih sklopova za pogon EV, od ~1.200.000 automobila sa 30 kWh akumulatorskom baterijom do ~350.000 sa 100 kWh. Kao alternativa skupim Li-jonskim, razvijaju se Na-jon akumulatori, za sada sa nešto lošijim karakteristikama ali nižom cenom i do 30%.⁸ Takođe, gorivni galvanski spregovi i protočni redoks akumulatori, su komercijalizovani i razmatraju se kao alternative Li-jon akumulatorima u bliskoj budućnosti.⁹

Važno je ukazati da perspektiva plasmana litijum karbonata po sadašnjim visokim cenama (na veoma nestabilno i koncentrovano tržište baterija) u budućnosti nije zagarantovana. Suočeno se ubrzanim tehnološkim prodorima na tom planu, sa materijalima do kojih se dolazi jeftinijim i dostupnijim postupcima, sa znatno manjim rizicima po životnu sredinu, tržište litijum karbonata će se sučeljavati sa sve većim izazovima u pogledu cena i plasmana To postaje izuzetno važna činjenica koju treba da imaju u vidu državni organi koji donose odluke o ovom projektu kao i o realizaciji infrastrukture za koju se država obavezuje da će je izgraditi (Šire u Prilogu III Uloga litijuma u energetskim tehnologijama i alternative).

Ponovo se naglašava veoma važna činjenica da projekat Jadar nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma, jer važan energetski izvor baznog hemijskog kompleksa proizvodnje litijuma i borata je fosilnog porekla - prirodni gas.¹⁰ Rio Tinto tvrdi i da će koristiti isključivo sertifikovanu zelenu električnu energiju, što će rezultirati da će je drugi potrošači u Srbiji dobijati relativno manje.

Stoga bi u daljim razmatranjima i odlukama projekat Jadar u Srbiji trebalo prvenstveno posmatrati kao rudarsko hemijski kompleks godišnje proizvodnje 300 kt borne kiseline (uz proizvodnju 260 kt natrijum sulfata)¹¹, koja ima stabilnu, dugoročnu perspektivu plasmana zasnovanu na dispergovanoj tražnji, velikom broju proizvoda koji je koriste i iskustvu Rio Tintove kompanije U.S. Borax, koja snabdeva 30% svetskog tržišta.¹²

8. Projekat Jadar multinacionalne kompanije Rio Tinto je posledica procesa seoba zagađivačkih tehnologija iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Ovo prvenstveno zbog interesa da se problematika zagađenja životne rešava van strukture razvijenih zemalja u kojima se, po pravilu, pitanja u vezi sa životnom sredinom široko javno, nezavisno i stručno razmatraju. Multinacionalne kompanije razvijenih zemalja svoje nove bazne i intermedijerne kapacitete, i pridruženo im zagađenje, smeštaju u zemlje u razvoju, a sledeće faze industrijske prerade distribuiraju u skladu sa troškovima, nivoom tehnologije ili u zone finalne potrošnje (šire u prilogu IV Prerada jadarita i trendovi razvoja hemijske tehnologije).

Zato nije realno očekivati da će proizvodnja litijum karbonata i borne kiseline rezultirati izgradnjom u Srbiji novih industrijskih kapaciteta za sledeće faza industrijske prerade i finalizacije. 

9. Srbija nema primerene procedure nepristrasnog odobravanja velikih projekata tržišnih investitora sa potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu, van strukture političkog odlučivanja.

Podsećamo, Vlada Srbije je donela stratešku odluku o realizaciji projekta Jadar, koji je od 2017. g. u fazi implementacije uz podršku Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar” koja je zadužena za „razmatranje najsloženijih pitanja u oblasti implementacije projekta Jadar i davanje predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u pogledu saradnje, analize implementacije tog projekta i koordinacije rada nadležnih organa i institucija u cilju pune i blagovremene implementacije operativnih pitanja“ (šire u tački 2). Odluku SPU i PPPNJ donelo je nadležno MGSI 2017. g. a 2020. g. PPPNJ i pridruženi Izveštaj SPU je Vlada usvojila.

Prateći proceduru odobravanja izgradnje objekata pred projektom Jadar su još dve značajne stepenice:

1. Saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu projekta Jadar (Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu); i
2. Odobravanje idejnog projekta (idejnih projekata) od strane revizione komisije (član 118. Zakona o planiranju i izgradnji)¹³.

Saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu daje se u strukturi aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, a prihvatanje idejnih projekata u reviziji u strukturi aktivnosti Ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva MGSI. Imajući u vidu opredeljenja i aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta Jadar, veoma je upitno da li se može očekivati da napred definisane saglasnosti i odobrenja budu doneta nezavisno i nepristrasno.

10. Stratešku podršku projektu Jadar, koja uključuje značajna ulaganja države Srbije u zoni saobraćajno-infrastrukturnog koridora površine od 480,02 ha PPPNJ, Srbija nije donela na osnovu studije opravdanosti koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, ulaganja, troškove i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti (prvenstveno finansijske, ali i ostale), uz definisanje potencijalnih gubitaka. Domaće naučne i stručne institucije imaju decenijumska iskustva na uspešnoj izradi takvih studija, ali to u ovom slučaju nije iskorišćeno. Nije uzeta u obzir i izuzetno važna činjenica da bi taj projekat uništio velike potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji jača primarnu poljoprivrednu proizvodnju, i predstavlja prirodan i pouzdan način za ekonomsku i socijalnu obnovu sela. Ukazuje se da je zbog veličine i značaja projekta eksploatacije jadarita i niza infrastrukturnih projekata koja će država namerava da hitno izvede, državnu studiju opravdanosti bilo neophodno izraditi zasebno i nezavisno, pažljivim i kritičkim preispitivanjma studije opravdanosti investitora projekta Jadar, Rio Tinta. Nijedna ozbiljna država se pri donošenju tako razvojno, socijalno i ekološki važnih projekata ne sme da oslanja na studije koje su obavljene u organizaciji i finansiranjem potencijalnog investitora. Razlozi su jasni: takve studije ne mogu biti objektivne, jer im je kriterijumsko polazište sasvim drukčije – interes investitora.

Pored napred navedene (elementarne) studijske obrade, danas se u svetu primenjuje i koncept Bruto ekosistemskog proizvoda (Gross Ecosystem Product, GEP) i na osnovu njega dobijenog Zelenog indeksa (Green Growth Index, GGI) – videti Prilog V Primena analize Zelenog indeksa u strateškom odlučivanju, koji danas predstavlja “zlatni standard” u svim procesima donošenja javnih odluka vezanih za korišćenje prirodnih resursa. Ovakav koncept podrazumeva široko, sveobuhvatno vrednovanje i vredne nove informacije za odlučivanje, praćenjem Zelenog indeksa (GGI), tj. odnosa Bruto ekosistemskog proizvoda i Bruto domaćeg proizvoda (GGI=GEP/GDP). U Srbiji, nažalost, nije bilo pokušaja praćenja GEP i GGI pokazatelja. Ove analize bi pomogle pri rešavanju nedoumica privrednog i društvenog razvoja u vezi sa iskorišćavanjem prirodnih resursa.

U konkretnom slučaju eksploatacije rude jadarita i projekta Jadar, trebalo bi uporediti i smanjenje vrednosti Bruto ekosistemskog proizvoda (GEP) i očekivani porast vrednosti Bruto domaćeg proizvoda (GDP). U slučajevima kada je ovaj indeks veći od jedan, ima puno osnova da se projekat iskorišćavanja resursa odbaci, jer je gubitak vrednosti ekosistemskih “usluga” veći od mogućeg porasta Bruto domaćeg proizvoda, koji predstavlja meru ekonomskog rasta. U tom kontekstu bi trebalo naučno analizirati sve kapitalne i infrastrukturne projekte, uključujući iskorišćavanje rude jadarita, u Srbiji. Nažalost, nije nam poznato da je u dosadašnjem radu na tom projektu bilo ikakvih pokušaja u ovom pravcu. Otuda smatramo da je sve do sada urađeno, a i planirano da se uradi, urađeno bez oslanjanja na naučne procedura koje su poznate i neophodne pri planiranju krupnih strateških projekata, bez analize ekonomskih i socijalnih posledica, sa mogućim drastično štetnim posledicama po državu Srbiju.

Mora se primetiti i da pri donošenju nekih za državu obavezujućih i važnih odluka oko tog projekta nisu poštovane procedure koje proističu iz ratifikovane „Arhuske konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine“ (The Aarhus Convention:Convention on access to information, public participation in decision making and access to justice in environmental matters). Zbog toga se javnost u razmatranje tako važnog, potencijalno vrlo opasnog projekta, mogla da uključi aposteriori, na osnovu informacije koje su „procurile“ i do kojih se mukotrpno dolazilo, a ne na od države transparentno i apriorno javnosti predočen način, kako predviđa ta konvencija.

U nastavku

• Prilog I: Istorijat
• Prilog II: Infrastrukturna ulaganja Srbije u projekat Jadar
• Prilog III: Uloga litijuma u energetskim tehnologijama i alternative
• Prilog IV: Prerada jadarita i trendovi razvoja hemijske tehnologije
• Prilog V: Primena analize Zelenog indeksa u strateškom odlučivanju

Danas se u centru makroekonomskih analiza u mnogim, pa i najbrže rastućim privredama sveta, javlja koncept Bruto ekosistemskog proizvoda (Gross Ecosystem Product, GEP) i na osnovu njega dobijenog Zelenog indeksa (Green Growth Index, GGI). Koncept Bruto ekosistemskog prozvoda je nastao sredinom osamdestih godina dvadesetog veka, u radovima ekološkog ekonomiste Hannona (1985)²⁵ i predstavlja pokušaj ekonomskog vrednovanja “ekosistemskih usluga”, tj. doprinosa životne sredine privrednom razvoju i ljudskoj egzistenciji uopšte. Procenama vrednosti ekosistemskih usluga su se bavili mnogi ekonomisti u raznim delovima sveta (Hanley, Barbier, 2009)26, (Kubiszevski et al., 2016)27, kao i pokušajem formiranja baze podataka o njihovim cenama (De Groot et al., 2012). Pažnju privlači nedavno objavljen rad kineskih ekonomista (Liang et al., 2021)28 posvećen merenju ekosistemskog proizvoda u devet gradova u delti Biserne reke. Rad se odlikuje preciznošću i širinom zahvata istraživanja vrednosti ekosistemskih proizvoda, tj. poljoprivrednih, šumskih, stočarskih, ribarskih, proizvoda, vodnih resursa i obnovljive energije. Novost predstavlja vrednovanje regulatornih usluga ekosistema, kao što su prečišćavanje i konzervacija voda, očuvanje zemljišta, prečišćavanje vazduha, vezivanje ugljenika i emitovanje kiseonika, regulacija klime, polinacija, održavanje biološke ravnoteže u odnosima živih vrsta itd. Uz to, u analizu je uključeno i vrednovanje kulturnih usluga ekosistema, u smislu estetskih, inspirativnih i obrazovnih funkcija koje pruža životna sredina.

Ovako sveobuhvatno vrednovanje daje važne informacije donosiocima razvojnih odluka, putem praćenja Zelenog indeksa (GGI), tj. odnosa Bruto ekosistemskog proizvoda i Bruto domaćeg proizvoda (GGI=GEP/GDP). Ovaj indeks danas predstavlja “zlatni standard” u svim procesima donošenja javnih odluka vezanih za korišćenje prirodnih resursa.

Prava je šteta što u Srbiji do sada nije bilo ni jednog pokušaja praćenja GEP i GGI pokazatelja. Smatramo da bi upravo kroz ove analize, na pravi način, bile rešene strateške, fundamentalne, nedoumice privrednog i društvenog razvoja, a tiču se iskorišćavanja prirodnih resursa, uključujući i iskorišćavanja rude jadarita.

Pravi i potpun odgovor o stvarnoj isplativosti projekta se dobija kada se uporedi smanjenje vrednosti Bruto ekosistemskog proizvoda (GEP) i očekivani porast vrednosti Bruto domaćeg proizvoda (GDP). U slučajevima kada je ovaj indeks veći od jedan, ima puno osnova da se projekat iskorišćavanja resursa odbaci, jer je gubitak vrednosti ekosistemskih “usluga” veći od mogućeg porasta Bruto domaćeg proizvoda, koji predstavlja meru ekonomskog rasta. U suprotnom slučaju, pod uslovom da su GEP i GDP konsekventno teoriji obračunati, ima osnova da se projekat vezan za prirodne resurse prihvati. Ipak, čak i tada, treba voditi računa da je reč o tzv. statičkoj analizi, analizi u jednom trenutku vremena, (kada se obračunavaju GEP i GDP). U dinamičkom kontekstu potrebno je izvršiti svođenje budućih novčanih tokova na sadašnje vrednosti, što otvara jedno od najkompleksnijh pitanja savremene mikroekonomije, pitanje diskontovanja (Golier, 2013)²⁹. Ipak, kada je reč o projektima iskorišćavanja prirodnih resursa, danas preovladađuje gledište da se klasične dinamičke analize troškovi – dobit (cost - benefit) mogu prihvatiti samo krajnje uslovno i sa rezervom, jer su projektom izazvane ekosistemske promene veoma često ireverzibilne, a stanja sredine nepovratno promenjena.

U tom kontekstu bi trebalo naučno analizirati sve kapitalne i infrastrukturne projekte, uključujući iskorišćavanje rude jadarita, u Srbiji. Nažalost, nije nam poznato da je u dosadašnjem radu na tom projektu bilo ikakvih pokušaja u ovom pravcu. Otuda sledi ocena da je sve do sada urađeno, a i planirano da se uradi, urađeno nenaučno, sa mogućim drastično štetnim posledicama po državu Srbiju.

• ^{1 7 prostornih planera, 1 rudarski inženjer, 1 šumarski inženjer, 1 biolog, 1 ekonomista i nijedan procesni inženjer tehnološke struke.}
• ^{2 Istovremeno u tački 10 identifikovan je čitav niz strateški značajnih pozitivnih uticaja Prostornog plana.}
• ^{3 U svim analizama najopasnijih bujičnih vodotoka Srbije Jadar se uvek stavlja na prvo mesto najugroženijih vodotoka Srbije. Zbog nisko položene trase pruge Valjevo – Loznica, čiji su brojni objekti (tuneli, mostovi) već izgrađeni, nisu mogući neophodni radovi na regulaciji Jadra izgradnjom većih pregrada i retenzija, tako da se ne može očekivati da će se bujični režimi te reke značajnije urediti. Zato je sasvim izvesno da se neće moći da spreče velika oštećenja sadržaja rudnika koji se planiraju u dolini Jadra i njenih pritoka, od kojih su potencijalno najopasnije, katastrofalne posledice u slučaju oštećenja ili rušenja deponija.}
• ^{4 Analogija sa slučajem rudnika MountPolley, u Kanadi, 04.08.2014.; https://www.cbc.ca/news/canada/british-columbia/discipline-engineers-mount-polley-mine-waste-quesnel-lake- 1.6137265).}
• ^{5 Ref. https://londonminingnetwork.org/2010/04/rio-tinto-a-shameful-history-of-human-and-labour-rights- abuses-and-environmental-degradation-around-the-globe/}
• ^{6 Usklađenostsistema tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije.}
• ^{7 Mitić,S., M. Gligorijević, „Globalniizazovi i perspektivemarketingaproizvodazdravehrane“, Marketing, 43, 3, 205-218, 2012. Sektor zdrave hrane je veliki potencijal Srbije jer: a) multinacionalne kompanije nisu dominantne na ovom tržištu, b) postoji prostor za razvoj nacionalnih malih i srednjih preduzeća, v) tržište u razvijenim zemljama je veliko i nedovoljno snabdeveno, i g) cena zdrave hrane je 30 – 100 % veća.}
• ^{8 Kineska firma CATL planira da do 2023. godine izgradi lanac snabdevanja za proizvodnju natrijum- jonskih baterija, koje imaju manju gustinu energije od litijum-jonskih modela, ali se brzo pune i otpornije su na niskim temperaturama.}
• ^{9 Interesantan je razvoj grafenskih baterija koje bi trebalo da imaju mnogo veći kapacitet po kilogramu od litijum-jonskih. Guangzhou Automobile Corporation je za jesen 2021. najavila promociju električnog automobila Aion V sa baterijama od grafena, koji će posle punjenja od 8 minuta omogućiti prelazak 800 km, a jedan set baterija trajaće 1.000.000 km.}
• ^{10 U dolini Gornje Rajne u oblasti Švarcvald jugozapadne Nemačke razvija se projekat proizvodnje zelenog litijum hidroksida korišćenjem postojećih kapaciteta geotermalne energije, preradom iz dubinskih izvora vode sa sadržajem litijuma,planiranim 6-7 puta većim instalisanim kapacitetom u odnosu na projekat Jadar i ekološki daleko bezbednijom tehnologijom.}
• ^{11 Možda u budućnosti i nekih proizvoda iz široke palete borata.}
• ^{12 Rudarsko hemijski kompleks proizvodnje borata kompanije Rio Tinto u SAD nalazi se u ruralnoj oblasti Kalifornije. Lokacija doline Jadra se nalazi na zapadu Srbije u valovitom, zelenom Mačvanskom okrugu.}
• ^{13 Daleko je manji izazov u odnosu na saglasnosti u oblasti životne sredine. Takođe, imajući u vidu istorijat razvoja projekta Jadar, ocenjuje se da će se odobrenja iz sektora rudarstva obezbediti nesmetano i brzo.}
• ^{25 Hannon, B. , 1985. Ecosystem flow analysis. Can. Bull. Fish. Aquatic Sci. 213, 97–118 .}
• ^{26 Hanley, N. , Barbier, E.B. , 2009. Valuing ecosystem services. Pricing Nature: Cost-benefit Analysis and Environmental Policy. Edward Elgar, London.}
• ^{27 Kubiszewski, I. , Anderson, S.J. , Costanza, R. , Sutton, P.C. , 2016. The future of ecosystem services in Asia and the Pacific. Asia Pacific Policy Stud. 3, 389–404.}
• ^{28 Liang, L-N. , Siu, W.S. , Wang, M-X. , Zhou, G-J. 2021. Measuring gross ecosystem product of nine cities within Pearl River Delta of China. Environmental Challenges 4 (2021) 100105.}

KOMPLETAN DOKUMENT (23 STRANE)

ARHIVA PPNS